Македонци у Цариграду: Васељенски „папа“ уз подршку Вашингтона води ка великом православном расколу

[Milan Nikolic]

Македонци у Цариграду: Васељенски „папа“ уз подршку Вашингтона води ка великом православном расколу

Састанком са делегацијом неканонске Македонске православне цркве, патријарх васељенски Вартоломеј наставио је да иде неопапистичким путем и ствара нове расколе у православљу, уз подршку запада.

Контакти Васељенске патријаршије и расколничке Македонске православне цркве (МПЦ), коју су направили југословенски комунисти нису од јуче, каже за Спутњик верски аналитичар Жељко Ињац.

МПЦ у Цариграду као канонска црква

Делегација МПЦ коју су чинили епископ антанијски, игуман Бигорског манастира са свим духовним чедима монашког братства и сестринства из четири манастира – Бигорског, Рајчице, Пречисте и Кнежино, 15. децембра се у седишту Цариградске патријаршије састао са цариградским патријархом Вартоломејем.

На фотографијама које је објавио сајт Бигорског манастира, види се свечани дочек у Патријаршијској саборној цркви, коме је присуствовао и митрополит халкидонски Еманиул.

,,Ово је први пут да је делегација ове непризнате цркве, са толиким бројем монаха, примљена од цариградског патријарха и да јој је одано поштовање као да су канонска структура.''

Цариградски патријарх као папа

Ињац подсећа да је било и раније неких изјава из Цариградске патријаршије да ће гледати да буду фактор који ће решити проблеме у целом православном свету, па између осталог и тај који се тиче јурисдикције Српске православне цркве, иако нико из СПЦ од њих није тражио посредовање.

„Цариградска патријаршија се поставља као јако битан фактор у православљу, кренули су са том неопапистичком теологијом по којој је васељенски патријарх неки православни папа без кога се ништа не може, а заправо је само мирођија у свакој чорби, а свакако се све без њега и даље може“, каже наш саговорник.

Подсећа на покушај да се од неколико фракција расколника креира једна тзв. Украјинска црква, иако Украјинска црква постоји под Московском патријаршијом и додаје да се Васељенска патријаршија меша у јурисдикције других, помесних православних цркава у дијаспори, пре свега у западној Европи и Америци.

Подршка Вашингтона безобзирном Цариграду

Постоји јака линија која опредељује Цариград у тој новој теологији и новом наступу и није ово први пут у историји да се Цариград понаша тако безобзирно и да уопште не пита друге помесне цркве, нити га занима шта оне имају да кажу, а да се меша у њихов простор.

Цариград за такво понашање има подршку запада, Вашингтона пре свега због геополитичке ситуације и односа запада према Русији, јер Вашингтону одговара да се на неки начин помесне православне цркве изолују или одвоје од Русије због чега запад даје и политичку и финансијску подршку Васељенској патријаршији.

Неопапизам Вартоломеја – претња великим расколом

Зато се слободно може рећи да отуда произилази тај безобразлук Цариградске патријаршије и самог Вартоломеја, а у ком ће правцу то ићи даље, то сад нико не може да предвиди, оцењује Ињац.

„Има много Грка епископа и обичног свештенства који негодују због таквог односа Цариграда према другим помесним црквама, неопапистичког става, односа према руској цркви, мешања у јурисдикције других помесних цркава, али нажалост, један део епископата, да ли под уценом или притиском, не знам, признао је украјинске расколнике и отприлике су климоглавци на све оно што васељенски патријарх тражи од њих“, сматра Ињац.

А то је и даље озбиљна претња великом расколу унутар целог православља, али пре свега говори о томе колико је ниско пала цариградска патријаршија и колико се сам васељенски патријарх искомпромитовао.

„Мајка црква“ као маћеха умешаће се и у црногорско питање

Ињац истиче да МПЦ таква каква јесте не може опстати самостално и да је СПЦ више пута покушала да јој изађе у сусрет да се реши проблем ког су направили комунисти, међутим због односа Запада према Србима, Македонцима није дозвољено да прихвате било какву српску помиритељску руку.

,,Тражило се неко решење да посредују друге веће православне цркве, Руска, па Грчка, али нико није отишао тако далеко у настојању да се МПЦ на крају интегрише у православље као цариградска патријаршија, а то иде истим путем којим се ишло и са украјинским расколницима.''

