Причам ти причу.... али праву и лепу...

[Тавита]

ТРИ СТАБЛА (моја омиљена  0104_cheesy  0104_cheesy  0104_cheesy)

Била једном три стабла на брду у шуми. Разматрали су своје наде и снове када прво стабло рече: "Једног дана, надам се, ја ћу постати ковчег за благо. Можда ћу бити украшен предивном резбаријом и свако ће моћи видети лепоту."

Тада друго стабло рече: "Једног дана ја ћу бити моћан брод. Носићу краљеве и краљице преко вода и пловићу до крајева света. Свако ће се осећати сигурним у мени због снаге мога трупа."

Коначно, треће стабло рече: "Ја желим нарасти и бити највишље и најравније стабло у шуми. Људи ће ме видети на врху брда, гледаће на моје гране и мислиће на небеса и на Бога и како сам им близак. Ја ћу бити најзначајније стабло свих времена и људи ће ме се увек сетити".

Након неколико година молитви о њиховим сновима да постану стварност група дрвосеча дође до стабала. Један дође до првог стабла и рече: "Ово изгледа снажно стабло, мислим да ћу бити у стању продати дрво тесару." И почне сећи стабло. Стабло беше срећно. Знало је да ће тесар умети да од њега направи ковчег за благо.

Код другог стабла дрвосеча рече: "Ово стабло изгледа снажно; продаћу га бродоградилишту." Друго стабло беше срећно. Знало је да је на путу да постане моћан брод.

Када дрвосеча дође до трећег стабла, стабло беше уплашено. Јер, ако га посеку, његови се снови неће остварити. Један од дрвосеча рече: "Не требам ништа посебно од свог стабла, па ћу узети ово. И он посече стабло.

Када прво стабло доспе код тесара, направише од њега јасле за храњење стоке. Ставише га у шталу и напунише сеном. То није било оно што је он молио.

Друго стабло је искориштено за израду малог рибарског брода. Завршише његови снови о моћном броду који носи краљеве.

Треће стабло је исечено у велике комаде и остављено само у мраку.

Године су прошле, стабла заборавише своје снове.

Једног дана, човек и жена дођу до стаје. Она се породи и ставише дете у јасле које су направљене од првог дрвета. Човек је радије желео да је могао направити колевку за дете, али и ове јасле ће морати послужити. Стабло је, видећи лепоту дететову и његову необичност, осетило важност овог догађаја, предосећајући да у себи чува непроцењиво благо свих времена.

Годинама касније, група људи уђе у рибарски брод направљен од другог стабла. Један од њих беше уморан и оде спавати. Док пловљаху по води, подиже се велика олуја и стабло увиде да није довољно снажно да заштити људе. Људи пробудише спавајућег човека; он устаде, рече "МИР" и олуја утихну. Тада стабло увиде да је носило краља над краљевима.

Коначно, неко дође и узме и треће стабло. Ношено је кроз улице док су се други људи ругали човеку који га је носио. Када дођоше до места, човек беше прибијен на стабло и подигнут у вис да умре на врху брда. Када недеља дође, стабло увиде да је довољно снажно да стоји на брду и да буде близу Бога, јер Исус беше разапет на њему.

(Порука ове приче: Када ствари не иду на вашу руку, увек знајте да Господ има план за вас. Ако му верујете, Он ће вам дати велике дарове. Свако стабло добило је шта је хтело, само не на начин како је замислило. Ми не знамо увек шта Господ планира за нас. Знамо да Његови путеви (начини) нису наши путеви (начини), али Његови путеви (начини) су увек најбољи.)

[w.a.mozart]

prelepo....sa primesama koelja... 0409_feel

[Тавита]

prelepo....sa primesama koelja... 0409_feel

??,???????? ?? ??????..???????  pivo confused :cheesy2: :cheesy2:

????? ?? ????...

?? ????? ??? ????? ?? ???? ??? ?????..???

???? ?? ????? ?? ????? ????? ???????..? ?? ?? ???? ???????.. ?????? ??? ?????????.. ? ?????? ??? ????????  :smiley: :smiley:

(? ?? ?? ????? ???????????.. ??? ?????.. ??? ?????)  0104_cheesy  0104_cheesy

[Guest Оливера]

Лепи књижевни почеци, Тавита, заиста...особен стил, извини нисам неки баш критичар, али толики труд, заиста ....сликаш ли драга и даље? Којом техником, пејзаже или мртву природу....

[Тавита]

ох,не..не...

