Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Александар Милојков]

Помаже Бог брате Александре, имам једно питање, зашто је Бог у Старом Завету тражио од Јевреја да му приносе жртве, и шта су оне симболизовале? Поздрав и свако добро 

 

Приношење жртава је присутно готово у свим светским религијама. Стари завет по том питању није новина и изузетак. Просто, то као да је утиснуто у људску природу - потреба да због неких разлога човек дарује Богу нешто што је његових руку дело, плод његовог труда. Уосталом, тај феномен видимо и у пракси да вољеним особама, рођацима и пријатељима дарујемо. Да жртвујемо нешто своје и да то ближњима принесемо као дар. Они нам то не траже, али ми просто имамо потребу да то чинимо. Тај дар је акт наше љубави према њима.

Слично је и са жртвама Богу. У Старом завету оне су имале вишеструки смисао. Од најстаријих времена (у Библији срећемо праксу жртвовања и код првих људи, Каина и Авеља, па редом преко Аврама па све до Мојсија и даље до Христа) старозаветни народ је приносио жртве Богу. То је чинио са следећим смислом и разлозима. Жртве као захвалност Богу, жртве као оне које чисте од греха, итд. Дакле, човек је имао потребу да да нешто своје, нешто у шта је уложио труд (приносиле су се само здраве животиње, без икакве мане, одређеног доба старости), као уздарје Бог у знак захвалности за добра која је Бог давао човеку. Приносиле су се и жртве за очишћење од разних болести у оно време (губа, на пример). Такође, веома важно место заузима и приношење жртве за грех и кривицу. Зашто је ово важно? Зато што се у тим жртвама већ јавља идеја да други може страдати уместо мене за моје грехе. Крвљу другог (животиње у Старом завету) спирају се моји греси. У том смислу, старозаветне жртве представљају праобраз будуће, савршене, новозаветне жртве - Господа Исуса Христа. Он је и назван "Јегњетом" (Јован Крститељ је, угледавши Га, узвикнуо - Гле, јагње Божије...) управо из разлога што се као старозаветно јагње приноси за наше грехе, за живот света. Тако, у старозаветним жртвама као сенку, а у новозаветној као пуноћу, треба видети акт савршене љубави - "Од ове љубави нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје." Жртва представља тајну нашег спасења, тајну љубави Божије којом Бог ствара, држи и спасава свет од вечне смрти, дарујући му живот вечни. У Старом завету, дакле, имамо семе, заметак те велике тајне, која се коначно открива у Крсту Господа нашег Исуса Христа, Јагњета Божијег, Спаситеља света.

Да додам још да у старозаветним жртвама имамо и праобраз Светог Причешћа. Наиме, део жртава који се приносио јели су свештеници али и људи који су жртве доносили и приносили. И ми данас, попут старозаветног Израиља, једемо жртвено Јагње - али Јагње савршено, пуно и потпуно. Тело и Крв Господа нашег Исуса Христа.

Иначе, Стари завет треба знати читати. Његове дубине нам се откривају тек када у руци држимо новозаветни кључ. Иначе, без тог кључа, Стари завет изгледа прилично чудан.

[Александар Милојков]

Зашто постоје два суда? Први после смрти и други кад Господ дође... Видео сам занимљиву мисао код старца Пајсија, мада мислим да је узима од Златоуста "Кад умреш, теби је већ Христос дошао". Ако ће Господ а хоће, судити на крају историје, зашто суди и кад се душа растане од тела? Да ли се то објашњава на основу откривења или постоји логично објашњење два суда?

 

Нису два суда већ један. Постоји и нешто што се зове привремени суд - а то је стање човека након смрти, до доласка Господњег. То стање није коначно. Зато се Црква и моли за своје упокојене, јер те молитве могу много помоћи на будућем Суду.

Суд треба схватити не као пуку јуридику, већ као наше стање пред Богом. Стање стајања пред Оним који је све дао и који нас безгранично воли. Суд ће се огледати у нашој срамоти савести ако смо ту савршену љубав изневерили. Као када се човек, варалица и прељубник, нађе лицем у лице са својом супругом и пред многим другим сведоцима. Њен поглед му је довољан као казна, као суд. То је она ситуација када људи говоре "земљо отвори се да пропаднем". Дакле, не суди супруга већ само њено присуство које раскринкава нашу нискост, бешчашће, грех. Црвенило које нам прожима тело, температура стида која расте, праобраз су будућег пакла огњеног. Суд је дакле сусрет Поштеног и варалице.

[VaSa110]

Цитат:

"Бог може све, само једно не може - да натера човека да Га воли ако овај то не жели."

 

ово не разумем. Свемогући Бог нешто не може. Ко је то већи од Њега?

