Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Srdasce]

Meni je to palo na pamet ove godine u septembru, ali nikako da realizujem. Jer u globalu, ne znam šta i kako. Možda je ružno reči, da onaj ko bi trebao da mi to bude, je neko po meni ko se uopšte lepo ne ponaša. Još se uvek sećam, kako sam ga nešto pitala, a on me narodski rečeno "spucao", kako aj to en znam. Čekaj, ako ne znam, želim da naučim. I sada ja trebam takvom čoveku da pričam što me dira toliko da hoću da mrem, e ne želim. I kako ja takvog čoveka da pitam onda, objasni mi i šta i kako, i gde trebam, i šta trebam, kakve su pripreme, uputi me. Gledajući ga, Bog neka mi oprosti, možda grešim, deluje mi tako nadmeno, a ja verujem u svoj osećaj, da ako ne krene dobrim neće ni kasnije. Najradije bi da promenim ga, jer zaista želim da ako to uradim, da me neko razume, pomogne mi u tome, a ne da bude osećaj..kada se poveriš nekome, a da mi ona kaže: "E, ajde više bre, brže", jer na osnovu rečenog od onda, ja sada sve mogu da očekujem. Kada čitam knjige, ja smatram da duhovnik treba da mi bude blag, odmeren, da shvati moju prirodu, da me upozna, provede vreme sa mnom, da skapira jesam li ja spremna za to, ili nisam, bez obzira na moju želju ili potrebu ne, ili bi mene to u ovom momentu više odmoglo nego pomoglo..a meni se čini da ovaj niti ima vremena za to, a uvek i ima taj neki gard, koji ja ne podnosim, to gordenje, ni kod običnog sveta a kamoli kod svešteničkog lica, koji treba da me prigrli kao tužno biće, jer se ja mučim s čim se mučim u duši. Nemam pojma ni da li trebam naširoko, nadugačko, kako treba da se obučem. Ja sam enkako analitično biće, volim sve taksativno da znam unapred, a ne tamo sutra dok ja pričam u suzama, da me preseče ili da se potresem bez ikakve utehe ili pripreme, jer to onda ne želim da radim. Jer ja sam hipersenzibilno biće, pa se meni čini da tu dosta toga biće...ili aj sve to primam k srcau, pa se meni to takvim čini, nisam načisto ni s tim stvarima. Pa, ako neko ima neki savet, šta je u globalu najvažnije a ja ću svakako da ispregledavam temu od A do Š i da je pratim i ako Bog sreće, da se i upišem tu, i ispričam kako je bilo, jer mi je velika želja, potreba da to uradim u ovoj godini što dolazi.

[JESSY]

Исповести треба приступати често. Сваки пут када на исповести објашњавамо наш почињени грех, ми лукаво самооправдавамо себе. Објашњавајући свој грех и кривицу, човек гледа да оправда себе. Уколико духовнику нешто у исповести није јасно, поставиће ти додатно питање. Тада не треба сваљивати кривицу на другога, већ објаснити своју кривицу, обелоданити своју грешку, молећи за опроштај.

Јер док смо на исповести, на суду смо пред Богом, а свештеник је само сведок и посредник. И што више човек осећа потребу да себе унизи, то је већа нада да ће стећи опроштај. Само због самопоништавања Бог опрашта грех.

Свако противљење или бунт према духовнику одбаците. Не зато што сам ја неко и нешто, немојте то ни помислити. Ја сам обичан инсект у мантији, али је сила у тајни старчества и исповести.

У случају борбе са каквим грехом, треба одмах дотрчати духовнику;

”Оче, морам нешто да вам кажем”.

”Деде, кажи!”

Испричаш му све што имаш; о борби са гневом и завишћу, о блуду, мржњи, непраштању, немању воље да се молиш за увредиоца, о осећању нетрпељивости према некоме.

Ако имамо непријатељство према некоме, како можемо изговарати молитву ”Оче наш” (…и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим). Шта са тим! Са Богом смо дошли да се играмо? Значи трчи духовнику колико те ноге носе.

