Православље и либертаријанизам

[Баба]

Решио сам да овде постављам текстове оних  мени познатих и од мене признатих наших либертаријанаца.

 

Чисто да видим какве ми овде имамо либертаријанце а какви су они који се активно баве политиком или економијом или барем писањем и анализама.

 

 

[Баба]

Ево за почетак Малића:

 

Небојша Малић: Решавање Рубикове коцке

10 јун 2013 Небојша Малић

 

 

Ова тронедељна тишина последица је путовања на којем нисам имао много прилике за писање, али јесам за читање, посматрање и размишљање.

Резултат тога је закључак да проблеми с којима се суочавају Срби и Србија нису ендемски, али се нигде другде до те мере не преклапају, са тако разорним последицама. Власт у Америци није ништа поштенија или приврженија закону од Државног Дна, а неким својим одлукама - нпр. „реформом“ здравства и имиграције - урушава САД у једнакој мери као што квислиншки култ разара Србију. А Американци, који су се пре двеста и кусур година дигли на оружје против британске круне за далеко мање, сада углавном ћуте.

Иако се Америка, Британија и Француска налазе у тешкој економској кризи, њихове владе се баве „геј браковима“. Зашто? Па као што је признала поносна „геј“ новинарка и активиста Маша Гесен, циљ целог процеса је затирање брака и породице као институција. То се ради да би се лакше управљало бесловесном масом атомизованих индивидуа. Претпостављам да велики број активиста за „људска права“ није свестан тог циља, већ служе више као „корисни идиоти“.

Из истог разлога западне олош-елите форсирају масовну имиграцију, често муслимана, како би разбили културне споне домаћег становништва кроз наметнуту „разноликост“. Mожда неки од људи који то спроводе заиста верују како ће муслимани из рецимо Сомалије после једне-две генерације у Шведској да постану секуларни попут домаћих лутеранаца, као што сам сопственим ушима чуо пре 15 година од једног шведског званичника. Али недавни „омладински нереди“ у Шведској јасно показују убитачну глупост оваквог приступа.

Друштва и државе могу да буду проблематични и без имиграције са стране; Босна и Херцеговина - односно њена федерална половина, да будем прецизан - не функционише готово никако, јер је скоро сваки аспект живота постао исполитизован, а и народ(и) и политичари су потпуно разведени од одговорности за своје поступке. (Што нимало случајно личи на Србију). Самообмана, пребацивање кривице на Другог, као и очекивање да решења дођу одозго, само су неке карактеристике оваквог нефункционалног друштва.

С друге стране, Италија функционише упркос потпуном политичком хаосу који траје не годинама, већ деценијама. Можда је за то одговорна чињеница да се ради о земљи која је регионално хомогена, па још увек постоји јак осећај локалне и покрајинске заједнице, који омогућава људима да организују свакодневни живот без обзира на акробације политичара. Поготово на југу, традиција рада, земље, породице и цркве још увек изгледа довољно јака да се одупре притисцима глобализације, атомизације и нихилизма.

Проблем данашњице, дакле, није само политички, већ и економски, и културни, и друштвени. Треба га посматрати као Рубикову коцку - коју притом, док покушавамо (или не) да је решимо, олош-елите и Империја упорно додатно ремете. Једина пречица у решавању тог ребуса је посматрање искустава других друштава и држава, како бисмо се учили на њиховим грешкама. Време нам истиче да се учимо на сопственим.

Извор: Сиви Соко

[Marjanovic]

SPC ili Vatikan - ko su bolji komunisti? posted byIvan Jankovicat

05May

 

 

 Narodu je potrebna socijalna pravda, jer, živimo u vremenu kada bogataši otimaju tuđe, a sirotinje je sve više.

"Bog je došao na ovaj svet da nas nauči kako treba da delimo jedni drugima, a ne da otimamo jedni od drugih

 

kaže Amfilohije Radović u svojoj vaskršnjoj poslanici. Čisto da ne zaostane za papom.

 

 

 

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2013/05/spc-ili-vatikan-ko-su-bolji-komunisti.html

 

 

 

Интересантно је да се и црква у либертеријанском дискурсу карактерише, ни мање ни више него као комунистичка, а аргументација коју наводе нема неке везе са комунизмом.

[Justin Waters]

Uvijek se zivilo u vremenu kada su oni koji imaju vise otimali od onih koji imaju manje. Od neolita pa kroz stari vijek, antiku, vizantiju, srednji vijek pa do danas.

