Ово вреди прочитати! Лична карта ЖРУ-а

[Чунга Лунга]

 @Рапсоди:  Ево ја са пуних 46 година бих се усудила ( ако Бог даде) да родим, без обзира на финансије,  велику могућност отказа као и  на повремену запосленост супруга. Једноставно верујем да би Господ уредио некако ствари ( створио услове) нешто можда радикално променио у нашим животима, тако да заиста нимало немам страх да би умрли од глади или  јако лоше живели. Нека Господ само дарива децу....чим их дарива, наћиће се начина и да се прехране.

[Натан]

 

[АлександраВ]

On 31.10.2016. at 12:51, JESSY рече

primetila sam da se ljudi koji ulaze u veru mnogo vise bave sitnim i nebitnim stvarima nego samom sustinom...dobro, to je i za ocekivati...ali je zato potrebno sto vise dobrih duhovnika sa dobrim tekstovima i propovedima da izvedu ljude na pravi put...nevolja je sto znacajan broj vernika tu formu nastavlja da primenjuje i nakon te prve neofitske faze...i sto im se ceo zivot oslanja samo na formu...veoma trapavo i vestacki zvuci kada radimo nesto jer tako treba...budi svoj...Gospod nam nije propisao pravila cija su ispunjenja uslov spasenja...svako od nas ima svoj put...sve sto radimo, radimo srcem...

[Чунга Лунга]

пре 3 часа, АлександраВ рече

Више од пола свог живота сам у браку, 24 године, волим брак, живео брак 

[АлександраВ]

пре 32 минута, Trifke рече

Radosti moja nisam bitan ja. Hrista imate svuda. On vam je bitan. Borite se za Njega svim srcem svojim i svom dusom svojom i onda cete imati sve. Recite mu slobodno kao nekada Jakov: Necu te pustiti dok me ne blagoslovis i promenice ti ime kao sto je i Jakovu promenio (tj. promenice te a neces ni osetiti). Onda ce ti i zivot biti lep i imaces mudrosti da raspoznas sve sto ti treba. Izgori u ljubavi za njega. Kao ono kada se zaljubis zaljubi se u Hrista. Osmisli sve sto radis i cinis u toku dana da bude na slavu njegovu. Neka ti on bude prva i zadnja misao. probudi se malo ranije ujutro, makar 5 minuta, kreni da mu se zahvaljujes za novi dan novo jutro za sunce za mesec za zvezde za ljude sa kojima se sreces za porodicu za sve telesne i duhovne blagoslove koje imas za svu njegovu brigu za tebe zato sto je dosao na zemlju sto se rodio u stalici sto se morao obrezati sto je morao da bezi u egipat sto je rastao kao svako od nas i npredovao kao svako od nas sto je bio poslusan svojim telesnim roditeljima ali i svom ocu nebeskom i sto je kroz tu poslusnost zasluzio spasenje za nas sto je morao da trpi ismejavanja provociranja ponizavanja sto nas je ucio sto je ucio apostole sto je vaskrsao Lazara iz mrtvih sto je pobedonosno usao u Jerusalim sto se krvavim znojem znojio u Gestimaniji sto je dozvolio da bude uhapsen sto je dozvolio da mu sude i da ga ispituju vedjaju i ponizavaju i sto je dozvolio da ga osude i sto je dozvolio da ga bicuju i sto je nosio tezak krst i sto se i pod tim krstom vise brinuo za one koji su bilo oko njega nego za sebe i sto je dao nadu pokajanom razbojniku i sto je pretrpeo ismejavanje od fariseja i molio se za njih i sto je pretrpeo Bozji gnev na sebi radi nas i sto je umro i sto je vaskrsao i sto se javio ucwnicima i sto se uzneo na nebo i seo sa desne strane Ocu i sto je poslao Duha Svetoga na svet i sto se moli za nas  i sto se Duh Sveti moli za nas uzdisajima neiskazanim i sto ce ponovo doci da sudi zivima i mrtvima i kada se tako budes zahvaljivala videces kako ce ti se srce otvoriti i kako ce radosti obuzeti tvoje bice i kako ce ti Bozja snaga obuzeti srce i imaces volje da sluzis i da volis i kako ti nista nece biti tesko. Budi radosti moja sva euharistija sva zahvalnost.  Eto ja se zapricah a nebi trebalo ali teako eto ponese me kada pricam o Hristu!

