Jump to content

Православље и либертаријанизам

Оцени ову тему


  

63 члановâ је гласало

  1. 1. Liberalizam = nacionalna i državna izdaja?

    • Da, izdaja je
      24
    • Ne, nije izdaja
      32
    • Ne znam
      7


Препоручена порука

Рекао сам да је марксизам (као и либерализам) тековина просветитељства  а не да је просветитељство. Конзервативизам је са друге стране је реакција на просветитељство  као и на либерализам и марксизам.

 

Марксизам није тековина просветитељства, и Маркс се не убраја у просветитељске мислиоце. Просветитељство је реакција на мрачно доба које су  карактеристични по феудализму и католичком црквом у симфонији.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Идеје просветитељства баштини марксизам и исто као либерализам.

 

 Nije tacno!!! Marksizam je izrod/mutant nemackog idealizma tacnije Hegelove filozofije o drzavi kao ovaplocenju bozijeg duha   koja tako tezi da ispuni svoju istorijsku sudbinu. O takvim magijskim izmisljotinama su non stop truckali samo sto su oni odsekli natprirodnu metafiziku i sve prebacili na neke magijske zakone istorije koje su samo oni otkrili i zbog kojih naravno samo oni mogu da sprovode revolucionarne zadatke.

 

 Ako neko zna ista o prosvetiteljstvu zna da ono nije moglo imati nikakve direktne veze a kamoli uzrokovati ili cak obuhvatiti takvo magijsko truckanje kako Hegelovo tako i Marksovo. To su Marksisti samo pravili sebi reklamu i lagali na sve strane kako oni imaju neke veze sa prosvetiteljstvo a posto se u nasim skolama dugo prao mozak sa time , a ni danas situacija nije bas najsajnija, i eto kako se to ucilo u skoli. :D



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Марксизам је тековина људске глупости. Једноставно је несхватљиво колико људи је прихватило једну такву бесмислицу, а нажалост и данас прихвата и то већина. Ми у ствари живимо у доба "нео-марксизма".

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Nije tacno!!! Marksizam je izrod/mutant nemackog idealizma tacnije Hegelove filozofije o drzavi kao ovaplocenju bozijeg duha   koja tako tezi da ispuni svoju istorijsku sudbinu. O takvim magijskim izmisljotinama su non stop truckali samo sto su oni odsekli natprirodnu metafiziku i sve prebacili na neke magijske zakone istorije koje su samo oni otkrili i zbog kojih naravno samo oni mogu da sprovode revolucionarne zadatke.

 

 Ako neko zna ista o prosvetiteljstvu zna da ono nije moglo imati nikakve direktne veze a kamoli uzrokovati ili cak obuhvatiti takvo magijsko truckanje kako Hegelovo tako i Marksovo. To su Marksisti samo pravili sebi reklamu i lagali na sve strane kako oni imaju neke veze sa prosvetiteljstvo a posto se u nasim skolama dugo prao mozak sa time , a ni danas situacija nije bas najsajnija, i eto kako se to ucilo u skoli. :D

Утицај просветитељства на марксизам је неспоран свиђало се то неком или не. Иако су либерализам и социјализам (марксизам) различите  и супарничке идеологије деле исте корене. Однос према цркви нпр. је мање више непријатељски. Код либерала мање, марксиста више. Можда је тај однос према ркви, религији и уопште верском схватању света најбољи показатељ о истим коренима обе ове идеологије.

Конзервативизам са друге стране нема такав непријатељски однос према религији, традицији итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад смо код православља и либерализма, занимљиво ми је да је вл. Николај хвалио Гледстона као ”најсавршенијег узора светског државника” (његове речи). Искрено, мени на крају ни најмање није јасно на којим је он позицијама стајао по било ком питању (јер су у различитим књигама дословно супротне ствари), али само да напоменем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад смо код православља и либерализма, занимљиво ми је да је вл. Николај хвалио Гледстона као ”најсавршенијег узора светског државника” (његове речи). Искрено, мени на крају ни најмање није јасно на којим је он позицијама стајао по било ком питању (јер су у различитим књигама дословно супротне ствари), али само да напоменем.