[Александар Милојков]

Цитат:

"Бог може све, само једно не може - да натера човека да Га воли ако овај то не жели."

 

ово не разумем. Свемогући Бог нешто не може. Ко је то већи од Њега?

 

Волети може само онај ко је слободан. Не постоји љубав на силу. Бог не може да буде слободан уместо нас. 

[VaSa110]

Волети може само онај ко је слободан. Не постоји љубав на силу. Бог не може да буде слободан уместо нас.

 

Voleti može svako bio slobodan ili ne (bez obzira na vrstu slobode ili ropstva) i zaista ne mogu da sagledam kakve veze ima biti slobodan i voleti.

Ljubav svakako ne može na silu.

[Александар Милојков]

Voleti može svako bio slobodan ili ne (bez obzira na vrstu slobode ili ropstva) i zaista ne mogu da sagledam kakve veze ima biti slobodan i voleti.

Ljubav svakako ne može na silu.

 

Ја говорим о акту љубави као акту слободе, а не о томе да ли може да воли слободњак или роб. Наравно, може да воли и један и други. Није о томе реч. Реч је о самој љубави која је слобода. Она не постоји, нити је ико може наметнути, ако не постоји оно "хоћу" оног који воли. Дакле, да ли ћеш да волиш или нећеш, то је до тебе, потпуно је у твојој власти. Бог не може да те натера да га волиш, уколико ти то не желиш.

[VaSa110]

Ја говорим о акту љубави као акту слободе, а не о томе да ли може да воли слободњак или роб. Наравно, може да воли и један и други. Није о томе реч. Реч је о самој љубави која је слобода. Она не постоји, нити је ико може наметнути, ако не постоји оно "хоћу" оног који воли. Дакле, да ли ћеш да волиш или нећеш, то је до тебе, потпуно је у твојој власти. Бог не може да те натера да га волиш, уколико ти то не желиш.

 

Ok.

Nego u stvari mene je nešto drugo "zagolicalo". Bog Tvorac, pa nešto ne može. Malo čudno. Ja sam mislio da On sve može.

[Александар Милојков]

Ok.

Nego u stvari mene je nešto drugo "zagolicalo". Bog Tvorac, pa nešto ne može. Malo čudno. Ja sam mislio da On sve može.

 

Хајде мало размисли. Би ли опстала твоја слобода ако би те Бог на неки начин присилио да га волиш? Ти би онда био зомби а не слободна личност. Бог је човеку даровао слободу и то је велика, највећа ствар. Њом, слободом стојимо или падамо. Самовласни смо, тако су и Оци говорили.

[VaSa110]

Бог је човеку даровао слободу и то је велика, највећа ствар

 

E ovo je već mnogo drugačije od onog 

Бог не може да те натера да га волиш, уколико ти то не желиш.

[distancirana]

Ја говорим о акту љубави као акту слободе, а не о томе да ли може да воли слободњак или роб. Наравно, може да воли и један и други. Није о томе реч. Реч је о самој љубави која је слобода. Она не постоји, нити је ико може наметнути, ако не постоји оно "хоћу" оног који воли. Дакле, да ли ћеш да волиш или нећеш, то је до тебе, потпуно је у твојој власти. Бог не може да те натера да га волиш, уколико ти то не желиш.

Moze,zato sto je On jedina opcija za spasenje.

[w.a.mozart]

Ok.

Nego u stvari mene je nešto drugo "zagolicalo". Bog Tvorac, pa nešto ne može. Malo čudno. Ja sam mislio da On sve može.

 

Mislim da sveznanje i nije neka tipična Božija osobina... eto pitanja za Acu.

[Александар Милојков]

Mislim da sveznanje i nije neka tipična Božija osobina... eto pitanja za Acu.

 

Најистинитији Божији арибут, ако можемо о њима да достојно говоримо, је слобода поистивећена са љубављу. Бог је слободан. Слободан и да ускрати своје свезнање, своју свемоћ, како би дао на значају људској слободи. Слободан и да умре на Крсту. Слободан и да се лиши своје безграничне узвишености, да допусти да га као последњег бедника пљују и понижавају. Слобода. То је истинити Божији атрибут. 

[w.a.mozart]

Znači sveznanje je, uslovno, ispod toga?

[Александар Милојков]

Znači sveznanje je, uslovno, ispod toga?

 

Под контролом је слободе.

[Ово име није заузето]

С обзиром да ће ова тема "склизнути" са насловне форума, а одговора нема... Желео сам да вас замолим - да ли можете ви да ми препоручите литературу, или барем "област" у којој бих могао даље да тражим књиге... Ето, таман ћу се на неко време склонити са ове теме својим питањима и питањима

https://www.pouke.org/forum/topic/34999-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%81%D0%B0/