+Irinej: Odricanje od Kosova je strašna cena ulaska u Evropu

[Midrash]

Kako možeš da se odrekneš nečega što ne poseduješ? Neverovatno je da ljudi još uvek misle da nas iko više pita za Kosovo. Bez obzira da li je ono oteto, izdato ili prodato - tamo Srpske države više nema. Hajde što su nam političari kao slepci (iako mislim da su daleko od toga...nego glume slepilo zarad svojih interesa), ali Crkva bi barem mogla da pomogne racionalnom rešavanju te muke, a da bi problem rešio, prvo moraš da postaviš REALNO stanje i činjenice i njih da rešavaš, a ne da rešavaš problem na osnovu sopstvenih lepih želja . te imamo predstavnike parlamenta tamo, te mi kao nešto odlučujemo, a pritom, niko ne može na Kosovo bez dozvole stranaca i albanaca. Ovo sve više liči na kraljevo novo odelo...Kralj go, ali se niko ne usuđuje to da kaže.

Pritom, slabo se gde čuje da Crkva govori o SEDMINI stanovništva bez posla, o drugoj sedmini na granici apsolutnog siromaštva i ispod nje, o neviđenoj korupciji i nemoralu u društvu, o užasnom stanju u omladini... Kao da je Kosovo ključ svih naših problema i čarobni štapić. Nevalja nam posao. Ako se Crkva već laća politike, bilo bi lepo i korisno da se pozabavi spasavanju onoga što se spasti može - nas preostalih Srba u Srbiji, kojih je sve manje - nestajemo polako - pa na kraju neće biti ni Srba u Srbiji, a kamoli na Kosovu.

[Пг]

Kako možeš da se odrekneš nečega što ne poseduješ? Neverovatno je da ljudi još uvek misle da nas iko više pita za Kosovo. Bez obzira da li je ono oteto, izdato ili prodato - tamo Srpske države više nema. Hajde što su nam političari kao slepci (iako mislim da su daleko od toga...nego glume slepilo zarad svojih interesa), ali Crkva bi barem mogla da pomogne racionalnom rešavanju te muke, a da bi problem rešio, prvo moraš da postaviš REALNO stanje i činjenice i njih da rešavaš, a ne da rešavaš problem na osnovu sopstvenih lepih želja . te imamo predstavnike parlamenta tamo, te mi kao nešto odlučujemo, a pritom, niko ne može na Kosovo bez dozvole stranaca i albanaca. Ovo sve više liči na kraljevo novo odelo...Kralj go, ali se niko ne usuđuje to da kaže.

Испаде да су у нашој СПЦ-и све сам политичар до политичара.

Није нас нико питао ни прије 600, није прије 100, ни сад. И? Ваљда ти је јасно, ипак си свештеник, да је КиМ темељ српске државе и то онај духовни. Тамо су Пећка Патријаршија, Дечани, Зочиште, Грачаница... Да не набрајам. Тамо, у Пећкој Патријаршији, су устоличавани српски патријарси. Црква не гледа на КиМ-у као на политичко питање, тј. то ама баш никакве везе нема са политиком. Кад су навијачи писали "Косово је Србија" дежурни душебрижници су говорили да не би требало да се мијеша политика у спорт?! Сад Цркву нападју за слично. 1389. је зацртан, и хиљадама главама плаћен, пут којим ће Срби да иду. Није то обична битка била, него смјерница за цијело српство! Нису те главе падале да ми се ми за рад неке реалности одрекли КиМ-е. Може ли исто тако да дође неко тешко вријеме, не дај Боже, кад ће нам забрањивати да идемо у цркву, да служимо Литургију? Шта ћемо да радимо? Да попустимо под захтјевима моћника или да се уздамо у живога Бога, као што се и уздамо по питању КиМ? Не могу да вјерјујем да код оних, који себе називају вјерницима, се потеже питање некакве реалности. Па, вјерујете ли ви у Бога? Је ли та Америка, Нато, ко год, толико јак да нам нема помоћи? Земаљско је царство за малена... Можда не можемо сад, можда ни за 5, 10 година, али кад тад ћемо имати прилику да га повратимо. Морамо да чекамо стрпљиво тај тренутак, као што су Јевреји чекали 2000 година, као што смо ми чекали 500 и више година. Не може Црква да одступи од онога што је учила хиљадама година да би се приклонила некој земаљској реалности. Никад нико није рекао, ни Патријарх, ни Митрополити, Епископи да ми треба да кренемо у рат или неке сличне нереалне ствари, него једноставно да се не треба одрећи Косова ни по коју цијену! Је л` то нешто страшно? Нису ти Срби са Косова ништа мањи људи од нас осталих Срба. Знаш ону "Косово је душа Србинова". Исто као што би један Хришћанин урадио све што је у његовој моћи да спасе своју душу, тако би и Срби требало да ураде све што је у нашој моћи да сачувамо Косово као душу свих нас. Није то само територија, 13% посто државе. То је много, али много више од тога. Е, и да појасним- Кад кажем да урадимо све што је у нашој моћи под тим не мислим да изводимо неке терористичке акте или нешто слично, него да преносимо пмаћење са кољена на кољено, да учимо нове генерације о значају Косова за нас Србе и да чекамо неко боље вријеме.