У томе је сва суштина духовног живота, а не у иконама и кандилима.

 

Старац Сампсон (Сиверс)

[Srdasce]

Za mene je to, priznati u čemu grešiš. Ogoliti sebe. Ne lagati sebe. Videti sebe u svetlu, bez maskica. Videti ono šta ti se ne dopada i šta ruši ono što ne da , da si, ono sta jesi. Nošenje s tim, da smo padu skloni. Borba sa samom sobom. Borba za biti bolji čovek. Iz dana u dan. Ispravljati sebe. Pitati za savete. Olakšati dušu. Nada za oproštaj. Nada za spasenje. Želja za smirajem. Molitva da nađem odgovore. To je za mene...ispovest. Sve to objedinjujem. Da će prvo, povući peto. I da je deseto, zapravo prvo.

 

[Arsenija]

Ispovest je stajanje pred samim Bogom ,znaš da je On tu negde i da te sluša,a onda priznaš da si ga  povredio,da ga voliš i da ti je teško  i moliš za oproštaj.

[Vladimir Vlada]

Iskreno pokajanje i trazenje oprostaja za svoje grehe...

[алиса]

?????, ?-?? ??? ?? ???? ??????? ??????? ?? ?? ??????? ???????????.

??? ?????????? ??????, ???? ??? ?????? ?? ?? ?? ??????? ??????, ??????? ??? ??? ????? ????? ?? ?? ???? ??? ?????? ???? ?? ????? ????. ????? ?? ?? ??????? ?????? ???? ???? ?? ?? ????????, ? ??? ????????? ??????? ?? ??? ???? ? ?????, ?????? ?? ?? ?????? ???? ??? ???????? ? ???? ????????. ?? ?? ???? ?????????? ???????, ?? ???? ????, ??? ?? ?? ???? ?????????, ???? ?? ????????? ?????? ??? ???? ??? ??????????? ?? ???? ????????, ??? ??????? ?????? ? ???? ????????, ???? ?????? ?????????, ????????, ?????????....?? "????" ???? ?? ? ??? ???? ??, ???? ?????, ? ??? ???? ?? ?? ?????? ??? ?? ??????? ????????? ?.???????. ???????? ??? ?? ?????, ? ?? ???? ??? ?? ???, ? ?? ???????? ?????? ???????, ???, ?? ???? ??, ?? ??... ? ???? ??? ??? ????....?????????? ?? ????????????? ? ??? ??????????,??? ??????? ?? ? ????, ??? ?? ????? ?????? ???? ?? "???", ??? ??? ?????? ? ?? ???????? ???? ?? ?? ???? "????????" , ?? ?????? ?? ???? ??? ??? ??????, ? ?? ?? ??? ??? ???? ???? ????? ??????.........? ??????? ?? ?? ???? ?????, ???? ???? ?? ??? ??? ????, ???? ?? ?? ????????? ????? ??? ?????? ?? ???????, ? ????? ?? ??????????? ??? ????? ????, ??? ???????? ?????....??????? ??? ??????, ?????? ?? ????? ?????????? ??????? ????? ???????? ?? ?? ?????, ?? ???? ?????? ?? ?? ?? ????????, ??? ??? ?? ?? ??????.....

