Jump to content

Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)


Колико се често исповедате код свештеника?  

93 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често исповедате код свештеника?

    • Једном седмично или чешће.
      2
    • Једном у две седмице.
      5
    • Једном месечно.
      6
    • Једном у два месеца.
      9
    • По једном/двапут у току сваког од 4 год. поста.
      20
    • Два пута годишње.
      10
    • Једном годишње.
      4
    • Једном у току неколико година.
      6
    • Како кад... врло променљиво.
      18
    • Не исповедам се.
      14
    • Не исповедам се. Шта је то исповест?
      1


Препоручена порука

искрено се питам колико је ово у православном духу.....неко од свештеника.....мени се чини да није :)

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ма ни мени ово није у православном духу. Те форе да се одреде тачна питања и да све иде по том систему- иста правила за све.. ма то нема шансе. А треба пре свега имати на уму узраст деце, педагогију и слично.

Мислим да децу треба упознавати са исповешћу- типа да то постоји, да није ништа лоше ... па чак и да реши да оде на исповест, само да пробије лед, да му то постане саставни део живота. Као и одлазак код доктора. Да стекну навику у смислу да се не плаше тога и да не мисле да је то нешто много опасно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

О исповести деце јако лепо пише пок. Архим. Кипријан Керн. Исповест свакако није иследништво, а он наглашава управо то да су деца малтене непогрешива када је у питању извештаченост и да са њима треба пре и изнад свега духовник да буде отворен и чист срцем, никако да `глуми`.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Волиш ли да читаш Свето Јеванђеље, духовне књиге

смешно ми   :)....замислио сам неког свештеника који ово на исповести пита једног мог ђака из 2. разреда који је раније пошао у школу који ми обично на крају свког часа каже.....а јел можеш да ми вежеш пертле......

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

????? ?? ?? ????? ????? ?????????, ??????? ?????

?????? ??   0110_hahaha....???????? ??? ????? ?????????? ???? ??? ?? ????????? ???? ?????? ??? ???? ?? 2. ??????? ???? ?? ?????? ????? ? ????? ???? ?? ?????? ?? ????? ????? ???? ????.....? ??? ????? ?? ?? ????? ??????......

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

надам се да си то исповедио касније..... 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

приметио сам да теме где се ја убацим полако постају неформалне и удаљавају се од саме теме.....или ипак не

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да је некоректно помињати Кападокијску праксу честог причешћа а ћутати о Кападокијском покајању...

Позив Светих Кападокијских Отаца на редовно причешће односио се на верне али не и на кајуће које су високим оградама ограђивали од Огња који спаљује недостојне. Ови јадници стајали су испред Цркве и сузама молили вернике који улазе храм да се тамо помоле за њих. Било је и оних који су могли да бораве у храм само до молитве за оглашене и то на коленима. Велики заговорник честог причешћивања Свети Јован Златоуст грешнике је од истог одлучивао невероватно дуго:  блуднике и прељубнике по десетак година, оне што су ишли код тадашњих тарот мајстора, астролога, видовњака и врачара 5-8 година, а жену која би извршила абортус чак двадесет година... И Свети Василије Велики је вернима препоручивао причешће 4 пута недељно али Га је кајућима итекако бранио и то: оном ко би крао шефа, ближњег или државу 2 године, ко би преварио брачног друга 15 година, а оном ко би се пред људима одрекао Христа био је причешћен тек на самрти, уз пуно среће... (Велики Василије је једном свештенику због блудног греха одредио седмогодишњу казну: сваки дан да клечи испред цркве и сваком пролазнику да довикне: брате, сестро, праштај мени блудноме... ).

Чему толика понижења и несреће? Зашто Свети Оци одмах болнима не дадоше Лек бесмрности и Живот вечни? Зашто их веригама епитимије на толике године отргоше од Христа који је баш ради таквих дошао  ? Зашто ли ожалостише ове људе жељне Радости вечне? Зар тек због једне наталне карте чак пет година робије? Зар две године да тамнује без Христа онај што га је немаштина нагнала да се "снађе" да би прехранио нејач своју? Зашто ли је жена која је на исповести признала да је абортусом починила чедоморство морала двадесет година да буде лишена Живота? Па она је схватила да је погрешила и променила је мишљење, зар то није преумљење ? Шта више од тога? Зар је Бог мучитељ?

Овако бунтује западни хуманизам и његова сентименталност пред Распетим Христом. Но Свети Јерарси Кападокијски су вазда пред собом имали једино правo и нелицемернo човекољубље Богочовека Христа Који благовести слабашном човеку свих времена: Покај се јер се приближило Царство небеско. Свети Оци су остављали покајнике ван Царства Небеског (свете Евхаристије) да би се светом тајном Покајања из свог "старозаветног" греха наново преобразили у новозаветне људе  . Они су блуднике, идолопоклонике, лопове... стављали у ред некрштених (оглашених) људи, да би се пре сједињења са Христом наново сусрели са Њим, да би искрено и храбро стали пред Њега и зрацима Божанске Му светлости сагледали сав ужас смрти коју су унели у себе. Јер Љубав несагледна тражи да се разведемо од зла пре него Је опет загрлимо. Јер Живот вечни само нас у вечност позива а не и смрти наше...

