Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[w.a.mozart]

eh,konačno malo smirenja i vedrine na ovoj temi.......hvala,brate.....

što reko neki svetac.....smirio sam se i Gospod me odmah pogledao......

[deda]

Да, моцарт је лепо рекао. Већ дуже постоји тај предлог да се размотри питање поста. Нпр, зна се да је петровски пост често много дужи од Успенског, што значи да се већи значај придаје апостолима него ли Богородици. Али, наша црква то треба да разматра на свеправославном нивоу у оквиру тог будућег свеправославног сабора који ће се одржати неке тамо године.

Елем, да поновим речи св. Јована Златоустог: "Зар заиста мислиш када приступаш причешћивању после годину дана, да ти је четрдесет дана довољно за очишћење грехова твојих за читаво ово време? А затим када прође недеља дана, изнова се одајеш пређашњем?... И мислиш да ћеш умилостивити Бога? ... Шалиш се, човече! Ово не говорим зарад тога како бих вам забранио да приступате једанпут годишње, него више желећи да непрестано приступате Светим Тајнама."   (о томе сам писао у теми "литургијске молитве- нагласак причешћа")

[чтец Филип]

Идем да се возим бајсем, то ме опушта после оваквих дискусија, немој да се неко омрсио случајно..јасно ??  0110_hahaha

[w.a.mozart]

Свети Никита Ремезијански

КО ЈЕ ПРИМИО ТЕЛО ХРИСТОВО,

НЕЋЕ ОГЛАДНЕТИ У ВЕЧНОСТИ

Колико год пута пијеш, задобијаш опроштај грехова и опијаш се у духу. Зато и апостол каже: „Не опијајте се вином, већ се испуњавајте у духу“ (Еф 5, 18). Ко се опија вином тетура се и кривуда. Ко се опија духом, укоренио се у Христу. И стога је благословена опијеност која дух чини трезним

5. Дошао си до олтара. Позива те Господ Исус (или твоју душу или Цркву) и каже: Пољубиће ме пољупцем уста својих (Песма над песмама 1, 1). Желиш да се сјединиш са Христом? Ништа милије од тога. Желиш са својом душом? Ништа држе од тога.

6. Пољубиће ме: Види да си чист од дваког греха, јер су преступи уништени. Стога те сматра достојним небеских светих тајни и стога те позива у небеску заједницу.

7. Пољубиће ме пољупцем уста својих. Ипак, због онога што следи, твоја душа (или људски положај, или Црква) види да је очишћена од свих грехова, достојна да би могла да приступи олтару Христовом (шта је олтар Христов, него ли слика тела Христовог?). Види чудесне свете тајне и каже. Пољубиће ме пољупцем уста својих, односно Христос ме пољупцем целива.

8. Зашто? Јер је боља твоја љубав од вина (Пнп 1, 1). У ствари, боља су осећања према теби, боље су твоје свете тајне од вина. Боља су од оног вина иако оно има слаткоћу, има радост, има благодат. Иако су у њему радости овоземаљске, а у теби је љупкост духовна.

9. Још је тада Соломон увео венчања, било Христа и Цркве (или духа и тела или духа и душе). И додао је: Твоје име је уље разлито; зато те љубе девојке (Пнп 1, 2). Ко су ове девојке него ли душе појединаца које су одбациле старост овог тела и обновљене Духом Светим?

10. Вуци нас, да трчимо за мирисом твојих уља (Пнп 1, 3). Пази пта каже. Не можеш да идеш за Христом, ако те он сам не вуче. Зато да знаш: (Кад ја будем подигнут (од земље), рече, све ћу привући к себи (Јн 12, 32).

11. Уведе ме цар у ложницу своју (Пнп 1, 4) (ми бисмо рекли: у свој салон, у своју трпезарију). Ту су добре ђаконије, добри мириси, сладак мед, разно воће, разна јела и од многе хране састоји се твој ручак.

12. Дакле, дошао си до олтара. Примио си тело Христово. Чуј опет које свете тајне си задобио, слушај (светог) Давида који говори. Он је духом предвидео ове тајне и радовао се и говорио је да му ништа не недостаје. Зашто? Зато што, ко је примио тело Христово, неће огладнети у вечности.

13. Колико пута си чуо двадесет трећи псалм и ниси разумео? Обрати пажњу како се дотакао небеских светих тајни: Господ је пастир мој и ништа ми неће недостајати; на зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду; душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради својега; да пођем и долином сијена смртнога, нећу се бојати зла, јер си ти са мном; штап твој и палица твоја теши ме (Пс 23, 1-4). Штап – власт, палица – страдање је. Односно: вечно божанство Христа, али и телесно страдање. Оне је створио, ове искупио. Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју и чаша је моја препуна (Пс 23, 5).

