Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Александар Милојков]

Постоје питање на која не постоје дговори. Такво је питање - зашто је Бог створио свет? Ево једног мог одговора:

 

Платонов бог уобличитељ и библијски Бог Творац

 

Могли бисмо да говоримо о многим дискусијама отаца Цркве са грчком философијом и међусобним утицајима који су из тога проистекли. Међутим, засигурно највећи утицај на отачку мисао имао је Платон, са свим својим каснијим фазама, средњим и новим платонизмом. Овде ћемо размотрити неке основне Платонове ставове везане за онтологију и космологију. Упоредићемо бога у Платоновој философији са библијским Богом, Богом Арама, Исака и Јакова (Изл 3, 6).

Прво питање које се поставља јесте питање постојања света, овог нашег космоса кога чулима опитујемо и у коме живимо. Има ли овај наш опитни свет почетак и да ли ће имати краја? Или пак нема, него је беспочетан и бексрајан? Да бисмо дошли до одговора на ова питања, ми ћемо се позабавити Платоном, из разлога што је управо његова мисао ушла у најозбиљнији дијалог са отачком мишљу, када је реч о питањима која нас интересују. Да ли је овај наш свет по Платону вечан, односно беспочетан? Не, није. То је једна суптилност у Платоновом систему коју треба јасно истаћи. Када је биће у питању, Платон ту прави јасно разграничење. „По мом мишљењу, треба, најпре, извршити ово разграничење: шта је вечно биће, а шта је пак оно вазда бивајуће, а никад није биће.“, говори Платон у свом Тимају, јасно правећи разлику између вечног бића и појавног света који је у покрету и пролазности.

Шта је заправо беспочетно, а шта то није, код Платона? Свет, космос, није беспочетан, већ су вечни и беспочетни његови узроци. Космос је за Платона, заправо, уређени и уобличени првобитни хаос. Космос и јесте грчка реч која, између осталог, значи и украс, склад, поредак. Одатле и реч козметика у нашем језику. У овој етимологији крије се и само античко поимање свемира као лепо уређеног првобитног хаоса.

  Као такав космос има свој узрок, па тиме и почетак постојања. Јер, Платон вели: „Све што се рађа, нужно постаје дејством неког узрока, јер ништа одвојено од узрока не може настати...Што се тиче целокупног неба или космоса...најпре треба испитати...да ли је небо увек било, немајући никакво начело постања, или је постало од неког начела...Оно што се може осетити чулима, што је доступно мнењу путем опажања, показало нам се као бивајуће и створено.“

Овакав Платонов став био је у многоме близак хришћанском онтолошком поимању. У многоме, али ипак не и у свему. Свет као уређена целина има свој узрок и свој почетак и ту се хришћанска мисао слаже са Платоном. Међутим, када је сами узрок настајању космоса, као и схватање самог појма „настајање“  у питању, хришћанска мисао креће супротним смером у односу на Платона.

Размотримо који су то узроци настанку космоса и шта значи то „настајање“ код Платона. Рекосмо да су управо ти узроци или начела, по Платону, вечни и беспочетни. Таквих узрока је три: (1) causa efficientis, кога Платон назива богом (демијург) и „најбољим међу узроцима“;  (2) causa formalis, то су чувене Платонове идеје или форме, на основу којих је демијург обликовао следећи, вечнопостојећи узрок, (3) causa materialis, који представља тродимензионални простор, протежност.

Шта онда чини Платонов бог, „најбољи међу свим узроцима“? Он облукује материју, односно тродимензионални простор, умом сагледавајући свет вечних идеја или форми. Те форме бог утискује у материју, коју Платон назива „мајком приматељком“. Тако настају оформљена бића космоса, као слике оног идеалног света вечних и непроменљивих форми или идеја.

Дакле, Платонов бог је бог уобличитељ. Он уобличава, уређује првобитни хаос, али користећи већ постојећу материју и форме. Та друга два узрока постоје независно од бога, представљају датост и самом Платоновом богу. Са те стране, његов бог је условљен у својој уређивачкој делатности. Да ли је барем слободан у одлуци да хаос доведе у ред и склад, у космос? Конкретно, може ли се поставити питање: зашто Платонов бог ради то што ради? Платон даје одговор и на то питање: „Кажимо, дакле, који је узрок да је Сјединитељ сјединио постојање и овај свемир. Био је добар. Био је добар, а у добром се никад ни према чему  не рађа никаква завист. Будући од ње слободан, пожелео је да све буде што сличније њему самом.“

Платонов бог је поистовећен са добротом. Међутим, то што је Платонов бог добар, то не значи да је његов акт уређења хаоса акт слободе. Не, јер бити добар, по Платону, значи волети оно лепо, а презирати оно супротно лепом. Та нужност која је уткана у доброту, приморава Платоновог бога да хаос доведе у склад. Дакле, он има дебели разлог за оно што чини, „сматрајући ред у сваком погледу бољим од нереда“ и јер „ није допуштено да најбољи чини било шта друго осим онога што је наjлепше“, образлаже нам Платон.