То је посебна тема. Наша црква нпр. није заступала антилибералне ставове, као што је то било другде. Услови су били другачији него у другим деловима Европе. Либерална странка у Србији је имала велики број свештеника у својим редовима. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Утицај просветитељства на марксизам је неспоран свиђало се то неком или не. Иако су либерализам и социјализам (марксизам) различите  и супарничке идеологије деле исте корене. Однос према цркви нпр. је мање више непријатељски. Код либерала мање, марксиста више. Можда је тај однос према ркви, религији и уопште верском схватању света најбољи показатељ о истим коренима обе ове идеологије.

Конзервативизам са друге стране нема такав непријатељски однос према религији, традицији итд.

 

Па добро бре, Владо, докле ћеш овако? Није спорно да конкретан либерал, човек са конкретним именом и презименом, може да мрзи и Цркву и цркву. И таквих је било и биће их. Али либерализам јасно каже да је свако слободан да верује у шта жели и исповеда ту веру потпуно слободно. Ту нема никакве дилеме. Држава је у либерализму одвојена од религије, али то је просто зато што је држава одвојена од свега, осим од заштитне улоге. То је јасно као дан. И смисао просветитељства уопште није противљење религији, него је оно код многих аутора последица онога што је у датом историјском тренутко престављало западно хришћанство. Него се мени чини да ти више гледаш име него суштину. Довољно је да се неко назове либералом и ти га већ косритиш као аргумент, иако је познато да та реч значи често дијаметрално супротне ствари. Такође је јасно да ми овде говоримо о класичном либерализму чија је карактеристика пре свега акценат на минималној држави и слободи појединца.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Код либерала мање, марксиста више.
Koд либерала није уопште непријатељски - они (класични либерали) су и измислили секуларизам зато што су се у време у које су живели различите протестантске деноминације и ватиканци непрестано сви међусобно клали (када би једна деноминација дошла на власт у некој области ту би масовно прогонила остале)...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Није спорно да конкретан либерал, човек са конкретним именом и презименом, може да мрзи и Цркву и цркву. И таквих је било и биће их. Али либерализам јасно каже да је свако слободан да верује у шта жели и исповеда ту веру потпуно слободно. Ту нема никакве дилеме. Држава је у либерализму одвојена од религије, али то је просто зато што је држава одвојена од свега, осим од заштитне улоге. То је јасно као дан.

И социјалисти/социјал-демократи то исто сматрају, па чак и неки комунисти (У Титовој Југославији комунисти су управо говорили то да је религија одвојена од државе а да је појединац слободан да верује ако жели). Социјалисти и либерали имају различите погледе на економију и друге ствари али кад је место религије у друштву у питању ту се мање више слажу.

Конзервативизам за разлику од њих сматра да религија и традиција треба да нормирају и јавни живот и да имају кључну улогу за вредности у друштву.

 

 И смисао просветитељства уопште није противљење религији, него је оно код многих аутора последица онога што је у датом историјском тренутко престављало западно хришћанство.

Јесте последица, али је та философија у многоме супротна хришћанству( иако није атеистичка, већ деистичка) Реформација је била да тако кажем побуна мотивисан хришћанским разлозима против монопола и улоге РКЦ, а просветитељство је отишло много даље. Да не говорим да просветитељи и њихови следбеници у источним земљама нису били благонакли ни према источном хришћанству. Генерално, антицрквеност (свеједно која је црква у питању) и антиклерикализам су особености просветитељства.

 

.Него се мени чини да ти више гледаш име него суштину. Довољно је да се неко назове либералом и ти га већ косритиш као аргумент, иако је познато да та реч значи често дијаметрално супротне ствари.

Па није тако. Ја сам у својим текстовима писао да сам нпр. за либерално-демократску државу, иако нисам доктринарни либерал, већ нешто друго.

 

Такође је јасно да ми овде говоримо о класичном либерализму чија је карактеристика пре свега акценат на минималној држави и слободи појединца.

