Како видимо нашу литургијску заједницу

[Guest - . . .-]

Оно што сам научио као веома, веома јаку лекцију јесте да без причешћа служење литургије уместо иконе раја и Царства постаје икона пакла.

Да ли би могао да појасниш зашто овако видиш ствари, мислим, ово су претешке речи.

[Лазар Нешић]

Оно што сам научио као веома, веома јаку лекцију јесте да без причешћа служење литургије уместо иконе раја и Царства постаје икона пакла.

Да ли би могао да појасниш зашто овако видиш ствари, мислим, ово су претешке речи.

Да, наравно. Ево, ово је моја заједница:

1. Прво си и сам рекао: нема причешћа ван постова, а и у посту је јако тешко причестити се.
2. Потпуно одсуство комуникације између клира и лаоса. Потпуно.
3. Мржња између "искусних" и "почетника" међу лаосом.
4. Тужакање епископу међу свештенством и народом.
5. Клеветење (на најгори могући начин) људи који студирају ПБФ у Београду.
6. Служење збрда-здола.
7. Нема ни трага од дружења после службе, а они који то желе се исмевају.
8. Групни одласци код артемита и осталих секташа и "бранитеља вере".
9. Примитивизам, површност и затуцаност.
10. Црква је углавном празна, иако се ради о граду од 120.000 људи скоро.

Е, ово је само део свега и мени је паклени осећај.
На срећу, променио сам заједницу и више тамо не идем. Нисам могао да издржим. Има много добрих парохија у близини и другде. Хвала Богу.

[Guest - . . .-]

Очекивао сам да ће бити и оваквих порука на теми, тј. прибојавао сам се...

Постоји ли бар мала назнака да ће се то променити?

[Лазар Нешић]

Очекивао сам да ће бити и оваквих порука на теми, тј. прибојавао сам се...

Постоји ли бар мала назнака да ће се то променити?

Мислим да хоће.

Град из кога долазим је иначе познат по овим стварима задњих деценија и овакав случај није са осталим градовима у епархији. Што је добро. На жалост, деценијама ништа није рађено и онај који је требао да заведе ред и поред није то радио.

Додуше, није ни могао много да уради, јер народ је овде посебна прича.

Мислим да ће нови свештеници ово променити, али биће велика мука.

Понављам, ово је моја заједница, тј. била је.

С друге стране, могу да наведем најмање 10 места где је тотална супротност написаном и где поједине заједнице лице и на рај.

[malina :)]

Моја Литургијска заједница..хм..мала била, сад још мања. За град од око 25000 становника, педесетак редовних на Литургији је жалосна слика. Било је ту и више ''верних'', отишли за Артемијем и екипом тј. ови су нам овамо дошли, па им се велики број наших придружио..сад су у Љуљацима, Врбави сваке недеље. Оних, који су остали, кажем јако је мало. Мало је и оних који се редовно причешћују. Хвала Богу, па бар децу редовно приводе Чаши. Већином су остали млади, а ови матори, ''најпобожнији'' одлепршаше заведени, неки од њих чак неће децу ни на веронауку да шаљу, кажу како ће их они сами образовати. Опет, нада су ови млади и ако свештеници буду мање времена трошили на тужакање владици и уређењу црквене порте (питам се да л' неки долазе у цркву због лепог паркића/порте), можда их буде и више.

Кад би Господ драги дао да се ови матори преуме, па схвата шта чине и оставе се ћорава посла...Даће Бог, верујем ја.. 0442_feel

[antics]

Лазаре, док је о. Мики био у Рударе, било је лепо... Знам за онај случај са о. Милијом, мада ту сви сносе део кривице (према ономе што сам ја чуо).... А онда, сад чујем да је у Рударе друга прича потпуно.

