Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[w.a.mozart]

1 pitanje,ako je pokajanje proces koji bi trebalo da bude iskren,tj. neko se ispoveda zato što oseća iskreno pokajanje i bunt protiv greha pred Bogom.......da li taj neko može iskreno da oseti potrebu svake liturgije da se ispoveda ali stvarno,ne da mehanički,po difoltu, redja ono što je pogrešio,što je inače najobičniji spisak.....a da ne pominjem praksu kolektivnih ispovesti.....toga još ima i to dosta....znači,da skratim.....kako ćeš se planski kajati npr. planiram da se pokajem i ispovedim u subotu.....ČIST PRIMER PSIHOLOŠKOG SMIRIVANJA SEBE....autosugestija isl

npr. odeš kod nekog i on zapne....imam dobre šolje za kafu,haj da popiješ....a tebi se ne pije....objasni sad čoveku da ti se ne pije kad on smatra da uslov za kafu podrazumeva da se ista popije......

i poslednje,što smatram da je i najbitnije,većina ispovesti pre liturgije se dešava ZA VREME SAME LITURGIJE,što smatram da je PORAZ LITURGIJE......katastrofa....jedan se ispoveda,drugi učestvuje u liturgiji,svako šta hoće radi....ispovedanje-ono klasično o kome govorimo- NIJE učestvovanje u liturgiji.....ne treba ga praktikovati za vreme liturgije...ovo posebno naglašava v.Atanasije........citiram-ispoveda se za vreme liturgije-NE TREBA DA SE ISPOVEDA...TREBA MU SE OBJASNITI DA SE TU DEŠAVA NEŠTO MNOGO VEĆE OD NJEGOVE ISPOVESTI.......

[Guest Izida]

Slazem se sa Mocartom.Ne samo da taj,koji se ispoveda tokom Liturgije u istoj ne ucestvuje i skrece paznju na sebe,vec mu to dodje kao neka,Boze oprosti,instant ispovest.Sem toga,ispovest nije krivicni postupak,kad advokat posavetuje okrivljenog,tj.nauci ga da laze i da u svom zavrsnom obracanju sudskom vecu kaze da se kaje za krivicna dela,koja mu se stavljaju na teret,ne bi li mu smanjili kaznu za sest meseci zatvora.

Ispovest treba da ide iz srca.Da covek ima svest o grehu.A ne da se samo pro forme ispoveda.

[deda]

мали офф

Милане, чекам одговор и даље у теми Потребност литургијске обнове. Ја теби увек одговорим кад могу и како могу.

http://www.svetijakov.org/forum/index.php/topic,1016.225.html

(на крају ове 16. стране имаш питање које сам поставио а и на 17.)

[Ковач]

Ава Јустин је са факултета био протеран и за живота а и по упокојењу. Он је данас форме ради стављен у неки избор без избора.  Реците ми браћо, сме ли неко данас на испиту да исповеди Јустинову догматику? Или његово светоотачко тумачење јеванђеља и посланија? Или његов светоотачки екуменизам и Светосавље?

Ево шта нам овај ранохришћански теолог-подвижник казује о припреми за свето причешће и о Светој Врлини поста, светородној и злогонећој:

"Ко недостојно једе тело Господње и пије крв Господњу? Онај који непокајан и неисповеђен приступа светом Причешћу. Онај који без претходне припреме постом и молитвом приступа светом Причешћу. Онај који и после светог Пришешћа остаје свесно при својим гресима, при своме грехољубљу, те је, по речима светог апостола, као пас који се враћа на своју бљувотинум и свиња, окупавши се, у каљугу. (2.Птр.2,22) Шта је недостојно Господа? Сваки грех и свако зло, све што није од Еванђеља и по Еванђељу."

Ава Јустин Ћелијски, Тумачење 1.Кор.11,27.

[fsa]

Слепа послушност епископу је плод латинске еклисиологије и нема никакве везе са раним хришћанством коме сви ми, надам се, желимо да се вратимо. Овакава еклисиологија је гад пред Господом, јер народ позива на поклоњење смрадноме човеку а не вечноме Богочовеку. И одвраћа га од јеванђелске науке и Светих Отаца и позива на слепу и бесловесну послушност накарадним тумачењима, притом претећи непослушнима - шпанским ломачама.

