Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'великом'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, старешина капеле св. Петке и цркве Ружице на Калемегдану и редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, беседио је на духовној трибини у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну у понедељак 28. марта 2022. године. Угледни гост говорио је на тему "Велики пост у Великом канону Светог Андреја Критског", а за звучни запис ове вечери благодаримо протојереју Небојши Тополићу, старешини Богородичиног храма у Земуну. http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/01.04.22 ZBOR - prota dr Vladimir Vukasinovic - Veliki Post u Kanonu sv. Andreja Kritskog.mp3 http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=32884
  2. Македонци у Цариграду: Васељенски „папа“ уз подршку Вашингтона води ка великом православном расколу Састанком са делегацијом неканонске Македонске православне цркве, патријарх васељенски Вартоломеј наставио је да иде неопапистичким путем и ствара нове расколе у православљу, уз подршку запада. Контакти Васељенске патријаршије и расколничке Македонске православне цркве (МПЦ), коју су направили југословенски комунисти нису од јуче, каже за Спутњик верски аналитичар Жељко Ињац. МПЦ у Цариграду као канонска црква Делегација МПЦ коју су чинили епископ антанијски, игуман Бигорског манастира са свим духовним чедима монашког братства и сестринства из четири манастира – Бигорског, Рајчице, Пречисте и Кнежино, 15. децембра се у седишту Цариградске патријаршије састао са цариградским патријархом Вартоломејем. На фотографијама које је објавио сајт Бигорског манастира, види се свечани дочек у Патријаршијској саборној цркви, коме је присуствовао и митрополит халкидонски Еманиул. ,,Ово је први пут да је делегација ове непризнате цркве, са толиким бројем монаха, примљена од цариградског патријарха и да јој је одано поштовање као да су канонска структура.'' Цариградски патријарх као папа Ињац подсећа да је било и раније неких изјава из Цариградске патријаршије да ће гледати да буду фактор који ће решити проблеме у целом православном свету, па између осталог и тај који се тиче јурисдикције Српске православне цркве, иако нико из СПЦ од њих није тражио посредовање. „Цариградска патријаршија се поставља као јако битан фактор у православљу, кренули су са том неопапистичком теологијом по којој је васељенски патријарх неки православни папа без кога се ништа не може, а заправо је само мирођија у свакој чорби, а свакако се све без њега и даље може“, каже наш саговорник. Подсећа на покушај да се од неколико фракција расколника креира једна тзв. Украјинска црква, иако Украјинска црква постоји под Московском патријаршијом и додаје да се Васељенска патријаршија меша у јурисдикције других, помесних православних цркава у дијаспори, пре свега у западној Европи и Америци. Подршка Вашингтона безобзирном Цариграду Постоји јака линија која опредељује Цариград у тој новој теологији и новом наступу и није ово први пут у историји да се Цариград понаша тако безобзирно и да уопште не пита друге помесне цркве, нити га занима шта оне имају да кажу, а да се меша у њихов простор. Цариград за такво понашање има подршку запада, Вашингтона пре свега због геополитичке ситуације и односа запада према Русији, јер Вашингтону одговара да се на неки начин помесне православне цркве изолују или одвоје од Русије због чега запад даје и политичку и финансијску подршку Васељенској патријаршији. Неопапизам Вартоломеја – претња великим расколом Зато се слободно може рећи да отуда произилази тај безобразлук Цариградске патријаршије и самог Вартоломеја, а у ком ће правцу то ићи даље, то сад нико не може да предвиди, оцењује Ињац. „Има много Грка епископа и обичног свештенства који негодују због таквог односа Цариграда према другим помесним црквама, неопапистичког става, односа према руској цркви, мешања у јурисдикције других помесних цркава, али нажалост, један део епископата, да ли под уценом или притиском, не знам, признао је украјинске расколнике и отприлике су климоглавци на све оно што васељенски патријарх тражи од њих“, сматра Ињац. А то је и даље озбиљна претња великом