[gandalf]

u mojoj parohiji je donekle sve ok... ali me ubija to sto od 4 svestina sluzi samo jedan

[Драган άσημος :)]

Литургијску заједницу не доживљавам као заједницу, тј. себе не доживљавам као дио те заједнице. Напредак је у томе што овога прије нисам био свјестан, а сад бар имам свјест о томе. Доживљаван себе као појединца удаљеног од већине, тј. само са понеким имајући блискост. Позитивно је и то што сам доласком новог свештеника, прије неколико година, доживио пријатност, опуштеност, пријатељство у односу са њим (које и данас доживљавам) за разлику од крутог, формалног односа, којег и дан данас не могу потпуно да се ослободим у односу са њим, без обзира на његов однос према мени. Мислим да разлог оваквог стања лежи у мени.

Написаћу још нешто, што баш није одговор на ову тему, али ипак има везе.

Долазећи на литургију празан и одлазећи са литургије празан, ја у ствари будем на литургији, али не будем у литургији, не будем у Благословеном Царству Оца и Сина и Светога Духа. Не учествујем у животу вјечном кроз причешће и сводим све на формализам. Не носим у свијет, из кога сам дошао и у који се враћам, Царство Небеско. Долазим као Ја и одлазим сам са собом. Молитва да нам Господ ниспошаље Божанску благодат и дар Светога Духа, не бива испуњена на мени и враћам се у свијет какав сам и дошао.

И докле тако...?

[gloria west]

Moja Liturgiska zajednica je divna.... DOK TRAJE LITURGIJA...

A POSLE......

...

...

..

.

Naime za one koji nemaju pojma o cemu se radi.

Ja sam posle duzeg boravka u inostranstvu se vratila da zivim u Srbiji. Moja Parohiska Crkva je divna. I Liturgiska zajednica je divna. Ali samo dok traje Liturgija... Posle toga.. Samo za izucavanje. Kao da nista nisu naucili iz onoga sto govore svestenici. Samo se rastrkaju kucama. Tako da ja lutam po gradu od hrama do hrama i u drugim parohijama nalazim vecu ljubav nego ispred kuce.

Mada ko zna zasto to mora da bude tako. I ko zna zasto je to dobro....

[Јанко]

Видим је недељом и празником, некад лепим а некад не баш лепим очима. Увек у складу са мојим унутрашњим настројењем.

Оно што ме радује је да се велика већина редовно причешћује (да не кажем скоро сви), е сад колико свако од нас "са страхом Божијим" (оно "са вером и љубављу" не доводим у питање )... Остају нека питања и дилеме, неке стрепње...Али оно што ме растужује брзо избледи пред оним што ме радује... И види се како заједница полако узраста, не може све одједном. Учимо сви заједно, и произрастамо у корен на коме (моје мишљење) тек наша деца треба да донесу праве плодове...

[Guest - . . .-]

u mojoj parohiji je donekle sve ok... ali me ubija to sto od 4 svestina sluzi samo jedan

Да, то је један од показатеља да се баш и не размишља о Литургији. Увек се питам зашто у једној Цркви где има више свештеника служи само један (Литургију), док остали стоје са стране. Т је заиста потпуно бесмислено.

[antics]

Остали иду на парастосе

[Лазар Нешић]

Лазаре, док је о. Мики био у Рударе, било је лепо... Знам за онај случај са о. Милијом, мада ту сви сносе део кривице (према ономе што сам ја чуо).... А онда, сад чујем да је у Рударе друга прича потпуно.

Да, отац Мирослав је тих година у Рудару направио револуцију.

Ни у Нишу није било такве заједнице, а камоли у Лесковац.

То је била парохија за пример и радујем се што сам био део тога у великој мери.

Сад не знам како је, али се променило вероватно.

Оно што сам написао тиче се Саборне Цркве у граду, а не Рударске цркве, која је на жалост мало измештена из града и мало људи тамо иде. Ето, мислим да ће се ускоро и у граду променити прича, јер долазе нови свештеници, али то неће само зависити од свештеника. Много ће зависити и од народа, које се на жалост тешко мења.

[Milan Nikolic]

Милим да је у већини парохија тужна прича када је реч о литургијској заједници. Ретко где ће се наћи да парохијани брину једни о другима, укључујући и свештенство.

[Vaske]

Мислим да су Литургијске заједнице код нас нешто најшареније, а без обзира на сву критику оног чудног дијела тог шаренила, мислим да је то у једном смислу и одбро, поготово за онога ко није стриктно везан за једну парохију.