Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Цвеле1993]

Има једна молитва Светој Тројици у женском роду, иде нешто "Захваљујем ти Света Тројице што се ниси разгневила"

А има и овако: "Света Тројице, једини Боже".

Мене мало то буни. dada

Мени је разумнији назив - Тројичан Бог.

Јасно се види да је у питању Један Бог у Три Лица (Ипостаси)

Прочитао сам у књизи старца Клеопе да Анђели нису знали да постоји Син Божији, него да су знали да постоји један Велики Анђео са којим се Отац саветује...

Прочитао сам и ово:

- Нама све долази од Оца, кроз Сина, у Духу Светоме.

- Циљ живота је да се скупимо капитал - Духа Светога, да би се кроз Сина, вратили у наручје Оца Небескога.

- Дакле, у Богу, Са Богом, Ка Богу.

- Човек је икона Свете Тројице, има Ум, Реч и Дух...значи Отац, Син и Свети Дух.

Знате кад апостол Филип каже Христу, "Господе покажи нам Оца и биће нам довољно"

А он каже: "Толико сам са вама, а још ме ниси познао"

И у Старом Завету, каже Господ, да ће му цена бити 30 сребрњака...

Значи, Једно Биће са три Лица.

Сад ме буни што се Отац саветује са Сином?

И са Светим Духом?

Види се у овим деловима:

"Да начинимо човека по Лику Нашем"

"Да им помутимо језике, да не разумеју један другог"

Нисам лепо поставио питање...

Волео бих да ми одговорите мало опширније на ову тему...

Значи ако је Света Тројица, Једно Биће, што се Лица међусобно договарају?

[w.a.mozart]

brate aco,možeš li da mi kažeš nešto o sledećem... jednom se raspravljalo o sudu Božijem.... nije da mislim da je vrlo bitna tema,ja lično ne volim takve teme ali otac ivan reče da će biti 1 sud za sve a otac goran kaže da čvrsto veruje u tzv. privremen sud pa tek onda u krajnji sud.... šta je tu tačno i kakavi su to privremeni sudovi...to mi nejasnо

[Sherlock H.]

Александре,да ли људи који оду у рај могу да постану зли?Јер,ако не могу онда не постоји њихова слобода.

[Цвеле1993]

Хехе, одкад моје питање стоји...

Сад сам све то лепо проучио. :smiley:

[Milan Nikolic]

Ако смем само нешто укратко да одговорим. Александар нека оцени. 170fs799081

Мени је разумнији назив - Тројичан Бог.

Јасно се види да је у питању Један Бог у Три Лица (Ипостаси)

Оваква изјава представља најпрецизнији начин израза вере у Тројицу.

Човек је икона Свете Тројице, има Ум, Реч и Дух...значи Отац, Син и Свети Дух.

Човек јесте по себи тројично биће, јер има три животне силе у своме бићу. (Св.Григорије Ниски и многи, све до савремених Отаца Цркве, објашњавају три силе животне у човеку као: ум, срце [или дух] и душа - душа се, чак, смешта у јетри [крви]). Али, ,,један човек'' не представља икону Свете Тројице изван иконе ,,по лику и обличју (Божијем)''. Једном речју, човек је икона ,,једне од Личности Свете Тројице''. Према томе, када желимо пронаћи аналогију са Светом Тројицом треба да имамо у виду три човека, односно ,,три личности''.

Историјски проблем са аналогијом Тројице, у којој се као представа узима ,,један човек'', конкретно се огледа у Августиновој Тријадологији. Јер, тамо Августин објашњава биће Божије посматрајући једнога човека. Супротно томе, кападокијски Оци су зацртали тријадолошко учење, по коме, икону, или представу Свете Тројице, можемо посматрати једино користећи слику три човека, ,,три потпуна сунца'', ,,три потпуна бића'', при чему се израз ,,ипостас'' конкретно подразумева као потпуно биће.

Знате кад апостол Филип каже Христу, "Господе покажи нам Оца и биће нам довољно"

А он каже: "Толико сам са вама, а још ме ниси познао"

И у Старом Завету, каже Господ, да ће му цена бити 30 сребрњака...

Значи, Једно Биће са три Лица.

Као прво, Бог није некакво биће изван првоначалне категорије ,,ипостаси (= личности)''. Дакле, Бог превазилази нужност некакве природе, чак иако је та природа божанска. Али, и ипостаси и природа божанска не могу се посматрати као две независне стварности. Ипостаси не би могле постојати без заједничке суштине (= природе), нити суштина може постојати без личности. Међутим, када говоримо о Богу, прво о чему ћемо говорити, је о ,,ипостасима'', јер Бог је Отац, који има вечнога Сина и Светога Духа. Дакле, Бог није некакво ,,једно биће'' независно од ,,личности (= Три Ипостаси)''.