Danas je izuzetak u odmosu na stara vremena sto se moze biti bogat, a da nisi nikome nista oteo. Ovo mislim prvenstvneo na pojedince, mada je moguce ostvarenje i kroz drzavu.

[Grizzly Adams]

Интересантно је да се и црква у либертеријанском дискурсу карактерише, ни мање ни више него као комунистичка, а аргументација коју наводе нема неке везе са комунизмом.

 

Па чињеница је да већина хришћана, као и већина хришћанских лидера, заступа неку варијанту "социјализма". Овде на форуму је право чудо, хвала Богу, да има доста људи који су схватили о чему се заправо ради. А наша јерархија у томе не помаже, управо супротно.

 

Тешко је наћи веће зло на овом свету од разних последица идеја "социјалне правде" и сличних. Милиони су изгинули због тога.

[CecaV]

Čini mi se ... da je teško primeniti "libertarijanske" ekonomske principe na Srbiju.  Mislim: teško je započeti pravi tvrdi kapitalizam u državi koja je potpuni WELFARE sistem.   U Srbiji danas ljudi slave kad dobiju posao na državnim jaslima, a da ne pričam o opštoj modi da se svakome finanskijski uspešnom prilepi brza etiketa "prevarant".

 

O libertarijanstvu u zapadnim ekonomijama možemo da pričamo ...  prstgore

... recimo u Americi

[Баба]

Па чињеница је да већина хришћана, као и већина хришћанских лидера, заступа неку варијанту "социјализма". Овде на форуму је право чудо, хвала Богу, да има доста људи који су схватили о чему се заправо ради. А наша јерархија у томе не помаже, управо супротно.

 

Тешко је наћи веће зло на овом свету од разних последица идеја "социјалне правде" и сличних. Милиони су изгинули због тога.

 

 

Социјализам као идеја и социјална правда у Цркву улазе директно из традиције Јудејства.

Јеврејски народ није имао прилику да формира одређену класу или сталеж који би био непроменљив вековима, те су се због историјских околности често богати и моћни срозавали до убогих и робова а било је и обратних случајева којих је и сама Библија пуна где незнатни и сиромашни постају успешни и богати па чак и владари. Типичан пример је Цар Давид, али не завршава се све на њему.

Уопште Јевреји су престали и да помишљају да је могуће њиховом народу без неке узајамне солидарности опстати а камоли обогатити се.

Стога је ова солидарност која је била пре свега намењена очувању заветне заједнице постала уједно и део традиције па и менталитета овога народа.

Када је тачно дошло до кристализације социјалистичких идеја код Јудеја не могу да тврдим.

Међутим оно што је значајно у историји јесте да су Јевреји у једном периоду били под влашћу Селеукида.

А селеукидска држава је практиковала неки облик социјализма, може се чак рећи да је настала као једна комунистичка земља.

Селеукиђани су као и сви "западњаци"-хеленисти онога времена имали презир према јеврејској вери и обичајима и јеврејској култури и наслеђу те су све то максимално сузбијали намећући Јеврејима своје обичаје и хеленистичку културу заједно са државним и економским уређењем.

Могуће је да су Селеукиђани утицали на јасније формирање социјалистичке идеје код Јевреја онога времена ако не оно сигурно јесте да су подстакли Јудеје у том правцу.

У време владавине Хашмонеја за време цара Александра Јанеја, Јосиф Флавије пише да су Јевреји који су живели у отаџбини живели  економски стабилно у некој врсти социјализма. Јер је синагога устројила ситуацију тако да сви Јевреји из дијаспоре шаљу новац за Храм а свештеници су тај новац распоређивали читавом Јудејском народу у отаџбини. Обавеза оних Јевреја који су живели у отаџбини није била да се старају за економију већ искључиво да бране отаџбину од насртаја непријатеља, а синагога би се већ постарала да сви подједнако располажу средствима из храмовне касе.

Тако каже Флавије хвалећи овај период да су тада наступила добра и благословена времена и да је сваки Јудеј седео под својом маслином у хладу не бринући се за свој хлеб или одежду јер је свега било у изобиљу. И још додаје да су момци носили ратне одежде и тако парадирали трговима. То је отприлике као када би сад код нас сви имали државну пензију и носили маскирне униформе и мартинке и тако парадирали градовима шетајући се као на модној писти. А услов за ову пензију био им је само то да остану у отаџбини и у случају рата бране храм и отаџбину од непријатеља. За економски просперитет заправо бринула се дијаспора.( П.С. можда ово и није лоша идеја за неки наш садашњи опстанак на овим просторима, нешто слично су Шиптари урадили на Косову) .