Pritom, slabo se gde čuje da Crkva govori o SEDMINI stanovništva bez posla, o drugoj sedmini na granici apsolutnog siromaštva i ispod nje, o neviđenoj korupciji i nemoralu u društvu, o užasnom stanju u omladini... Kao da je Kosovo ključ svih naših problema i čarobni štapić. Nevalja nam posao. Ako se Crkva već laća politike, bilo bi lepo i korisno da se pozabavi spasavanju onoga što se spasti može - nas preostalih Srba u Srbiji, kojih je sve manje - nestajemo polako - pa na kraju neće biti ni Srba u Srbiji, a kamoli na Kosovu.

Па, кад би причали о беспослици зар то не би представљало мијешање у политику? Зна се ко је за то задужен(нажалост видимо и како). Колико пута се само причало(Патријарх, Епископи, свештенство) о абортусима, о очајном стању у друштву, поготово међу омладином, о многим горућим питањима? Али, Црква је ту да упозори, опомене, да да мајчински савјет, да држи предавања, да организује народне кухиње(да би помогла сиромашнима), да направи конаке(за бескућнике), да организује скупљање помоћи... Нема ништа од празне приче. Више говоре дјела, а њих, барем кад је у питању СПЦ-а, не фали, зар не? Можда би могло то и боље, а можда и не би. Али, све остало би представљало управо мијешање у политику. Не може Црква да држи политичке говоре- као шти ти рече, на примјер, "да прича о корупцији"! Може да укаже на лоше стање, али зна се ко би то требало да спроведе и да о томе води бригу- онак који за то прима плату и сједи у скупштини, било да су позиција или опозиција.

Притом, ја сам само један обичан вјерник, тако да нисам баш најкомпетентнији да причам о овој теми. Ово је само моје неко гледање. Најбоље би о томе могао да каже један ђакон или свештеник, мада си и ти свештеник колико видим.

[Midrash]

Radi se o tome da nemamo nikakav plan kako se za Kosovo izboriti. Sada svi izgleda to rade kao kad bi neko rekao: aha...neprijatelj ima samo praćke i strele - ajmo na njih...a tamo tenkovi koje ne želimo da vidimo jer mislimo da ako se pravimo da ih nema - nestaće ih. Tako se ni jedna borba ne dobija. U tome je problem.

I izvini ali...šta ako nam na silu...čuj, ako nam...već su oduzeli Kosovo. Da li to znači da pošto je Kosovo, kako ti reče, duhovni temelj srpske države, i Srbi prestaju da budu Hrišćani? Bilo bi odlično kad bi duhovni temelj srpske države bio Hristos i Carstvo nebesko, pa nas onda zemaljska carstva ne bi mnogo pogađala. U ostalom, i ti manastiri su, po definiciji, privremene kuće hrišćana koji su prolaznici na zemlji. Mnogo energije se troši na to, a kako Pismo kaže: to (naravno) treba činiti, ali važnije stvari ne zapostavljati - a čini se da je upravo to ono što se dešava.

Bog dopušta stvari da se dešavaju da bi nas nečemu naučio - i pojedince i zajednicu. Dok god ne sednemo i ne razmislimo, koja je poruka, ići ćemo kao muva bez glave i kukati kako nas pljačkaju - i to će da traje i traje.

[bora]

Da zamislimo situacuju da se Kosovo vrati u stanje koje je imalo pre devedesetih godina.Kako bih smo gledali Albance, opet kao gradjane drugog reda..Zamislimo da Albanac hoce da otkupi zemlju za obradjivanje,fabriku stakla ,kuce po napustenim selima da se tamo naseli, dnevne novine,pekarsku industriju, ili bilo sta drugo. Da kao ravnopravan gradjanin podize verske objekte u mestima koja je nastanio. Da trazi dvojezicnu nastavu .Da bude ministar u nekoj vladi a zasto ne i premijer. Podrazumeva se ovo se dogadja u centralnoj Srbiji. Bas me interesuje kakav bi epitet dobio da otpusti visak radnika u otkupljenoj fabrici?Skolski program, da uvrsti i njihovu istoriju, knjizevnost i umetnost...Ima jos mnogo stvari kje ne znzm kako bi se dopale ovom citateljstvu.

