Проф. др Ненад С. Милошевић: О јавном паљењу бадњака

[sampaganini92]

пре 14 часа, Bokisd рече

Men se svidja tekst, sustina, javno gradsko crkveno paljenje badnjaka koje zamenjuje kucno, lep narodno crkveni obicaj i uvod u Bozicni dan.

 

Ali upravo ta cinjenica da se jedan kucni porodicni dogadjaj izmesta u javnost i poprima nazalost jako cesto vasarski karakter je losa. Pritom mislim da je glavna zamerka teksta bila da spc ne treba obredno da ucestvuje sa svestenstvom tu a ne generalno da se badnjak zabrani sta li. Prosto par sati pred vrhunac liturgijskog ucestvovanja u tajni ovaplocenja Boga se bacaju petarde u portama crkve vatrometi kuvano vino kuvana rakija muzika sa razglasa. Pritom meni je licno sve to lepo i volim te obicaje ali je nekako neprikladno i zaista cesto jako odvraca paznju od same sustine. I mozda ti obicaji nisu krivi za ocajno stanje liturgijske svesti u Srba ali tesko da ikako doprinose poboljsanju niti imaju ikakvu vrednost i ucesce u spasenju covecijem. Naravno da to ne znaci nuzno da su losi i da treba sve da obezlicimo i svedemo iskljucivo na liturgiju. Ali umesto zabrane treba da se iznadje nacin da se stvari postave na svoje mesto jer kakav je znacaj recimo plivanja za Krst kad 95% ucesnika ne dodje na liturgiju a kamoli da se nekad pricesti? Kako je to onda crkveni dogadjaj? Ali ipak narod i pogotovo mladi su napravili znacajan pomak u razvoju liturgijske svesti i stvari treba da se odvijaju prirodno organski bez ikakvih zabrana i prisila. Mislim da ova 2 teksta samo treba u tom kljucu videti kao pokazatelj narodu sta je nakbitnije u praznovanju a sta sporedno a ne da ce iz njih da se izrodi ikakav krstaski rat protiv svih crkveno narodnih obicaja. 

[Ćiriličar]

пре 7 часа, sampaganini92 рече

Ali upravo ta cinjenica da se jedan kucni porodicni dogadjaj izmesta u javnost i poprima nazalost jako cesto vasarski karakter je losa.

Где ће да пале  бадњаке они који живе у становима? У микровалној?

[Вилер Текс]

пре 10 часа, Вукашин рече

Тај обичај се примио широм српских земаља. Не видим да ће се ускоро угасити

Нити има разлога да се угаси. Свако агресивно наступање контра паљења Бадњака ће бити оно шо ће многе отерати од Цркве. 

 

[Ćiriličar]

пре 11 часа, Вукашин рече

Непоштено је само помињати +Филарета

Па помиње се он у негативној конотацији...није баш славан у СПЦ, критикује се палење бадњака и одлично је напоменути ако је он то започео, тако да све буде "зло и наопако".

Ја стварно никад нисам био на палењу бадњаке пред храмом. Знам људе који никад нису били на литургији а ките бадњак и иду да се пали пред храм. И наравно то ми је болно све...али не треба преко колена све. Не треба бити сентименталан, треба исправљати накарадности, али не бацати дете са прљавом водом из лавора. То је то...обичај се примио у народу, народ не може "полагати" литургику, и сад то не треба избацивати напрасно и збуњивати народ.

Могу професори колико 'оће да паметују, ја сам данас  на литургији слушао певницу, док је народ чекао Причешће, како пева "свети оче Павле". Ем профе критикују те "песмице", ем Патријарх Павле није канонизован...али народ га сматра Светим, моли му се и паве му...то нису ствари неких аката, него живе Цркве која воли свог Патријарха, диви му се, моли му се, пева му.

Што се тиче бадњака - ако је то пордичан обичај, а ја га памтим, не знам кад је уведен и од кога, мој отац није ишао на литургију, али је спавио Славу, секао бадњак, ми деца памтимо сву ту церемонију раног печења чеснице, бадњак, слама - ако је то пренесено испред храмова, зар то није одлично? Не могу људи да пале бадњаке у микровалним, роујемо капитализму, све је измењено - дете са бетона дође пред храм, народ, деца радосна, радост, ВАТРА...свако ко је камповао макар зна како је ватра умирујућа, како некако зближава људе око ње....није то магија ватре, него то је све од Бога. Све природно, па и ватра....осећај "огњишта" на тренутак...