 

Та идеја дакле социјалне солидарности вуче корене из тог периода.

У време апостола читамо да су апостоли доносили паре из хришћанских заједница из дијаспоре у Јерусалим и онда их делили свима подједнако хришћанима у Јерусалиму и Израиљу, па како се наводи у делима апостолским јелинисти се побунише ( а мисли се на јелинисте покрштене дакле Хришћане) јер су тврдили да се њима не даје као и другим Јеврејима Хришћанима једнако из касе него су се они осетили запостављенима.

 

Има још много више примера ове социјалистичке солидарности у Јеванђељима и делима апостолским него сам навео само овај један пример.

 

Ова идеја је касније у Хришћанству изгубљена, она је прешла у неке милосрдне делатности манастира, гостопримнице, болнице, и уопште хришћанске државе су на себе узеле обавезу неке врсте милосрђа према сиромашнима и болеснима удовицама и сирочади. Али социјализам се више не појављује као у доба Апостола нити пак постоји таква комуна као што је тад постојала.

Међутим Јевреји не губе ову идеју, они су и даље прогоњени и ова идеја их је по прилично очувала у пракси.

 

У новије време ту идеју поново добијамо од Јевреја.

 

Што се тиче саме Византије, неки тврде да иако је то била једна класично феудална држава да су ипак неки обриси социјализма провејавали Византијом-једна врста државног социјализма. Појединци су били присиљавани да обављају послове на тренутном месту запослења и остају у истом занимању, заправо дозволе кретања кроз државу су могли имати само властелини, неслободни сељаци, занатлије па и монаштво у једном периоду могло је обитавати само унутар једног феуда. Земљорадници су везани за земљу, као и њихова деца, и исти захтеви су стављени и пред друге раднике, произвођаче и занатлије. Радници су организовани у удружења исте струке (еснафе или гилде) и пословали су унутар шире организованих удружења која су се називала колегије. И једни и други су у ствари постали државни органи који су контролисали и усмеравали своје чланове да производе за државу. У руралним крајевима људи су се везивали за имања богатих који су им могли пружити заштиту од државних великодостојника и порезника. Крупнији феуди функционалисали  су што више је било могуће као затворени системи, обезбеђујући све за сопствене потребе и уопште не учествујући у трговини.

Па ипак ова држава је опстала готово 1000 година у континуитету, заправо може се рећи да ју је уништило отварање за приватне предузетнике и пре свега трговце који су долазили из Млетачке државе јер је огроман капитал управо извожен на  запад у последњих 150-200 година Византије. Византија је сву своју спољњу па добрим делом и унутрашњу трговину препустила млетачким трговцима и предузетницима.

 

 

 

 

 

.

[Grizzly Adams]

@@CecaV,

 

Добро нам дошао-ла!

[Grizzly Adams]

Čini mi se ... da je teško primeniti "libertarijanske" ekonomske principe na Srbiju.  Mislim: teško je započeti pravi tvrdi kapitalizam u državi koja je potpuni WELFARE sistem.   U Srbiji danas ljudi slave kad dobiju posao na državnim jaslima, a da ne pričam o opštoj modi da se svakome finanskijski uspešnom prilepi brza etiketa "prevarant".

 

O libertarijanstvu u zapadnim ekonomijama možemo da pričamo ...  prstgore

... recimo u Americi

 

Слажем се потпуно. За сада је циљ само да ширимо идеје, да људе упознамо са неким основним појмовима. Што више људи зна за филозофију слободе, већа је шанса да се некада у будућности нешто од тога и оствари.

 

А и занимљива је дискусија...

[Grizzly Adams]

@@Жељко,

 

Може бити да је преузето из Јудејства, мада то не мења ствар. Остаје питање шта је праведно, морално, исправно и - на крају крајева - шта функционише у пракси да људи живе боље.

 

Мени се чини да хришћански аутори и учитељи нису тој теми посветили довољно пажње, па ми данас у традицији немамо развијену мисао на коју можемо да се надовежемо. Онда се дешава да се по инерцији прихватају ствари које "звуче лепо", а у ствари су потпуно погрешне и чак супротне хришћанству - имамо овде пример да се озбино расправља о комунизму и марксизму као неким идејама које би хришћани могли да следе... Боже ме сачувај, што рече моја баба...