[DYNABLASTER]

Poenta je ne potpisivati odricanje Kosova, i vremenom, posto upravo ceo svet puca, bice pretumbavanje i samo sacekati i izdrzati i sve ce se kockice sloziti, ali to moze samo sa verom

[Пг]

Radi se o tome da nemamo nikakav plan kako se za Kosovo izboriti. Sada svi izgleda to rade kao kad bi neko rekao: aha...neprijatelj ima samo praćke i strele - ajmo na njih...a tamo tenkovi koje ne želimo da vidimo jer mislimo da ako se pravimo da ih nema - nestaće ih. Tako se ni jedna borba ne dobija. U tome je problem.

I izvini ali...šta ako nam na silu...čuj, ako nam...već su oduzeli Kosovo. Da li to znači da pošto je Kosovo, kako ti reče, duhovni temelj srpske države, i Srbi prestaju da budu Hrišćani? Bilo bi odlično kad bi duhovni temelj srpske države bio Hristos i Carstvo nebesko, pa nas onda zemaljska carstva ne bi mnogo pogađala. U ostalom, i ti manastiri su, po definiciji, privremene kuće hrišćana koji su prolaznici na zemlji. Mnogo energije se troši na to, a kako Pismo kaže: to (naravno) treba činiti, ali važnije stvari ne zapostavljati - a čini se da je upravo to ono što se dešava.

Bog dopušta stvari da se dešavaju da bi nas nečemu naučio - i pojedince i zajednicu. Dok god ne sednemo i ne razmislimo, koja je poruka, ići ćemo kao muva bez glave i kukati kako nas pljačkaju - i to će da traje i traje.

Да разјаснимо пар ствари. Није мени повез преко очију, па да нисам свјестан реалне ситуације. Сад тренутно немамо никакве шансе да се војно одбранимо, не дај Боже, ако би то затребало. То је мање-више свима јасно. Зато треба радити паметно. Ја ти кажем не треба пристајати на њихове уцјене. Не треба дати сагласност да се призна или подијели Косово. Једног финог дана... 50 година су нас газили комунисти. Ниси смио да привириш у цркву, осим ријетких појединаца. И то је вријеме је прошло. Проћи ће и ово.

Одузели нам јесу. Наравно да неће Срби престати да буду Хришћани, али ствар је у томе како ћемо се ми односити према, ајде рећи ћу овако просто, том проблему. Ако се ми предамо и прихватимо ту чињеницу, онда смо изгубили душу. Не мислим на власт или опозицију, боли ме уво за њих, него на народ! Наравно да је Христос центар сваком Православцу/Хришћанину. То је под бројем један, па је онда велики размак до броја два. Свих оних година, док смо били под турском окупацијом, сама вјера је давала снаге људима да издрже сва искушења и кад је дошла прилика вратили смо оно што је наше. Свети кнез Лазар кад је крећао у бој је бирао- земаљско или небеско. И због тога мислим да је оставио смјерницу нашем народу куда да идемо. То овај бој разликује од било којег другог, тај избор, а не чињеница да смо се супроставили многобројнијој турској војсци. Због тога ти и кажем да то није само обично парче територије или дио земље. Не можемо ми једноставно да запоставимо то питање. Доћи ће на реду и друга. Више је него очигледно да су се намерачили на Рашку и Војводину. Мада, све и да није тако, да неће ништа слично да се деси, опет бих био истог мишљења. Ово је само разлог више.

Не смијемо да изгубимо вјеру! Са размишљањем "Они су јачи", "То је готова прича" шта можемо да постигнемо?! Било је и лошијих периода, па смо успјели да их прегурамо.

