Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Александар Милојков]

Будимо фер па рецимо да су тада Црква и наука биле јако блиско повезане.

Постојало је толико других учења Црква је баш Аристотелово усвојила.

Црква и друштво, комплетна стварност су били прожети (поготово на Западу). Научници су били верујући, црквени људи. Није постојао расцеп између науке и вере. Аристотел није био ауторитет само за Цркву (на Западу), већ се, како рекох, предавао на универзитетима, био је темељ науци и знању тога времена. Једноставно, Аристотел се "примио" на тлу западног интелектуалузма. Кроз категорије те философије западни човек је тумачио и Цркву и истине вере и свет око себе.

[Млађони]

Црква и друштво, комплетна стварност су били прожети (поготово на Западу). Научници су били верујући, црквени људи. Није постојао расцеп између науке и вере. Аристотел није био ауторитет само за Цркву (на Западу), већ се, како рекох, предавао на универзитетима, био је темељ науци и знању тога времена. Једноставно, Аристотел се "примио" на тлу западног интелектуалузма. Кроз категорије те философије западни човек је тумачио и Цркву и истине вере и свет око себе.

Наравно али као што рекох црква није баш невина у целој причи.

[dragisa]

Тумачење: у контексту свог живота, Николај је урадио што је могао и како је знао, а пре свега јер од њега и није тражено да говори нешто што није била потреба народа и времена. Зато је погрешно у његовом лику и делу тражити високу кападокијсу теологију или остале спекулације, јер то није контекст његовог времена.

Закључак: Николај је био контекстуална личност и велики богослов свог географско-културно-историјског простора и треба се вредновати према тим околностима.

Lazare bez uvrede ali ovaj tekst (ukoliko sam ga ispravno shvatio a nadam se da jesam), ne upucenom citaocu bi lako mogao da sugerise da je Nikolaj bio veliki samo zbog geografsko-kulturno-obrazovnih okolnosti u kojima je ziveo, sto je veoma pogresan zaklucak. Nikolaj je u bukvalnom smislu reci vrhonski bogoslov, ali na svoj nacin, koji je kod velikih teologa skoro pa u vek poetski. pogledaj kako je pisao Simeon Novi Bogoslov, himne...mnogu i visoku teologiju je Nikolaj iznosio i besedio ali na svoj fascinantno umetnicki nacin.....te je prema tome mera njegove visine srazmerno mala okolnostima i okruzenju u kome je ziveo a srazmerno velika njegovom licnom poznanju Istine, sto je ipak i jedini realan kriterijum za ocenu u svim vekovima i za sve bogoslove.

[Лазар Нешић]

Lazare bez uvrede ali ovaj tekst (ukoliko sam ga ispravno shvatio a nadam se da jesam), ne upucenom citaocu bi lako mogao da sugerise da je Nikolaj bio veliki samo zbog geografsko-kulturno-obrazovnih okolnosti u kojima je ziveo, sto je veoma pogresan zaklucak. Nikolaj je u bukvalnom smislu reci vrhonski bogoslov, ali na svoj nacin, koji je kod velikih teologa skoro pa u vek poetski. pogledaj kako je pisao Simeon Novi Bogoslov, himne...mnogu i visoku teologiju je Nikolaj iznosio i besedio ali na svoj fascinantno umetnicki nacin.....te je prema tome mera njegove visine srazmerno mala okolnostima i okruzenju u kome je ziveo a srazmerno velika njegovom licnom poznanju Istine, sto je ipak i jedini realan kriterijum za ocenu u svim vekovima i za sve bogoslove.

Наравно да то не може бити закључак, наравно да је Николај велики због свог сусрета са Светом Тројицом, али не треба бити нереалан и прећи у друге крајности.

Код Николаја итекако има шта критиковати (у богословљу), али само уз поштовање ова два методолошка правила која сам навео.

Ја сам опонирао Петру да је он Николаја уско сагледао и разумео, а ја сам хтео да проширим хоризонте и да га прикажем какав јесте и како се може читати.

Наравно да је свети Николај велики теолог, прави теопоета и у мом светоназору и мишљењу он заузима сам врх у историји хришћанства.

И да: ипак сам ја постмодерниста и не могу неког да сагледавам ван контекста, штавише питање је да ли ишта уопште постоји ван контекста?