Сад шта је поп рекао да симболише ово или оно - кога, бре, брига, као да је то важно Богу, важно је да се народ макар примакне Цркви. Нека је то неки први корак, па супер. "Свима бејах све не би ли кога придобио" (Павле говори), дакле одлично, тај обиај исканалисати да се народ више оцркови и супер, идемо даље.

Професори кад пишу треба 16 зарез осам преводилаца...одлично, профа зна моного, нека то пише владикама тамо, па на Сабору они нека то расправе, изважу па полако нека тај обичај исканалишу сходно народним осећањима и народном (не)знању, а не ајд' палио бадњак, ајд' не палимо бадњак.

У микровалној га не можемо палити, не могу се сви вратити на село, хришћанство је вере градова, начин живота је немогуће драстично мењати...дакле можда је баш због немогућности да се више одржава домаћи обичај, ради живота у становима, можда је баш Свети Дух преко владике Филарета, или ма кога, пренео то унутар цркених порти...шта ако је тако? Који литургичар може доказати да није тако? А зар није тако ако наши митрополити палише бадњаке и благосиљаше и кропише водом? Па шта нам више треба? Лоше пропратне радње преко свештеника одстранити и то је то.

 

[Рапсоди]

А, Христијанизација паганских обичаја...шта ћемо са тим...је ли то значи да и  славе (слављење светаца ) треба укинути, јер су и славе христијанизација паганских обичаја, и многи који славе славе, нису литургијски хришћани, и многи који славе славе, псују, пију...итд.

[sampaganini92]

пре 25 минута, Рапсоди рече

90А, Христијанизација паганских обичаја...шта ћемо са тим...је ли то значи да и  славе (слављење светаца ) треба укинути, јер су и славе христијанизација паганских обичаја, и многи који славе славе, нису литургијски хришћани, и многи који славе славе, псују, пију...итд.

И то је свим тим људима на осуду када чине и блате на тај начин онога Светог чије име тог дана треба да прослављају и блатећи њега хуле и на Оног који је те свете прославио.

Али себи на осуду чине то у свом дому, исто као што без лицемерја нажалост многи то чинимо свакога дана у разним приликама. Али то је ствар личног духовног здравља појединца и односа према Богу. Када дођу у Цркву да освете колач и жито, они не псују не пију итд. Док јавно паљење бадњака-пливање за крст често неке вулгарне форме укопчава са црквеним обредом. То је оно што акцентује текст.

Ствар је крајње деликатна, и бадњак је један веома леп обичај али који мора да буде боље укопчан у црквени живот јер он овакав какав је људима представља супстрат сурогат идол за Бога. То је прсото тако, укини људима бадњак и кренуће на цркве са вилама. Јер за те људе који тамо учествују (90%) то је једина спона са празником и Црквом. Тај фолклорни фактор. Значи ми баратамо са огромном већином квазиправославних Срба и питање је желимо ли то тако да остане или хоћемо да мало порадимо на том питању. Не треба ништа укидати и бранити али треба радити на томе да се ти слојеви паганске свести који доминирају сљуште и да се допре до здравог црквеног живота.

Историја наше Цркве није баш била под идеалним условима, и христијанизацију народа је успорила-прекинула турска окупација која је трајала вековима. Тад је акценат био на преживаљавању заједничком народа и Цркве. Након одласка турака су стизала смутна времена за смутним временима, многи утицаји из тада до сржи позападњачене Русије који су сматрани православним, па светски рат један па други па комунизам. И сад кад имам поприлично повољне услове, хоћемо ли сви заједно да радимо на наставку христијанизације Срба или ћемо ко пијани плота да се држимо за никад до краја христијанизоване обичаје и обреде, шта претеже? Шта је примарно? Једино што замерам тексту је то што то никако не бих чинио нагло и забранама него доследним едуковањем народа, које понекад изискује и да део оних који су ту из неког разлога који са Богом везе нема буду изиритирани.

[Božena]

Jedino se tad okupi narod u tolikom broju kad je paljenje badnjaka, to je stara vera.

Jedino su svestena lica mogla uci u kucu kroz slavu, pa je zato kanonizovana 1862. 