Свети Кападокијски Оци су као доктори опште праксе "умом Христовим" скенирали смрт у болесниковој души, мерили је, размерили и одредили одговарајућу покајну терапије која савест оживљава а душу васкрсава. Ова духовна медицина сачињена је од честих сузних умивања, нарочите дијете и физикалне метанијске терапије...  Огњени Стубови Православља нису имали ове наше данашње лажне протестанске саосећајности  но су се, баш као и свети апостол Павле  , радовали свакој сузи покајној. Знали су они да Човекољубиви Христос није оставио покајника на овом болном самосагледању пред Лицем Његовим, већ му је, Он Свемилостиви, самоунижења и сузе блаженим учинио, дуге епитимије тихом радошћу испунио, сузе радосницама смешао, и у дане неутешне Духа Утешитеља послао...

На жалост, данашњи обновљенци иако воле Кападокијске Оце не воле њихову блажену науку о покајању пре крштења и након греха. Они и не слуте да својим романтичним хуманизмом ремете овај интимни јеванђелски и преображајнији сусрет Богочовека и човека. Нити схватају да својим разрешавањима, олакшавањима и квази-утехама лишавају човека блажене утехе Духа Утешитеља.

Човек је двоструко биће и сачињен је од душе и тела, каже нам свети Григорије Ниски  . Зато нам је Свемилостиви уз крштење даривао и покајање за два неразделна сусрета са Њим. Зато уз Причешће и Врлине Његове за два неразделна заједничарења са Њим.

Дакле, Спаситељ нас заиста позива на свакодневно заједничарење али не само Телом и Крвљу већ и Духом Његовим, Који се усељава у нас ако апостолски верујемо у Христа и живимо по блаженим заповестима Његовим. Па су зато Свети Духоносци разних времена "разумом Христовим" брижно сагледавали решеност хришћана за целовитим заједничарењем са Христом. Тако су оне који се владају као "непријатељи крста"  удаљавали од путира а оне претерано "духовне" понекад и оштро критиковали због неразумног смирења.

Ми данас имамо калуђере-духоносце који у нама хришћанима не виде кападокијско покајно преображење нити дела његова  , не виде ни да животима својим држимо вјеру апостолску  , нити да смо  храбро подигли устанак против смрти, сујете, забаве и савремених идола који из срца прогоне Господа Христа, не виде ни ранохришћанску чистоту живљења и непрестано мотрење над собом... и зато нам одређују, не кападокијску, већ тек епитимију шестодневног поста  да би у овом маленом, дечијем мучеништву јасније сагледали себе и безакоња своја и истинским покајањем митра приступили Свемилостивом Христу.

Но имамо и оне који ношени безбожним хуманизмом и духоборним рационализмом трагају за неким лошим предањем, за неким западним утицајима које треба укинути. Они и не виде да тиме бунтују против Господа Духа Светога Који преко Својих духоносаца првохришћане свих времена позива на свакодневно причешћивање, док нас данашње крстомрзце и себељубце ограђује од Огња. Они греше душу те духоносце називају злодусима, расколницима, псевдо-зилотима, мучитељима народа а и не виде да Дух Истине баш у тим "непослушним" манастирима пројављује нарочита исцељења и чудеса...

Нека Милостиви Господ помогне да обновљенци наши позову србски народ на јеванђелску обнову, на небесно живљење, на подвиг ранохришћана, тада ће, искрено верујем, и духоносци из Рукумије, Овчар-Каблара, Липовца, Ћириловца да се огласе и да ускликну: Владике свете, нека је благословена обнова рода Сербскаго! Амин!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako cemo iskreno vecina nasih ljudi se pricescuje po nasledjenoj praksi valja se tako da o njihovoj potrebi za liturgijskim zivotom nije potrebno govoriti

radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako cemo iskreno vecina nasih ljudi se pricescuje po nasledjenoj praksi valja se tako da o njihovoj potrebi za liturgijskim zivotom nije potrebno govoriti

?? "????????" ?????? ?? ?????? ???????? ? ????? ?????? ????????????. ??? ?? ? ????? ???????????? ????? ??? 3 ???? ????? ?????? ?? ?? ????? ????????? ????? "?? ??????" ??? ???? ? ?????? ?????????? ?? ?? ?????? ?? ???????. ???????????? ?????? ?? ???????????? ????, ? ?? ?? ????????????? ????? ???? ???? ?????? ???????. ????? ?? ??? ? ???? ????????, ? ??? ?? ??? ??????? ?????? ????? ?????? ??????? ???????? ?????????? ? ???.

????? ??? ????? ?? ??????? ?????.

mislim da i pojedini revnitelji ne slusaju sabor. Episkopi su ti koji su poslusni saboru i kome su odgovorni, svi ostali trebva da budu poslusni svojim episkopima.

radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...