Jump to content

CecaV

Члан
  • Број садржаја

    1273
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by CecaV

  1. ех сад, много питаш ! Па у томе је чудо! Били су сви потребно хромозоми, изабрани и распоређени како треба.
  2. "...increased the accessibility of implicit death thoughts" напумпана, нејасна, натегнута реченица ! Реч accessibility врло незграпно употребљена. Све у свему трлабабалан.
  3. Свратим понекад, прочитам понешто. Углавном немам времена да пишем. Видим овде весело, поготово са Зајроном.
  4. Видела сам твој дијалог са RYLAH на оној другој теми (изгледа да је закључана). Ниси у праву што исправљаш криве дрине. Њихов Ђаво, њихов проблем! Видиш да се држе Ђавола као и Бога. Ако падне први, нема смисла други. Шоу ! Прочитала сам и одговор Арх. Саве Јањића на питање о екзорцизму: ублажено, па развођено, па мистично, па овако, па онако - довољно мутно да читалац остане при дотадашњем мишљењу.
  5. вришти човечанство: монах Арсеније научио нови занат.
  6. Кад сам рекла 5 x 20 ђака ... мислила сам отприлике да у околини која има око 1000-1500 ђака, врло вероватно одзив на приватну веронауку може да буде око 100 особа (ђака, родитеља, рођака). Тих стотинак ђака би могло да донесе месечни приход од око 400 евра. Ако је расход 200 евра, зарада је солидних 200. Није лоше за посао који се углавном ради увече. Што се тиче твог коментара у вези жеље за учењем - у праву си. Школски предмети у држ.школама спадају у науке или у "културу" (па и физичку културу) па "морају" да се уче. Веронаука је нешто што припада цркви (црквама), и у том смислу може да буде занимљивија одређеном проценту средњешколаца и одраслих - баш зато што није школска настава.
  7. Управо тако. То се ради при цркви. Не при држави. Може да изнајми школску учионицу. Пет пута седмично по двадесетак ученика (овде убрајам и одрасле!). Ако није много 1евро по часу, то је стотинак евра недељно. Пола школи; вероучитељу остане око 50 евра недељно. Посао од 5 пута сат времена.
  8. тачно тако ... нека буде ФАКУЛТАТИВНИ предмет, па ћемо да видимо колика ће вам публика бити. Сад се "шлепате" на фразу нешто што никога не обавезује, а није тако и неће бити тако док год слушаоци немају опцију да не похађају ни грађанско ни веронауку. Управо вам је то највећи страх: да вам се публика са садашњих 50-так посто не сроза на 5%. Чврсто се (црква & људи који су у "врху" веронауке) држите државе, уместо да сами засучете рукаве, направите финансијску конструкцију и организујете наставу и за децу и за одрасле, наставу која би се плаћала. Да је тако, они којима је заиста стало да се образују плаћали би вероучитеље који би, врло вероватно, солидно зарађивали. Уз ово иде једна чињеница: вероучитеља би било мање него сада, али би зато били адекватно плаћени, по закону понуде и потражње.
  9. да видимо шта каже уџбеник православног катихизиса ( I & II разред средње школе): Атеизам ( грч - онај који негира Бога ), као феномен савременога света , не побија чињеницу да Бог постоји зато што атеизам није одсуство сваког појма о Богу . Пре би се рекло да је атеизам неприхватање једног конкретног Бога у кога верује околина у којој се тај атеизам развија , него што је он неверовање у Бога . Тачније , атеизам је борба против Бога . Иначе , како неко може нешто да одбацује и негира ако претходно није констатовао да постоји ? Другим речима , атеизам не жели управо једног конкретног Бога и неће да зна за њега , што не значи да Бог не постоји по себи и да атеисти не верују ни у каквог Бога . Бог за атеисте не постоји зато што они не желе да он постоји за њих . Идентификовање некога или нечега , као постојећег за нас , претпоставља нашу слободу , тј претпоставља да и ми желимо да тај неко за нас постоји . Објективно постојање некога још не значи да он постоји и за нас , јер ми можемо и да не желимо да неко постоји за нас , што иначе изражавамо ( кад некога не желимо ) речима : „ За мене ти не постојиш ”. То не значи да он заиста не постоји….. извор: http://veronauka.sabornost.org/files/udzbenik_1-2_ss.pdf