Наравно. Слажем се са тобом да је Бог све ово допустио. Из којег разлога- то је већ само Њему познато. Да ли плаћамо за наше бројне гријехе, за наше подјеле? Јасно ми је све то, као и да треба да извучемо поуке и свега тога. Али, никада се не треба предавати. Па, сам кажеш- центар нашег живота је Бог, Онај који је свемоћан, уз чије се допуштење све ово и дешава. Зашто не би вјеровали да може да се промијени било шта на кугли земаљској уз његову помоћ?! Морамо да будемо паметни. Најлакше је мени да излупам по тастатури ове фразе "Косово је Србија", "то је наш темељ" и сличне. Од тога нема никакве користи, као ни од већине овог мог писанија. Док са ријечи не пређем(о) на дјела, остаће само празно слово на папиру. Али, једно знам. А то је да ни у ком случају не треба признати, нити прихватити било какве уцјене. На крају, каква нам дјела буду, таква ће нам бити и награда. Ко би рекао, рецимо 1950., да ће Црква доживјети овакав препород?! Ако Бог да, промијениће се и стање у свијету једног дана. До тада...

[Млађони]

Neverovatno je da ljudi još uvek misle da nas iko više pita za Kosovo. Bez obzira da li je ono oteto, izdato ili prodato - tamo Srpske države više nema.

To zavisi koju teoriju suvereniteta "prihvatis" i kako definises drzavnu teritoriju.

Situacija je sto bi se reklo nit smrdi nit mirise - Politicki i pravno gledano na status Kosova.

Radi se o tome da nemamo nikakav plan kako se za Kosovo izboriti.

Imamo samo je dugorocan. Trenutni deo plana je odrzavati kosovo statusno neutralno kao i Snage bezbednosti tamo statusno neutralne, drzati ga u svim ugovorima delom Srbije i spreciti sto veci broj drzava da ga prizna kao zasebnu drzavu. Takodje ne dati da priznaju medjunarodne institucije Kosovo kao zasebnu drzavu.

Time je kosovo nit Srpsko nit samostalno.

Iz te pozicije mozemo da radimo nesto dalje.

Medjutim da bi se uradilo nesto dalje, trebaju ti pare, saradnja, ugovori, prilike. I to se ne ostvaruje za jednu dve ili 10 godina vec su u pitanju par desetina godina sigurno jako pametnih poteza da bi zadrzali to Kosovo.

Nasuprot tog plana jeste da kazemo "evo vam Kosovo nosite ga " sto nikako nije dobra ideja.

Doduse ima svojih ekonomskih prednosti, ali ne vredi zbog sitnih Ekonomskih prednosti zrtvovati 15 % teritorije.

Наравно. Слажем се са тобом да је Бог све ово допустио. Из којег разлога- то је већ само Њему познато. Да ли плаћамо за наше бројне гријехе, за наше подјеле?

Izvini koje to GREHE mi imamo koje druge nacije nemaju, i od kada su neke podele, greh po hriscanstvu? Gde to pise da je greh?

Ja lichno ne verujem u Boga ali mi nije jasno kak omozete Boga da mesate u celu ovu pricu, jel vam lakse da kazete: "bog dozvolio i kaznjava nas" naspram "mi smo jako neorganizovan narod sa puno mana koje nam otezavaju politiku " sto je istina 100 % i to istina na koju moze da uticemo naspram Boga i objasnjenja njegove volje na koju ne mozemo da uticemo ako je istinita?

A prva greska je to sto smo dozvolili da nas lazu Nacionalnim pricama i vode nam oceve i bracu u bezvezbe ratove sa hrvatima i truju nas seseljevskom idejom velike Srbije i ostalim glupostima zbog kojih smo ispusil iza medalju.

Da smo dopustili da se Hrvatska i Bosna mirno odvoje od Jugoslavije NIKAD NE BI SMO IMALI PROBLEM SA KOSOVOM KOJI SADA IMAMO.

Nikad ne bi smo imali problem sa Kriminalom koji sada imamo, nikad ne bi smo imali problem sa korupcijom koji sada imamo. To su cinjenice.

Ali mi smo morali da palimo stanovnistvo KRAJNI na pobune na ratove da se bespotrebno KOLJU sa dojucerasnjim komsijama.

[Grizzly Adams]

Ма народе ми смо изгубили рат.

[Млађони]

Ма народе ми смо изгубили рат.

Ја ово са Косовом не бих назвао рат. Већ дипломатску спрдњу. Свако нормалан је знао да немамо шансе против нато. Нису то више први светски рат и остале спрднје где смо без неке напредније технике и технологије могли да урадимо нешто. Већ у другом светском рату се видела предност поседовања добре технике и технологије која је добијала битке наспрам јуначког срца и осталих роматичних бајки.

Радујемо се што смо оборили неки авион и што су им пет ракета омашиле циљеве. За пар месеци авионског напада су нам онеспособили земљу на све могуће начине окупирали би нас ко од шале за месец дана.

Смешни смо у том контексту.