Православље и либертаријанизам

[Ronald]

 

Неће да може.

 

Немамо, нарочито не машинерију коју има лоби индустрије фосилних горива (осим ако не мислиш да научна јавност преувеличава глобално загревање). Ако си пратила нпр. дешавања на овом самиту у Паризу могла си да видиш колико је тај лоби реалан, за разлику од овог измишљеног лобија који преувеличава климатске промене, да не спомињем тек либертаријанске завере како је то све тајни план влада које субвенционишу нафту да повећају порезе!? Извод из текста Милана Ћирковића о томе (препорука за све који мисле да су климатске промене нешто што ће се олако решити, да не речем тржиштем и конкуренцијом):

 

 

Још један извод за оне који немају времена за цели текст:

 

 

И још један:

 

Dobar Milanov tekst mada mi rece mozda je previse popularan, vrijeme je da ga Slavisa pozove na trzisno resenje posto sam mu mozak probio, rekao mi je da je to odlican predlog, naravno ako Milan pristane. 

[Плутон]

Dobar Milanov tekst mada mi rece mozda je previse popularan

 

Јесте, али заслужено - одлично поређење и креативни дијалог.

[Ronald]

Јесте, али заслужено - одлично поређење и креативни дијалог.

Naravno samo zdravlje da ga posluzi i da napise jos dosta knjiga i clanaka. Ako bude neko nekad pisao knjigu o velikim srpski prosvetiteljima u XXI vijeku on treba zauzeti jedno od bitnijih mjesta.

[Ћириличар]

Они ће само покупити паре и на крају затворити фирме. Веома наивно, кажем ти.

Протекције не значе нужно субвенције Протекције могу бити и баријере уласку у тржиште ( апсолутне или релативне ) које могу проед економских бити и правне ( законска забрана уласка у грану нпр. ). Нису паре све и нису једина помоћ од државе 

И опет, напомињем као веома битно - добар политички естаблишмент је од кључне важности.

[Juanito]

Naravno samo zdravlje da ga posluzi i da napise jos dosta knjiga i clanaka. Ako bude neko nekad pisao knjigu o velikim srpski prosvetiteljima u XXI vijeku on treba zauzeti jedno od bitnijih mjesta.

 

 

Само се ти надај...

 

[Ћириличар]

Ja razumjem da vise novca ostaje u drzavi ukoliko je veca kupovna moc prema domacim nego prema stranim proizvodima. Njemacka ima plodne pasnjake i sve uslove za uzgajanje krava za produkciju mlijeka. Ne vidim razlog da se ne bave proizvodnojom mlijeka, u tom smislu subvencije ne vidim kao propalu politiku, jer na primjeru Njemacke ocigledno daju rezultate. S druge strane tacno je da drzava ne mora da se bavi svakom industrijom. Srbija ne mora imati autoindustriju, ali moze imati recimo razvijen poljoprivredni i vocarski sektor zbog posjedovanja plodnih ravnica i dobrih uslova u zapadnoj Srbiji za vocarstvo.  

Пољопривреда је, како сам схватио, мало специфична у односу на друге гране. Ту је много лакше оправдати субвенције и остале видове државне помоћи ( макар пред јавношћу ) због природе саме гране ( али постоје и савршене недржавне алтернативе попут "фјучерс" уговора у којима се ствари одреде унапријед за неки буудћи временски период - цијена и роба и сл. ). 

 

Цака је у томе што се случај када страна држава субвенционише извоз у другу много мању државу, то се лако може гледати као продужена руке државе извозника. Сад, колико је такво гледиште оправдано, не бих знао рећи, јер на крају крајева приватници раде првенствено за себе ( или можда не, ако еј вјеровати нашим завјеролозима ).

[Плутон]

Ово је већ претеривање на другу страну. Основне и средње школе у САД су катастрофа. Државне потпуни распад, приватне просто лоше, а скупе до бола. Европско основно и средње образовање јесте много боље од америчког и доступно је свима, али је и даље заковано у 19. веку.