Из Васељенске патријаршије неколико пута су изјављивали да ће као „мајка црква“, мада се понашају као маћеха, решити проблем у Македонији и свугде у свету где их има, тако да Ињац сматра да ће се Васељенска патријаршија на крају умешати и у црногорско питање.

„Аутокефалност“ по украјинском моделу

„Ако се деси да Васељенска патријаршија призна МПЦ то ће бити под истим условима под којима је и украјинска призната а то је нека полуаутокефалност, потпуна зависност од Васељенске патријаршије у сваком смислу. На крају крајева видели смо у Украјини да чак и њихови расколници кад су ушли у ту причу кажу па ово није никаква аутокефалност, ми сад у свему зависимо од Цариграда. Неки од њих се буне и излазе из те приче“, истиче Ињац.

А тако ће бити исто и са Македонцима уколико пристану да им посредује Цариград који нема никаквог основа и права да посредује, уместо да седну са Србима и договоре шта ће и како даље.

„Добиће аутокефалност од Цариграда вероватно, али такву да они неће постојати никако. Код Срба су постојали некако, а под Цариградом неће никако јер ће добити полуаутокефалност која ће се на крају претворити у ништа. Мораће ићи код цариградског патријарха да питају ког попа да поставе у неком македонском селу и да ли уопште смеју“, закључио је Ињац.

 

https://rs.sputniknews.com/20211219/makedonci-u-carigradu-vaseljenski-papa-uz-podrsku-vasingtona-vodi-ka-velikom-pravoslavnom-raskolu-1132605981.html

 

[Onufrije]

План „Патријарх”: са ким су „агенти ЦИА у мантијама” започели велику игру

 

• РИА „Новости“. Прислушкивање, подмићивање и уцене – током Хладног рата, тајне битке су се одвијале на црквеном пољу. Суперсиле су се бориле за умове верника.
• Документи са којих је недавно скинута ознака поверљивости показују да су Сједињене Државе имале удела у избору цариградских патријараха.
• Као резултат тога, ово се претворило у раскол у православном свету. О религијско-политичким преварама – у материјалу РИА „Новости“.

АУТОР: Олег Налисник

 „Баш ме брига за епископе“

Звоно је зазвонило у пространој, светлој канцеларији државног секретара Хенрија Кисинџера. Потпредседник Спиро Егњу је на линији.

„Треба да пошаљемо делегацију у Турску… предвођену архиепископом Јаковом… То ће му дати тежину на предстојећим изборима за патријарха. Он предводи заједницу која нас подржава, а ми треба да се побринемо да гласови турских епископа не постану препрека“, рекао је други човек у земљи.

„Није ме брига за турске епископе… Али ме брига за њихову владу“, одговорио је министар спољних послова.

Разговор са којег је недавно скинута ознака тајности вођен је 7. јула 1972. године. На данашњи дан преминуо је цариградски патријарх Атинагора (Спиру) – у то време једна од најутицајнијих верских личности на свету. Ипак, његова смрт се нестрпљиво чекала већ трећу годину: око патријаршијског трона се одвијала борба наследника.

Главни кандидат – Јаков (Кукузис), архиепископ Константинопољске цркве у Сједињеним Државама, био је права звезда: блистав проповедник, редован на друштвеним догађајима, чест посетилац Беле куће. А све захваљујући везама у грчкој заједници, најбогатијој и најутицајнијој. Исти Егњу је његов добар пријатељ.

Архепископ Јаков (Кукузис)

Разуме се, Вашингтон је био изузетно заинтересован за праву особу да води Цариградску цркву. Питање је озбиљно: управо је тог патријарха западни свет видео као вођу 300 милионитог православног света. И, можда, главног разобличитеља „порока комунизма“.

Претходни поглавар Фанара Атинагора је марљиво одиграо ову улогу. На церемонији устоличења на патријарашки трон 1949. године позвао је хришћане и муслимане „да се уједине у борби против црвене претње“.

Провокација специјалних служби

Током прве беседе, гувернер Истанбула је стао поред патријарха Атинагоре. Он је, како следи из извештаја британских дипломата, био важна личност за Константинопољску цркву: подржавао је листе кандидата, бришући оне које власти не воле.

