Православље и либертаријанизам

[Аурор]

Ne znam da li znate da su komunjare na globalnom nivou bili u opakim zavadama (iako su jelte, apsolutno isti) -  kineski sa sovjetskim, sovjetski sa kambodžanskim, kambodžanski sa vijetnamskim, jugoslovenski sa svima njima...

 

Sad da li bi mogao da kažeš da jugoslovenski komunisti nisu komunisti zato što su bili protiv sovjetskih komunista? Ne, naravno.

[Marjanovic]

Прерано покушаваш да поентираш, још ниси прешао половину терена...

 

То што митрополит није у добрим односима са људима који су тренутно на власти не значи уопште да не би подржавао да, на пример, дођу Двери на власт и крену да уводе законе по својим уверењима. На основу његових наступа и изјава чак можемо да будемо прилично сигурни да би их подржао.

Али то само говори да митрополит није комуниста, већ да је близак десници. Двери  идеолошки припадају крајњој десници. Мада је митроплит ближи ДСС-у, а и сам се о комунизму и марксизму много пута негатино односио. Но, то је већ друга тема. Није само митрополит на либертаријанском блогу окарактерисан као комуниста, већ СПЦ (поред Ватикана) Говори се о комунистима у множини, а не у једнини.

 

Ne znam da li znate da su komunjare na globalnom nivou bili u opakim zavadama (iako su jelte, apsolutno isti) -  kineski sa sovjetskim, sovjetski sa kambodžanskim, kambodžanski sa vijetnamskim, jugoslovenski sa svima njima...

 

Sad da li bi mogao da kažeš da jugoslovenski komunisti nisu komunisti zato što su bili protiv sovjetskih komunista? Ne, naravno.

Између тих комуниста није било идеолошке и суштинске разлике, веће неке друге споредне и техничке око пута у социјализам и комунизам и сл. Са друге стране између Цркве и комуниста тј. хришћанства и марксизма постоје огромне доктринарне разлике и провалије (атеизам, револуционарно насиље, материјализам итд). Друго,  комунизму је архинепријатељ било хришћанство и на све могуће начине је покушано да се оно уништи. Толико људи је убијено, толико црква порушено.

[Аурор]

Друго,  комунизму је архинепријатељ било хришћанство и на све могуће начине је покушано да се оно уништи. Толико људи је убијено, толико црква порушено.

 

 

Ne možeš, kažem, da gledaš baš toliko bukvalno.

[Grizzly Adams]

Али то само говори да митрополит није комуниста, већ да је близак десници. Двери идеолошки припадају крајњој десници. Мада је митроплит ближи ДСС-у, а и сам се о комунизму и марксизму много пута негатино односио. Но, то је већ друга тема. Није само митрополит на либертаријанском блогу окарактерисан као комуниста, већ СПЦ (поред Ватикана) Говори се о комунистима у множини, а не у једнини.

 

Комуњаре, Двери, ДСС, левица, десница - what's the freakin' difference?

[CecaV]

... Са друге стране између Цркве и комуниста тј. хришћанства и марксизма постоје огромне доктринарне разлике и провалије (атеизам, револуционарно насиље, материјализам итд). Друго,  комунизму је архинепријатељ било хришћанство....

Ogromne razlike .... hmmm...

 

Šta misliš, kako to da su komunisti prvo uspeli da dođu na vlast (i da se je duuugo održe) u slovenskoj pravoslavnoj Rusiji ?

[Ћириличар]

Ogromne razlike .... hmmm...

 

Šta misliš, kako to da su komunisti prvo uspeli da dođu na vlast (i da se je duuugo održe) u slovenskoj pravoslavnoj Rusiji ?

Користећи формулу:"Исто к'о прије, само мало другојачије.".

[Marjanovic]

Комуњаре, Двери, ДСС, левица, десница - what's the freakin' difference?

За комунисте и ултралевичаре нема разлике између капитализма и фашизма. За нацисте и неонацисте нема разлике између комунизма и демократије. Црно-бели начин размишљања је карактеристичан и за исламске фундаменталисте (постоји само шеријатски систем, остали су неприхватљиви ) Код либертаријанаца све што није либератаријанизам је комунизам.