????? ?????????? ?????????? ??????, ??????? ??? ?? ????? ???????? ?????????? ?? ????? ????? ???? ??????????. ??????, ?? ?? ?????? ?? ?? ???? ????? ?????? ???????? ???? ???????, ??? ?? ?? ?????? ???? ?????????, ? ??????????? ???? ?????????, ??? ???? ?? ????? ????????, ????? ??????? ????? ?? ?????????, ???????? ???? ???, ?????? ???? ?????. ??? ????, ????????? ????????? ???? ?????? ? ??? ???? ???, ????????? ???? ?? ????? ??? ?? ???? ????? ????, ? ??? ??? ?? ????? ???????? ????????. ?? ??????????/?????????? ????? ??? ????, ??? ?? ????? ????????? ?? ?? ?? ??? ???????? ? ???? ?? ?? ?????? ????? ?????? ??????????? ??????? ????, ? ????????? ???, ??? ?? ?? ??? ?? ???. ??????? ???, ?? ???? ?? ????????, ??? ????? ???? ????? ????? ??????????,???? ?? ???? ?????? ?? ????, ???? ??? ?? ?? ??????? ?? ?? ??????? ????, ??? ???? ???? ?? ????? ???? ??, ??? ????????? ? ??.??????, ???????, ??? ??? ????? ?? ?? ?? ????? ????????? ??????, ??? ?? ????????? ?????? ???????? ?? ????????? ????, ???? ????? ?? ???? ?????? ? ???????? ???? ??? ??? ????, ??? ???? ???????? ?

??????? ??....

? ??? ? ????, ??????, ?? ??? ? ?????????, ?? ???? ???? ?????? ????? ????, ??? ????? ?? ???? ?? ?? ?????...?? ?? ???????? ?????? , ???? ?? ?????? ?????? ?????, ??????, ?????? ? ???????....

 

Како могу да сазнам шта је И. Стојковић одговорио Лени, пошто се код мене у његовом одговору појављују само знаци питања, а баш ме интересује одговор пошто налазим поприлично сличности са Лениним начином размишљања на ову тему?

[алиса]

Mene licno je nepronalazenje odgovora na ovo pitanje dovelo do toga da ne odlazim na Litirgiju, da se ne ispovedam i ne pricescujem. Ili bar ne sa radoscu, vec forme radi. Ne mislim pri tom da sam na nekom stepenu duhovne cistote, jer samo ne ciniti grehe nije dovoljno. Treba i delati u suprotnom smeru. E sad, ovi laksi gresi koje ste naveli, ispoljavaju se da kazem na fizickom nivou, tj. vide se... Sta je sa svim onim sto ostaje u srcu i takodje se ponavlja? Sto ne vide drugi? Spominjem ovo sto ne vide drugi, ne zato sto je bitno sta ce oni da misle o nama, vec zato sto su mozda ubedjeni u nasu ispravnost, nemajuci pojma kakve su nase pomisli i zelje i strasti koje se roje u srcu. A mi onda stojimo pred njima kao lazovi najveci.Pa jos krenete da se pravdate i ne prihvatate pohvale, a ono ispadnete jos bolji jer ste eto skromni... 8084.gif Na kraju sam dosla do zakljucka da ne umem ili ne mogu da volim i da je u tome koren svih muka.

 

Ово је био Ленин пост, на који је И. Стојковић одговорио.

[obi-wan]

Како могу да сазнам шта је И. Стојковић одговорио Лени, пошто се код мене у његовом одговору појављују само знаци питања, а баш ме интересује одговор пошто налазим поприлично сличности са Лениним начином размишљања на ову тему?

 

Svojevremeno, prilikom prelaska sa stare na novu verziju programa (koji odrzava ovaj forum, koji u stvari jeste forum), a zbog razlika u kodu i kompatibilnosti, doslo je do trajnog gubljenja nekih poruka, kao sto je ova.

 

Za sad nema nacina da se ove poruke vrate...

[Trifke]

Citao sam ove natpise, koliko se moglo procitati, i opet mi ostaje puno toga nedorecenog.

Prvo nikada mi nije bilo jasno zasto mi je potrebna ispovest kada se na Liturgiji cela crkva moli za oprostenje nasih greha?

Malo mi to dodje kao preko hleba pogaca. 

Drugo razumeo sam citajuci razne knjige i slusajuci razne profesore da ispovest i nije nesto postojala u prvim vekovima Hriscanstva i da je dosla mnogo kasnije kao posledica monaskog duhovnog staranja. Neznam mozda nisam u pravu ali eto ispravite me.ako gresima.

Trece ja kada se kajem ja to zavrsim ili odmah kada dodjem do saznanja da sam gresio a kada posle dodjem na ispovest ja ne osecam vise nikakvo ni kajanje ni pokajanje vec sam vrlo ravnodusan prema tome. 