[sampaganini92]

пре 13 минута, Božena рече

Jedino se tad okupi narod u tolikom broju kad je paljenje badnjaka, to je stara vera.

Jedino su svestena lica mogla uci u kucu kroz slavu, pa je zato kanonizovana 1862. 

Тако је, народ већином и даље држи неке своје паганизоване верзије хришћанства. И то је нешто на чему треба радити а не одржавати и подржавати овакво стање. Времена се згушњавају великом брзином и Црква треба да онима који то желе пружи лек од палог стања у коме су, бесмртност, вечни живот, Христа и ништа мање од тога. Ако обичаји могу да играју улогу која томе доприноси, одлично. Ако не играју улогу која доприноси али ни не одмаже нека их. Ако омета здрав црквен живот, измени их или укини.

[Ćiriličar]

пре 14 минута, sampaganini92 рече

Тако је, народ већином и даље држи неке своје паганизоване верзије хришћанства

Pa sta rade popovi da to promene?

Замисли да апсотоли рекоше Господу пре 2000 година "ма све пагани око нас и Јевреји тврдокорни, да баталимо ми ово"! Треба око засада да се ради крваво. Не само да се засади воћка, него да се окопава, ђубри, шиша, понекад покрива цват наилоном да га мраз не убије...аман...усади неко шљиву и ти оћеш да скупљаш плодове...не иде. Па шта су посланице Павлове него изгарање за паству? Зато и јауче да их порађа сваки дан....боли трудничке има...код нас је дошло да је срамота попа да посаветује, нема кад...ајде да макар има исповедници ко некад...

Невереоватно.

Мала анегдота. Произвођач обуће објавио конкурс за  продавца обоће у једној сиромашној земљи. Добро му ишао посао, па одлучио да прошири али на сиромашну земљу. И послао једног да истражи тржиште. Овај се врати и вели, газда, тамо је много сиромашно, голи и боси ходају, нема шансе да ишта продаш. Немају они пара.

Пошаље другог, а овај вели, газда, та земља је рај за продају ципела. Сви боси ходају, нико нема ципела, свакоме ципеле требају.

То су две различите психологије виђења ствари. Бре народ је био под окупациојом 500 година! Па онда устанци, па од 1912-те до данас 4 рата (ако све ратове у бившој Ју стрпамо у један, четири рата за један век). Па шта оћете ви, да народ има десетке из литургике? Радите са народом. Нема се кад, шаш'...

Та проблематика је објашњена лепо у Посланици Св. Јакова (Арсовића)...и то је алфа и омега те проблематике.

[sampaganini92]

пре 3 минута, Ćiriličar рече

Pa sta rade popovi da to promene?

Замисли да апсотили рекоше Господу пре 2000 година "ма све пагани око нас и Јевреји тврдокорни, да баталимо ми ово"!

Невереоватно.

Мала анегдота. Произвођач обуће објавио конкурс за продавца обоће у једној сиромашној земљи. Добро му ишао посао, па одлучио да прошири али на сиромашну земљу. И послао једног да истражи тржиште. Овај се врати и вели, газда, тамо је много сиромашно, голи и боси ходају, нема шансе да ишта продаш. Немају они пара.

Пошаље другог, а овај вели, газда, та земља је мека за продају ципела. Сви боси ходају, свакоме ципеле требају.

То су две различите психологије виђења ствари. Бре народ је био под окупациојом 500 година! Па онда устанци, па од 1912-те до данас 4 рата (ако све ратове у бившој Ју стрпамо у један, четири рата за један век). Па шта оћете ви, да народ има десетке из литургике? Радите са народом. Нема се кад, шаш'...

Та проблематика је објашњена лепо у Посланици Св. Јакова (Арсовића)...и то је алфа и омега те проблематике.

Па да то и кажем да, свештенство, епископи, па и верујући лаици сви треба да се позабаве овим питањем и да раде са народом који има изобличене погледе на православље. Не да му бране али да му објашњавају појашњавају, да га оздрављају полако. 

Наравно, тим пре што пре није било услова да народ ишта дубље зна о отачком предању и својој вери у последњих па већину наше историје, сад је одлична прилика да се ради на томе. 

[Ćiriličar]

 

 

Два проф. ПБФ-а, Милошевићеве колеге, Вукашиновић и Убипариповић, професори литургике пале бадњак испред Цркве Ружице у БГ.