Дихотомни и искључиви закључци јесу најлакши и најједноставнјији али нису тачни (јер је стварност далеко сложенија) а често су и врло опасни (управо због те искључиве и манихејске дихотомије).

 

Ogromne razlike .... hmmm...

 

Šta misliš, kako to da su komunisti prvo uspeli da dođu na vlast (i da se je duuugo održe) u slovenskoj pravoslavnoj Rusiji ?

 Комунизам (марксизам) је настао на западу, а не на истоку. Маркс није био православни словен, већ нешто друго. Прве револуције тог типа су биле на западу (Париска комуна нпр.) а не на истоку. Комунисти су дошли бескрупулозним насиљем на власт и убијањем противника (у Русији је неколико година трајао грађански рат и велики број Руса је био противник комунизма). Када су победили, противници су протрани и убијани. Православље као и хришћанство не да није било инспирација за комунисте него главни непријатељ.

Користећи формулу:"Исто к'о прије, само мало другојачије.".

Постоји  извесна аналогија са хришћанским учењем пролетеријат (изабрани народ), капиталисти (силе зла), револуција (страшни суд), комунистичка партија (црква), социјализам и комунизам (царство небеско и рај). Николај Берђајев је доста писао о томе. Марксизам је наопако окренуто хришћанство, али управо зато што је  наопако постављено измађу марксизма и хришћанства није могло нити је дошло до компромиса. Тај компромис није био могућ чан ни на плану тзв. хришћанског социјализма. Маркс и Енгелс су се врло негативно доносио према било каквој синтези између хришћанства и социјализма. Ево шта кажу у Манифесту комунистичке партије:"Као што је поп увек ишао руку под руку с феудалцем тако иде и поповски социјализам с феудалистичким.Ништа није лакше него социјалистички префарбани хришћански аскетизам. Зар није и хришћанство грмело против приватне својине, против брака, против државе? Зар није проповедало да их треба заменити доброчинством и просјачењем, целибатом и умртвљењем пути, животом у ћелији и цркви. хришћански социјализам само је света водица којом поп освештава службу аристократа"http://www.marxists.org/srpshrva/biblioteka/marks/1848/manifest-komunisticke-partije/ch03.htm

Са друге стране и РКЦ је у својим енцикликама говорила да нико не може истовремено бити прави хришћанин и прави социјалиста.

Многе идеологије су у хришћанству или деловима хришћанског учења видели нешто што њима не одговара. Тако је са комунизмом (који су у цркви увек видели експлоататоре), нацизмом (њима је сметао јеврејски корен хришћанства као и то да расистички концепт виших и нижих раса није никада могао бити усклађен са хришћанским виђењем човека) тако је и са либертаријанизмом (који социјалне мотиве хришћанства етикетира као комунизам).

[Ћириличар]

Постоји  извесна аналогија са хришћанским учењем пролетеријат (изабрани народ), капиталисти (силе зла), револуција (страшни суд), комунистичка партија (црква), социјализам и комунизам (царство небеско и рај). Николај Берђајев је доста писао о томе. Марксизам је наопако окренуто хришћанство, али управо зато што је  наопако постављено измађу марксизма и хришћанства није могло нити је дошло до компромиса. Тај компромис није био могућ чан ни на плану тзв. хришћанског социјализма. Маркс и Енгелс су се врло негативно доносио према било каквој синтези између хришћанства и социјализма. Ево шта кажу у Манифесту комунистичке партије:"Као што је поп увек ишао руку под руку с феудалцем тако иде и поповски социјализам с феудалистичким.Ништа није лакше него социјалистички префарбани хришћански аскетизам. Зар није и хришћанство грмело против приватне својине, против брака, против државе? Зар није проповедало да их треба заменити доброчинством и просјачењем, целибатом и умртвљењем пути, животом у ћелији и цркви. хришћански социјализам само је света водица којом поп освештава службу аристократа"http://www.marxists....artije/ch03.htm Са друге стране и РКЦ је у својим енцикликама говорила да нико не може истовремено бити прави хришћанин и прави социјалиста. Многе идеологије су у хришћанству или деловима хришћанског учења видели нешто што њима не одговара. Тако је са комунизмом (који су у цркви увек видели експлоататоре), нацизмом (њима је сметао јеврејски корен хришћанства као и то да расистички концепт виших и нижих раса није никада могао бити усклађен са хришћанским виђењем човека) тако је и са либертаријанизмом (који социјалне мотиве хришћанства етикетира као комунизам).