Да упоредимо сада у каквом су међусобном односу Платонов бог уобличитељ и хришћански Бог Творац. Платонов бог, иако космос има почетак, не ствара тај космос ни из чега (ex nihilo), већ он (космос) настаје као акт довођења у ред и склад првобитне беспочетне, хаотичне материје, добијајући форму опет на основу беспочетних и вечних идеја. Хришћански Бог ствара свет ни из чега. Пре Његовог акта стварања не постоји буквално ништа, осим самог Бога. Бог Творац не обликује вечнопостојећу хаотичну материју, већ и њу саму ствара. Када су идеје у питању, хришћанство је прихватило касније платонистичке модификације, те њихово смештање у ум Божији. Идеје су за хришаћaне Божије вољне мисли. Дакле, не нешто споља наметнуто Богу, већ његова слободна воља.

Акт Платоновог бога је акт условљености и нужности, док је акт хришћанског Бога акт апсолутне слободе. Платонов бог зна зашто је обликовао космос, док хришћански Бог „не зна“ зашто је створио свет. Можда ово „не зна“ звучи чудно. Али, слобада и љубав су такве. Љубав којом Бог ствара свет нема разлога јер је слободна. За ту ће љубав апостол Павле рећи да она „не тражи своје“ (1Кор 13, 5). Зато ће Платонов демијург, на питање о свету, много говорити о његовим разлозима. Хришћански, библијски Бог Творац ће, на то питање о свету  ћутати, волећи га у тишини. Тамо где имамо одговор на питање „Зашто?“ престају слобода и љубав а почињу нужност и страст. Са једне стране је љубав а са друге ерос. Слобода и нужност. Ћутање и говор.

На крају, Платонов космос је морао да настане, док је хришћански могао и да не постоји. Ово сазнање, да је могло бити и да нас не буде а да смо ипак ту, љубављу и слободом Божијом, у животу хришћанина ствара једну спцифичну етику, начин живљења. Ствара етику благодарења. То име благодарења (грч. евхаристија) носи Боголужење које представља саму суштину нашег односа и јединства са Богом Творцем. То је Света Евхаристија или, свима нама добро позната, Света Литургија. Она је подсећање да живот немамо сами од себе, већ да га дугујемо Другом. Подсећање да је живот дар Божији.

 

      (Текст представља одломак из једне шире студије, који је делом измењен и прилагођен, у првом реду, ђацима четвртог разреда наших гимназија, који изучавају предемет Филозофија. Њима поклањам овај текст.)

 

Александар Милојков

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[NerZul™]

Имам једно питање Александре у вези студија...Претпостављам да за докторску тезу морам да знам још неки језик поред енглеског (осим уколико дисертација није код Пузовића декана) који учим, али где научити тај језик нпр. Грчки? Дал да се иде по школама језика или како већ? Треба баш дуго да се научи много добро језик...

[snebivljivi maslacak]

Бог сваком указује поверење

 

Да, Бог свакоме указује повјерење, то је тачно, али не бира баш свакога да буде апостол, не бира свакога да буде епископ...

На пр. за једног апостола, не сјећам се којег, сам Господ је рекао, ево у њему нема лукавства, и тако, сви су имали нешто...

Него нема везе, хвала вам на одговорима.

[Александар Милојков]

Имам једно питање Александре у вези студија...Претпостављам да за докторску тезу морам да знам још неки језик поред енглеског(осим уколико дисертација није код Пузовића декана) који учим, али где научити тај језик нпр. Грчки? Дал да се иде по школама језика или како већ? Треба баш дуго да се научи много добро језик...

 

На који начин и шта се, поред испита на редовним студијама, прихвата као знање језика, као услов за упис на докторске студије ПБФ-а, морали бисте да се распитате у студнетској служби факултета.

[Милан Ракић]

На који начин и шта се, поред испита на редовним студијама, прихвата као знање језика, као услов за упис на докторске студије ПБФ-а, морали бисте да се распитате у студнетској служби факултета.

 

Контакт подаци на следећем линку

 

http://www.bfspc.bg.ac.rs/sr/fakultet/kontakt

[snebivljivi maslacak]

Имам за вас још једно питање ако има и оно одговора.