  10. Не, принципи нису мртви већ тешком муком изборени од верског једноумља у протеклим вековима. (#) Читам већ по ко зна који пут да истичеш "изборни предмет". Изборни предмет би био када би постојала и опција ни грађанско ни веронаука. Овако, родитељи и-или деца одаберу једно од та два, многи ни по жељи ни по морању него по инерцији (баш зато је однос 50% - 50% на државном нивоу). Кад то буде уведено, видећемо жељу да се слуша православни катихизис. (#) Како то да је СПЦ толико неспособна да сама организује веронауку (прави титоистички комунисти су давно отишли, религија је у моди још од касних осамдесетих) ? Како то да се та силна жеља народа за катихизисом није одразила на неки вид веронауке пре него што ју је држава увела? (#) Пробај да прихватиш да секуларизам а ни атеизам нису искључиво везани за комунизам. Има нас много десничара, родољуба, националиста који смо гласни атеисти. (ово важи и за Србију и за остале земље)
  11. Почне безазленим Ациним провоцирањем, а за пар деценија развије се у ово https://www.rt.com/news/329671-iran-ban-word-wine/
  12. -------------------------------------------------- Као што неко рече: уз религију, све је дозвољено ! Ово на први поглед звучни апсурдно ... али практично, кроз ових пар хиљада година, тако је било. Са тобом се, Авокадо, не слажем у детаљу "иако религија није ту крива...". Крива је утолико јер су злоупотребе лаке и честе, најчешће неосуђиване од врховних свештеника. Да ли је ово само злоупотреба од стране појединаца или група? Рекла бих да не - јер се они који тобоже злоупотребљавају религију константно позивају на текстове (пасусе, реченице) који су темељ те-и-те религије. Кривица, наравно, може да буде само индивидуална. Кривица неиндивидуалца званог религија је у фундаменталним пасусима и неспремности или немогућности врховних свештеника да их модификују.
  13. мислим да ... је веронауци место у црквама и џамијама. у државним школама треба да се учи један озбиљан предмет на генералну тему историја религија, и то у току једне школске године. рецимо осми разред, или први средње. "грађанско" избацити. у том предмету би се деца упознала са главним светским религијама (с тим што би око 80% времена требало посветити хришћанству), а од тога би, рецимо, последња два месеца нагласак био на православљу - варијанти хришћанства најзаступљенијој у држави Србији. ------ неки од вас ће се можда сетити мог (одавно изреченог) става: вероучитељи би требало да организују приватну наставу. многи од њих би могли сасвим пристојно да живе од тога. простор: изнајмљене учионице; време: одмах после редовне наставе;
  14. није баш за ову тему али ..... момци из Исл.Државе тврде да су муслимани, и то прави правцати. Немам разлога да им не верујем. Они своје понашање оправдавају оним што пише у књизи.
  15. ОПУСТОШЕН = потпуно без нечега Јесте, ... обожавам што ми је живот ОПУСТОШЕН у вези теизма. Осећај је неописиво добар. Чула нису замагљена, доживљавање поезије, љубави, другарства, хране, спорта, филозофије и осталих малих и великих ствари је непосредно и интензивно. (дакле, ово је само сопствени доживљај; не тврдим да су теистима чула замагљена )
  16. ЛАЈК ! како је самоуверена !
  17. Мишљење, ставови, свесност, слобода, рационалност једног човека ... јесу последица физичко-хем процеса, али не само у том човеку већ и у многим другим људима, а при томе је релација изузетно сложена и вишедимензионална. Комплексност природе и комплексност човекове природе не треба поједностављивати до апсурда. Ако се добро сећам, Докинс то не ради. Његови критичари воле да поједноставе релације, ... као да тобоже постоји најдиректнија повезаност ћелијског калијума&натријума са нашим одлучивањем.
  18. Бог није потребан у тумачењу света на званични научни начин (у било којој науци). "Искључивање Бога" може да наступи само код оних који су га предходно "укључили". Што се тиче Ш.Кероловог објашњења о непостојању живота после смрти, ја га доживљавам као примену логике на досадашње искуство и знање. Субјект (живот после смрти) није проверљив.
  19. колико схватам, ово је кључни део Смајловићкиног текста: Читав се наш политички живот све више одвија на линији оштре поларизације око тога да ли нешто штети или користи Александру Вучићу. Па ако може да му користи, ми ћемо бити против, а ако може да му штети, ми ћемо бити за. Чак и ако вуче потезе за које смо се увек залагали. Зар да он од наше политике и реторике извуче ћар? Нисам у праву ?
  20. Има сведочанстава о Много Тога. То што нису доказива, не значи да нису истинита.
  21. Ето, како се са мало или много труда може постићи више од свих научника, сумираним у свим временима.
×
×
  • Креирај ново...