Више сам мислио на начин владања и однос према политичким противницима-насилан, свако ко није са нама против нас је. Није СССР измислио гулаге или НКВД, него је то измислила царска Русија ( умјесто НКВД-а је постојала Чека ), а нетрепељивост према Јеврејима је замјењена нетрепељивошћу према буржоазији а аристократији итд. Николај II је био знан као "Крвави Ника" не без разлога.

Иначе, све што си рекао, слажем се, само,ето, ја сам мислио у мало другој димензији.

 

Ал'једно питање, ако екстремним либертаријанцима Црква изгледа комунистичка, како онда либертаријанизам изгледа екстремним клерикалцима? ( да не спомињем никога посебно АХЕМ *Двери* АХЕМ, више и тај кашаљ... )

[nedeljko]

Прерано покушаваш да поентираш, још ниси прешао половину терена...

 

То што митрополит није у добрим односима са људима који су тренутно на власти не значи уопште да не би подржавао да, на пример, дођу Двери на власт и крену да уводе законе по својим уверењима. На основу његових наступа и изјава чак можемо да будемо прилично сигурни да би их подржао.

 

Па ти ћеш подржати и Црногорску Православну Цркву а сутра ако затреба и Македонску Православну Цркву - зарад мало пљувања по онима који ти никако нису по вољи.

 

Е, на шта је човек све спреман - када му је љубав - водиља.

[Marjanovic]

Више сам мислио на начин владања и однос према политичким противницима-насилан, свако ко није са нама против нас је. Није СССР измислио гулаге или НКВД, него је то измислила царска Русија ( умјесто НКВД-а је постојала Чека ), а нетрепељивост према Јеврејима је замјењена нетрепељивошћу према буржоазији а аристократији итд. Николај II је био знан као "Крвави Ника" не без разлога.

Иначе, све што си рекао, слажем се, само,ето, ја сам мислио у мало другој димензији.

 

 То је нешто друго и односи се на заступљеност аутократије и ауторитаризма у Русији. Као што и сам кажеш то је друга димензија. To нема везе са оптужбама да је СПЦ комунистичка.

  

 

 

Ал'једно питање, ако екстремним либертаријанцима Црква изгледа комунистичка, како онда либертаријанизам изгледа екстремним клерикалцима? ( да не спомињем никога посебно АХЕМ *Двери* АХЕМ, више и тај кашаљ... )

 

ОТАЧАСТВЕНИ ПОКРЕТ ОБРАЗ

КАО СРБСКА ЛИБЕРТЕРИЈАНСКА ДЕСНИЦА

--------------------------------------------------------------------------------

Основни појмови

Домаћински поредак у економији значи постојање слободног приватног предузетништва и слободног тржишта. Систем слободног приватног предузетништва и слободног тржишта је, захваљујући пропаганди Вернера Зомбарта, немачког теоретичара државног интервенционизма, назван озлоглашеним именом капитализам. Tо име су прихватили сви непријатељи економских слобода и приватног предузетништва: комунисти, социјалисти, социјалдемократе, фашисти, нацисти, следбеници учења економских доктрина немачке историјске школе Фридриха Листа. Та школа је инспирисала како Бизмаркову социјалну "државу благостања", тако и нацизам, а утицала је и на британске социјалисте, као и на Џона Мајнарда Кејнза, теоретичара дефицитног дужничког финансирања јавних расхода, инфлације у корист владе и уопште државне интервенције у економски живот и тржиште. Назив капитализам прихватили су и његови бранитељи, попут америчке списатељице Ејн Ренд и америчког економисте Милтона Фридмена. По мишљењу Отачаственог покрета Образ, назив капитализам, иако опште прихваћен, није одговарајући, јер замагљује суштину слободног приватног предузетништва заснованог на спонтаној, од картелских интересних група и државе неспутаној, слободној тржишној размени богатства и услуга које стварају појединци или групе економски потентних појединаца, то јест приватних предузетника - домаћина.