Cetvrto ispovedao sam se kod razlicitih svestenika i imama razlicita iskustva a jedno je bilo prilicno traumaticno. Skoro 3 godine se posle toga nisam ispovedao.

Jednostavno nista mi nije jasno oko ispovedanja. Nekako mi se cini suvisnim. Ne vidim mu svrhu.

[Trifke]

Nadam se da ce mi neko odgovoriti na ova pitanja!

[JESSY]

Prvo nikada mi nije bilo jasno zasto mi je potrebna ispovest kada se na Liturgiji cela crkva moli za oprostenje nasih greha?

 

Ispovest

 

Sveta tajna pokajanja i ispovesti je jedna od najvažnijih, blagodatnih sredstava u životu jednog hrišćanina. U svakodnevnom životu čovek čini sitnije ili krupnije grehe. Oni su kao blato koje kalja dušu čovekovu i njegov moralni lik. Zato je  Crkva odredila sredstvo kojim se to blato i prljavština greha spira sa čoveka - to je Sveta tajna pokajanja i ispovesti. Ispovest se vrši u hramu ili ispovedaonici, pred sveštenikom. Vernik ispoveda sve ono što ga muči u duši, i što mu opterećuje savest, sve grehe,

 

Hrišćaninu koji je posle krštenja pao u grehe, sveta Crkva daje oproštaj i duhovni lek kroz Svetu Tajnu Pokajanja. Zato se ova Sveta Tajna naziva drugim krštenjem. Pokajanje je Sveta Tajna u kojoj onoga ko ispoveda svoje grehe, uz vidljivo dobijanje oproštaja od sveštenika, od grehova razrešava Sam Gospod Isus Hristos. Budući da je vlast "svezivanja i razrešavanja" (Mt. 18, 18 i Jn. 20, 23) Gospod dao apostolima i njihovim naslednicima, Svetu Tajnu Pokajanja mogu da obavljaju samo episkopi i prezviteri koje su oni zakonito rukopoložili.

Ustanovljenje ove Svete Tajne vodi poreklo od Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je Svojim učenicima rekao: Kao što je Otac poslao Mene, i Ja šaljem vas... Kojima oprostite grehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su (Jn. 20, 2123).

 

Od kraja trećeg veka pojavljuje se pojedinačna ispovest, koja se obavlja nasamo pred duhovnikom. Glavni povod za uvođenje takve, pojedinačne ispovesti bio je raskol Novacijana. Dva prezvitera - rimski Novacije i kartaginski Novat počeli su da uče kako oni koji su posle krštenja pali u teške grehe, uopšte ne mogu da budu razrešeni. Crkva je osudila njihovo učenje, a da bi sprečila prigovore jeretika i sablazni za slabe, episkope je ovlastila da pojedine prezvitere, poznate po svome vrlinskom životu i duhovnom iskustvu, postavljaju za duhovnike i poveravaju im da nasamo primaju ispovedanje grehova. Ponestajanje revnosti kod pokajnika, a takođe i to što su mnogi počeli da javnu ispovest uzimaju ne kao pouku za sebe, nego kao povod za ogovaranje i nepoštovanje bližnjeg, doveli su do toga da je javna ispovest vremenom sasvim zamenjena pojedinačnom ispovešću, nasamo pred duhovnikom.

 

izvor: Svetosavlje

[Пг]

Prvo nikada mi nije bilo jasno zasto mi je potrebna ispovest kada se na Liturgiji cela crkva moli za oprostenje nasih greha?

 

Да ти ја пробам одговорити, мада не да нисам мјеродаван него скроз напротив, а нисам нешто ни рјечит па нећеш замјерити.