[Чунга Лунга]

 

пре 7 минута, Sasa Vojvoda рече

Кад је Христ ту, нема шансе да ти жена сједне на кичму, ако би неко мислио да му је жена сјела на кичму...то је већ знак да се удаљио од Христа, односно да Га је све мање у том браку.

[Чунга Лунга]

On 10/2/2016 at 12:35, АлександраВ рече

Искусила сам најправије, веруј ми, можда не би ни желео да знаш. И наравно да нико не жели свом детету глад. Само је велика разлика међу нама шта подразумевамо под "пристојан живот".

Али знаш ли Царе, ко ми је рекао да сам у праву? Моји синови. Они имају 21 и 19 година и добар део одрастања им је био у више него скромним условима, а било је и жестоко тешких и гладних дана. Када сам затруднела са Милицом они су имали 16 и 14 година, њихов тата је непосредно пре тога остао без посла и ми смо били у жестоком финансијском с**њу. С обзиром да ми са децом веома отворено причамо о свему и живимо овај живот заиста заједно а не формално заједно, они су ти који су ми дали највећу подршку (наравно и муж) да се Милица роди. Сви су нас осудили и говорили да нисмо нормални. Њих двојица су са татом продавали воће на улици, помагали му, носили гајбе, није их било блам када су њихови другари пролазили туда. Излазили су са 0 динара из куће. И тако даље. Нити они нити ја мислимо да су они оштећени, мање вредни или грађани другог реда због свега тога. А ствари се у животу промене. Сада живимо добро.  И имамо Милицу. Па шта ако смо јели празан качамак, какав је па то хендикеп, молим те? И опет су стасали у добре људе. Веруј ми да би ти моји синови дали последњи динар ако си гладан и нахранили би твоје дете па макар они остали гладни, и дали ти нове патике а они ишли у поцепаним. Они су по мени добри људи, и мени је то једино важно. Не осећам се нити тужно нити лоше зато што сам их родила у "сиромаштву". И сада бих родила овако матора када би ми Бог дао четврто, уопште не бих размишљала. И месила бих хлеб и слушала децу како јурцају по кући са брашном у коси. Људи који свет и живот посматрају кроз новац су ми страни, не разумем их и веома ме оптерећују, да не кажем да су ми помало жалосна слика. Ето, ја толико.

[АлександраВ]

пре 9 часа, Жељко рече

Моје је мишљење да црква треба више да се укључи у свакодневни живот грађана Србије уколико жели да поверење и поштовање које ужива од тих грађана задржи. Да се рецимо више посвети помагању народа, покушају запошљавања омладине, да покрене неке пројекте за преквалификацију и омогући тј помогне људима на тај начин да дођу до посла. Рецимо да отвори бесплатну школу програмирања или нешто томе слично.

Пројекат Земље живих је рецимо добар пример како црква може да користи својој држави и народу. Али не треба све свести само на лечење наркомана или кухиње за сиромашне. Много је важније помоћи омладини па и људима средњих година који немају посао, помоћи им да се запосле да стану на своје ноге и да остану у Србији.

Коме ће та црква да буде црква и ти попови да буду попови за 10, 20 година када сва та омладина напусти државу?

Кога ће бити тада брига за креационизам или еволуцију?

То је такав промашај, какав се често среће код Срба, који рециклирају неке истрошене идеје и идеологије, које су негде на западу настале и већ одавно заборављене,  и стварају потпуно непотребне деобе и сукобљавања.

