Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[keka]

То ти је гордост, када себи сувише замераш, јер сувише цениш себе.

 

Радије ћу себе сматрати највећим грешником на кугли земаљској, него опрвдавати сваки свој поступак. 

[Ђорђе Р]

Радије ћу себе сматрати највећим грешником на кугли земаљској, него опрвдавати сваки свој поступак. 

 

Не треба да буде ни посипање пепелом, ни неког правдања. Него да човек научи лекцију из свог пада, да гледа напред, и да се труди да не понавља своје грешке.

[keka]

Не треба да буде ни посипање пепелом, ни неког правдања. Него да човек научи лекцију из свог пада, да гледа напред, и да се труди да не понавља своје грешке.

 

Па ко је помињао пепео!? 

[албатрос]

Моја прва исповијест је била оваква, отишла сам у најближу цркву, није ми било стало да ли је поп овакав или онакав, чак сам наишла на једног дебелог и врло непривлачног свештеника, многи кажу треба се исповиједати у тишини, кад нема људи, па иду у манастире, овдје је било доста људи, али ни то ми није сметало, нисам имала ни нека упутства о исповијести, речено ми је само да кажем да ми је то први пут, рекла сам том дебелом свештенику оче мени је ово први пут, Боже кад је мене он ухватио за руке! Колико топлине! Само је рекао шта је то вас натјерало да дођете. Молила сам се Богородици да ми помогне, није ми сметало што је био такав, ја се исповиједам Господу, на крају ако и свештеник није добар умјесто њега служе анђели. Али такав додир, толико ме је стегао, стајали смо пред том иконом и сви гласови људи около су нестали. Хтјела сам да будем храбра, мислила сам да такви не плачу, а и ту сам да се борим са својим страстима, не да оплакујем, али сузе су саме наишле, колико год ја нисам хтјела некоме да их покажем, сметало ми је чак што ме прекида, мислила сам да само ја треба да говорим, ваљда најбоље видим себе, али он ми је дао и савјете којих сам се после придржавала, то ми је помогло да се трсим ђубрета које нисам могла тај пут на првој исповијести да кажем. Било ми је много лакше, нисам имала нека лијепа осјећања о којима људи причају, нисам их ни заслужила, знала сам само да треба дебело да се потрудим ако желим опет да се вратим на прави пут и не гријешим више.

[Млађони]

Младене, чекам те у светом Ђорђу да се исповедиш

 

Код тебе? Читаш ми мисли! Место си рекао само реци време.

[DankaM]

Ja imam jedan vrlo specifičan problem: s obzirom da iza sebe imam godine psihoanalitičke psihoterapije, mislim da mi uopšte neće biti problem kad budem išla prvi put na ispovest da ispričam svašta, ali mi je veći problem što imam osećaj da se ne kajem dovoljno... Mislim, nekako bi mi bilo nepošteno da ne ispričam, al' opet mi bezveze i da pričam kako sam se ljutila na bližnjeg i druge stvari, a da se osećam kao da recitujem nešto...

[Милан Меденица :)]

а колико је довољно, озбиљно питам?

[DankaM]

а колико је довољно, озбиљно питам?

 

Nemam pojma, al' nekako mislim da neću biti dorasla tome  

Znaš ono, ako se bašbaš potrudiš, možda osetiš kajanje... Braaavo, naš kajometar pokazuje da se dovoljno kajete

E stvarno sam narcisoidna  gringrin

 

[Милан Меденица :)]

Nemam pojma, al' nekako mislim da neću biti dorasla tome

Znaš ono, ako se bašbaš potrudiš, možda osetiš kajanje... Braaavo, naš kajometar pokazuje da se dovoljno kajete

E stvarno sam narcisoidna  gringrin

 

надам се да то не подразумева листу феномена, специјалних ефеката и драматургије шта све треба да подразумева кајање: трескавица тела, сузе величине грашка које теку у потоцима, падање ничице или барем на колена, а онда вероватно светлост кроз прозор пада на тебе, нека топлина по телу се шири и то је потврда да је грех напустио тело greengrin

 

шалу на страну, лепо је што мислиш на тај начин ал није баш ни корисно, можда ни спасоносно - посипање пепелом је исто одраз гордости колико и бусање у груди правдањем да си безгрешна, као што је један брат лепо приметио. то је адамовска замка због које је и пао у несветост - прво је хтео да постане свет па тек онда да се обожи.