 

Потребно ти је једино и искључиво ради тебе самога. Ако ти схватиш да у  нечему гријешиш, следећи корак би био, ако искрено осјећаш покајање, да пођеш код свештека(духовника), а ваљало би да га сам изабереш, да подијелиш тај терет са њим. Чим то  подјелиш са човјеком, да и свештеник је човјек - живо биће, лакше ћеш да се ослободиш тог гријеха. Притом, тај твој духовник је, како бих рекао, посредник између Бога и тебе, а ту је да ти да савјет, да те усмјери, да руководи твојим животом. Пред Господом нема ништа скривено, то треба да ти је полазна тачка, и није Њему потребно да ти  дођеш  код неког свештеника да би Он знао који су твоји проблем. Исповјест је искључио због тебе самог - најтеже је суочити се сам са  собом, па још то подијелити са неким. Ако си ти спреман да то подијелиш са неким, лакшеш ћеш почети да се суочаваш са тим проблемом, а свештеник је ту управо да ти помогне у томе.

 

Ово ти говорим из личног искуства, иако свјестан чињенице да није исто исписати то овдје и урадити.

Ја сам се после прве исповјести осјећао као да сам скинуо са себе све муке овог свијета и радовао сам се као мало дијете, а урадио сам то тако некако спонтано. Исповиједио сам се још два, три пута(премало, дефинитивно), али нисам био задовољан својом искреношћу. Ево година и по, можда и више од како се нисам  исповиједио, а нема живога човјека који се  за толики период не би огријешио. 

Хоћу да ти кажем, ако човјек није искрен, ако не преломиш у себи, та исповјест може да ти буде, као што ја имам осјећај за ове моје, осим прве, пуко набрајање гријехова, а мислим да од тога немаш  никакве корист,

Ево скупљам храброст да се суочим са собом и да то, Боже здравља, исправим у најскорије вријеме.

[Trifke]

Ispovest

Sveta tajna pokajanja i ispovesti je jedna od najvažnijih, blagodatnih sredstava u životu jednog hrišćanina. U svakodnevnom životu čovek čini sitnije ili krupnije grehe. Oni su kao blato koje kalja dušu čovekovu i njegov moralni lik. Zato je  Crkva odredila sredstvo kojim se to blato i prljavština greha spira sa čoveka - to je Sveta tajna pokajanja i ispovesti. Ispovest se vrši u hramu ili ispovedaonici, pred sveštenikom. Vernik ispoveda sve ono što ga muči u duši, i što mu opterećuje savest, sve grehe,

 

Hrišćaninu koji je posle krštenja pao u grehe, sveta Crkva daje oproštaj i duhovni lek kroz Svetu Tajnu Pokajanja. Zato se ova Sveta Tajna naziva drugim krštenjem. Pokajanje je Sveta Tajna u kojoj onoga ko ispoveda svoje grehe, uz vidljivo dobijanje oproštaja od sveštenika, od grehova razrešava Sam Gospod Isus Hristos. Budući da je vlast "svezivanja i razrešavanja" (Mt. 18, 18 i Jn. 20, 23) Gospod dao apostolima i njihovim naslednicima, Svetu Tajnu Pokajanja mogu da obavljaju samo episkopi i prezviteri koje su oni zakonito rukopoložili.

Ustanovljenje ove Svete Tajne vodi poreklo od Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je Svojim učenicima rekao: Kao što je Otac poslao Mene, i Ja šaljem vas... Kojima oprostite grehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su (Jn. 20, 2123).

 

Od kraja trećeg veka pojavljuje se pojedinačna ispovest, koja se obavlja nasamo pred duhovnikom. Glavni povod za uvođenje takve, pojedinačne ispovesti bio je raskol Novacijana. Dva prezvitera - rimski Novacije i kartaginski Novat počeli su da uče kako oni koji su posle krštenja pali u teške grehe, uopšte ne mogu da budu razrešeni. Crkva je osudila njihovo učenje, a da bi sprečila prigovore jeretika i sablazni za slabe, episkope je ovlastila da pojedine prezvitere, poznate po svome vrlinskom životu i duhovnom iskustvu, postavljaju za duhovnike i poveravaju im da nasamo primaju ispovedanje grehova. Ponestajanje revnosti kod pokajnika, a takođe i to što su mnogi počeli da javnu ispovest uzimaju ne kao pouku za sebe, nego kao povod za ogovaranje i nepoštovanje bližnjeg, doveli su do toga da je javna ispovest vremenom sasvim zamenjena pojedinačnom ispovešću, nasamo pred duhovnikom.