расколу унутар целог православља, али пре свега говори о томе колико је ниско пала цариградска патријаршија и колико се сам васељенски патријарх искомпромитовао. „Мајка црква“ као маћеха умешаће се и у црногорско питање Ињац истиче да МПЦ таква каква јесте не може опстати самостално и да је СПЦ више пута покушала да јој изађе у сусрет да се реши проблем ког су направили комунисти, међутим због односа Запада према Србима, Македонцима није дозвољено да прихвате било какву српску помиритељску руку. ,,Тражило се неко решење да посредују друге веће православне цркве, Руска, па Грчка, али нико није отишао тако далеко у настојању да се МПЦ на крају интегрише у православље као цариградска патријаршија, а то иде истим путем којим се ишло и са украјинским расколницима.'' Из Васељенске патријаршије неколико пута су изјављивали да ће као „мајка црква“, мада се понашају као маћеха, решити проблем у Македонији и свугде у свету где их има, тако да Ињац сматра да ће се Васељенска патријаршија на крају умешати и у црногорско питање. „Аутокефалност“ по украјинском моделу „Ако се деси да Васељенска патријаршија призна МПЦ то ће бити под истим условима под којима је и украјинска призната а то је нека полуаутокефалност, потпуна зависност од Васељенске патријаршије у сваком смислу. На крају крајева видели смо у Украјини да чак и њихови расколници кад су ушли у ту причу кажу па ово није никаква аутокефалност, ми сад у свему зависимо од Цариграда. Неки од њих се буне и излазе из те приче“, истиче Ињац. А тако ће бити исто и са Македонцима уколико пристану да им посредује Цариград који нема никаквог основа и права да посредује, уместо да седну са Србима и договоре шта ће и како даље. „Добиће аутокефалност од Цариграда вероватно, али такву да они неће постојати никако. Код Срба су постојали некако, а под Цариградом неће никако јер ће добити полуаутокефалност која ће се на крају претворити у ништа. Мораће ићи код цариградског патријарха да питају ког попа да поставе у неком македонском селу и да ли уопште смеју“, закључио је Ињац. https://rs.sputniknews.com/20211219/makedonci-u-carigradu-vaseljenski-papa-uz-podrsku-vasingtona-vodi-ka-velikom-pravoslavnom-raskolu-1132605981.html
  3. Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења светог Василија чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Садржај новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе слушаоцима Радио-Беседе представио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  4. Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 2. Видевши да је Црква Христова аријанским зловерјем нападнута, покоривши се Божијем призиву, напустио си, свети оче Василије, пустињу коју си толико волео и дошао у град Кесарију. Тамо си примио благодат свештенства и постављен за архиепископа, благовестећи громогласно реч спасења по свим крајевима земаљским и васцели дан поучавајући верне да Богу, Свестворитељу, достојно кличу: Алилуја! Икос 2. Просветљујући разум верних Богопознањем, велики Богозналче Василије, растумачио си природу бића и научио их да Невидљивог Бога познају у творевини руку Његових! Зато и ми, Твојим Богомудрим учењем просвећени, овако кличемо: Радуј се, јер си верне озарио познањем Бога Који је за шест дана све створио! Радуј се, јер си их научио да дивна дела Његова достојно хвале! Радуј се, преизобилна ризницо Богословља! Радуј се, јер си нас научио да у васцелом свету тајне премудрости Божије видимо! Радуј се, јер си поучавао да се и у малим стварима назире величина Божија! Радуј се, јер си изобразио лепоту првостворене светлости! Радуј се, јер си показао велику силу прве речи Божије у васељени! Радуј се, јер си говорећи о биљкама пољским показао брзу пропаст земаљске славе! Радуј се, јер си указао да се у величанству небеских светила види Христос, Сунце Правде! Радуј се, јер си појаснивши трудољубље сићушне творевине људе од лењости одвраћао! Радуј се, јер си човеку, цару васцеле твари, заповедио да над страстима влада! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 3. Будући укрепљен Силом Свевишњега, свети оче Василије, супроставио си се одступнику Јулијану, и умолио си Господа и Његову Пречисту Матер да спречи његову злу намеру према Хришћанима и да сви благодарно ускликну Једином Богу: Алилуја! Икос 3 . Имајући ревност велику по Богу Сведржитељу и мач Његов у руку добивши, брзо си посекао коров паганског Јулијановог безбожништва, а верне у побожности утврдио. Научи и нас, преподобни оче Василије, да чистим животом служимо само Једином Богу, кличући ти овако: Радуј се, јер си гордост Јулијана у богоодступништву одважно разобличио! Радуј се, јер си Христоненависне подухвате његове разрушио! Радуј се, јер си га сузном молитвом као копљем поразио! Радуј се, јер си његову скору пропаст наговестио ! Радуј се, јер си људе Божије, као некада Мојсеј Израиља, од идолослужења ослободио! Радуј се, јер си коров безбожништва истребио! Радуј се, јер си храном Божијих речи верне изобилно наситио! Радуј се, јер си потоцима благодати срца њихова напојио! Радуј се, јер си их саветовао да чврсто држе таблице заповести Христових! Радуј се, јер си учење уста својих животом потврдио! Радуј се, добри и верни слуго Божији! Радуј се, усрдни посланиче винограда Господњег! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 4. Силом Духа Који је у теби живео, умирио си буру гнева цара Валента, који беше обузет аријанском јереси, светитељу Божији Василије. Подарио си мир Светој Цркви светим подвизима твојим и топлим молитвама ка Богу, и Њему се радујући, појао си стално: Алилуја! Икос 4. Слушајући како ти стојиш у истини, јерарху Божији и како се сви верни покоравају твоме гласу, безбожни Валент пожеле да те одврати од праве вере. Тога ради к теби посла епарха свога модеста, а затим и сам дође у Кесарију. Ти се, Богоносни оче Василије, ниси уплашио ни гнева царевога, ни страшних претњи његовог војводе. Ми пак прослављајући твоје чврсто исповедање, овако ти кличемо: Радуј се, непоколебљиви поборниче праве вере! Радуј се, пастиру, спремни да положиш душу за овце своје! Радуј се, јер си чврсто исповедање Петрово показао! Радуј се, јер си ревност Илијину за славу Свете Тројице пројавио! Радуј се, јер си гнев безбожнога цара Богодоличним свештенослужењем умирио! Радуј се, јер си Богомудрим речима уста зловерног водводе зауздао! Радуј се, јер се ниси уплашио претњи прогонства и мучења! Радуј се, јер си смрт за Господа Христа желео да прихватиш! Радуј се, јер си прогонство вере ради претрпео! Радуј се, јер си многим жалостима у радост Господњу ушао! Радуј се, јер си истину Христову пред царевима и владикама неустрашиво исповедао! Радуј се, јер си се чврстим исповедањем показао као верни слуга Цара Небескога! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 5. Показао си се као Богом послана звезда, светитељу Христов Василије, јер си пресветлим лучама милосрђа мрачну ноћ жалости обасјао, маглу невоља одагнао и свима, који у бурном мору житејском пливају, истински пут у Царство Небеско показао, како би сви Богу што их спасава, радосно клицали: Алилуја! Икос 5. Када су сви увидели, светитељу Божији, да си им као отац чедољубиви, у искушењима и жалостима тебе тражише. Ти, пак, према свима милосрдан беше, и тиме им показа живот у вери истинитој. Буди, преблаги оче Василије, брзи помоћник и нама, нападнугим греховима и страстима, јер ти с љубављу кличемо: Радуј се, светиљко љубави, од Христа заблистала! Радуј се, јер си Оца Небеског у милосрђу подражавао! Радуј се, богата ризницо сиромашних! Радуј се, поуздано уточиште убогих! Радуј се, јер си, као некада Јосиф, гладне нахранио! Радуј се, јер си бездомнима и убогима многе домове основао! Радуј се, јер си као добри Самарјанин, својим рукама губавцима ране исцељивао! Радуј се, јер си прогонитеља свога Модеста од болести исцелио и од народне казне избавио! Радуј се, јер си убогу удовицу од оптужбе епархове заштитио! Радуј се, јер си за жену грешницу проштај грехова од Бога измолио! Радуј се, оче сиротих и утехо страдалника! Радуј се, уразумљење и поправљање оних што у греховима пропадају! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 6. Показао си се као проповедник истине Христове целом свету, свети оче Василије, и силом благодатне речи своје, као оштрицом мача, пробадао си огреховљена срца и подстицао их на покајање, да би сви чистим срцем Светој Тројици певали: Алилуја! Икос 6. Заблистао си на своду Цркве као велика лучезарна светиљка, оче Василије, и све поднебеско познањем истините вере просветлио и мрак страсти греховних одагнао, од њих ослободи и нас, који ти овако кличемо: Радуј се, верни служитељу Свете Тројице! Радуј се, Богоозарени тумачу тајни вере! Радуј се, јер си Сина и Духа Сапрестолног као Једносушне Оцу громогласно проповедао! Радуј се, јер си истину о Светлости Превечној од Светлости Превечне вернима протумачио! Радуј се, јер си Господа Спаситеља као Бога Оваплоћеног и Творца свих векова исповедао! Радуј се, јер си на тајинство две природе у једној ипостаси Христа Бога указао! Радуј се, јер си царском силом своје беседе богатима заповедио да житнице своје отворе! Радуј се, јер си од неправедне користи својим учењем многе одвратио! Радуј се, јер си душегубно пијанство речју, као мачем, поразио! Радуј се, јер си суровост и завист из срца истребио! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 7. Желећи да верне сачуваш од зборишта аријанског, ти си, светитељу Божији Василије, све у Цркви украсио и умилни чин Божанствене Литургије мудро саставио и многе молитве као миро мирисно, излише се из твојих Богонадахнутих уста. Њима се молимо за опроштај својих грехова и грехова упокојене браће, и Тројицу Пресвету славимо, кличући: Алилуја! Икос 7. Верни у теби, свети оче Василије, видеше новог Арона када си Жртву Бескрвну Богодолично приносио, будући украшен даровима Духа као одеждом од драгог камења. Предстојећи сада у олтару Цркве Небеске, помјани и нас који ти у умилењу певамо: Радуј се, архијереју Божији, јер си као и Арон преизобилну благодат свештенства добио! Радуј се, јер си велику одважност у молитвама за људе стекао ! Радуј се, мудри приставе тајни Божијих! Радуј се, украситељу чина црквеног! Радуј се, јер си служење Свете Литургије, као и апостол Јаков од Самог Христа научио! Радуј се, молитвениче, Духом Божијим озарени! Радуј се, јер си, како неки видеше, светлошћу Небеском током служења био обасјан! Радуј се, јер си Ангелима као неким пресветлим људима, био окружен! Радуј се, јер се најпре твојом молитвом за примање Тајни Христових припремамо! Радуј се, јер твојим речима уочи Педесетнице коленопреклоно мољења приносимо! Радуј се, јер јерејима васцеле Цркве у служењу дајеш благодатно од Бога укрепљење! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 8. Преподобном Јефрему Сиријском откри се чудесно и преславно виђење о теби, свети Василије. Једанпут му те Бог показа као сунце огњено које висину небеску досеже, а касније преподобни дошавши у Кесарију, виде те где огњеним језиком људе поучаваш и у умилењу ускликну Богу: Алилуја! Икос 8. Сав си пламтео Небеском светлошћу серафимске љубави, Богоносни оче Василије. Речи твоје беху као муња која речи јеретичке спаљује, а душе верних пламеном вером и љубави просветљује. Подари и нама, оче, да молитвом твојом макар и малу искру љубави твоје задобијемо, јер ти овако кличемо: Радуј се, стубе пламенолики, што јереси спаљујеш! Радуј се, јер си огањ вере истините и љубави нелицемерне у себи распламсао! Радуј се, непоколебљиви разобличитељу Аријевих лажи! Радуј се, ватрени ревнитељу вере Христове! Радуј се, јер си посрамио гордост Евномија, што је хулио на Сина Божијег! Радуј се, јер си Македонија спречио да хули на Духа Светога! Радуј се, разрушитељу лажне мудрости Несторијеве! Радуј се, усрдни заштитниче части Пресвете Богомајке! Радуј се, пастиру озарени блистањем љубави Небеске! Радуј се, учитељу вере, који си громогласне речи објавио! Радуј се, Богом засађена маслино, која је многе светитељима Цркве учинила! Радуј се лозо, од које су израсли Богомудри бранитељи Православља! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 9. Васцели зборови јеретички нису се могли супротставити благодатној сили која је у теби обитавала, свети оче Василије. Неког младића, што је у власт сатанину пао, силом молитве своје отео си из замке ђаволске и покајаног га вратио Господу Христу да благодарно пева Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 9. Будући надвладани Богонадахнутом красноречивошћу твојом, свети Василије, и видевши чудо које се на младићу збило, многи се од јеретика, јединој Цркви присајединише. Удостој нас да будемо њена верна и послушна чеда и ми, који ти овако кличемо: Радуј се, јер си све крајеве земаљске Небеским учењем обасјао! Радуј се, јер си благодаћу Христовом мрачне силе ада победио! Радуј се, јер си младића из замке ђаволске ослободио! Радуј се, јер си га Телом и Крвљу Христовом нахранио! Радуј се, јер ниси допустио да пропадну душе, Крвљу Христовом искупљене! Радуј се, јер си Господа Христа умолио да опрости младићу, који је у погубни грех пао! Радуј се, јер си преславним чудом људе задивио! Радуј се, јер си обраћањем заблуделих Ангеле обрадовао! Радуј се, јер си нас научио да од Господа Ангеле чуваре тражимо! Радуј се, јер нам Ангела чувара молитвом својом приближаваш! Радуј се, јер нас од напада ђаволских ослобађаш! Радуј се, у искушењима брзи заступниче! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 10. Желећи да спасе словесну творевину, Творац те показа као снажног заштитника верних и чувара Своје Цркве, да би се кроз тебе светлост Православља целом свету открила, и да сви верни благодарно Светој Тројици непрестано кличу: Алилуја! Икос 10. Стена си Цркве и чврста ограда верних, о, велики међу јерарсима, свети Василије, јер си у граду Никеји двери црквене силом молитве своје отворио и истину праве вере открио, а уста оних што хуле на име Христово зауздао. Нама, пак, који Господа Спаситеља православно исповедамо, заступништвом твојим, оче, отвори двери милосрђа Божијег, да бисмо ти овако клицали: Радуј се, земаљски Ангеле, чувару Цркве Христове! Радуј се, Богом предизабрани заштитниче верних! Радуј се, јер си као некада Илија небо, двери црквене молитвом отворио! Радуј се, јер си храм свети, што га јеретици отеше, поново вернима вратио! Радуј се, јер си верне од јереси оградио! Радуј се, јер ниси допустио да Цркви Божијој нашкоде лажна учења! Радуј се, јер си име Христово, превелико на Небесима, и на Земљи чудима узвеличао! Радуј се, јер си Православље у Васељени утврдио! Радуј се, јер си гордост безбожника понизио! Радуј се, јер се смирење верних тобом узнесе! Радуј се, јер се тобом вера света прослави! Радуј се, јер Цркву Христову дивно украшаваш! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 11. Теби би доликовало појање са Небеса, а не са Земље, преславни Василије, јер си на Земљи био Небеска појава, и разум верних си учењем својим ка Небу уздизао, док их сада са Небеса милостиво гледаш и изобилну благодат дајеш од дароватеља Христа, Којему сада са Ангелима на Небесима певаш: Алилуја! Икос 11. Био си, свети Василије, лучезарна светиљка која многим даровима Божијим и врлинама блиста, и сада просветли, и у врлини поучи, и ка Царству Божијем управи и нас који ти овако кличемо: Радуј се, незалазно блистање Цркве Христове и њен пресветли украсе! Радуј се, јер Хришћане свих векова у вери правој утврђујеш! Радуј се, јер си умножио таланте које ти је Господ подарио! Радуј се, јер си од земаљске мудрости сабрао све што је за спасење корисно! Радуј се, јер си царевом сину у славу правоверја чудесно исцељење даровао! Радуј се, јер ниси презрео целомудрено житије презвитера Атанасија и његове супруге! Радуј се, јер си кротко опраштао онима, који су те вређали! Радуј се, јер си клевете побеђивао смирењем и трпљењем! Радуј се, јер си монасима устројио устав савршеног житија! Радуј се, јер си бројне монахе у обитељи сабрао! Радуј се, јер си Цркви каноне, правилна и спасоносна учења у наслеђе оставио! Радуј се, јер си Богомудрим списима своју драгоцену ризницу поука Хришћанима даровао! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 12. Благодат велику подари ти Христос Бог, свети оче Василије, не само да би заблуделе к покајању приводио него и да би многе невернике ка Христу обратио. Када си се смртно разболео и земаљском крају приближио, лекара Јеврејина си, заједно са женом и децом, светим крштењем просветио и заједно са њима Светој Тројици благодарно запојао: Алилуја! Икос 12. Сви ти верни узносе похвале, о, велики јерарху Василије, и пошто си се на Земљи до краја живота свога у славу правоверја подвизавао, ушао си у Небеску Светињу над светињама, и као верни служитељ Божији пред Свету Тројицу