Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Иван Недић]

Можда ће ти бити корисно да су се први хришћани исповедали "јавно" у својим заједницама. Дакле, један изађе испред свих и исповеда своје грехе пред свима, без уздржавања.

 

Веома је могуће да је ово нетачно. http://www.verujem.org/pdf/nenad_milosevic_pokajanjem.pdf

[Иван ♪♫]

takođe, ispovedanjem drugom čoveku mi gazimo svoju sujetu i odričemo se egoizma, jer misao ti kaže biće neprijatno, pa gde ja njemu da se ispovedam i sl., i onda kad pređeš preko toga prešao si preko svog ponosa, ega, sujete, egoizma

a jedna od najboljih stvari koje čovek može da uradi jeste da se odrekne egoizma, koliko samo stradamo i od svog i od tuđeg egoizma

[-Владимир-]

Формализам ће нас убити - то је проблем ове земље.

 

Ништа у цркви није само формализам, јер ако је формалност зашто не испуниш ту формалност , чисто да будеш миран. У питању је гордост, покајао си се али не желиш да ико зна да си сагрешио, желиш да пред другима будеш чист. Какво је то покајање ако ти је тешко да се скрушиш и да признаш грех пред другим.

[Двадесети]

Ништа у цркви није само формализам, јер ако је формалност зашто не испуниш ту формалност , чисто да будеш миран. У питању је гордост, покајао си се али не желиш да ико зна да си сагрешио, желиш да пред другима будеш чист. Какво је то покајање ако ти је тешко да се скрушиш и да признаш грех пред другим.

 

Već sam se jednom ispovedao i došao sam da ispovedim jedno. Ispovedio sam a duhovnik mi je govorio još i šta još... na kraju iskamčio je neka priznanja koja nisam hteo ni da dam, grehe nisam razrešio a ono zbog čega sam prvi put došao raskačio sam tek kada sam priznao sam onome o koga sam se ogrešio. 

Tako da sam probao recept i nije mi prijao.

 

Ne znam šta misliš da "iko ne sazna da sam pogrešio". Da li veruješ da sam izolovan od ljudi i u gresima pa ljudi nisu videli ili čuli da grešim. A što se tiče priznanja priča se prijateljima, bračnom drugu, lekaru... Tako da se nekom uvek kaže.

 

Sam sebi ne možeš biti duhovnik. Medjutim ne živimo mi u vreme kada je do duhovnika teško naći, čuti propoved ili otići na verski sajt poput ovoga i tražiti odgovor.

Kucaj i dobićeš ga.

 

I još jedna napomana: Koji su gresi moji a koji su gresi nastali zbog naopakog učenja ja ne mogu da razlučim. Ja ne znam da li sam grešan što sam nešto uradio ili zato što sam nekog poslušao nešto da uradim. Mnoge loše stavari postojale su pre mene. Ko može razlučiti zbog čega mu se nešto loše dešava ima plitko sećanje. 

Zato ću da budem mudar kao zmija a bezazlen kao golub. (smeran i skrušen)

 

Hvala svima mnogo ste mi pomogli, Bog vas Blagoslovio.

[obi-wan]

Tako da sam probao recept i nije mi prijao.

 

 

Nijedan lek nije ukusan, ali je lekovit i uzimamo ga zdravlja radi, a ne da nam prija...

[Bokisha]

da se nadovežem:

čovek pomaže čoveku, to i oci govore da je tako volja Božija, požališ se prijatelju i popričaš o nečemu pa ti bude lakše

nije dobro izolovati se i biti sam sebi duhovnik, tako se lako zastrani

 

A što se priče o sopstvenim i eventualno tuđim gresima tiče,da li je u redu popričati sa prijateljima o tome?

Negde sam pročitao da o tuđim greškama-gresima ne govoriti-izobličavati pred drugima.

Kolko sam shvatio sa razgovor na taj način sa  duhovnicima je nešto sasvim drugo nego sa prijateljima.

I uopšte da li je u redu govoriti javno o gresima osim pred duhovnikom i sveštenikom?

[Crveni Baron]

Već sam se jednom ispovedao i došao sam da ispovedim jedno. Ispovedio sam a duhovnik mi je govorio još i šta još... na kraju iskamčio je neka priznanja koja nisam hteo ni da dam, grehe nisam razrešio a ono zbog čega sam prvi put došao raskačio sam tek kada sam priznao sam onome o koga sam se ogrešio. 

Tako da sam probao recept i nije mi prijao.

 

 

 

Priznanja koja nisi hteo ni da das .... ? Nesto ispovedis a nesto ne?

[Иван ♪♫]

A što se priče o sopstvenim i eventualno tuđim gresima tiče,da li je u redu popričati sa prijateljima o tome?

Negde sam pročitao da o tuđim greškama-gresima ne govoriti-izobličavati pred drugima.

Kolko sam shvatio sa razgovor na taj način sa  duhovnicima je nešto sasvim drugo nego sa prijateljima.

I uopšte da li je u redu govoriti javno o gresima osim pred duhovnikom i sveštenikom?

