Поуке и беседе светих отаца

[Данче*]

Моја вера у Бога не смета ми да усвојим сву праву науку од алфе до омеге? Најбоља наука стоји у савршеној хармонији са најбољом вером. А најбољи се никад не препиру: најбољи се разумеју и љубе. Ниски или неједнаки се препиру и гложе и уживају у препирању и гложењу. Но препирање и гложење псевдовере и псевдонауке поколеба многе просте душе у вери.

 

Вл.Николај Велимировић

[JESSY]

[Данче*]

Ништа на свету нема прекрасније од пријатељства. Оно служи као утеха садашњега живота. Шта може бити веће и драгоценије од тога када имаш коме открити своје срце, поделити оно што је тајно, поверити му оно што је од других сакривено? Шта може бити утешније него ли када имаш искрено преданог ти човека који дели с тобом радост када си у добру, у несрећи пак узима саучешће, у страдању пружа ти савете и утехе?

Свети Амвросије Милански

[Иван Ивковић]

 

Нећемо бити окривљени, браћо, нећемо у часу смрти бити окривљени због тога што нисмо чинили чуда, што се нисмо бавили теологијом, што нисмо постали сагледатељи - али ћемо свакако морати да одговарамо пред Богом због тога што нисмо непрестано плакали.

Свети Јован Лествичник

https://www.pouke.org/forum/topic/897-da-li-je-plac-koristan-za-vernika/page-4

[*Sara*]

Враћај се Богу кад год ослабиш у борби са злом. Он је твоја неисцрпна резерва. Непријатељу ће оскудевати оружје на крају. А теби неће, јер је Творац твој пребогат у оружју, сили и војсци. Ја сам Господ над војскама. Његове су војске не од меса и крви, него пламени духови серафима и херувима. Где је Бог ту - је већина. Ако будеш и сам с Богом, бићеш у већини не само над људским војскама него и над васионом.
~Свети Николај

[Ненад Р.]

Бог није створио људе за погибију , него за спасење .

Има ли баштована што , који сејући поврће , жели да му се поврће сасуши и пропадне ?

Једну жељу Бог има : Да се људи покају од зла и поврате .

 

Владика Николај Веримировић .

[Andjelka Milenkovic]

Будимо људи. Патријарх српски Павле.

[Гром]

Предивно!

[Arsenija Laric]

"It is of great significance if there is a person who truly prays in a family. Prayer attracts God's grace and all the members of the family feel it, even those whose hearts have grown cold. Pray always." -Elder Thaddeus of Vitovnica

[Arsenija Laric]

"A man cannot correct himself all of a sudden, but it is like pulling a barge - pull, pull, and let go, let go! Not all at once, but little by little. Do you know the mast on a ship? There is a pole to which is tied all of the ship’s lines. If you pull on it then everything gradually pulls. But if you take it all at once, you will ruin everything." St. Ambrose of Optina

[JESSY]

Као што се Господ стара за наше спасење, тако се и човекоубица - ђаво пашти да човека доведе до очајања.

Очајање се, по учењу светог Јована Лествичника, рађа или од свести о мноштву грехова, од очајања савести и несносне туге (при којој се душа, покривена мноштвом рана, због неиздржљивог бола погружава у дубину очајања), или од гордости и надмености кад се неко сматра недостојним греха у који је пао. Очајање правог првог облика човека вуче у све пороке без разлике, а при очајању друге врсте човек се још држи свог подвига што, по речима Јована Лествичника, не одговара разуму. Прво се лечи уздржањем и добром надом, а друго смирењем и неосуђивањем ближњег (Лест. 26).

Узвишена и крепка душа не очајава при несрећама, ма какве биле. Јуда издајник је био малодушан и неискусан у борби због чега га је непријатељ, видећи његово очајање, напао и принудио да се удави. Петар, међутим, као тврд камен и као искусан у борби, није пао у очајање, нити је изгубио дух приликом пада у велики грех, него је пролио горке сузе из врелог срца. Видећи их, непријатељ је, због тога што му се чинило да му огањ опаљује очи, побегао далеко.

“Према томе, братијо, - учи преподобни Антиох, - немојмо се покоравати очајању када нас буде нападало, него се крепимо и ограђујмо светлошћу вере, те са великом храброшћу рецимо лукавом духу: “Шта ми имамо са тобом, туђи Богу, бегунче са неба и лукави слуго? Ти не смеш ништа да нам учиниш. Христос, Син Божији, има власт и над нама и над свима. Њему смо сагрешили, Он ће нас и оправдати. А ти, погубни, иди од нас. Оснажени Његовим часним крстом ми сатиремо твоју змијску главу.”

 

ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

[JESSY]

ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК
1. Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив.
2. Као што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе.
3. Многоговорљивост произилази понекад од угађања стомаку, а понекад од таштине.
4. Злоба проистиче из уображености и гнева.
5. Лицемерство проистиче од самозадовољства и својеглавости.
6. Има болести које се добијају ради очишћења од грехова, а има и таквих које треба да сломију наш понос.
7. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник чистоте.
8. Немој рећи да скупљаш благо ради сиромаха. Царство се Небеско могло купити и за само две лепте.
9. Онај ко плаче за собом, не зна за униније.
10. Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата.
11. Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима.Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.
12. Не скидај душевног ока са гордости: међу свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти.