14. Дошао си до олтара. Задобио си благодат Христову Стекли сте свете небеске тајне. Радује се Цква због искупљења многих. И весели се духовном радошћу што јој приступа оглашена породица. Налазиш ово и у Песми над песмама. Христа назива радошћу. Имаш припремљену гозбу, која се чини достојна небеске хране. Зато каже: нека дође драги мој у врт свој и нека једе красно воће своје (Пнп 4, 16). Која стабла доносе красно воће? Сасушено дрво постао си у Адаму, али сада, кроз благодат Христа растете као плодоносна стабла.

15. Радо прихвата Господ Исус и небеским достојанством одговара својој Цркви: Дођох, рече, у врт свој, убрах смирну своју и мирисе своје. Поједох хлеб свој и мед свој, попих своје вино, млеко своје. Једите, рече, браћо и опијте се (Пнп 5, 1).

16. Убрах смирну своју и мирисе своје: каква је ово берба? Упознајте виноград и биће вам позната и берба. Из Мисира, рече, си пренео чокот, у ствари, народ Божији. (Ви сте чокот). Ви сте грожђе, засађено као виноград. Као лоза дали сте плод. Убрах смирну своју и мирисе своје, односно, мирисе које сте задобили.

17. Поједох хлеб свој и мед свој: Видиш да у овом хлебу нема горчине, већ је сва слаткост. Попих своје вино и млеко своје. Видиш каква је радост која није окаљана прљавштином ниједног греха. Колико год пута пијеш, задобијаш опроштај грехова и опијаш се у духу. Зато и апостол каже: Не опијајте се вином, већ се испуњавајте у духу (Еф 5, 18). Ко се опија вином тетура се и кривуда. Ко се опија духом, укоренио се у Христу. И стога је благословена опијеност која дух чини трезним.

[w.a.mozart]

такозване екуменистичке владике за које многи тврде да причешћују све,иначе умеју бити врло строги али познају своје вернике и кога причешћују.......

[w.a.mozart]

ајд то за пост,то је и ок,неки лични подвиг који духовник даје по мери сваког чеда...али не могу да веријем да некима духовници одређују када да се причесте...у неким крајевима се зна датум месецима унапред.....као да су ти духовници власници тела и крви Христове....

[w.a.mozart]

не,нећу те теме,веруј ми bangin bangin bangin

само сам поменуо зато што обично екуменизам иде са честим причешћиванјем па рекох......... 0705_read

п.с. значи стално потенцирам исте теме,а....... 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[deda]

О посту и литургији види пасус који се завршава са 14. фуснотом.

http://www.verujem.org/teologija/atanasije_liturgijska_obnova.htm

А конкретније за онај став што ме нападаш Светлана, ево речи:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=11403.0

(дакле, на форуму Верујем, Горан је већ скенирао и поставио. За пост и причешћивање, види Горанов 6. пост по реду, затим скролуј на десну страницу и видећеш у скенираном документу доле десно фусноту 6)

п.с. иначе, саветујем ти да нађеш те његове књиге, то му је најсвежије, подробно пише о Св. Литургији, осврћући се на све проблеме...  ја никако да скупим паре да их купим, све морам да их позајмљујем кад ми треба....

[Guest Светлана]

Да ли је исповест услов за причешће и да ли се треба причестити ван поста?

Ово је тема тј. питање.

Исповест није услов за Причешће. Треба се причешћивати и ван поста. Света Црква препоручује да се приступа Причешћу уз пост и исповест. Ван редовних постова најчешће је савет духовника да се пости блаже за Причешће. Често причешћивање не подразумева обавезно причешћивање на свакој Литургији и то без икакве припреме.

[deda]

Знам шта је тема, али си тражила цитат, јер тобож ја се кријем иза ауторитета како би доказао неко своје мишљење. Па сам ти ставио цитате.

И милион пута ћу поновити- постити када је пост- причешћивати се на свакој литургији. Али, целокупна литургијска обнова у себи пре свега подразумева катихизацију. А имамо лепе текстове о томе. И нпр има од митрополита Амфилохија текст о томе шта је права истинска катизизација- то је литургијска катихизација. Нема боље катихизације од саме Св. Литургије.