Народна Црква, народна вера, народни пастири... Тако је било у раној хришћанској Цркви коју ми данас толико помињемо, а у којој је неписмени народ свете епископе бирао, па чак и знао да веру од заблуделих учењака сачува. Тако је и недавно било када је пре Другога рата народни епископ Николај стао на чело богочежњивог покрета и давао, по љубави својој големој, да му предлоге изгласава сељак неписмени. Тако нам и данас ваља бити ако је ова обнова заиста искрена и целовита. (не мислим на гласање, наравно)

Није реч о "слепој послушности", већ о послушности Сабору СПЦ, који једини може да оцењује да ли неко, евентуално, не поштује саборске одлуке, а таквог става Сабора НЕМА, већ појединци узимају себи за право да мимо Сабора злонамерно износе сличне клевете ( говорим о саборској одлуци о начину служења Св. Литургије ).

[Ковач]

говорио сам уопштено о слепој вери у теолога или епископа која је упадљиво присутна у нашој Цркви. може то исто да се примети и на другој страни (слепа вера у калуђера). Што се тиче литургијских питања ту нисам поучен да бих дискутовао. могу само да поставим питање: зар није Дух Свети рекао преко Сабора: не дирајте литургију, народ није спреман?

[fsa]

Ја нисам против промена и душекорисне обнове у цркви (знам да је Црква живи организам) али ово што се данас ради на "обнови" у нашој Светој СПЦ по плодовима се познаје. Заједничке молитве са иновернима и некакав богословски дијалог од ког верни народ СПЦ већ има на духовном плану непоправљиву штету, стални сукоби између владика у Сабору, народа све мање на Светој Литургији (код свештеника који служе по новом нарочито-ваљда и народ осећа да није добро то што раде). Не одричем благодат свештеницима који служе по новом а нарочито Светој Литургији коју они служе, али заиста по плодовима њиховог рада се препознаје да играју опасну игру а на штету своје СПЦ и верног народа. Штету која се неће моћи поправити ако се на време нешто ускоро и уз Божију помоћ не промени набоље. Али све бива по допуштењу Божијем. Зато... Господе, помилуј нас грешне - не по делима нашим која су већма зла него добра већ по великој милости Твојој.

То да је народа на Св. Литургији све мање није тачно ( бар је моје искуство такво ).

Покушаваш да повежеш тзв. литургијску обнову са богословским дијалогом и "заједничким молитвама са иновернима", али то није могуће јер:

- Одлука о дијалогу са иновернима је саборни став наше Цркве, а не појединих њених епископа

- У том дијалогу, па и у ономе што ти називаш "заједничким молитвама" ( не слажем се са терминологијом )  учествују и епископи који су за литургијску обнову, али можда још и више епископи који су према њој резервисани ( у Србији, Републици Српској, Хрватској итд. )

[deda]

МОје искуство такође сведочи да је народа све више и више у црквама. Али треба ту још доста времена.

Што се тиче одлуке САСабора СПЦ, саветујем свима да добро прочитају ту одлуку па тек онда нешто мудрују по форумима. Нека виде шта тачно Сабор каже, коју формулацију користи. И нека мало боље упознају праксу по целој територији СПЦ.

А у другој теми сам цитирао Сабор по питању дијалога са римокатолицима.

[Guest Izida]

I moje iskustvo svedoci u prilog cinjenici da je naroda na Liturgiji sve vise.Kada sak krenula u Crkvu,u mom mestu nas je bilo jako malo.Sada sluze dve crkve i obe su uvek pune.Ucestvuje u Liturgiji dosta naroda,cak i subotom,hvala Bogu.

I da,i ja primecujem da je vise explicirana slepa poslusnost pojedinim monasima,od pojedinih mirjana,nego poslusnost episkopima i svojim parohijskim svestenicima.Nisam strucna,ali mislim da to nije u redu.Pre svih treba da slusamo svoje episkope,kao i svoje parohijske svestenike i duhovnike.

Hvala Bogu,i moj episkop,i moj paroh,i moj duhovnik su mudri,uceni i pre svega dobri i casni ljudi.I tako od mene stvaraju slobodnu licnost i ljubavlju me vode Hristu.I ne samo mene,vec i sve one,koji imaju srecu da su pod njihovim okriljem.

Moj episkop je mudro resio,barem provizorno,ovu bolnu situaciju u kojoj se nalazimo.Kada su se neki mirjani pobunili protiv Liturgijske obnove,on je

uveo da svaki staresina hrama odluci kako ce se sluziti u tom hramu.Za sad.Tako u mom mestu imamo dve crkve.Jedna sluzi po "starom".Druga sluzi

po "novom".

Ja idem,naravno,u ovu drugu.Jer sam srcem za obnovu.Ali se i dalje druzim sa nekim ljudima,koji su za "staro",koji idu u drugu crkvu.I oni znaju da sam ja za "novo'' i ne smeta im to kod mene.Ne smeta nam,zato sto se VOLIMO!