 

Слажем се да је образовање у већини европских држава остало на нивоу од пре 100, 200 година (што, нажалост, и није нека разлика), али неке су се озбиљно позабавиле тим (погледај Финску нпр., урадили су много добрих ствари и виде се резултати), иако суштинска реформа и унапређење образовања уопште није лак посао, а чини ми се да и технички, барем за сада, није могуће да било који систем образовања прати развој.

 

С друге стране, најбољи универзитети на свету су у САД, како државни, тако и приватни, само што су прескупи (и државни и приватни). Европа има пар који уопште могу да се мере са америчким и то углавном у Енглеској и један у Швајцарској. А енглески нису много јефтинији од америчких.

 

Али то је она логика, ако упоредимо са здравством, да у С.А.Д. вероватно има неколико клиника које пружају најквалитетнију здравствену заштиту на свету (или су у самом врху), али су огромној већини становништва недоступне. Друго, једна Финска нпр. има 5 милиона становника.

[Juanito]

Али то је она логика, ако упоредимо са здравством, да у С.А.Д. вероватно има неколико клиника које пружају најквалитетнију здравствену заштиту на свету (или су у самом врху), али су огромној већини становништва недоступне.

 

Универзитети и сличне образовно-истраживачке институције нису исто што и клинике. Прво, циљ клиника је да се баве здрављем сваког становника. Универзитети су за оне који то одаберу.

 

Друго, од клиника имају користи само они који живе близу њих, док од факултета корист има цео свет.

 

На крају, велико је питање да ли је заиста важно да факултетско образовање треба да буде доступно свакоме и да ли је то заиста основна потреба 2016. године. Оно што се данас назива основним и средњим (или нешто слично томе) свакако да, али факултети су више бизнис инвестиција него образовање (конкретна инвестиција у своју будућност). Факултети данас нису једини начин стицања специјалиованог знања и вештина. По мени је ефикасније да (на пример) држава стпендира талентоване који не могу да плате него по сваку цену тежити томе да универзитети буду финансијски доступни свакоме.

 

Али без обзира на све, амерички универзитети јесу нереално прескупи, баш као и здравство, из неких необјашњивих разлога специфичних за САД.

[Ronald]

Evo sa jednog libertarijanskog sajta tekst o skandinavskom modelu, nije ni los, mada kriticno prilaziti, pogledati izvore itd:

https://tkojejohngalt.wordpress.com/2014/10/04/mit-o-uspjesima-skandinavskog-socijalizma/

[Плутон]

Скандинавске државе нису социјалне, социјалистичке, комунистичке и не знам ни ја шта већ су само социјално одговорне, просто хумане, људске, државе својих грађана (и богатих и сиромашних).

 

Скандинавске државе (и још неке ван Скандинавије, надам се да ће их бити све више) су трн у оку и социјалистима и либертаријанцима и уједно искуствени доказ да економију не треба посматрати идеолошки.

 

Грађани скандинавских држава су једноставно схватили да људски живот, лечење, образовање деце итд. не треба да зависи од тога да ли се неко изборио на тржишту довољно да то може да плати.

[Grizzly Adams]

Немам пуно времена, па само нешто кратко.

Србија није сиромашна због Вучића и Дачића. Сиромашна је зато што већина народа и даље не разуме основне ствари како функционише овај свет, пре свега економија. Што није чудо, с обзиром да се деценијама живело у комунизму. Вучић и Дачић су само последица. Ако наш народ жели да једног дана живи боље, мора да преиспита погрешно научено и научи исправно. Само тако може нешто да се поправи.

То није питање "идеологије" него научних закона и чињеница.

Sent from my iPad using Tapatalk

[florenntina]

 

Неће да може.