Генерално овде у Србији и са леве и са десне стране долазе само небулозе и промашаји. Нико се не бави конкретним решавањем проблема друштва, него још поједини настоје да измисле по који нови проблем и поларизују ионако уморно друштво од свих тих подела и фајтова.

То је пре свега одраз немоћи и неспособности да се сагледају прави и реални проблеми, на које би црква и могла да да некакве одговоре или макар да покуша нешто да учини.

[vildes]

On 31.5.2017. at 9:36, АлександраВ рече

 

 

bravo!

[JESSY]

Прво да се извинем @Trifkeту што настављам ван теме али морам да одреагујем јер овај форум првенствено доживљавам као православан тј. хришћански а тек онда све остало.

Читао сам сада ово моје писање након једног дана да видим да ли сам нешто пропустио од умора (и наравно јесам више ствари а пар њих сам и допунио) и видим да један текст има шест плакања и три срца. То ме малчице растужило јер је једна реченица о њеном упокојењу преовладала над осталим делом текста у којем је у ствари садржано јеванђеље нашег брака:

"И тако, ја сам њој вратио осмех, она је мене вратила Цркви а теологију мени." 
...
"Ипак, сво време, без престанка, су нам биле јасне три ствари:
- да се волимо
- да смо у већини ствари добри али и да у доста тога нисмо једно за друго
- да су нам оба ова горња два на спасење."

Наравно туговати и жалити са ближњима је људски и јеванђелски и ја то разумем јер и ја нисам имун на тугу због растанка нити је избегавам.

Али желим да знате да не само да се јеванђеље нашег брака није завршило њеним упокојењем него, хвала милостивом Богу и светима који су са нама, сија јаче него икада до дан данас. Како и зашто ја то знам није за форум, макар не за сада, нити је моје сведочанство најважније али сведочанства наших ближњих који су стално са нама и не могу да се одвоје од утиска мира и добра који нас прате вреде више од свега осталог што бих ја сам могао да сведочим иако има тога подоста за једну мању књигу.

Због свега тога је немам ни проблем да будем и на подфоруму за упознавање ради хришћанског брака, не само због тога јер смо нас двоје разговарали о другом браку и због тога што бих и ја исто очекивао од ње, него и зато што је то наш начин живота од почетка и нема ниједног разлога да га сада мењам. Па како благи Бог да и уреди на спасење.

А, иначе, знамо да и у Господњем јеванђељу има и патње и бола и болести и смрти али и васкрсења. Тако и ви, иако је страх од смрти добар за смирење а сузе за утеху, ако мислите да имате и мало хришћанске љубави у себи пустите је да стави срце уместо плача да и она са анђелом може да каже: "...риданија времја преста, не плачите, воскресеније же апостолом рците.".

Уосталом, ако сам ја могао у задње време, када су нам биле годишњице, да певушим

"Свагда Твоје крстозрачје пут нам осветљава,
како је дивно Господе кад храм васкрсава."

можете и ви, да не испадне, као много пута у задњих годину дана, да ја радујем друге и да ми другима будемо извор утехе 

Хвала свемогућем Богу и на томе али чисто да се подсетимо на каквом месту се дописујемо, који смо пут изабрали и да нисмо одавде.

Поздрав и хвала вам на подршци 

[Vladan :::.]

пре 21 часа, JESSY рече

On 8/3/2017 at 18:48, Vladan3 рече

Прво да се извинем @Trifkeту што настављам ван теме али морам да одреагујем јер овај форум првенствено доживљавам као православан тј. хришћански а тек онда све остало.

Читао сам сада ово моје писање након једног дана да видим да ли сам нешто пропустио од умора (и наравно јесам више ствари а пар њих сам и допунио) и видим да један текст има шест плакања и три срца. То ме малчице растужило јер је једна реченица о њеном упокојењу преовладала над осталим делом текста у којем је у ствари садржано јеванђеље нашег брака:

"И тако, ја сам њој вратио осмех, она је мене вратила Цркви а теологију мени." 
...
"Ипак, сво време, без престанка, су нам биле јасне три ствари:
- да се волимо
- да смо у већини ствари добри али и да у доста тога нисмо једно за друго
- да су нам оба ова горња два на спасење."