 

pa... mnogo me pitaš...     svakako nije lepo ogovarati, a što se duhovnika tiče on je po definiciji prijatelj

 

[pink panter]

na kraju iskamčio je neka priznanja koja nisam hteo ni da dam,

 

Blago tebi, jer se duhovnik potrudio da vidi gdje si sve bolestan. Vjeruj mi to je rijetkost naći. Ja bih volio da me neki duhovnik istrese iz cipela, da vidim gdje sam sve tanak.

[Oglo]

I još jedna napomana: Koji su gresi moji a koji su gresi nastali zbog naopakog učenja ja ne mogu da razlučim. Ja ne znam da li sam grešan što sam nešto uradio ili zato što sam nekog poslušao nešto da uradim. Mnoge loše stavari postojale su pre mene. Ko može razlučiti zbog čega mu se nešto loše dešava ima plitko sećanje.  Zato ću da budem mudar kao zmija a bezazlen kao golub. (smeran i skrušen)

 

 

Hoćeš da kažeš bićeš nemušt kao zmija?

Ide prva ispovijest,pa druga, pa iha ha koliko ispovijesti tako da ne smatraj da ćeš u jednoj ispovijesti reći sve grijehe: to je nemoguće.

Ali moguće je da kada uvidiš da ono što je skriveno postaje javno, i ono što je javno skriveno, da za mnoge stvari neće biti potrebe da se ispovijediš.

Ono što nas svezuje na zemlji treba razriješiti dok smo tu... kome je Bog dao.

[Александар Милојков]

@@Двадесети,

 

 “Исповедајте, дакле, један другоме грехе и молите се Богу један за другога да оздрављате.” (Јаков 5,16)

[Лазар Нешић]

Веома је могуће да је ово нетачно

 

Не да је могуће, већ је сасвим нетачно.

У раној Цркви су постојале две врсте покајања:

 

Јавно = исповеде се греси епископу и заузме се јавни "ред покајника" - нико осим епископа не зна конкретан грех. Чита се јавна молитва као завршетак пребивања у реду покајника.

Тајно = исповеде се греси епископу тајно и остане где се и било ("ред верних") - нико осим епископоа не зна конкретан грех. Епископ тајно чита молитву као завршетак пребивања у покајању.

 

"Опште покајање целој Цркви" је измислио свети Јован Кронштатски у 19веку, а садашњу праксу инидивидуалног покајања Тридентски Концил у 16веку.

[Јелина]

Medjutim ne živimo mi u vreme kada je do duhovnika teško naći, čuti propoved ili otići na verski sajt poput ovoga i tražiti odgovor.

 

Чути проповед или поставити питање на сајту никако није исто што и исповест. То је као да поистовећујеш гледање утакмице на ТВу и играње  у  самом тиму.

Нико не помену љубав. И благост. А Црква и Христос су највише то. Исповест је један од начина који нам је неопходан да бисмо могли  правилно да приђемо Љубави.

 

Ако ти баш и не одговара свештеник код којег си се прошли пут исповедио - потражи другог. Или пођи са неким пријатељем - тако је лакше. Или питај неког од нас да ти прави друштво, наћи ће се већ неко где год да си.

[Двадесети]

Ako misliš da si u pravu a drugi ima suprotno mišljenje od tebe, promisli možda si u pravu a možda nisi.

Ako polovina misli da si u pravu a polovina ne misli, promisli možda su i oni u pravu.

Ali ako si ti sam i svi su protiv tebe onda si ti sigurno u pravu jer toliki koncenzus mudraca nije nikad zabeležen.

 

"U svojoj prvoj rečenici napisao sam verujem da Bog ne želi da se ispovedim".

Neću uraditi suprotno volji Božijoj (zato što Bog može smatrati da mi treba još molitve i posta kako bih jasno video šta treba da uradim - smiren i strpljen biće spašen).

 

Moliću se da nisam spreman da stanem pred Boga i da me Bog ne uzima "ovakvog" dok se ne uredi sve kako treba. Djavolska brzopletost može skupo da se plati. Verujem u Boga koji će me voditi na mom putu spasenja a ovo za mene je nedelja duhovnog posta i ogromnog kušanja kojoj slede nedelje posta i molitve, možda se "djavo smejao meni ove nedelje" ali videćemo ko će se smejati na kraju posta. Kroz pet nedelja posta i molitve moje će se misli razbistriti i jasno ću znati šta treba da radim.

 

Nema potrebne skakati u vatru ako za to niste spremni.

 

Vi ste mi puno pomogli, Hvala vam, Bog vas blagoslovio.

[Јелина]

Наравно, само полако.

 

Имаш дугу борбу пред собом јер решаваш битну ствар. А ми ти ништа не говоримо а да нисмо и сами прошли.

 

Само још:

 

da me Bog ne uzima "ovakvog" dok se ne uredi sve kako treba

 

Бог те узима свакаквог, у томе је суштина. А чекање да све буде како треба - нећеш дочекати.