[PD]

Pomaze Bog draga u Hristu braco i sestre,

Узмимо на пример свету тајну Покајања и Исповести. Према древној молитви, која се и данас чита при Исповести (а не она новија молитва Петра Могиле, тзв. "разрешна", састављена под латинским утицајем), каже се: "Господе Боже наш, спасење слугу Твојих, Милостиви и Добри и Дуготрпељиви... помилуј овог слугу Твог, опраштајући му сваки грех, вољни и невољни, примири га и пpucajедини светој Цркви Твојој у Христу Исусу Господу нашем". Ово јасно показује да тајна Исповести и опраштања грехова јесте најтешње спојена са учешћем у Литургији као заједничарењем са осталим вернима, од којих се грешник својим гресима био отуђио. Јер грех према Богу је истовремено и грех према телу Цркве, према заједници браће своје. Стога и данас Покајање и Исповест претходе светом причешћу на Литургији.

Odlomak preuzet ovde...http://www.verujem.org/teologija/atanasije_liturgijski_zivot.htm

[marija]

Danas sam na poslu pitala koleginicu da li se pričešćuje svake nedelje

bila je iskreno začuđena?

Pitala sam je šta msili o postu pre pričešća.

rekla je  da ne može da se pričesti bez posta od najmanje 6 dana i bez ispovesti

rekla je da to  neki "novatorci" menjaju

rekoh joj da ne koristi izraz novatorci i ispričah joj ukratko.

Žena je tako naučena u svojoj pomesnoj crkvi

O tome pričam, nisje krivica do onih koji ne znaju nego onih koji ih tako upućuju

naravno bez obzira koliko veruje svešteniku mene poznaje dugo i veruje mi

Doći će na forum

Preporučih joj da malo čita Aleksandra Milojkova i Olivera Subotića

[antoneta]

Sestodnevna priprema….. . . . . Sta sam post podrazumeva? Bez molitve – to je mucenje tela. Dakle kada govorimo o postu – uvek mislimo prvenstveno na duhovni post. Dobrovoljno odricanje od pojedinih vrsta namirnica u dane visednevnih postova, zatim sredom i petkom, svakako je plus i doprinosi bespogovorno da nam duhovni post bude laksi, ali sam po sebi – bez dimenzije mislenog, vokalnog i delatnog uzdrzanja – to je iscrpljivanje koje ne vodi ni cemu. Nadam se da se slazemo da smo duzni i da treba da duhovno postimo stalno, nevezano za periode u godini kada je Crkva blagoslovila da postimo i telesno, ako mogu tako da se izrazim.

Prema tome i samo sestodnevno konzumiranje hrane na vodi nece nas ocistiti ukoliko nije praceno kategorijom duhovnog, a kako mi taj duhovni post postimo celog zivota -> mi se ustvari celog zivota i pripremamo za sjedinjavanje sa Hristom nasim (dakle ne samo tokom odredjenih perioda u godini, ili tih 6 dana).

Ta priprema celozivotna nasa podrazumeva i ispovest ali ne obavezno ispovest neposredno pred pricescivanje ( kako bi bili sto cistiji da primimo Hrista u nas, jer kad pogledamo kakva je poenta “cist” primiti Hrista (a i ta nasa cistota je diskutabilna) a vec sutra, posto smo se pricestili (sto me ovako gledano podseca na obavljenu kupovinu u samoposluzi)) opustiti se i vratiti onom palom stanju koje nam je navodno svojstveno izvan perioda posta)….Hocu da kazem da mi treba konstantno da odrzavamo u nama tu atmosferu pokajanja, da smo stalno svesni svoje ogrehovljenosti i da se ispovedamo ne samo vece pred dan kada smo naumili da se pricestimo, vec i inace kako se ne bi utopili u moru prljavstine odakle vise necemo moci da vidimo obalu…

I onda ako svakodnevno dajemo sve od sebe da neprekidno gajimo duhovni post (zatim u dane kada je blagoslovila Crkva dopunimo ga i olaksamo i telesnim postom), negujemo svest o nasem konstantnom grehopadu, skruseno ronimo suze pokajanja (i to ne samo onda kada smo zakazali!), uvidjamo da nikada nismo dostojni, da i nikada necemo biti ali opet ne ocajavamo jer Gospod nas je Ljubav i ne daje nam po zaslugama nego po milosti svojoj – da li je tada sam taj sestodnevni post na vodi (maker podrazumevao i sve ove kategorije) koji smo mi postavili da prethodi nasem pricescivanju, presudan da nam pricescivanje bude na spasenje i zivot veci, a ne na osudu?