[JESSY]

СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ
1. Не уздај се у своју праведност, истински се кај због ранијих грехова, обуздавај језик, срце и стомак.
2. Куд год идеш, увек имај Бога пред очима; ма шта да радиш имај потврду у Светом Писму; и не напуштај брзо место на коме живиш. Сачувај ове три заповести и спашћеш се.
3. Као што су гордост и узношење ума са висине небеске ђавола сурвали у бездан, тако смирење и кротост човека узвисују од земље на небо.
4. Ако неко узме подвиг ћутања, нека не мисли да врши врлину, већ нека у срцу сматра да ћути стога сто није достојан да говори.

[мирођија]

Не треба оправдавати своје страсти.

Старац Пајсије

[Срђан Ранђеловић]

Старац Амвросије (1912-2006)

 

 

 

Старац Амвросије Лазарис био је духовник манастира Богородица Гавриотиса код града Амфиклиа у Грчкој, који се налази на 800м надморске висине. Старац Амвросије био је човек који је увек држао запаљену буктињу духовног живота и њоме осветљавао хоризонте света.

Рођен је 21. децембра 1912. године, у месту Лазарата на Лефкади. Припадао је великој породици са петоро деце, а световно име било му је Спиридон. Његов отац ратовао је у балканским ратовима храбро и одлучно, док му је мајка била тиха и смирена жена, којој је он био врло привржен.

Услови живота били су тешки и глад је мучила многе породице, тако да је и њему много тога било ускраћено због сиромаштва. Био је приморан рано да напусти школовање да би помагао својој породици радећи на туђим имањима у селу. Захваљујући својој мајци заволео је Цркву и Господа Христа, па је рано показао интересовање за веру и посећивао храмове и удаљене црквице. Своју лепоту, снагу и младост вољно је предао Христу, јер га је занимало богатство душе и вера у Божију реч. После војске отишао је на Свету Гору, где га је породица посећивала, а он им је помагао својим молитвама, јер га материјална добра нису занимала.

По савету омиљеног пријатеља, старца Порфирија Кавсокаливита, напустио је Свету Гору и отишао у манастир Богородица Гавриотиса. Рукоположен је од стране тадашњег митрополита у чин јерођакона и добио је име Амвросије. Временом је постао и архимандрит.

Од 1954. године, био је духовник манастира, ту је живео, молио се и помагао људима који су долазили по савет и решење за своје проблеме. Због врлинског живота Бог му је дао обиље дарова и врлина, које су упутиле многе душе ка Господу, борио се против греха и волео је да помаже другима. Живео је у покајању као једином сигурном путу који води у рај и грли напаћене душе.

Задобио је дар Исусове молитве која је спонтано излазила из срца као и пророчки и дар љубави и мудрости. Говорио је: "Видимо колико пате људи данас, зато треба смирено много пута у току дана да говоримо: Пресвета Богородице наша, дођи и спаси нас, јер пропадамо. Дођи, ти си снага Божанска. Видимо да нас Богородица, када призовемо њено свето име са искреношћу и вером, из срца, из душе, неће оставити, биће до краја ту у овом напаћеном свету."

Старац је истицао значај свете Тајне покајања, која је, по његовим речима, тајна Божијег милосрђа према нама људима, да треба духовнику све да кажемо, јер је слобода коју добијамо од Духа Светога приликом откривања помисли огромна.

Био је толико омиљен да је свакодневно код њега долазило много људи. Такође, имао је љубави и поштовања према светитељима, па се и удостојио посете многих светитеља: светих Бесребреника, светог Јована Претече, сватог Амвросија, светог Харитона, светог Луке, светог Андреја, светог Герасима, светог Тита, светог Пантелејмона, светог Нектарија и других.

Наглашавао је да треба да научимо да вршимо Божију вољу уместо своје, јер тиме постајемо слободни ма шта да се деси, и свет да се сруши, бићемо смирени, јер ниједна радост ни тешкоћа нити проблем нису наши, препустили смо их Богу, Он управља животом и смрћу, а не ми, што је старац Амвросије показао и доказао и својим животом.

Верни народ коме је требала Божија помоћ, могао је да је добије преко овог, да тако кажемо, анђела на земљи и њему сличних стараца: Пајсија, Порфирија, Јакова Цаликиса итд. Његов омиљени пријатељ био је старац Порфирије, а обојица су имали смирење, љубав и покајање. Није случајно да су се упокојили истог дана, 2. децембра, један 1991., а други 2006. године и јасно је да је то била Божија воља.