Крајем 1940-их, турска секуларна влада отворила је пут Атинагори. Његов претходник, патријарх Максим, изјавио је на почетку Хладног рата: „Црква је ван политике“. И наставио је да комуницира са православном браћом, посебно са Руском Православном Црквом. Чак је 1948. послао делегацију у Москву на годишњицу аутокефалности.

Ово је раздражило не само Анкару. Агенти ЦИА који су радили у Турској и Грчкој ширили су публикације са „разобличавањима остарелог патријарха“. Дезинформације су приморале Максима да поднесе оставку 1948. Наводно због болести.

Константинопољски патријарх Атинагора

 „Акције које су у току за смену остарелог Максима на месту васељенског патријарха Грчке Православне Цркве коначно су довеле до успеха. Више од годину дана су митрополити који су били чланови Светог синода покушавали да га уклоне из Патријаршије, која представља православне Грке широм света… Сада Патријарх чека одлуку о месту његовог потоњег боравка“, пише у извештају тајне службе са којег је скинута ознака тајности.

Успели смо да се договоримо са Анкаром око наследника. Чињеница је да је само турски држављанин могао да постане нови патријарх. Али су затворили очи пред законом: 26. јануара 1949. Атинагори, уручен је нови пасош управо на истанбулском аеродрому.

Хтели су да сличну шему понове 23 године касније са архиепископом Јаковом. Али Егњуов и Кисинџеров план је пропао.

„Оборена птица“

„Грчка заједница у Константинопољу је веома мала (око 30 хиљада), може се користити као пион у кипарском питању како би се цењкале безбедносне гаранције за Турке који живе на острву“, наводи се у извештају британске обавештајне службе.

Кипарски проблем је све више отуђивао Анкару од дојучерашњих савезника на Западу. Архиепископ Јаков је отворено подржавао кипарске Грке, прикупљао новац за њих.

„О том питању се одлучује на самом врху. Турска страна је непоколебљива. Они не желе да виде Јакова као следећег патријарха“, навео је Стејт департмент у тајном телеграму америчком амбасадору у Анкари.

Сам јерарх је хистерично назвао Џорџа Буша, у то време представника САД у УН, и захтевао да се донесе резолуција Савета безбедности „о кршењу верских слобода без преседана од стране Турске“. Али будући амерички председник је схватио: Јаков је „оборена птица“. Неколико месеци касније, због сумње у корупцију, потпредседник Спиро Егњу је поднео оставку.

Потпредседник САД Спиро Егњу

Пропао је и план Б: митрополит Мелитон (Хаџис), лојалан Американцима, који је имао турски пасош, у последњем тренутку је избрисан са листе кандидата. Анкара је у Истанбул послала три имена која су мало позната широј јавности.

Синод Константинопољске цркве за новог патријарха изабрао је Димитрија (Пападопулоса), „тихог монаха“ који није давао гласне изјаве. И имао је другачији однос према братској РПЦ: 1987. је чак дошао у Москву.

 „Део великог пројекта“

1991. Димитрије је умро. Његово место заузео је митрополит Вартоломеј (Архондонис), пензионисани официр турске војске. Чини се да је то згодна фигура за Анкару.

Међутим, од средине 1990-их до данас, константинопољски патријарх је непрестано критиковао турске власти. Посебно у сусретима са америчким политичарима.

„Његова светост је изразио захвалност влади САД на подршци. И пожалио се што је био приморан да следи „веома танку линију”: с једне стране – Грчка, с друге – Турска. У овој другој,  жали се патријарх, Православни Грци никада нису постали пуноправни грађани“, – стоји у тајном телеграму америчког конзулата у Истанбулу, који је објавио пројекат Wikileaks.

Предсеник САД Џо Бајден и патријарх Вартоломеј

Поред тога, Вартоломеј је још 90-их година почео да се сукобљава са РПЦ. Прво, у Естонији, коју је прогласио „свом територијом“. А онда, 2018. године, у Украјини, где је, супротно канонима, легализовао локалне расколнике.

„Патријарх Вартоломеј је део великог геополитичког пројекта усмереног на даље слабљење Русије, на забијање клина између руског и украјинског народа. А Руска Православна Црква, која уједињује ове народе, сада је можда главна препрека спровођењу америчких планова”, рекао је тада ше Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит Иларион (Алфејев).