Србска либертеријанска мисао - допринос Светог Владике Николаја Велимировића

Свети Владика Николај Велимировић је написао спис ''Средњи систем - између плутократије и киновије'', у коме је указао на два робства: робство човека човеку и робство човека држави. Робство човека човеку се огледа у постојању владавине богаташких картела који нагомилавају богатство без намере да улажу део богатства за помоћ сиромашнима; робство човека држави се огледа у комунизму, где држава има власништво над економским добрима и животом поданика. Као алтернативу злу богаташких картела и злу комунизма, Свети Владика Николај предлаже обнову средњег система код Срба, у коме је једини облик власништва лична и групна приватна својина са добровољном социјалном солидарношћу преко добровољне помоћи сиромашнима и преко приватних фондова за образовање. Наравно, овако приказан средњи системискључује као чинилац економског живота како специјалне интересне групе, богаташке картеле у служби нагомилавања богатства без домаћинске одговорности за социјалну солидарност, тако и супротну, али подједнако рушилачку, недомаћинску интервенцију у економији због наводне прерасподеле богатства у корист сиромашних, а стварно у корист истих напред поменутих богаташких картела који финансирају пропалу интервенционистичку државу, била она социјалистичка, такозвана држава благостања, фашистичка, или на било који начин у економији неслободна држава. Наведени спис Светог Владике Николаја даје снажне аргументе у корист приватизованог добровољног система социјалне солидарности као основе хришћанског домаћинског слободног (либертеријанског) економског поретка, који једини може обезбедити напредак србске економије.

Позиција Отачаственог покрета Образ

Спис Светог Владике Николаја о средњем систему код Срба представља основу либертеријанске економске платформе Отачаственог покрета Образ. Либертеријанизам је класични правац у економској мисли који се залаже за економске слободе, приватну својину над средствима за стварање богатства, слободно тржиште и приватно предузетништво - укратко, за домаћинску економију. Утемељитељ либертеријанске економске мисли јесте Адам Смит, шкотски економиста из XVIII века. Код Срба, представници либертеријанске економске мисли били су Коста Цукић и Чедомиљ Мијатовић, србски економисти XIX века.

Отачаствени покрет Образ се залаже за: економске слободе; приватни добровољни систем социјалне солидарности преко приватних фондова; приватизацију социјалног и здравственог осигурања; демонополизацију и доминантно приватно финансирање образовања; ниске порезе који ће служити искључиво за приоритетно финасирање класичних функција државе, као што су оружане снаге, судство и администрација, управљање јавним националним добрима; за одговорну и јаку владу која обезбеђује правни поредак који штити економске слободе лојалних грађана, како од картелске, тако и од државне самовоље, а нарочито од иностраног поробљавања.

Србија у доба благоверних владара је била земља великих економских слобода које је држава гарантовала а није ограничавала или укидала. Србија је тада била економски снажна земља. (О томе пише либертеријански економиста др Бошко Мијатовић, директор економских студија Центра за либерално-демократске студије, у спису "Срби и бизнис у 21. веку".)

Успешне земље у 20. веку, после Другог светског рата, које су спроводиле либертеријанске економске идеје и програме су: Хонг Конг, Тајван, Малезија, Кипар, Чиле под влашћу патриотских војних снага 1973 –1990, Бахреин и друге.

Актуелна власт ДОС-а, (уз изузетак ретких и маргинализованих група и појединаца либертеријанске орјентације а који нису национални десничари у смислу Отачаственог покрета Образ), уз помоћ прокомунистичке, дакле антилибертеријанске, интересне групе псеудоексперата у економији познате као Г-17, под фирмом либерализма и транзиције спроводи пропале државноинтервенционистичке мере у стилу највећег хомосексуалца међу економистима и највећег економисте међу хомосексуалцима, Џона Мајнарда Кејнза, инспиратора и оснивача Међународног монетарног фонда и Светске банке. Отачаствени покрет Образ, који се енергично противи хомосексуалном утицају у јавном животу, исто тако се енергично противи диригованој економији, односно актуелном рушилачком прокомунистичком економском курсу доминантног дела ДОС-а, који води земљу Србију у хаос.