Наравно туговати и жалити са ближњима је људски и јеванђелски и ја то разумем јер и ја нисам имун на тугу због растанка нити је избегавам.

Али желим да знате да не само да се јеванђеље нашег брака није завршило њеним упокојењем него, хвала милостивом Богу и светима који су са нама, сија јаче него икада до дан данас. Како и зашто ја то знам није за форум, макар не за сада, нити је моје сведочанство најважније али сведочанства наших ближњих који су стално са нама и не могу да се одвоје од утиска мира и добра који нас прате вреде више од свега осталог што бих ја сам могао да сведочим иако има тога подоста за једну мању књигу.

Због свега тога је немам ни проблем да будем и на подфоруму за упознавање ради хришћанског брака, не само због тога јер смо нас двоје разговарали о другом браку и због тога што бих и ја исто очекивао од ње, него и зато што је то наш начин живота од почетка и нема ниједног разлога да га сада мењам. Па како благи Бог да и уреди на спасење.

А, иначе, знамо да и у Господњем јеванђељу има и патње и бола и болести и смрти али и васкрсења. Тако и ви, иако је страх од смрти добар за смирење а сузе за утеху, ако мислите да имате и мало хришћанске љубави у себи пустите је да стави срце уместо плача да и она са анђелом може да каже: "...риданија времја преста, не плачите, воскресеније же апостолом рците.".

Уосталом, ако сам ја могао у задње време, када су нам биле годишњице, да певушим

"Свагда Твоје крстозрачје пут нам осветљава,
како је дивно Господе кад храм васкрсава."

можете и ви, да не испадне, као много пута у задњих годину дана, да ја радујем друге и да ми другима будемо извор утехе 

Хвала свемогућем Богу и на томе али чисто да се подсетимо на каквом месту се дописујемо, који смо пут изабрали и да нисмо одавде.

Поздрав и хвала вам на подршци 

Read more  

Хвала ти Џеси на лепом гесту  а ја позивам остале да прочитају целу @Trifkeтову тему одакле је овај пост.

 

[Џуманџи]

Ниши, легенда:

Цитат

Ипак, иако се у потпуности слажем са тобом да не смемо бити самозадовољни и односити се према проблемима данашњице ноншалантно, исто тако се не смемо ни залетати - главом кроз зид се не може, а да бисмо трчали, прво морамо научити да ходамо...

Временом ћеш, Боже здравље, увидети и сам - ствари нису црно-беле. А ни хришћанство није прича у којој се било шта дешава преко ноћи - хришћанство подразумева преображај који траје читавог живота, полако и постепено. А тај преображај је, пре свега, унутрашњи - другим речима, хришћанин се пре свега труди да исправи самога себе, а не друге. То, наравно, не значи да га за друге није брига - већ да сваког другог човека хришћанин гледа не као противника и непријатеља, већ као брата и ближњег...

Због тога је једини начин на који се другим људима може помоћи да и они прихвате Истину коју си открио - личним примером, и никако другачије. Хришћанин се не постаје тако што ће те неко цимати за рукав, или убеђивати, или, не дао Бог, силом натерати - у људску слободу ни Бог не дира, па макар и по ту цену да се човек окрене од Њега. Човеку се не може помоћи док он сам не пожели да му се помогне...

Хришћанство није политичка партија, па да се боримо ми против њих. За хришћанина постојимо само ми - у смислу читав људски род, а наша борба није борба против других људи, наших ближњих, него против себичности, мржње, лажи, охолости и гордости, а за сваког нашег ближњег, па макар он и био у заблуди, и макар се са нама и не слагао...

https://pouke.org/forum/topic/17012-атеистичка-група-на-фб-стоп-веронауци/?do=findComment&comment=564719

[Чунга Лунга]

пре 7 минута, Снежана рече

Немој се плашити, направи дом где год да живиш...Само љубав уме дом да створи, без тога све су само празни зидови.