Што се тиче речи Христових, - ко је видео Њега видео је и Оца, то се подразумева на један онтолошки (личносно-односни) начин. Христос, заиста, и као човек и као Бог постоји само зато што је у односу са Оцем, и то не на посредан начин, већ суштински. Христос постоји само зато што има Оца у Себи, то јест, Отац је Његова основа постојања. Све што Христос ради, и целокупно Његово постојање, долази вољом и дејством Оца. У том смислу, Отац је непрестано у Њему (Христу). Све што чини Христос - чини Отац. Зато, онај ко види Христа (сва дела Његова [чује речи Његове], па и сâму Његову појаву), тај заправо види и Оца. Христос конкретно објашњава речима Јеванђеља у одговору Филипу: ,,Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дела (Јн.14,10)''.

Према томе, не можемо рећи за Бога да је Он ,,једно биће'', а истовремено да прескачемо појам ,,ипостаси''. Бог је један зато што је Бог Отац, а са обзиром да је суштина Очева заједничка Другим Лицима Тројице, имамо Три Ипостаси као целовита и потпуна бићâ. Ове Три Личности су толико сједињене да међу Њима не постоји категорија простора, који раздваја Ипостаси и који би чинио три (независне) индивидуе, три бога. Не, тога нема у Богу. Божанска природа је заједничка Ипостасима Тројице, у смислу да та природа не представља ништа друго до оно што Личности заједнички ,,поседују'' као суштину бићâ свакога Лица Тројице.

0409_feel

[anubis]

U svakome od nas se nalazi Otac.

[Milan Nikolic]

Дај Боже. То је врхунац побожности. 170fs799081

[Александар Милојков]

brate aco,možeš li da mi kažeš nešto o sledećem... jednom se raspravljalo o sudu Božijem.... nije da mislim da je vrlo bitna tema,ja lično ne volim takve teme ali otac ivan reče da će biti 1 sud za sve a otac goran kaže da čvrsto veruje u tzv. privremen sud pa tek onda u krajnji sud.... šta je tu tačno i kakavi su to privremeni sudovi...to mi nejasnо

Сви верујемо у крајњи Божији суд, на крају историје. Привремени суд јесте, по мом схватању, стање човекове личности пред Богом до васкрсења. То је оно у чему је човека затекла смрт. Такво стање може да буде променљиво. Молитвама Цркве много можемо помоћи својим упокојеним рођацима и пријатељима.

[Александар Милојков]

Александре,да ли људи који оду у рај могу да постану зли?Јер,ако не могу онда не постоји њихова слобода.

Не, не могу да постану зли. Рај јесте пуноћа слободе, прва слобода које је кретање унутар божанских енергија. Обожење значи да је све и у свему Бог. Гдегод да кренеш, штагод да пожелиш, све је прошето Божијим енергијама. Да ли можеш пожелети нешто друго? Како "друго" када ти је све дато? Неће постојати нчег "другог", што је ван Бога.

[Александар Милојков]

Цвеле, Милан ти је дао одличан одговор. А о тим питањима смо иначе много пута расправљали на форуму.

[Цвеле1993]

Цвеле, Милан ти је дао одличан одговор. А о тим питањима смо иначе много пута расправљали на форуму.

blessyou 4chsmu1 4chsmu1

[Иван]

Александре, какав је твоје мишљење о богословским-христолошким и еклисиолошким ставовима ставовима данашњих нехалкидонских Цркава (Коптска, Јерменска, Етиопска...)?

[Александар Милојков]

Александре, какав је твоје мишљење о богословским-христолошким и еклисиолошким ставовима ставовима данашњих нехалкидонских Цркава (Коптска, Јерменска, Етиопска...)?

Мислиш дохалкидонске. Нисам се претерано удубљивао у то, али сам читао неке њихове чланке. Чини ми се да полако увиђају своју заблуду и да почињу да правилно владају појмовима "суштина" и "ипостас", чије неразликовање је и био изрок појаве монофизитске јереси.

[Иван]

Александре, какав је твоје мишљење о богословским-христолошким и еклисиолошким ставовима ставовима данашњих нехалкидонских Цркава (Коптска, Јерменска, Етиопска...)?

Мислиш дохалкидонске. Нисам се претерано удубљивао у то, али сам читао неке њихове чланке. Чини ми се да полако увиђају своју заблуду и да почињу да правилно владају појмовима "суштина" и "ипостас", чије неразликовање је и био изрок појаве монофизитске јереси.

хвала ти пуно на одговору.

Ja сам то нешо мало лаички истраживао и дошао до сличног закључка, а то је да они, на терминолошки тежи начин, временом успевају да правилно изразе христолошку истину, али и да главнина те заједнице Цркава тешко да је и била класично монофизитска (под том главнином наравно да не мислим на следбенике Јулијана Халикарнаског, акефалите и ине јеретике).

Имам неких 20ак текстова постављених на форуму.верујем, али које сам (срећом) сачувао и на компјутеру (око 240 страна текста, фонт 12), које се управо баве овим питањима, а чији су аутори коптски и јерменски богослови.

имаш ли ти неко штиво да ми препоручиш?

[Александар Милојков]

Препоручујем ти:

Болотов, Васељенски Сабори

Карташов, Васељенски Сабори

Мајендорф, Христос у источној мисли

Флоровски, Источни оци до 4. века