И Истина (са великим "И") је увек контекстуална.

И Хрисотс је увек контекстуалан.

И његови светитељи.

[Лазар Нешић]

@Lazar Nesic

Hvala ti na objasnjenju! Pomoglo je. xD

Samo jos jedna molba: kako ti gledas na optuzbe za antisemitizam?

Ја лично мислим да се томе треба посветити једно озбиљно истраживање и покушати доћи до чињеница.

Можда то не може један човек, али би могла екипа људи.

Кад кажем истраживање, мислим на једну озбиљност коју поседује нпр. један Богдан Лубардић или Дарко Ђого, и њима слични.

Наравно, потребно је укључити и друге области: историчаре, политикологе, итд.

Сасвим је могуће да је Николај имао "антисемитску кризу" и то не сме да нас саблазни, јер иако је имао, он је превазишао и постао колосални светитељ наших дана.

Сетимо се само да је и једна громада, какав је био и јесте свети Максим Иповедник, прошао (у своје време) кроз тешку оригенистичку кризу (мада то неки и данас споре, али шта да се ради). Али и превазишао.

То је људски, то је нормално, то је одлика великих људи и великих светитеља.

[Vaske]

Ја лично мислим да се томе треба посветити једно озбиљно истраживање и покушати доћи до чињеница.

Можда то не може један човек, али би могла екипа људи.

Кад кажем истраживање, мислим на једну озбиљност коју поседује нпр. један Богдан Лубардић или Дарко Ђого, и њима слични.

Наравно, потребно је укључити и друге области: историчаре, политикологе, итд.

Сасвим је могуће да је Николај имао "антисемитску кризу" и то не сме да нас саблазни, јер иако је имао, он је превазишао и постао колосални светитељ наших дана.

Сетимо се само да је и једна громада, какав је био и јесте свети Максим Иповедник, прошао (у своје време) кроз тешку оригенистичку кризу (мада то неки и данас споре, али шта да се ради). Али и превазишао.

То је људски, то је нормално, то је одлика великих људи и великих светитеља.

Mislim da je najveći problem oko ovoga to što se antisemitizam posmatra isključivo kroz prizmu nacizma. Od Holokausta niko antisemitizam ne uzima kao mogućnost zdrave kritike jedne, naprosto, dominantne ideje vodilje kod jevreja. Mislim da je sv. Nikolaj bio na fonu Fjodorovog antisemitizma, a taj antisemitizam nema a ma baš nikakve veze sa nacizmom. Kada bih kritikovao tog velikog svetitelja, moja kritika bi se prije odnosila na njegovu kritiku zapadne filosofije, u kojoj je pokazao da je i sam, u dobroj mjeri, ostao u okvirima iste.

[Лазар Нешић]

Mislim da je najveći problem oko ovoga to što se antisemitizam posmatra isključivo kroz prizmu nacizma. Od Holokausta niko antisemitizam ne uzima kao mogućnost zdrave kritike jedne, naprosto, dominantne ideje vodilje kod jevreja. Mislim da je sv. Nikolaj bio na fonu Fjodorovog antisemitizma, a taj antisemitizam nema a ma baš nikakve veze sa nacizmom. Kada bih kritikovao tog velikog svetitelja, moja kritika bi se prije odnosila na njegovu kritiku zapadne filosofije, u kojoj je pokazao da je i sam, u dobroj mjeri, ostao u okvirima iste.

Слажем се: и за једно и за друго.

Када се баци макар мали поглед на светоотачку књижевност, видећемо да је она пуна критике Јевреја.

И не само у богослужбеном контексту Великог Петка, где као лајт-мотив звуче речи као што су: "Јевреји богоубице", итд., већ и у раној апологетској књижевности (нпр. многобројни отачки списи носе наслов "Против Јевреја", итд.).

И ово што си рекао за критику философије, односи се добрим делом и на светог Јустина, који је био још већи критичар запада и његове философије од Николаја.

А с друге стране, цела његова "Догматика" одзвања од метафизичког супстанцијализма, идеализма, итд.

Наравно, он је својим светим животом то све превазишао на животном плану.

Али, све треба добро истражити, па онда изнети на светло.

Ето нам подстрека да радимо.