 

Тема је православље и либеретеријанизам, па о свему томе и разговарамо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Плодови просветитељства и Француске револуције су још гори: крваве револуције, национализми, масовни ратови, комунистичке диктатуре...Кажу да је средњи век мрачан, векови који долазили касније су били још мрачнији, бруталниј и суровији, само су били увијени у обланде хуманистичких парола из којих је стајао голи терор.

 

И још нешто, Црква има морално право да говори о политичким и економским системима.

Слажем се да су пост-просветитељске катастрофе далеко горе чак и од грозота које су се дешавале у средњем веку, које заправо толико надмашују средњовековне грозоте, да су ове (средњовековне) према њима (пост-просветитељским) занемарљиве. Али ипак, чињеница је да је срушен један дубоко неморалан и неправедан, кастни, а нехришћански систем, антихришћански чак јер је вукао корене из паганских, племенских организација, а који је црква здушно подржавала - што јој морално одузима право да суди о томе, а поготово да говори о праведности...
И социјалисти/социјал-демократи то исто сматрају, па чак и неки комунисти (У Титовој Југославији комунисти су управо говорили то да је религија одвојена од државе а да је појединац слободан да верује ако жели). Социјалисти и либерали имају различите погледе на економију и друге ствари али кад је место религије у друштву у питању ту се мање више слажу.

Конзервативизам за разлику од њих сматра да религија и традиција треба да нормирају и јавни живот и да имају кључну улогу за вредности у друштву.

Па није тачно, либертаријанци желе минималистичку државу, толико минималну да једва може да се и назове државом, а ту нема места ни секуларним церемонијама и такорећи побожностима према држави (као нпр. председничким у Француској), те ту нема ни потребе за некаквим верским. Наравно, у принципу ти би могао да направиш и несекуларну либералну монархију, али је то непотребно и смањује економску ефикасност, јер се новац пореских обвезника троши на паразитску краљевску породицу и непотребне церемоније... Наравно фундаментална разлика између либертаријанског односа према вери и социјалистичког јесте што либертаријански допушта религију у јавности и друштву и ти ту дубоко грешиш - социјалисти би да је протерају у собе (у немогућности потпуног искорењивања), али либералима уоште не смета ни крст на улици, нити капеле у школама, у болницама, нити јавно изјашњавање итд. пошто је све приватно, па не може држава ништа ни да ти брани...
Јесте последица, али је та философија у многоме супротна хришћанству(иако није атеистичка, већ деистичка) Реформација је била да тако кажем побуна мотивисан хришћанским разлозима против монопола и улоге РКЦ, а просветитељство је отишло много даље. Да не говорим да просветитељи и њихови следбеници у источним земљама нису били благонакли ни према источном хришћанству. Генерално, антицрквеност (свеједно која је црква у питању) и антиклерикализам су особености просветитељства.
Па деизам је био покушај очувања вере у Бога, због високе корупције тзв. западног хришћанства. Деисти су стога дистанцирањем од свега што су перципирали као хришћанско покушали да прикажу Бога као чистог и неодговорног за сва злодела клерикалних структура... Наравно, то не значи да су били у праву или да су били потпуно искрени, ја сам први критиковао Монтескјеа, Гибона и друге просветитељске историчаре због фалсификовања и прекрајања историје...

 

Па није тако. Ја сам у својим текстовима писао да сам нпр. за либерално-демократску државу, иако нисам доктринарни либерал, већ нешто друго.
Ти се и даље залажеш за непотребно зло, које кочи економију и развој и производи сиротињу (и плус гомилу бирократских паразита) за коју се толико залажеш...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Људи који започињу борбу против Цркве у име слободе и хуманости, губе слободу и хуманост, само да би се борили против Цркве."

Г. К. Честертон

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Људи који започињу борбу против Цркве у име слободе и хуманости, губе слободу и хуманост, само да би се борили против Цркве."

Г. К. Честертон

Па, ко се бори против Цркве?! У САД рецимо, огромна већина либертаријанаца се декларишу као хришћани...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па, ко се бори против Цркве?! У САД рецимо, огромна већина либертаријанаца се декларишу као хришћани...

И на тараби пише...

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...