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА СТАРЦА АМВРОСИЈА

-- Старац је говорио да ће свршетак света трајати кратко, неколико минута, и док нам буде суђено за то време певаће псалме анђели на небу. Људи који се затекну живи у том моменту, тренутно ће доживети смрт и одмах васкрснути. Бићемо сви у телима која не заузимају простор и свако ће видети тело другога, а сви узраста од 33 године.
Господ ће држати Књигу живота и Јеванђеље и ми ћемо се сами природно поделити лево и десно, јер ћемо сами знати да ли смо за Рај или не. Због тога и у цркви на месту где седи Владика, на икони Христовој, књига је отворена и горе код иконе не гори кандило, објашњавајући тако да неће бити милости приликом Другог Доласка Христовог, док је на другој икони књига коју држи Христос затворена и ту гори кандило, које симболише да још увек има милости за нас.

-- Чувајте се јер сатана прави замке, немојте да се смејете, он је близу нас и ви не можете да га видите, слушајте шта вам причам, не престајте да се молите. Он тера људе да греше, па их после плаши и наводи их да се стиде да се исповеде.

-- Који буду примили жиг неће наћи мира ни за трен. Треба да стекнете јаку веру, стрпљењем, добротом, правдом. Да не изгубимо веру, ако је јака вера послаће Бог помоћ. Без молитве смо пропали. Не мислите о будућности, све је у Божијим рукама. Читајте свете Оце сваки дан помало и Бог ће послати просветљење. Касније ће разум ојачати.

-- Молитва "Господе помилуј" је као мач који сатану сече на пола.

-- Нашли смо се у тешким временима ми јадни, и монаси и мирјани, али борба је борба, не престај са борбом ни на секунд, борба је до краја и тада ће Господ који награђује и даје венце даривати не ствари лажне и трулежне, овоземаљске, већ ћете учинити достојним да обитаваш у Царству Божијем вечно. Не за 1000 година или 100000 хиљада година, вечно, значи нема краја.

-- Још оволика кад би била земља, тј. становништво, могао би Бог да је исхрани.

-- У васкрсење тела немојте да сумњате. Ево ја имам 90 година, ово тело треба да иструли у гробу и да изађе ново, вечно, које се не разбољева, не боли, не жедни, не осећа врућину, као анђеоска тела, само да не паднемо у грех. Господ хоће да му кажемо да ћемо само за Њега живети. Ако останемо у греху онда ће бити и казна вечна. Оданде се ситуација не мења - муке, бол и пламен.

-- За некога ко је патио од депресије говорио је да се још увек није усавршио у вери. Када истински поверујемо, говоримо Христу као што причамо пријатељу, оцу, и тада ће и Он разговарати са нама, одговараће на наша питања или преко неког другог или унутра у нама говориће и разумећемо Га. Бог једним додиром све исправља.

-- Кад грешимо наш Анђео чувар одлази, удаљава се и седи подаље забринут, али са једним "опрости", реченим из дубине душе, враћа се.

ЈЕДНО СТРАШНО ИСКУСТВО СТАРЦА АМВРОСИЈА "ОТИШАО САМ У ПАКАО И ВИДЕО САМ ГА!"

Старац се често будио ноћу у три сата после поноћи и устајао на молитву. Тако је једног јутра испричао да су га посетили претходне вечери познати покојници (тј. душе њему познатих људи који су преминули) и дали му своја имена да се помоли за њих. Један од њих сео је на кревет поред њега и био је толико леден да пет сати после тога старац није могао да се поврати од толике хладноће: "Био је леден као да су га ставили у замрзива"... Од тада је рекао да ће се молити Богу да му покаже како живе праведни, а како они који иду у пакао, тј. како живе они који се спашавају, а како они који се налазе далеко од благодати Божије. После годину дана јаке, усрдне молитве, Бог му је дао ту могућност. Приликом једног сусрета са својим духовним чедима, упитао их је, после Божанствене Литургије, да ли знају шта је то пакао. Један му је одговорио: "Старче, знамо да је пакао, као што нас учи Еванђеље, место где иду људи који не воле Бога и нису извршавали Његове заповести. Исти тај податак нам говоре такође и свети Оци." "Да, али то је теоретски", одговорио је. "Ја ћу вам испричати своје искуство које сам недавно имао када ме је мој Анђео Хранитељ одвео до врата пакла и видео сам како живе они у паклу. Као доказ тога показаћу вам ожиљак на руци. Тај ожиљак задобио сам када сам био на вратима пакла. Као да је ватра из паклене реке изашла и направила ми малу опекотину на руци да бих разумео да то што ми се дешава није лаж, нити привиђење, нити лажан осећај, већ једна стварност коју ми је помогао мој анђео да прихватим и боље разумем, да поверујем у њу више и да вам је испричам." Рекао им је како је видео људе који се налазе у паклу како пливају унутра у једној пламеној реци, а ожиљак који је задобио налазио се мало изнад ручног зглоба. У разговору рекао је и следеће: "Свако од вас има једног анђела који га прати, али пазите, децо, анђела имају само они који су крштени. Некрштени немају анђела чувара. Анђела чувара добијамо на дан свога крштења. Али има и демона близу вас, то да знате, да пазите."

24 фебруар 2015 год.

Извор: https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2013/10/16/starac-amvrosije/

 

 

 

Манастир Лепавина