[Balthasar]

Владику Николаја би требало истражити, нарочито његову теопоетичку тријадологију. Али за оца Јустина мислим да имамо великих проблема. Нисам задовољан ниједном студијом о њему, укључујући и Лубардићеву. Тим пре могу дајем за слободу себи да кажем то јер је отац Јустин богослоб кога сам првог почео да читам и до данас то радим свакодневно. Мислим да би њега требало препустити много зрелијима и већима од свих нас, па ми тако пада на памет једно организовање зборника који би саставили ,,академски молитвеници" као што су владика Атанасије и Гондикакис и сл. Отац Јустин је јако тежак али лично сматрам да има јако мало спорних места код њега, а заклети сам персоналиста, једноставно је ужасно комплексан и сам многе ствари које каже на једном месту, побија на другом, не као да признаје своју грешку, већ као да доказује да су и прва и друга ствар исте и да нема побијања, зато волим да кажем да је он синергички богослов, јер је код њега увек и све синергија...

[Лазар Нешић]

Да сад не спамујемо у бескрај ову тему, покренућу ја ускоро нешто о Николају и Јустину, а у погледу њихове теолошког и уопште узевши мишљења, па ћемо разглабати

[Sherlock H.]

Hvala svima na odgovorima. Pomogli ste mi u odredjenoj meri.

Sto se tice mene i mog odnosa prema pravoslavlju, msm da vise ne mogu da se nazovem pravoslavcem. A sta jesam to tek treba da otkrijem.

[Milan Nikolic]

Можда ни не знаш још шта је православље. А могу да гарантујем да прако 95% православних исто то не зна.

Можда не знам ни ја шта је православље. Али верујем Светим Оцима Цркве којима је православна вера слушкиња и чуварка Католичанства.

[Ведран]

Hvala svima na odgovorima. Pomogli ste mi u odredjenoj meri. A sta jesam to tek treba da otkrijem.

на том твом путу, твој сапутник нек буде, јеронда Порфириос......

[Sherlock H.]

Можда ни не знаш још шта је православље. А могу да гарантујем да прако 95% православних исто то не зна.

Moguce. Jedan forumas s kojim se dopisujem na chatu me je naterao da se zamislim; koliko pravoslavlje prilagodjavamo sebi a koliko se mi menjamo zbog njega? Mozda od odgovora na to zavisi i to koliko dobro znamo sta je pravoslavlje.

[miki 018]

Petre jako mi je zao zbog tvog poslednjeg posta...

Mnogo si pitanja postavio, sad da i ja zapravo tupim ovde, ne vidim poentu. Mnogo pametnih saveta si dobio.

Iskreno, zao mi je jer vidim u tvom pisanju nesto sto sam video kod sebe u svojoj krizi pre nekog vremena.

A to je ocekivanje, ogromno ocekivanje koje ne moze nikako biti ispunjeno i koje te je izjelo i izjada i dalje.

Hajde pokusaj da obrnes pitanja, da ih postavis malo drugacije.

Sta si ti ucinio, cime si ti doprineo da situacija bude takva, kako ti mozes da se postavis i sta ti mozes uciniti da se to promeni?

Na primer :

-u Crkvi danas ima mnogo ljudi koji su samo deklarativno pravoslavci, kojima su usta puna evharistije, a na delu se pokazuju kao mnogo gori od ateista.

Sta si ti licno uradio da ti licno ne budes takav? Da ti ne pricas samo o pravoslavlju nego da ga zivis, da ti budes so zemlji i svetlost svetu, da ti pomognes drugima, da ti budes svetiljka u noci i gladnom i zednom i unesrecenom i unakazenom grehu?

Pravoslavlje je vrlo jednostavno, ali bas zbog toga mi ljudi zbog svoje "komplikovanosti" smo ga potpuno podredili sebi.

Nema tu sad episkop pop ovo ono, oni su nebitni, oni ce za sebe odgovarati.

Sve tvoje konstatacije i da stoje, sa mnogima se mogu i sloziti, ali STA ONDA?Da li te cinjenice mute vodu pravoslavlja?

Da li te cinjenice znace da mi ne treba da radimo ono na sta smo prizvani i pozvani?

To sto cemo prosto konstatovati grehe i lose ponasanje i prakse i sta sve ne, nista nece doprineti ni pravoslavlju ni nasoj dusi.

