Света Тајна Крштења

[Александар Милојков]

Ако се под индоктринацијом сматра неслободно увођење у слепу послушност вери и Цркви, са забраном критичког мишљења, то крштење сигурно није. Не, чак ни онда када родитеље крсте своје новорођенче. Зашто није? Није зато што је слобода услов без којега се не може бити у Цркви. Та слобода је на испиту докле год је човек жив. Увек и свагда можеш да преиспитујеш своје веровање, можеш да га јачаш или да га одбациш. Можеш да одеш, можеш да говориш и против веровања. Учење Цркве се и не прихвата без слободе. Не може се наметати на силу човеку. Вера (барем када је православље у питању) је акт слободног и словесног човека. Хришћанин не треба да се боји да промишља о стварима своје вере. И треба да је се држи само онда када та вера заиста прожима његово биће - његову слободу и његову словесност. Уколико неко слободно не прихвата учења Цркве, а ипак обитава у њој форме ради, на силу, механички и сл., то као и да није у Цркви. Немогуће је да неко на силу буде приведен Богу.

Зато хришћанска вера није и не може да буде индоктринација. Кршење деце је акт брижних родитеља. Али, благодат тог крштења свако је од нас слободан да умножи или одбаци током свог живота. Увек и свагда - наша вера је на жестоком испиту. Ми смо као гвожђе у ватри. У Цркви није забрањено сумњати. Не, већ човек треба да потражи одговор на своје сумње. Слободан и словесан одговор, а не да сумњу инстинктивно потискује. Вера није сува рационалност, али није ни безумље.

[Баба]

boring...

[Гром]

Чини ми се да верник ако није индоктриниран није прави верник. Тако ни деца крштењем не постају верници већ оно у шта их индоктринирају родитељи и околина.

У почетку хришћанства људима би прво било проповедано хришћенство,па би они који поверују, индоктринирани, бивали крштени.

Данас људи мисле да су крштњем постали хришћани и већина њих никад и не отвори Св. Писмо. Они у срцу верују у ко зна шта, али себе сматрају хришћанима. Ово нам говори да без индоктринације нема правог крштења, Јер и Св. Јован Крститељ каже онима које је крстио водом. За мном иде већи од мене, он ће вас крстити Духом и огњем. Е овог духовног крштења нема ако човек није индоктриниран.

[nana]

У почетку хришћанства људима би прво било проповедано хришћенство,па би они који поверују, индоктринирани, бивали крштени.

 

Да ли само они,...ако каже нпр..."...и крстише се у тај дан он, и сви из дома његовог"....зар су тада мала деца из те породице остајала некрштена ?

[Гром]

Да ли само они,...ако каже нпр..."...и крстише се у тај дан он, и сви из дома његовог"....зар су тада мала деца из те породице остајала некрштена ?

 

Немамо податак колко су била мала деца и да ли их је било. Шта те наводи да без размишљања поставиш овакво питање?

[Александар Милојков]

У делима светих отаца налазимо сведочанства да је пракса крштавања мале деце (вољом родитеља) била у црквеној пракси од најранијих времена.

[ПиП]

Братству "Светог Петра ": О Крштавању

 

"Писао сам вам и раније, пишем и сад: не слушајте оне који вам говоре како не треба децу крштавати, него крштавајте децу своју као што сте чинили и до сада, као што су чинили и преци ваши. Апостол Петар крстио је Корнилија и све његове. Апостол Павле сам признаје: а крстих и Стефанијин дом. Шта може да значи дом него сва чељад, одрасла и неодрасла? Читајте шта учини тамничар, који је чувао Павла и Силу у тамници, када виде чудо шта се догоди. Када је видео чудо од апостола крсти се он и сви његови одмах. Тако се крсти и Крисп са свим домом својим. Нашто ће нам, дакле, извртања јеретичка кад нам пракса светих апостола јасно сведочи, да треба децу крштавати?

Истина је да су неки у ранијим временима одлагали своје крштење и намерно дуго остајали оглашени, да би доцнијим крштењем изгладили све своје раније грехе. Али у време какве заразне болести, или земљотреса, или рата, сви су они журно наваљивали да се крсте, те да не би умрли некрштени. Прича се за Кесарија, брата светог Василија, како је одлагао своје крштење. Но једном се догоди у Никеји страшан земљотрес, од кога изгибе много народа и много знатних људи. На Кесарија сруши се кућа и он би погребен у рушевинама. Но некако изађе жив. Тада му рекне свети Василије, да га је само милост Божија спасла, да не погине некрштен, и строго му препоручи да се одмах крсти. Кесарије се крсти и убрзо после крштења умре. Но нашто се играти са судбом? Може човек омркнути здрав а осванути мртав. Ето зашто сви разумни људи сматрају крштење деце за хитну ствар. Крштењем се изглађава у нама грех Адамов. За наше сопствене грехе после крштења није нужно поновно крштење, како држе опет други јеретици - иначе би требало да се крштавамо сваки дан! - него је потребно само покајање. По речи самога Христа: ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

И тако - деци крштење а одраслим покајање."