није ово моје.. на жалост  :smiley:

скупљам од свуда.... слушам од осталих па куцам...

да подјелим са осталима..да и ви некоме причате  :smiley:

да сликам,уље на платну.. тренутно радим портрете... мада у задње вријеме и немам времена... мало вајам,добила дооооооооста глине  0104_cheesy 0104_cheesy 0104_cheesy

[w.a.mozart]

prelepo....sa primesama koelja... klapklap

??,???????? ?? ??????..???????  joooj dada dada

????? ?? ????...

?? ????? ??? ????? ?? ???? ??? ?????..???

???? ?? ????? ?? ????? ????? ???????..? ?? ?? ???? ???????.. ?????? ??? ?????????.. ? ?????? ??? ????????  :smiley: :smiley:

(? ?? ?? ????? ???????????.. ??? ?????.. ??? ?????)  0104_cheesy  0104_cheesy

podsetilo me ..znaš uvodnu pri?u u nekom romanu koelja....2 brata u rimu..jedan pesnik drugi vojnik blabla....i sad njihovom ocu neko pri?a kako ?e re?i jednog od njih ostati upam?ene u istoriji,otac kaže,fala Bogu 1 od njih je pesnik to je to...a onda mu taj neko kaže ..jok,nego re?i ovog vojnika koji je bio pod krstom Gospodnjim i rekao-zaista ovaj beše sin Božji...... :cheesy2:

[Тавита]

Твоје "ја"....

Међу људима и дан-данас живи прича о монаху који је дуго живео у египатској пустињи. Саблазни су га толико измучиле да више није могао да издржи монашки живот. Зато је одлучио да напусти своју монашку келију и да крене куд га очи носе.

И док је обувао сандале, у намери да крене и да у живот спроведе своју одлуку, одједном је близу себе видео неког монаха, који је такође обувао сандале, те с чуђењем упита незнанца:

- Ко си ти?

И зачу одговор:

- Ја сам твоје сопствено “ја”. Без обзира што због мене напушташ ово место, желим да ти кажем – знај, ма куда да те буду носиле твоје ноге, ја ћу с тобом ићи.

[Тавита]

Велика и мала срца

Драгуљар је седео за столом и кроз излог своје отмене трговине посматрао пролазнике. Нека се девојчица приближила трговини и прислонила носић на излог. Као небо плаве очи радосно засијаше кад угледа један од изложених предмета.

Ушла је одлучно и прстом показала огрлицу од модрог тиркиза.

- То је за моју сестру. Можете ли ми је запаковати као поклон?

Трговац с неверицом погледа девојчицу и упита:

- Колико новца имаш?

Она се подиже на прсте, стави на сто лимену кутију, отвори је и испразни. Било је ту неколико мањих новчаница, шака ситниша, неколико шкољки и фигурица.

- Хоће ли бити довољно? - упита поносно. Желела бих старијој сестри купити поклон. Од када немамо маме, она обавља све послове и нема ни тренутка времена за себе. Данас јој је рођендан. Уверена сам да ће је поклон веома обрадовати. Њене су очи исте боје као тај драги камен.

Трговац је отишао у малу просторију и у златноцрвени папир запаковао кутијицу.

- Узми и пажљиво понеси - рече девојчици.

Она узе пакетић као победнички пехар и поносно изађе из трговине.

Сат времена касније у трговину уђе прекрасна девојка с косом боје меда и дивним модрим очима. Стави на сто кутијицу коју је трговац пажљиво запаковао и упита:

- Ова је огрлица купљена у вашој трговини?

- Да, госпођице.

- Колико је коштала?

- У мојој трговини цене су ствар поверења; тичу се само мене и мојих купаца.

- Моја сестра је имала нешто ситниша... Сигурно није могла платити овако вредну огрлицу!

Трговац затвори кутију, сложи омот и врати је девојци.

- Ваша је сестра платила највишу цену: дала је све што је имала.

Велика срца воле, мала траже да буду вољена.

[Милан Меденица :)]

ево ја овде по послушању

На суду између Христа и Европе стварно се збива следеће:

Христос говори Европи, да је она у Његово име крштена и да треба да остане верна Њему и Његовом Јеванђељу. На то оптужена Европа одговара:

- Све су вере једнаке. То су нам рекли француски енциклопедисти. И нико се не може присилити да верује ово или оно. Европа толерише све вере као народне сујеверице због својих империјалистичких интереса, но сама она не држи се ни једне вере. Када постигне своје политичке циљеве, онда ће се она брзо обрачунати са овим народним празноверицама.