 

У једној посланици сам недавно прочитала како је Бог људима рекао да се рађају и множе јер је то добро за спасење. Мислим да је баш писало "и тако ћете се спасити". Жао ми је што не знам да цитирам, отприлике једна реченица се односила на то. Зашто је то добро за људско спасење? Зашто је то Бог рекао?

 

И ево још једно лакше питање ако има одговора. Да ли су Адам и Ева у Едемском врту требали да имају потомство?

[Ово име није заузето]

У задњем коментару сам се запетљао поприлично, но разумео сам вас на крају шта сте хтели рећи, и сада ми је јасно и то у потпуности.

Желим да вам се захвалим јер сам у вашим одговорима нашао и схватио нека питања која су ме мучила пре, хвала вам пуно!

[snebivljivi maslacak]

Иначе, размишљала сам данас повремено о вашем одговору везано за Јуду, има итекако смисла, опростите на мојој исхитрености

[Александар Милојков]

Имам за вас још једно питање ако има и оно одговора.

 

У једној посланици сам недавно прочитала како је Бог људима рекао да се рађају и множе јер је то добро за спасење. Мислим да је баш писало "и тако ћете се спасити". Жао ми је што не знам да цитирам, отприлике једна реченица се односила на то. Зашто је то добро за људско спасење? Зашто је то Бог рекао?

 

И ево још једно лакше питање ако има одговора. Да ли су Адам и Ева у Едемском врту требали да имају потомство?

 

Како и рекох горе, монаштво није већи подвиг од родитељства и брака, по мом мишљењу. У том смислу иде и ово што сте питали. Рађање значи једно озбиљно служење другом, узимање једног озбиљног Крста на своја плећа (запитајте се само колико саможртвене љубави изискује родитељство). Храбро носити тај Крст значи корачати ка спасењу.

 

Да, требали су. То им је и била заповест - растите и множите се.

[Ово име није заузето]

Извињавам се што упадам у разговор. У том првобитном рају је постојала та заповест да се људи множе. После другог Христовог доласка - те заповести неће бити - неће бити полова, итд итд?

То значи да, што је створено од људи до другог Христовог доласка, створено је. Стварање нових особа ће бити заустављено?

[distancirana]

Postovanje..Da li mozete da mi kazete zasto je hriscanstvo jedina istina?Ako je Isus Bog u telu coveka,taj termin postoji od najranijih vremena i u Indiji,samo su ga oni zvali Avatar,Bog koji se inkarnirao u telu coveka,i on je cinio cuda i transformisao svoje telo...onda imamo mit o potopu,s jedne strane  ep o Gilgamesu,a sa druge Noe...pa npr u davna vremena u Africkom plemenu Dogona imamo pricu o raspecu i uskrsnucu njihovog uzvisenog bica Nomo..itd..ima milion slicnosti,tako da ne znam sta je koja religija pokupila jedna od druge ..Hvala unapred na odgovoru!

[Sherlock H.]

Samo da se nakratko ubacim bez namere da ometam Acinu temu: za sve te tvrdnje bi trebalo navesti odgovarajuce relevantne izvore. Za mnoge od tih slicnosti se, ukoliko se udje u dublju analizu, ustanovi da i nisu tako velike, a nekada su i potpune neistine. A sad neka Aca odgovori.

[Александар Милојков]

Извињавам се што упадам у разговор. У том првобитном рају је постојала та заповест да се људи множе. После другог Христовог доласка - те заповести неће бити - неће бити полова, итд итд?

То значи да, што је створено од људи до другог Христовог доласка, створено је. Стварање нових особа ће бити заустављено?

 

Тачно тако.

[Александар Милојков]

Samo da se nakratko ubacim bez namere da ometam Acinu temu: za sve te tvrdnje bi trebalo navesti odgovarajuce relevantne izvore. Za mnoge od tih slicnosti se, ukoliko se udje u dublju analizu, ustanovi da i nisu tako velike, a nekada su i potpune neistine. A sad neka Aca odgovori.

 

Управо тако. Оваплоћење нема никакве сличности са индијским божанским аватарима. Објаснићу касније.

[snebivljivi maslacak]

Ево нешто из јеванђеља, једно питање, можда је везано за постављено питање ко има веће блаженство, монах или мирјанин.

Господ је за Светог Јована Крститеља рекао ево шаљем анђела да приправи пут... И заиста, на неким иконама Јован Крститељ има и крила као анђео. Онда Господ је рекао за њега да је између свих рођених од жене он највећи пророк, а бити пророк највећи је дар. Али, али, рекао је, најмањи у Царству Божјем већи је од њега. Има ли неки одговор зашто? Или је то питање за Господа  

 

И ево лакше питање, зашто је Господ највише волио Светог Јована Богослова? Понекад помислим можда је Господ све једнако волио а од свих њега је Јован Богослов највише волио...