 

(Св. Николај Српски, "Мисионарска писма")

[nana]

Чини ми се да верник ако није индоктриниран није прави верник. Тако ни деца крштењем не постају верници већ оно у шта их индоктринирају родитељи и околина.

У почетку хришћанства људима би прво било проповедано хришћенство,па би они који поверују, индоктринирани, бивали крштени.

Данас људи мисле да су крштњем постали хришћани и већина њих никад и не отвори Св. Писмо. Они у срцу верују у ко зна шта, али себе сматрају хришћанима. Ово нам говори да без индоктринације нема правог крштења, Јер и Св. Јован Крститељ каже онима које је крстио водом. За мном иде већи од мене, он ће вас крстити Духом и огњем.Е овог духовног крштења нема ако човек није индоктриниран.

Шта те наводи да без размишљања поставиш овакво питање?

 

маааа ....то ја на на основу личног искуства у тајности крштене бебе у ери најљућег соц-комунизма ......

 

Не знам са којим намером је Моци при постављању теме употребио баш термин - индоктринација.

Употребио си га  па се надам да и ти, такође, знаш његово значење.

 

На крштеном је, осим воде и Печат Дара Духа Светога.

Нема те индоктринације која би га   скинула/избрисала/поништила  нити пак  индоктринације која би, да грубо кажем, појачала/иницирала Његову  Силу.

Крштењем је Он ту а само и једино је до нас како ћемо се према томе равнати .

[w.a.mozart]

У делима светих отаца налазимо сведочанства да је пракса крштавања мале деце (вољом родитеља) била у црквеној пракси од најранијих времена.

 

daj neki naslov...

[Volim_Sina_Bozjeg]

daj neki naslov...

Ja sam čitao da se ranije čekalo da dete odraste i krsti se svojom voljom. Ta praksa se napustila zato što su deca sve ranije i ranije izražavala želju da se krste.

[Александар Милојков]

daj neki naslov...

 

Последње где сам читао на ту тему је код Светог Августина. Чим нађем времена да прелистам фусноте (белешке), рећи ћу ти.

[Ivan Andjelkovic]

STA ako npr roditelji krste bebu,i dete poraste i bude ateista.Da li moze,ne znam koji termin da upotrebim,da se dete RASKRSTI?

[w.a.mozart]

STA ako npr roditelji krste bebu,i dete poraste i bude ateista.Da li moze,ne znam koji termin da upotrebim,da se dete RASKRSTI?

 

pa automatski je raskršteno... duh sveti ne radi na silu jer nije duh sile

 

http://motivacioni.wordpress.com/2013/01/13/o-duhu-svetom-potresno/

[Ivan Andjelkovic]

DA ali on hoce Zvanicno da bude raskrsten,znaci hoce da mu se uradi neki CIN.kaokao je krsten tako da mu se cita nesto da se raskrsti.

[Гром]

На крштеном је, осим воде и Печат Дара Духа Светога.

 

Већ у Делима Апостолским наилазимо на сведочења да су они који су примили крштење и печат Св. духа су после отпали од правог учења и почели да заводе стадо. Каква корист од печата кад човек одпадне од праве вере.

Јел да ту нешто не штима?

Зато ја и причам о једном другом крштењу, и покушаћу да то објасним. 

При крштењу онај који се крштава добија име.  Шта је име? Име је ознака карактера. 

Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, ког нико не зна осим оног који прими. Откровење 2.17

Да би човек добио ново име мора да дође до промене карактера. А како долази до промене карактера? Прво кроз проповед или читање Св. Писма долази до спознаје своје грешности, па покајањем кроз чињење добрих дела из Божју помоћ човек стиче нови карактер, ново име и ово је оно право крштење којег је крштење ово наше у цркви само слика. Човек који је крштен кроз промену карактера више никад неће отпасти и печат Духа Светога, који је видљив у његовој доброти и љубави,остаје на њему до века. 

И још да се осврнем на ово што каже:  Који победи даћу му да једе од мане сакривене   Мана  су откровења у којима живи онај који је крштен од Духа светога, откровења су хлеб са неба који једу они који су крштени Духом и Огњом. Кроз откровења Бог учи своје како да владају царством које ће наследити а кроз дела љубави они га и наслеђију.