истина јесте да нико није достојан светиње причешћа и Христове Жртве добровољног пењања на Крст, ал Христос тврди овако: свако ко је крштен достојан је Њега и Његове светости.

но, то не своди свето причешће на супицу већ напротив - највећа доброта на највеће зло у човеку изазива покајање и удаљавање од греха а та врста кречане се раствара ничим другим до Крвљу и Телом Христовим (причешћивањем).

дакле, човек не може да постане свет без Бога, већ само кроз Бога и светиње које је оставио.

наравно, то не значи ни да се свето причешће зарађује добрим делима, постом, милостињом и штатијазнамчиме и да је Бог њима поткупљив него да се та благодат бесплатно дели и само је услов да си се потрудила да са свима будеш у миру и љубави, колико је до тебе. на тај начин испуњаваш обе заповести љубави - љуби Бога и љуби ближњег као себе саму

 

а чини све добро тако да твоја десница не зна за твоју левицу: немој да гледаш ко је ко и шта, помози свима колико је до тебе, чувај себе и своје и не дај никад на светињу, што ћутањем што светим одговорима.

[-Владимир-]

Стварно би требало направити неку скалу кајања. Значи,  од "можда и нисам баш морао то да урадим" па до суза,цепање одеће и посипања пепелом . И онда само покажеш прстом духовнику и питаш "јел ово довољно" .

[DankaM]

а чини све добро тако да твоја десница не зна за твоју левицу: немој да гледаш ко је ко и шта, помози свима колико је до тебе, чувај себе и своје и не дај никад на светињу, што ћутањем што светим одговорима.

 

Ma i to što kažeš; kad budem išla, otićiću, pa nek bude šta bude  

 

Hm, izgleda kad neko ima problem sa narcizmom, mora ozbiljno da se pazi da ne ode u prelest... Sve je to pokazatelj nekog iskrivljenja, da ne kažem, nedostatka...

[Милан Меденица :)]

Стварно би требало направити неку скалу кајања.

 

па то и није тако далеко од истине ... некад исповедник/духовник толико познаје своје чедо да зна да ли ће пар дана поста или пар метанија, или какво треће послушање бити довољни и потребни за човека да се отвори за Христа и покаже плодове покајања.

[Милан Меденица :)]

Hm, izgleda kad neko ima problem sa narcizmom, mora ozbiljno da se pazi da ne ode u prelest... Sve je to pokazatelj nekog iskrivljenja, da ne kažem, nedostatka...

 

сем тога што нам је сујета свима одраз смрти и пале природе, јер "ни једног нема праведног", човек треба да "држи свој ум у аду" - да пази да та сујета не буде тешкоћа и препрека личности и другима око ње.

а што се пре помириш с тиме да си грешна и посрнула, ал да увек можеш да устанеш и наставиш даље, то ће ти пре бити лакше да престанеш и да се ваљаш.

[Ivana032]

а чини све добро тако да твоја десница не зна за твоју левицу: немој да гледаш ко је ко и шта, помози свима колико је до тебе, чувај себе и своје и не дај никад на светињу, што ћутањем што светим одговорима.

 

Na mene ove reci ostavise najjaci utisak! A kako odrediti kad da ocutis, a kad da das odgovor? Kad precutim, nekako osecam kao da je trebalo da kazem nesto, kao da sam se, ne daj Boze, saglasila sa tim  iako se u sebi molim i budem tuzna.

 

[Иван 123]

Помаже Бог. Имам нека питања око исповести. Када сам се први пут исповедао пре него да почне Литургија 28.(15.) августа, свештеник ми је рекао да почнем да говорим. Ја сам рекао 4-5 грехова и он је после тога читао молитву. Када сам га упитао да ли треба и остале грехе да исповедим, он је рекао да не мора "да Бог све види. Е сад ме занима да ли ја тих 4-5 греха које сам тад рекао треба опет да кажем свештенику(овај пут ћу да се исповедам код другог свештеника, да бих могао да кажем све што се могу сетити)? Имам још једно питање. Да ли се приликом исповести може користити А4 или неки други папир на којима су написани греси, да би се могао посетити ако се збуним?