Фанар никада није оповргао ове речи. Напротив, током недавног путовања у САД „васељенски патријарх“ се још једном захвалио Белој кући „на дугогодишњој помоћи“.

 

План „Патријарх”: са ким су „агенти ЦИА у мантијама” започели велику игру – Наука и култура

NAUKAIKULTURA.COM

 

[Onufrije]

Пре сат времена, Milan Nikolic рече

Македонци у Цариграду: Васељенски „папа“ уз подршку Вашингтона води ка великом православном расколу

Састанком са делегацијом неканонске Македонске православне цркве, патријарх васељенски Вартоломеј наставио је да иде неопапистичким путем и ствара нове расколе у православљу, уз подршку запада.

Контакти Васељенске патријаршије и расколничке Македонске православне цркве (МПЦ), коју су направили југословенски комунисти нису од јуче, каже за Спутњик верски аналитичар Жељко Ињац.

МПЦ у Цариграду као канонска црква

Делегација МПЦ коју су чинили епископ антанијски, игуман Бигорског манастира са свим духовним чедима монашког братства и сестринства из четири манастира – Бигорског, Рајчице, Пречисте и Кнежино, 15. децембра се у седишту Цариградске патријаршије састао са цариградским патријархом Вартоломејем.

На фотографијама које је објавио сајт Бигорског манастира, види се свечани дочек у Патријаршијској саборној цркви, коме је присуствовао и митрополит халкидонски Еманиул.

,,Ово је први пут да је делегација ове непризнате цркве, са толиким бројем монаха, примљена од цариградског патријарха и да јој је одано поштовање као да су канонска структура.''

Цариградски патријарх као папа

Ињац подсећа да је било и раније неких изјава из Цариградске патријаршије да ће гледати да буду фактор који ће решити проблеме у целом православном свету, па између осталог и тај који се тиче јурисдикције Српске православне цркве, иако нико из СПЦ од њих није тражио посредовање.

„Цариградска патријаршија се поставља као јако битан фактор у православљу, кренули су са том неопапистичком теологијом по којој је васељенски патријарх неки православни папа без кога се ништа не може, а заправо је само мирођија у свакој чорби, а свакако се све без њега и даље може“, каже наш саговорник.

Подсећа на покушај да се од неколико фракција расколника креира једна тзв. Украјинска црква, иако Украјинска црква постоји под Московском патријаршијом и додаје да се Васељенска патријаршија меша у јурисдикције других, помесних православних цркава у дијаспори, пре свега у западној Европи и Америци.

Подршка Вашингтона безобзирном Цариграду

Постоји јака линија која опредељује Цариград у тој новој теологији и новом наступу и није ово први пут у историји да се Цариград понаша тако безобзирно и да уопште не пита друге помесне цркве, нити га занима шта оне имају да кажу, а да се меша у њихов простор.

Цариград за такво понашање има подршку запада, Вашингтона пре свега због геополитичке ситуације и односа запада према Русији, јер Вашингтону одговара да се на неки начин помесне православне цркве изолују или одвоје од Русије због чега запад даје и политичку и финансијску подршку Васељенској патријаршији.

Неопапизам Вартоломеја – претња великим расколом

Зато се слободно може рећи да отуда произилази тај безобразлук Цариградске патријаршије и самог Вартоломеја, а у ком ће правцу то ићи даље, то сад нико не може да предвиди, оцењује Ињац.

„Има много Грка епископа и обичног свештенства који негодују због таквог односа Цариграда према другим помесним црквама, неопапистичког става, односа према руској цркви, мешања у јурисдикције других помесних цркава, али нажалост, један део епископата, да ли под уценом или притиском, не знам, признао је украјинске расколнике и отприлике су климоглавци на све оно што васељенски патријарх тражи од њих“, сматра Ињац.

А то је и даље озбиљна претња великом расколу унутар целог православља, али пре свега говори о томе колико је ниско пала цариградска патријаршија и колико се сам васељенски патријарх искомпромитовао.

„Мајка црква“ као маћеха умешаће се и у црногорско питање

Ињац истиче да МПЦ таква каква јесте не може опстати самостално и да је СПЦ више пута покушала да јој изађе у сусрет да се реши проблем ког су направили комунисти, међутим због односа Запада према Србима, Македонцима није дозвољено да прихвате било какву српску помиритељску руку.