С обзиром на изложену позицију Отачаственог покрета Образ као србске либертеријанске деснице, јасно је да клеветање нашег Покрета као фашистичке организације јесте врхунац монструозности антрихришћанског у духовности, антисрбског у политици и кејнзијанског у економији, прокомунистичког антисрбског окупационог лобија социјалдемократски оријентисаних странака, невладиних организација и медија.

 

[Grizzly Adams]

То је текст који је Образ касније одбацио, покушај пар њихових чланова да их усмере како треба - бар економски.

 

Ако слушаш оног њиховог садашњег "вођу" то је у економском смислу тотална комуњара.

[Sir Oliver]

http://katalaksija.com/2013/06/17/upotreba-znanja-u-drustvu/

 

 

Koji je to pro­blem koji želimo da rešimo kada poku­ša­vamo da kon­stru­i­šemo raci­o­nalni eko­nom­ski poredak?

Pod odre­đe­nim pozna­tim pret­po­stav­kama, odgo­vor je pri­lično prost. Ako pose­du­jemo sve rele­vantne infor­ma­cije, ako možemo da poč­nemo iz datog sistema pre­fe­renci i ako pose­du­jemo pot­puno zna­nje o dostup­nim sred­stvima, pro­blem koji nam ostaje je čisto logički. To jest, odgo­vor na pita­nje šta je naj­bo­lja upo­treba dostup­nih sred­stava impli­citno je sadr­žan u našim pret­po­stav­kama. Uslovi koje reše­nje ovog pro­blema opti­muma mora da ispuni su pot­puno raz­ra­đeni i daju se naj­bo­lje izra­ziti u mate­ma­tič­koj formi. U naj­kra­ćem, oni glase: mar­gi­nalne stope sup­sti­tu­cije bilo koja dva dobra ili fak­tora moraju biti iste u svim svo­jim razli­či­tim upotrebama.

[Avocado]

Malo razonode na ovoj temi...

 

KAKO EKONOMISTI IZJAVLJUJU LJUBAV:

Ti si moj kapital, tržište moje ljubavi.
Volim te racionalno, ekonomično.
Bez obzira na amortizaciju, nikada te neću rashodovati
iz svoje ljubavi na kontu sumnjivih i spornih potraživanja.
Volim te kao višak u proizvodnji!
Ti si moj kapital, tržište moje duše.
Volim te ekonomično i racionalno.
Nikada te neću knjižiti na otpisanu vrijednost,
jer si ti moj izvanredan prihod.

[Aquilius Cratus]

Stojim u redu u mesari u supermarketu iza starije gospođe (recimo, ima 70 godina) i slušam njen razgovor sa prodavcem (koji, recimo, ima 25-30 godina)..

Gdja: Dajte mi, molim Vas, pola kila mlevene junetine od ovog ovde parčeta.
Mesar: Važi.
Gdja: Vidite kako je lepo ovo danas, mogu ja da odredim od kojeg komada ćete mi samleti meso.
Mesar: Pa to je valjda oduvek bilo tako.
Gdja: A ne... Vi ste mladi, pa se ne sećate, ali nije to tako ranije bilo. Ranije je meso bilo već samleveno, pa mušterija nije ni znala šta tu u stvari ima. Tada si mogao da biraš koji komad će da ti samelju jedino ako si bio prijatelj sa mesarom, a ostali nisu mogli da biraju, nego šta ti zapadne. A sada, em mogu da biram komad, em ako mi se ne svidi meso, ako bude mnogo žilavo, ili bajato - odem u drugu prodavnicu. Hvala bogu, ima vas na svakom ćošku. 
Mesar: Meni kažu kolege da je ranije bilo bolje.
Gdja: Pa jeste bilo bolje mesarima, jer su bili važni i mogli su da kradu, ali mušterijama je sigurno bolje sada.

 

http://trzisnoresenje.blogspot.com/

[Ignjatije]

Evropu će tresti nova kriza?

IZVOR: DOJČE VELE

Da li se vraća najgore vreme dužničke krize?

 

 

Foto: (sxc.hu)

Investitori traže od Portugalije kamate veće od osam odsto na dugoročne zajmove - to podseća na najgore vreme dužničke krize... da li se ono vraća?