изашао, где се и сада, преблаги оче, молиш за нас, за твоја у вери чеда, која ти с љубављу овако кличу: Радуј се, царски свештениче, преславни Василије! Радуј се, преукрашено обитавалиште Пресвете Тројице! Радуј се, јер си делима чудесним Цара Небеског прославио! Радуј се, јер своју ревност за славу вере ни на самртној постељи ниси напустио! Радуј се, јер си ради обраћања неверника чудесни продужетак живота свога од Бога испросио! Радуј се, јер си га, уставши са самртничке постеље, својим рукама крстио! Радуј се, јер си трудом и мудрошћу силу зловерја победио! Радуј се, јер си за побожне цареве победу над непријатељима испросио! Радуј се, јер си се у труду са Апостолима изједначио! Радуј се, јер по заповести твојој са светитељима Григоријем Богословом и Јованом Златоустим једнаком чашћу просијаваш! Радуј се, јер си непропадљивошћу моштију заблистао и на Небесима славом био крунисан! Радуј се, велики и топли заступниче од Бога нам даровани! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 13. О, пресвети и велики јерарху Христов Василије, светиљко Православних и оградо верних! Погледај са Небеса на ове похвале што ти приносимо и огради нас својим молитвама од страсти и недаћа, сачувај у правој вери и удостој Царства Небеског, да бисмо заједно са тобом и свима Светима у векове векова Пресветој Тројици појали: Алилуја! (трипут) Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ АРХИЕПИСКОПУ КЕСАРИЈЕ КАПАДОКИЈСКЕ О, свети оче Василије, одакле да почнемо да хвалимо твоју величину и твоје подвиге, којима си се уподобио Пастиреначелнику Христу. Да ли по висини и дубини Богословског ума који си стекао, да ли по уздржању и подвизима којима си превазилазио многе, да ли по великој бриги за Цркву коју си тако неустрашиво бранио, да ли по неизмерној љубави према Богу и ближњима којом си изобиловао неизмерно. Јер у твом не тако дугом земном животу све је било савршено. Баш онако, како је то и Господ рекао: "Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески". И ти си, свети Василије, све те таланте које ти је Господ подарио, умножио на стотине пута, показујући примером да човек може да се уздигне у Небеске висине, Божијом помоћи. Зато те је Господ и наградио венцем неувенљивим и овенчао славом неисказаном у Царству Небеском. И ми који смо још на мору живота, верујемо да ти ни сада, свети Василије, не престајеш да се молиш за све нас, и да твоја брига за Цркву Христову неће престати све до светлог и претсказаног Дана Господа Исуса Христа, како си ти у једној својој молитви рекао, коју читамо свакога дана. Па зато, ако у нама има бар једно зрно Божанскога, бар једна трунка доброте, ако све Божије није згасло у нама, помози нам, свети и велики оче Василије, да се та искра вечнога разгори и разбукти у нама, и да се обновимо, као злато у огњу, да се из старог, земног и смртног човека, роди Небески и бесмртни. И не дај, својим молитвама, ако кренемо ка Господу, да застанемо, да се улењимо, да се вратимо као свиња у своје блато, већ да се непрестано трудимо за своје спасење. А помози нам да у овим смутним временима сачувамо Веру Христову у чистоти коју си нам и ти предао, и у којој си тако силно ревновао. Јер сад нам је можда најпотребније да имамо трезвен ум и чисто срце да би остали у Истини, која је Сам Господ Христос. О, Небојављени тајниче Христов, о златна уста Господња, заштито наша и надо наша, велики јерарше Божији Василије, не одбаци ове наше молбе које ти са нечистих усана изговарамо, већ их прими као благопријатне, и спаси нас твојим молитвама Васкрсломе Господу, како би се и ми удостојили оне бескрајне сладости којом се наслађујете сви ви који сте угодили Богу својим савршеним животом. И да и ми, спашени, са свима вама, и са свим силама Небеским запевамо непрестану хвалу Тројичном Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векове. Амин. https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/akatist-svetom-vasiliju-velikom