Мој одговор на питање (ако неко није већ до сад провалио) јесте: исповест није услов за причешће; наравно да се треба причешћивати и ван поста, то је императив сваке литургије која се служи.

[Луталица]

И милион пута ћу поновити- постити када је пост  0110_hahaha             

причешћивати се на свакој литургији.  0110_hahaha

Svako da se pričešćuje shodno svom duhovnom uzrastu!  A to ne znači da se treba pričestiti na svakoj Liturgiji.  Pod ovim naravno podrazumevam mirjane.

[karadjordje]

Да наравно,то није спорнода су га наслиједили из Јудејства...има онај дио кад Свети Данило пости на зељу.Прва глава чини ми се 0110_hahaha

Али чињеница је да пост јесте очишћење или суздржавање.Зато се и број дана повећавао јер није се могла упоређивати вјера током прогона и кад их није било.

А како бих ја замјерио Изиди  0110_hahaha

[w.a.mozart]

evo i lutalice u klerikalizmu.....eh,živote......lutalico...co...co....co  0110_hahaha

[antoneta]

Ispovest definitivno nije uslov za pricescivanje i ne samo da treba nego se moramo pricescivati van posta, Bogu nase pricescivanje nije potrebno, ne pricescujemo se Boga radi, nego je nama potrebno, radi nas Gospod nam se daje na svakoj liturgiji.... Kad bi se pricescivali samo tzv pravednici pa gresnici se nikad ne bi ispravili, cime bi se ispravili??? Pricesce je lek, pricesce skida paucinu sa nasih ociju, ono nam je neophodno da bi mogli da razlikujemo dobro od zla, nama neophodno, nas radi dato. Post je sredstvo koje nam pomaze da ubijemo strasti u sebi, mi takvom ociscenju sebe tezimo stalno i van posta, u postu nam je samo malo olaksano i post shvatam kao pomoc u tom nasem duhovnom ociscenju ali zar se mi i van posta ne trudimo da sve ono lose u nama odstranimo? Post dakle shvatam kao olaksicu u neprekidnoj borbi nasoj a nikako kao preduslov za pricescivanje... Zar nisu pre Tajne vecere apostoli jeli pashalno jagnje?

I opet cu reci da postoji epitimija koja podrazumeva da se ne pricescujemo odredjen period, da vidimo kako nam je tesko kada se ne sjedinjujemo sa Hristom, da kasnije ne dovedemo sebe u stanje koje ce opet morati da se sankcionise epitimijom. Dakle kad nemamo epitimiju, ne kaznjavajmo sebe sami, hrlimo Hristu u zagrljaj na svakoj liturgiji...

Ispovest... Mi se ispovedamo i van posta... i to ne cinimo samo nakon bdenja pred neki praznik da bi se pricestili na taj praznik, da bi se udostojili pricesca (pa mi cemo do sledeceg jutra vec napraviti tonu materijala za ispovest, zar ne?) vec kad god osetimo da tonemo u blato, nevezano za to da li cemo se neposredno nakon ispovesti pricestiti... a ako se ne pricescujemo pa kako da uvidimo da smo u blatu? Od mase greha mi vise ne razlikujemo svetlost... a Pricesce nam nosi svetlost, pricescivanjem mi okusamo Carstvo Nebesko, to je predukus koji nas motivise da se borimo i dalje, mi saznajemo cega radi treba da se borimo....

Kad bi nekoj novoj dusi koja je tek prisla Crkvi rekli - 7 dana na vodi, ispovest, askeza... pa taj bi pomislio kakva je ovo tortura... ma sta ce mi to.. idem ja tamo gde me vole.... Po meni dajte mu da okusi zivot i on ce se popraviti radi tog zivota....

Povremeno kada odem u saborni hram (a tamo je post alfa i omega) i pristupim Casi - ispitaju me da li ste postili, koliko, kako, da ne gresimo..... i na kraju bukvalno jedva se smiluju da me priceste, mnoge ljude i odbiju... pa to je tuzno... a iz pouzdanih izvora znam da Vladika Atanasije Jeftic nikada nikog nije odbio od Case....

[Guest Izida]

Dedice,Karadjordje,vi znate...

Zao mi je nisam imala tu informaciju.Ali,svejedno samo sredom i petkom,ne ovako ko mi sedam nedelja,recimo.

I ko rece sad da su prvi hriscani bili progonjeni,a da mi nismo.To nije istina.Ja znam puno divnih hriscana u svom okruzenju,koje progone zemljaci.

Niti je progon hriscana zavrsen,niti ce se zavrsiti do Strasnoga Suda.