На то Христос с тугом пита:

- Како можете, ви људи, живети само империјалним, тј. материјалним интересима, тј. животињском похотом само за телесном храном? Ја сам вас хтео учинити боговима и синовима Божјим, а ви се отимате и трчите да се изједначите са теглећом стоком.

На то Европа одговара:

- Ти си застарео. Место Твога Јеванђеља ми смо пронашли зоологију и биологију. Сад знамо да смо потомци, не Твоји и Твога Оца небеснога, него орангутана и горила - мајмуна. Ми се сад усавршавамо да будемо богови. Јер, ми не признајемо других богова осим нас.

На то Христос говори:

- Ви сте тврдоглавији од старих Јевреја. Ја сам вас дигао из варварског мрака у светлост небесну, а ви хоћете опет у таму као биво у блато. Ја сам крв своју за вас дао. Ја сам показао љубав своју према вама када су сви анђели окретали главу у страну од вас, немогући да подносе ваш адски смрад. Кад сте ви, дакле, били мрак и смрад ја сам једини стао за вас да вас осветлим и очистим. Не будите ми дакле сада неверни, јер ћете се опет вратити у онај неподношљиви мрак и смрад.

На то Европа са подсмехом кличе:

- Иди од нас. Ми те не познајемо. Ми се држимо јелинске философије и римске културе. Ми хоћемо слободу. Ми имамо универзитете. Наука је наша звезда водиља. Наше је гесло: слобода, братство, једнакост. Наш разум је бог богова. Ти си Азијат. Ми те се одричемо. Ти си само једна стара легенда наших баба и ђедова.

свети владика Николај Жички (Велимировић)

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

[Тавита]

zru 0110_hahaha ЖЕЉА ЗА МИРОМ  stupido stupido

Један непознат човек лупао је на врата једног манастира. Вратар га је упитао:

- Ко си и шта желиш?

- Ја сам Данте и тражим мир - одговорио је чувени песник.

Можда и ти, брате мој, тражиш мир. И ти живиш у некаквом узбурканом свету. Стил живота је толико заморан.

Желиш ли, уистину, мир? Где га тражиш?

Сасвим извесно не изван Бога, нити у преступању Закона Божијег, али ни у мучењу своје савести.

Желиш мир?

Помири се са Богом. Кад се твоје срце помири са Оним који га је начинио, Дух Свети и божанска аура ће испунити твоје срце.

Помирење дакле!

[Тавита]

Господ и свети Илија (народна прича)

Једном позове Господ Светог Илију и рече му: „Много пута си желео, да макар само један дан управљаш светом. Ево, седи за божански престо, са кога се види све шта седеси у свету и суди људима.“

Тек што је сео Свети Илија за престо и погледао по свету, угледа, како на гумну деле газда и наполичар пшеницу. Узели мерицу па на једну гомилу сипају газди, а на другу наполичару. Поштено су поделили – све мерицу једном, мерицу другом. Кад су тако лепо поделили, наполичар отрча до куће да донесе вреће, па да носи свој део у свој амбар. Чим је сиромашни наполичар одмакао подалеко, газда журно зхваташе са његове гомиле и сипаше на своју…

Светог Илију ова неправда толико расрди, да одмах пусти гром на бездушног газду и он на месту остаде мратав.

Кад то виде Господ, рече Светом Илији: „Уклони се, пророче Илија, са мога престола. Да сам ја тако радио до сада бих потукао цео свет.“

[w.a.mozart]

pusti znalca da vidiš od kog se drveta prave čačkalice........... zru

[Тавита]

pusti znalca da vidiš od kog se drveta prave ?a?kalice........... zru

0110_hahaha

ma znala sam ja da ti moras nesto dodati,znala  stupido

[w.a.mozart]

хеј,ово је први додатак од почетка...мислим ствааааааааааааааарно  zru 0110_hahaha stupido

[Тавита]

Рецепт за лепоту

Често проглашавана најлепшом женом света, Одри Хепберн је имала јединствени рецепт за лепоту, који најбоље осликава њен став према животу, слави и лепоти:

• За привлачне усне – увек изговарајте речи пуне љубазности.

• За лепе очи – тражите доброту у људима.

• За витку фигуру – делите своју храну с гладнима.

• За лепу косу – допустите да је барем једном дневно помази дечја рука.

• За усправно држање – ходајте свесни да никад нисте сами.