 

Немамо, нарочито не машинерију коју има лоби индустрије фосилних горива (осим ако не мислиш да научна јавност преувеличава глобално загревање). Ако си пратила нпр. дешавања на овом самиту у Паризу могла си да видиш колико је тај лоби реалан, за разлику од овог измишљеног лобија који преувеличава климатске промене, да не спомињем тек либертаријанске завере како је то све тајни план влада које субвенционишу нафту да повећају порезе!? Извод из текста Милана Ћирковића о томе (препорука за све који мисле да су климатске промене нешто што ће се олако решити, да не речем тржиштем и конкуренцијом):

 

 

Још један извод за оне који немају времена за цели текст:

 

 

И још један:

 

 

Pa da, sada je globalno zagrevanje najveci problem danasnjice iako nismo sigurni da li ce uopste imati ko/sta da se zagrava ako se ne rese problemi nasilja, siromastva itd itd.S druge strane, zar nas ti isti super ozbiljni zagovornici za ocuvanje prirode protiv coveka nisu do pre koju deceniju super ozbiljno uveravali o nekakvim polarnim hladnocama itd... Mislim, iskrena da budem, nisam se bas udubljivala u tu temu jer ne razumem najbolje sve te bioloske i hemijske proces ali sudeci po brzini sa kojom menjaju izjave i naucne dokaze, nesto me nisu ubedili da su bas ozbiljni i dobronamerni prema coveku... Otkud znam, procitacu tekst nekom prilikom pa se onda mozda javim sa dodatnim komentarima...

[RYLAH]

Али не значи да ће комшија пропасти ако га не заштитиш од страних фирми, већ само да се неће бавити неконкурентном делатношћу,него нечим другим. Где пише да земља мора да има све могуће индустрије? Зашто, на пример, Србија мора да прави аутомобиле

Аутомобили у Крагујевцу су врхунац глупости планске економије, јер од самог старта нису имали никакву економску логику, посебно ако погледаш алокацију ресурса. Заједно са, рацимо, челиком у Смедереву и сличним комуњарским глупостима које су закопале целе крајеве, па сад вештачки морају да се одржавају да се ти крајеви не би у потпуности испразнили за пет година.

 

Ал овде причамо о ситуацијама кад мало погураш комшију који иначе производи оно што је економски разумно у тој географској области, и од тога сви напредујете.

[Juanito]

Ал овде причамо о ситуацијама кад мало погураш комшију који иначе производи оно што је економски разумно у тој географској области, и од тога сви напредујете.

 

Немате ви комуњаре појма. Не даш му никакве субвенције и протекције тако да мора да запне ко коњ и ринта од јутра до мрака, а ти онда мало погураш комшинку која седи кући сама. 

[Плутон]

Pa da, sada je globalno zagrevanje najveci problem danasnjice iako nismo sigurni da li ce uopste imati ko/sta da se zagrava ako se ne rese problemi nasilja, siromastva itd itd.

 

То уопште нису проблеми чија се решења сукобљавају нити морамо да их решавамо по неком реду, прво једно па друго. Дакле, борба против глобалног загревања није у супротности са борбом против насиља, сиромаштва...

 

S druge strane, zar nas ti isti super ozbiljni zagovornici za ocuvanje prirode protiv coveka nisu do pre koju deceniju super ozbiljno uveravali o nekakvim polarnim hladnocama itd...

 

Нису, то је задатак сензационалистичких новинарских чланака који немају никакве везе са науком. Чекаут дис на пример.

 

Mislim, iskrena da budem, nisam se bas udubljivala u tu temu jer ne razumem najbolje sve te bioloske i hemijske proces ali sudeci po brzini sa kojom menjaju izjave i naucne dokaze, nesto me nisu ubedili da su bas ozbiljni i dobronamerni prema coveku...

 

Нема промена у изјавама научника, има их само у томе како таблоидни новинари „интерпретирају“ њихове изјаве и радове, а неретко су и плаћени да на специфичан начин пишу о томе.