Andreas Res, glavni ekonomista banke "Unikredit dojčland“, ne može da veruje da mediji pišu o ponovnom rasplamsavanju dužničke krize. 

U Portugaliji je politička situacija napeta, "ali kada pogledate kakav napredak je ta zemlja ostvarila - na planu strukturnih reformi i štednje - ne verujem da to može da se nazove povratkom krize“, kaže Res za Dojče vele. 

Stručnjak za finansije Volfgang Gerke, to vidi sasvim drukčije. On smatra da kriza nije prošla: 

"Ona je samo prigušena ekstremno velikom količinom novca emisionih banaka kao i novcem iz spasilačkih fondova. Nije nikakvo iznenađenje što su tržišta odjednom ponovo postala nervozna, da nemaju poverenja u preduzete mere. Zbog toga je dužnička kriza i dalje u toku.“

Žarište broj jedan - Portugalija

 

Krizno žarište broj jedan je u ovom trenutku Portugalija. 

Tamo su dva ministra podnela ostavke jer više nisu želela da učestvuju u spornoj vladinoj politici štednje. Međunarodni monetarni fond smatra da bi njen državni dug sledeće godine mogao da se popne na 140 procenata bruto društvenog proizvoda ako se konjunktura bude razvijala lošije nego što je očekivano. Tako gledano, malo je verovatno da bi Portugalija od sredine 2014. ponovo mogla sebe da finansira na tržištu - kada isteknu krediti zemalja evrozone, Evropske centralne banke i MMF ("Trojka“). Drugim rečima: potreban je drugi paket za spas Portugalije. 

To podseća na Grčku, čime smo stigli i do kriznog žarišta broj dva.

Žarište broj dva - Grčka

 

Tamo stručnjaci Trojke upravo ispituju da li je Grčka ispunila uslove za sledeću tranšu kredita. U sredu vlada u Atini je morala da prizna da nije uspela da u potrebnoj meri redukuje broj radnih mesta u javnom sektoru. Nema napretka ni u privatizaciji. 

Andreas Res i pored toga nalazi reči hvale za zemlju u kojoj se rodila dužnička kriza: 

"Grčka je na planu štednje već postigla mnogo. Ali, tačno je i da mora još dosta toga da se uradi kada su u pitanju strukturne reforme.“ 

I pored svih mera štednje, grčki dug je ponovo dostigao 175 odsto BDP. Cilj kreditora da se do 2020. godine on smanji na 110 odsto izgleda sve manje realno. Mnogi stručnjaci smatraju da je neizbežan novi otpis dugova te zemlje. To bi pogodilo i nemačke poreske obveznike. To je škakljiva tema u vreme predizborne kampanje. Zbog toga Volfgang Gerke smatra da pre izbora za Bundestag neće biti novog otpisa dugova Grčkoj, a posle izbora će sve biti moguće. 

I tržišta to tako vide i tako se ponašaju. Po mišljenju ovog stručnjaka, Grčka je odavno trebalo da napusti evrozonu uz odgovarajući program restrukturisanja privrede.

Žarište broj tri - Kipar

 

O izlasku Grčke iz evrozone se mnogo diskutovalo i špekulisalo, da bi ta tema bila zaključena pre godinu dana. Ali, sada bi jedna druga zemlja mogla da potraži sreću van evrozone: Kipar. I tu smo kod kriznog žarišta broj tri - prema jednoj anketi, 67 odsto Kiprana želi da se rastane od evra. Građani ostrvske republike moraju da uštede ukupno 13 milijardi evra da bi ih Trojka kreditirala sa deset milijardi. Imajući u vidu drastični pad BDP, vlada u Nikoziji je nedavno poslala Briselu poziv upomoć, koji je ostao bez odgovora. 

Volfgang Gerke smatra da je politika spasavanja valute u velikoj meri kriva za očajnički položaj građana Kipra, ali i Grčke i Portugalije: "Pokušalo se sa spasavanjem banaka. Spasen je veliki međunarodni imetak, ali je teret prebačen na građane, iako su oni najmanje krivi za probleme.“

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=07&dd=05&nav_id=729693