Dragisa ti je u svom stilu jako lepo odgovorio.

Vrati se katihizisu, koja je poenta pravoslavlja?Za tebe licno?Ne koja bi poenta trebalo da bude za druge, nego bas za tebe.

Nemamo mi pravo da ocekujemo od drugih da budu pravi vernici ali moramo sebe drzati odgovornim za sopstveni zivot.

I oko tih kanona isto?

Evo sve i da si u pravu, mada se tu sa tobom ne slazem, jer ce to promeniti pravoslavlje?!

Sta, ljudi su pogresili, doneli su kanone i usvojili ih pre xy godina, nisu bili u pravu i nisu bili konzistentni I?Sta ce to promeniti u tvom i mom spasenju?

Ti imas veliki problem, vecina nas ga ima ili ga je imala. Mozda ga je i Marko 13 imao pa mu zato sad sve to izgleda trivijalno.

Ali sve se svodi na promenu perspektive. Sta je to sto ti mozes da uradis za Boga, za Crkvu, za zajednicu, za brata svoga?

Znas Jova, e pa taj isti Sveti covek nije bez razloga u Svetom pismu.

Ima jedan lep odlomak, pita Bog lepo njega, "a koji si ti moj radio i gde si ti aman bio kad sam ja stvarao zemlju?"

Mi se vecito u zivotu pitamo "a joj Boze zasto meni nesreca?zasto Boze oni pupu episkopi rade piiif stvari?zasto su ljudi zli?zasto ima patnje?"

I sve to sto nas boli nije laz, nismo mi izmislili sve to niti lazemo da nas to boli, bre boli dusa te zaboli ponekad.

Ali samo treba okrenuti sliku naopacke.

Gde smo mi tu?Koji smo pa mi faktor, da Bog sad nama mora da polaze racun?A sto da nam se ne desi nesreca?Sto da ljudi ne budu zli, moze im se bre?Ko je nama kriv sto ne zelimo da cinimo zlo?A zasto da nema patnje, sta smo mi Bogom dani, sta smo mi ucinili da makar jedan covek na ovoj planeti ne pati, pa sve i da jesmo, zasto mislimo da je to toliko bitna i vazna stvar sto smo uradili da sad moramo da budemo imuni na patnju.

Zasto moraju kanoni da se slazu i da budu razumljivi?

Bre u nasim krajevima do pre sto godina nisi smeo da se vencas tek tako, nego te niko i nije pitao.

Zamisli tek tada kako je bilo.

Koja crna ljudska prava i slobode, zenske emancipipacije

Zena ima da cuti i slusa i po mnogim krajevima nase zemlje jos uvek i da izvrsava naredjenja.

Ne moze ona da se "pobuni" i da "nece da se uda za onog koga mama i tata izaberu".

Do pre pedest godina, prvo su za stolom jeli muski, a zena sluzila, a deca sedela na podu u uglu.

U dvadesetom veku, pre dvadeset vekova to je bilo potpuno normalno i potpuno NENORMALNO je bilo da se ti sad vencas za koga oces i bez blagoslova roditelja.

Nisu oni ni pomisljali da je tu nesto lose. Ljubav je za njih znacila da muz ima sta da jede, da mu je sve u kuci sredjeno, da se zena brinula o deci i kuci, da je njemu lecila rane i vidala dusu maltene, ako su imali srece da je nisu svekar i svekrva puno mucili i da je muz nije mnogo lemao, jer ako jeste, mora da ga je ona povredila ili mu nesto krivo rekla kad je on bio zabrinut...

Ne mozemo mi ni da pojmimo kako je uopste izgledao koncept "dobra i zla", "dobrog i loseg ponasanja" u to vreme, ali to ne znaci da ne treba da pokusamo...

Da ne davim sada, zelim ti puno srece na tvom putu i iskrenu zelju da pokusas da se ne odusevljavas idejama...

[Млађони]

Moguce. Jedan forumas s kojim se dopisujem na chatu me je naterao da se zamislim; koliko pravoslavlje prilagodjavamo sebi a koliko se mi menjamo zbog njega? Mozda od odgovora na to zavisi i to koliko dobro znamo sta je pravoslavlje.

Битно је да си ти срећан и испуњен. Да ли ћеш да се назовеш православце, будистом, атеистом или хиндуистом .. то је мање важно.