 

Много је лакше да "звучиш хумано" ако једноставно кажеш "да, држава треба да помаже сиромашнима" него да се упушташ у (за већину) компликовано објашњавање како је то у ствари насиље и да има - у крајњој инстанци - супротан ефекат. Плус што себе доводиш на пенал да ти набијају на нос како си "суров", "немилосрдан", "себичан", "среброљубив" итд. То ти је од прилике тужна слика и прилика хришћанске мисли данас на ту тему.

[Баба]

Ја не кажем да може бити да је преузето из Јудејства него то и тврдим, а доказа имаш небројено довољно је само прочитати дела апостолска.

А у суштини писао сам текст објективно без да навијам за било какву солуцију само износим историјске факте.

Зато сам и навео могући утицај Селеукиде, да сам хтео бити пристрасан и навијачки настројен те историјске податке бих једноставно прескочио а верујем да је овде мало ко и чуо за Селеукиду а камоли за њено државно уређење.

 

Него управо ово навидим у прилог истраживању ове идеје.

 

Рекао сам већ на неколико тема да се у економију не разумем и да сам отворен за сазнања по том питању. Али желим да чујем објективна мишљења и анализе, не убеђивања и неку нову идеологију без праксе нарочито ми је непожељна.

 

Памфлете и пропаганду не примам, с било које стране да долазе.

 

...

 

Што се тиче социјалистичке идеје мени је занимљиво да су већином словенске земље лако прихватиле ову идеју. Нешто сам хтео у претходном посту баш говорити о томе, али мислим да сам ионако превише написао.

Словени за разлику од Германа и Романа имају другачије поимање друштва. Иако европски народ ипак су мало више колективистички настројени него Германи.

Има ту много, много више фактора који утичу на пријемчивост неке идеје код неког народа. Није довољно да баба каже :" Боже ме сачувај" па да неки народ одустане од неке идеје.

 

Социјална солидарност код словенских народа је нарочито изражена и део је културе и традиције ових народа. Она није неки памфлет или пропаганда, она је део традиције и менталитета, део психе народа.

Рецимо код Срба су ту Мобе. Један јако добар и користан обичај. Који је данас све ређи јер су Срби све више западног духа и све већи индивидуалисти самим тим.

 

Ипак и поред тог позападњачења социјалистичке идеје код Срба су још увек примамљиве. И сад да не буде забуне, не мислим да су само примамљиве због сећања на титу и партију или нерад и стандард, него и због осећаја за правду и сл.

[Grizzly Adams]

Само ту треба нагласити да држава није литургијска заједница, тј. "породица", као што је то била првобитна апостолска заједница или као што су данас православни манастири. Поредити односе у тој заједници са социјализмом, марксизмом, комунизмом итд. је потпуно погрешно, јер једно са другим никакве везе нема. У првој хришћанској заједници учествовали су само хришћани, добровољно. То није била ни у ком смислу "држава" која има своје институције - војску, полицију, судове итд.

 

Ја сам 120% за солидарност, милосрђе, правду и све остало што нам је уосталом и Христос јасно наредио - али све то мора да буде добровољно. Не може да се спроводи кроз институције државе јер онда постаје своја супротност. Ишао сам и ја "на плочу" да помажем рођацима и пријатељима кад се зидају куће, па сам остајао целу ноћ до јутра да завршимо посао. Али то је сасвим друга ствар. Ако смо ми Срби склони да помажемо једни другима, то је супер - свака част и тако да наставимо. Али социјализам и марксизам су нешто сасвим друго.

[Баба]

Ако било која идеја нарушава традиционално добре ствари једног народа ја сам 120% против ње.

 

Ја говорим увек о народу и народима, а ретко о држави и државама. И за мене је народ заједница.

А Срби су више црквена него државна заједница ту имамо и 500 година без државе а опет смо имали народ и цркву. И за мене су само Срби они који су то добровољно 

 

Кажем дакле поновићу Словенским народима је пријемчива социјлистичка прича, тј. они за њу.

Можда нам је зато и утрапљена, а можда и није, можда смо је због својих склоности сами себи утрапили...

[Grizzly Adams]

Па можемо јасно да видимо да је "идеја социјализма" нарушила многе традиционално добре ствари у српском народу, а неке можда и заувек искоренила. Социјализам уништава солидарност, милосрђе и друге врлине у човеку. У таквој држави људи постају себични, грабежљиви, завидни, лажови, покварени итд. Зато је потребно објаснимо зашто та идеја не ваља и у чему је ствар.

[Grizzly Adams]

Zašto je nasilje ako se pomaže onima koji nemaju dovoljno mogućnosti da sami sebi pomognu?

 

Нико није рекао да је то насиље.