 

izvor: Svetosavlje

 

 

Hvala lepo za tvoj trud ali te pijetisticke pricice oca Ljube mi nisu potrebne a posebno ne to da mi svestenik daje oprostaj grehova. To je tipicna kijevska teologija usla kod nas od unijata. Dovoljno je samo pogledati trebnik koji je preveo Vladika Atanasije i videcemo koliko je to daleko od Pravoslavlja. Ima i lep clanak na temu uticaja zapada na Sv tajnu pokajanja u njegovim knjigama o Liturgiji.

Posebno je besmisleno ovo psihologiziranje koje si podvukla. je mene na revnost nemoze da probudi nikakvo razgovaranje sa duhovnikom.

Hvala ti na trudu!

[Trifke]

Да ти ја пробам одговорити, мада не да нисам мјеродаван него скроз напротив, а нисам нешто ни рјечит па нећеш замјерити.

 

Потребно ти је једино и искључиво ради тебе самога. Ако ти схватиш да у  нечему гријешиш, следећи корак би био, ако искрено осјећаш покајање, да пођеш код свештека(духовника), а ваљало би да га сам изабереш, да подијелиш тај терет са њим. Чим то  подјелиш са човјеком, да и свештеник је човјек - живо биће, лакше ћеш да се ослободиш тог гријеха. Притом, тај твој духовник је, како бих рекао, посредник између Бога и тебе, а ту је да ти да савјет, да те усмјери, да руководи твојим животом. Пред Господом нема ништа скривено, то треба да ти је полазна тачка, и није Њему потребно да ти  дођеш  код неког свештеника да би Он знао који су твоји проблем. Исповјест је искључио због тебе самог - најтеже је суочити се сам са  собом, па још то подијелити са неким. Ако си ти спреман да то подијелиш са неким, лакшеш ћеш почети да се суочаваш са тим проблемом, а свештеник је ту управо да ти помогне у томе.

 

Ово ти говорим из личног искуства, иако свјестан чињенице да није исто исписати то овдје и урадити.

Ја сам се после прве исповјести осјећао као да сам скинуо са себе све муке овог свијета и радовао сам се као мало дијете, а урадио сам то тако некако спонтано. Исповиједио сам се још два, три пута(премало, дефинитивно), али нисам био задовољан својом искреношћу. Ево година и по, можда и више од како се нисам  исповиједио, а нема живога човјека који се  за толики период не би огријешио. 

Хоћу да ти кажем, ако човјек није искрен, ако не преломиш у себи, та исповјест може да ти буде, као што ја имам осјећај за ове моје, осим прве, пуко набрајање гријехова, а мислим да од тога немаш  никакве корист,

Ево скупљам храброст да се суочим са собом и да то, Боже здравља, исправим у најскорије вријеме.

 

Hvala ti na savetu i iskustvu ali ja nemam potrebu da nekome pricam moje grehe pogotovu ako sam to razresio sa Bogom. Za savet ne moram da razgovaram sa svestenikom i mogu ti reci da sam mnogo bolje savete dobijao od civila nego od svestenih lica.

Osim toga npr. Sv Simeon Novi Bogoslov je za duhovnika ima starca koji nije bio svestenik i kao sto vidis nista nije falilo.

[Trifke]

Postoji jedan rani hrisacnski spis, ja mislim Didahe koji govori o tme da se covek moze ispovedati samo jednom u zivotu. Neki zakljucuju na osnovu toga da u prvih nekoliko vekova pod ispovescu nisu podrazumevali sto i danas. Stvarno me zanima ova tematika i bio bih zahvalan ako bi mi ko mogao ukazati makar na literaturu.