Kada sam ja jos bila na pocetku, sa svih strana su brundali kako ne smem sebi da dozvolim da bez takvog jednog strogog isposnistva pristupim Casi, sprzice me gnev Bozji etc… Ja sam u jednom trenutku pred svestenikom plakala i rekla da ja bez Hrista Zivog ne mogu, da zivim od nedelje do nedelje, da ako mi jos i u tu nedelju zabrane Hrista, ja cu propasti. I ako treba da postim pred Pricesce sedam dana na vodi, da jedem svaki dan dzem i hleb (jos tad nisam ni znala sta je sve posno na vodi) – evo posticu svake sedmice, cele godine, jer je moja zelja, potreba i ljubav prema Hristu tolika da mi taj post nece biti tezak. Ako je to uslov – ispunjavacu ga svake nedelje bez trunke roptanja, radosno. I onda mi je otac rekao da nije poenta u tih sedam dana blagocestivog zivota…

Ako se neko jos libi i po pitanju toga sto smo mi mirjani, drugo je svestenik, on ima blagodat Duha Svetoga itd…- podsetimo se da je svestenik rukopolozenjem samo funkcionalno izdvojen, u pogledu pricescivanja on je na istom stupnju kao i mi, i njemu je potreban Hristos da bi ziveo. Ako je ta mantija preduslov da se on moze pricescivati na svakoj liturgiji – pa hajde da svi postanemo svestenici pa da se i mi pricescujemo…….Nema potrebe za tim jer nije verni narod niza klasa po tom pitanju…

Misljenja sam da toliko zalaganje za sestodnevnu asketsku pripremu koja ce nas toliko ocistiti pred Sveto Pricesce, cini suprotno, odbija ljude od Boga, a one koji su izdrzljiviji uverava da ih sedam dana cini istinskim hriscanima i da je ta podviznicka sedmodnevnica cilj u krajnjem slucaju.

Jos bih dodala da su nase duse gladne Hrista. Gospod nam se daje na svakoj liturgiji da bi nam duse bile zive….a mi cekamo da se ocistimo, da postanemo dostojni, da se pripremimo…. A dusi sve gore i gore…

A ljudi koji su do juce prazninu duse ispunjavali hranom, garderobom, novcem, nesvesno tragajuci za Hristom, kada ga konacno otkriju – zar cemo da im nametnemo novi set preduslova i uslova…Ne porobljavajmo ih nego ih oslobodimo. Mnogi nisu spoznali sustinu i ne dozvolimo onda da u pravilima i ispunjavanju istih oni uoce i “pronadju” sustinu….jer nije ona u njima…

I zbog svega toga – nemojmo da nas zarobe okovi hladnih pravila i striktnih definicija koji podsticu samoljublje i individualizam. Dozvolimo da osetimo leprsavost pravoslavlja i otvorimo se da bi Hristos usao u nas….

Bog nas voli...on zeli da zivimo u vecnosti i daje nam sve predispozicije za to, samo ako zelimo…i zasto onda ljubazno pozivnicu guramo u najnizu fioku?

[marija]

Зато што их они који треба да деле позивнице држе у фиоци, па народ често и не зна да еј позван...

Диван текст антонета, мене само мрзи да пишем дуге текстове..ваљда сам се с годинама заморила 1312_womens

[antoneta]

???? ??? ?? ??? ???? ????? ?? ???? ????????? ???? ? ?????, ?? ????? ????? ? ?? ??? ?? ?? ??????...

zakljucujemo da je liturgijska obnova potrebna.....i koji su glavni pravci njenog delovanja.... :smiley:

[Guest Izida]

Antoneta,bravo! https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/aplauz.gif

Divan text.Iskren i istinit.Bas o tome sam i ja skoro pisala da sam zbog nekih pravila i stega ostala gladna Gospoda.

Inace,ne treba postiti sest dana na vodi,ni kada traje post.Svaka subota u godini,sem Velike Subote,i svaka nedelja se,po kanonima,obavezno poste na ulju.Zato sto subotom i nedeljom Crkva sluzi.

Mada,moramo imati razumevanja i za one,koji ne shvataju poentu Liturgije,koji su za tzv."staro".Kako lepo rece Lazarica,tako su ih drugi ucili.

A isto tako treba razumeti pojedine svestenike stare garde,hvala Bogu,i medju njima znam dosta onih,koji prihvataju i hrle ka "novom",zato sto kada

su oni isli u bogosloviju Sveti Oci nisu bili prevedeni kod nas.Tako da ni oni tuzni nisu dosta toga znali,iz prostog razloga sto nisu imali odakle da nauce. 1312_womens