Једна за тебе....

 

Ja bih sa tobom živela u starim, trošnim kućama
naših prabaka i pradeka.
Sve bih svoje diplome iskoristila kao
panele za fotografije najlepših nam dana.
Radila bih sedam dana u nedelji
poslove kojih ,,veliki" se stide
i nikada se ne bih žalila na umor.
Ja bih na dalekom, hladnom izvoru prala
odeću naše mnogobrojne dece
i svakog vas jutra budila mirisom svežeg hleba
i vrućih uštipaka,
kraj upravo skuvanog domaćeg mleka
i džema.
Ja bih sa tobom bila srećna žena!
Bez struje i vode,
bez kupatila i automobila.
Ja bih sa tobom bila bogata žena!
Jer bismo umeli da se radujemo
i bili zahvalni!
Nedeljom bismo odlazili
na jutarnju liturgiju
i palili kandilo pri povratku
u dom.
Jer se imamo kome i gde vratiti.
Jer se imamo za šta i kome moliti.
Ja bih sa tobom bila novorođenče i žena.
Božanstvo ti i telo.
Ja bih sa tobom umela da živim sve nesreće
kojih drugi se boje
i želela da ostanem kada svako bi pošao.
Moja bi vernost drhtala pred kapijom
čekajući zauvek pogubljenog
vojnika iz rova.
Do poslednjeg.
Ja bih, sa tobom, umela da (im) pokažem
da ,,bogatstvo" i beda često jedno bivaju
i da ,,sjaj" i tama često isto sijaju.
Dok ljubav žude.
Pod plamenom dogoruće sveće
pevušila bih uspavanku
anđelima o našoj sreći
i divila se tvojemu liku na njima.
Koliko bi radosna to čeljad bila!
Ljubavlju podojena!
Ja bih sa tobom bila zdrava žena!
Jer za bolest ne znaju oni koji vole.
Ja bdila bih tvoje disanje i svaki
otkucaj srca,
celivala bih ruku koja me uze
i stopala koja hode sa mnom.
Jer druga su bila moja nesreća
u sreći,
nemaština u izobilju,
samoća u prisustvu.
,,Raskoš" davne prošlosti
(o)siromašila je moju dušu.
Njihov novac mi je
potrošio sve.
Ja bih sa tobom bila sita žena,
danima praznoga stomaka.

Darija Stankovic

[Phoebe]

1 hour ago, Марина Савковић рече

Jer druga su bila moja nesreća
u sreći,
nemaština u izobilju,
samoća u prisustvu.
,,Raskoš" davne prošlosti
(o)siromašila je moju dušu.
Njihov novac mi je
potrošio sve.
Ja bih sa tobom bila sita žena,
danima praznoga stomaka.

Kako je ovo lepo rečeno

 

[Рапсоди]

@PredragVId  На теми "  Мисао дана "

 

Да знам да певам - н ишта не бих говорио;

Да знам да сликам - никога не бих видео;

Да знам лепо да причам - вероватно никада ништа не бих написао;

Да знам да ништа не знам - вероватно би ме све интересовало;

Да знам да ће неко и ово прочитати - вероватно бих то боље срочио;

Да знам да мислим - вероватно бих стално ћутао;

Да знам колико су речи скупе - вероватно не бих ништа узалудно ни рекао;

 

да знам колико је време драгоцено - вероватно бих се стално моли

Да знам да певам - ништа не бих говорио;

Да знам да сликам - никога не бих видео;

Да знам лепо да причам - вероватно никада ништа не бих написао;

Да знам да ништа не знам - вероватно би ме све интересовало;

Да знам да ће неко и ово прочитати - вероватно бих то боље срочио;

Да знам да мислим - вероватно бих стално ћутао;

Да знам колико су речи скупе - вероватно не бих ништа узалудно ни рекао;

 

да знам колико је време драгоцено - вероватно бих се стално молио.