,,Тражило се неко решење да посредују друге веће православне цркве, Руска, па Грчка, али нико није отишао тако далеко у настојању да се МПЦ на крају интегрише у православље као цариградска патријаршија, а то иде истим путем којим се ишло и са украјинским расколницима.''

Из Васељенске патријаршије неколико пута су изјављивали да ће као „мајка црква“, мада се понашају као маћеха, решити проблем у Македонији и свугде у свету где их има, тако да Ињац сматра да ће се Васељенска патријаршија на крају умешати и у црногорско питање.

„Аутокефалност“ по украјинском моделу

„Ако се деси да Васељенска патријаршија призна МПЦ то ће бити под истим условима под којима је и украјинска призната а то је нека полуаутокефалност, потпуна зависност од Васељенске патријаршије у сваком смислу. На крају крајева видели смо у Украјини да чак и њихови расколници кад су ушли у ту причу кажу па ово није никаква аутокефалност, ми сад у свему зависимо од Цариграда. Неки од њих се буне и излазе из те приче“, истиче Ињац.

А тако ће бити исто и са Македонцима уколико пристану да им посредује Цариград који нема никаквог основа и права да посредује, уместо да седну са Србима и договоре шта ће и како даље.

„Добиће аутокефалност од Цариграда вероватно, али такву да они неће постојати никако. Код Срба су постојали некако, а под Цариградом неће никако јер ће добити полуаутокефалност која ће се на крају претворити у ништа. Мораће ићи код цариградског патријарха да питају ког попа да поставе у неком македонском селу и да ли уопште смеју“, закључио је Ињац.

 

https://rs.sputniknews.com/20211219/makedonci-u-carigradu-vaseljenski-papa-uz-podrsku-vasingtona-vodi-ka-velikom-pravoslavnom-raskolu-1132605981.html

 

ко је овај Ињац пиче ко лимар на пијаци, неозбиљне новине Спутњик.

[Саласије]

Историја се понавља. Фанариоти су и за време османског царства сарађивали са антихришћанском и антицрквеном силом, за црквенополитчи интерес, на штету православног народа (наравно и на своју штету духовно гледано).

После толико векова након пада Цариграда не могу да прихвате да нису више оно што су били, зато свом силом и свим начинима одржавају илузију о својој надмоћи. 

[Milan Nikolic]

Aleksandar Raković

 

[Onufrije]

Раковић нешто ту спушта лопту, али нема ништа од тога. Што би рекао Дејан Мачковић питање је само којом муком ће кренути да нас мучи Васељенски у Македонији, али он се сам отписао.

[александар живаљев]

@Onufrije Ево га и у тексту,  за оне који немају времена за видео:

Раковић: Неугодно мешање цариградског патријарха у поредак СПЦ

Историчар др Александар Раковић говорио је јуче, за К1 телевизију о одлуци цариградског патријарха Вартоломеја да прими делегацију Македонске православне цркве у расколу

Од  ИН4С  -  22/12/2021 06:20 

др Александар Раковић

Историчар др Александар Раковић говорио је јуче, за К1 телевизију о одлуци цариградског патријарха Вартоломеја да прими делегацију Македонске православне цркве у расколу.

Раковић је казао како је то сасвим непријатан и изненађујући потез, да патријарх Вартоломеј прими бугарског националисту епископа Партенија, игумана Бигорског манастира, и његово монаштво.

С тим у вези Раковић је рекао како се нада да је овај Вартоломејев потез покушај да на свој начин помогне дијалог између Српске православне цркве и Македонске православне цркве која је у расколу, али да ипак не треба искључити да ће доћи до неугодног мешања Цариградске патријаршије у унутрашња питања Српске православне цркве.

Нажалост, нагласио је Раковић, уколико би у Републици Северној Македонији дошло до религијског интервенционизма који је Цариградска патријаршија применила у Украјини, то би значило да би Српска православна црква била принуђена да прекине комуникацију с Цариградском патријаршијом.

Раковић је закључио како ипак не верује да ће се догодити такав интервенционизам, посебно ако се узме у обзир да је патријарх Вартоломеј више пута јавно исказао пријатељство са Српском православном црквом и српским народом.

[Родољуб Лазић]

Θετικός στον κορωνοϊό ο Οικουμενικός Πατριάρχης

WWW.ROMFEA.GR

Вартоломеј позитиван на ковид 19.