  5. Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 2. Видевши да је Црква Христова аријанским зловерјем нападнута, покоривши се Божијем призиву, напустио си, свети оче Василије, пустињу коју си толико волео и дошао у град Кесарију. Тамо си примио благодат свештенства и постављен за архиепископа, благовестећи громогласно реч спасења по свим крајевима земаљским и васцели дан поучавајући верне да Богу, Свестворитељу, достојно кличу: Алилуја! Икос 2. Просветљујући разум верних Богопознањем, велики Богозналче Василије, растумачио си природу бића и научио их да Невидљивог Бога познају у творевини руку Његових! Зато и ми, Твојим Богомудрим учењем просвећени, овако кличемо: Радуј се, јер си верне озарио познањем Бога Који је за шест дана све створио! Радуј се, јер си их научио да дивна дела Његова достојно хвале! Радуј се, преизобилна ризницо Богословља! Радуј се, јер си нас научио да у васцелом свету тајне премудрости Божије видимо! Радуј се, јер си поучавао да се и у малим стварима назире величина Божија! Радуј се, јер си изобразио лепоту првостворене светлости! Радуј се, јер си показао велику силу прве речи Божије у васељени! Радуј се, јер си говорећи о биљкама пољским показао брзу пропаст земаљске славе! Радуј се, јер си указао да се у величанству небеских светила види Христос, Сунце Правде! Радуј се, јер си појаснивши трудољубље сићушне творевине људе од лењости одвраћао! Радуј се, јер си човеку, цару васцеле твари, заповедио да над страстима влада! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 3. Будући укрепљен Силом Свевишњега, свети оче Василије, супроставио си се одступнику Јулијану, и умолио си Господа и Његову Пречисту Матер да спречи његову злу намеру према Хришћанима и да сви благодарно ускликну Једином Богу: Алилуја! Икос 3 . Имајући ревност велику по Богу Сведржитељу и мач Његов у руку добивши, брзо си посекао коров паганског Јулијановог безбожништва, а верне у побожности утврдио. Научи и нас, преподобни оче Василије, да чистим животом служимо само Једином Богу, кличући ти овако: Радуј се, јер си гордост Јулијана у богоодступништву одважно разобличио! Радуј се, јер си Христоненависне подухвате његове разрушио! Радуј се, јер си га сузном молитвом као копљем поразио! Радуј се, јер си његову скору пропаст наговестио ! Радуј се, јер си људе Божије, као некада Мојсеј Израиља, од идолослужења ослободио! Радуј се, јер си коров безбожништва истребио! Радуј се, јер си храном Божијих речи верне изобилно наситио! Радуј се, јер си потоцима благодати срца њихова напојио! Радуј се, јер си их саветовао да чврсто држе таблице заповести Христових! Радуј се, јер си учење уста својих животом потврдио! Радуј се, добри и верни слуго Божији! Радуј се, усрдни посланиче винограда Господњег! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 4. Силом Духа Који је у теби живео, умирио си буру гнева цара Валента, који беше обузет аријанском јереси, светитељу Божији Василије. Подарио си мир Светој Цркви светим подвизима твојим и топлим молитвама ка Богу, и Њему се радујући, појао си стално: Алилуја! Икос 4. Слушајући како ти стојиш у истини, јерарху Божији и како се сви верни покоравају твоме гласу, безбожни Валент пожеле да те одврати од праве вере. Тога ради к теби посла епарха свога модеста, а затим и сам дође у Кесарију. Ти се, Богоносни оче Василије, ниси уплашио ни гнева царевога, ни страшних претњи његовог војводе. Ми пак прослављајући твоје чврсто исповедање, овако ти кличемо: Радуј се, непоколебљиви поборниче праве вере! Радуј се, пастиру, спремни да положиш душу за овце своје! Радуј се, јер си чврсто исповедање Петрово показао! Радуј се, јер си ревност Илијину за славу Свете Тројице пројавио! Радуј се, јер си гнев безбожнога цара Богодоличним свештенослужењем умирио! Радуј се, јер си Богомудрим речима уста зловерног водводе зауздао! Радуј се, јер се ниси уплашио претњи прогонства и мучења! Радуј се, јер си смрт за Господа Христа желео да прихватиш! Радуј се, јер си прогонство вере ради претрпео! Радуј се, јер си многим жалостима у радост Господњу ушао! Радуј се, јер си истину Христову пред царевима и владикама неустрашиво исповедао! Радуј се, јер си се чврстим исповедањем показао као верни слуга Цара Небескога! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 5. Показао си се као Богом послана звезда, светитељу Христов Василије, јер си пресветлим лучама милосрђа мрачну ноћ жалости обасјао, маглу невоља одагнао и свима, који у бурном мору житејском пливају, истински пут у Царство Небеско показао, како би сви Богу што их спасава, радосно клицали: Алилуја! Икос 5. Када су сви увидели, светитељу Божији, да си им као отац чедољубиви, у искушењима и жалостима тебе тражише. Ти, пак, према свима милосрдан беше, и тиме им показа живот у вери истинитој. Буди, преблаги оче Василије, брзи помоћник и нама, нападнугим греховима и страстима, јер ти с љубављу кличемо: Радуј се, светиљко љубави, од Христа заблистала! Радуј се, јер си Оца Небеског у милосрђу подражавао! Радуј се, богата ризницо сиромашних! Радуј се, поуздано уточиште убогих! Радуј се, јер си, као некада Јосиф, гладне нахранио! Радуј се, јер си бездомнима и убогима многе домове основао! Радуј се, јер си као добри Самарјанин, својим рукама губавцима ране исцељивао! Радуј се, јер си прогонитеља свога Модеста од болести исцелио и од народне казне избавио! Радуј се, јер си убогу удовицу од оптужбе епархове заштитио! Радуј се, јер си за жену грешницу проштај грехова од Бога измолио! Радуј се, оче сиротих и утехо страдалника! Радуј се, уразумљење и поправљање оних што у греховима пропадају! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 6. Показао си се као проповедник истине Христове целом свету, свети оче Василије, и силом благодатне речи своје, као оштрицом мача, пробадао си огреховљена срца и подстицао их на покајање, да би сви чистим срцем Светој Тројици певали: Алилуја! Икос 6. Заблистао си на своду Цркве као велика лучезарна светиљка, оче Василије, и све поднебеско познањем истините вере просветлио и мрак страсти греховних одагнао, од њих ослободи и нас, који ти овако кличемо: Радуј се, верни служитељу Свете Тројице! Радуј се, Богоозарени тумачу тајни вере! Радуј се, јер си Сина и Духа Сапрестолног као Једносушне Оцу громогласно проповедао! Радуј се, јер си истину о Светлости Превечној од Светлости Превечне вернима протумачио! Радуј се, јер си Господа Спаситеља као Бога Оваплоћеног и Творца свих векова исповедао! Радуј се, јер си на тајинство две природе у једној ипостаси Христа Бога указао! Радуј се, јер си царском силом своје беседе богатима заповедио да житнице своје отворе! Радуј се, јер си од неправедне користи својим учењем многе одвратио! Радуј се, јер си душегубно пијанство речју, као мачем, поразио! Радуј се, јер си суровост и завист из срца истребио! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 7. Желећи да верне сачуваш од зборишта аријанског, ти си, светитељу Божији Василије, све у Цркви украсио и умилни чин Божанствене Литургије мудро саставио и многе молитве као миро мирисно, излише се из твојих Богонадахнутих уста. Њима се молимо за опроштај својих грехова и грехова упокојене браће, и Тројицу Пресвету славимо, кличући: Алилуја! Икос 7. Верни у теби, свети оче Василије, видеше новог Арона када си Жртву Бескрвну Богодолично приносио, будући украшен даровима Духа као одеждом од драгог камења. Предстојећи сада у олтару Цркве Небеске, помјани и нас који ти у умилењу певамо: Радуј се, архијереју Божији, јер си као и Арон преизобилну благодат свештенства добио! Радуј се, јер си велику одважност у молитвама за људе стекао ! Радуј се, мудри приставе тајни Божијих! Радуј се, украситељу чина црквеног! Радуј се, јер си служење Свете Литургије, као и апостол Јаков од Самог Христа научио! Радуј се, молитвениче, Духом Божијим озарени! Радуј се, јер си, како неки видеше, светлошћу Небеском током служења био обасјан! Радуј се, јер си Ангелима као неким пресветлим људима, био окружен! Радуј се, јер се најпре твојом молитвом за примање Тајни Христових припремамо! Радуј се, јер твојим речима уочи Педесетнице коленопреклоно мољења приносимо! Радуј се, јер јерејима васцеле Цркве у служењу дајеш благодатно од Бога укрепљење! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 8. Преподобном Јефрему Сиријском откри се чудесно и преславно виђење о теби, свети Василије. Једанпут му те Бог показа као сунце огњено које висину небеску досеже, а касније преподобни дошавши у Кесарију, виде те где огњеним језиком људе поучаваш и у умилењу ускликну Богу: Алилуја! Икос 8. Сав си пламтео Небеском светлошћу серафимске љубави, Богоносни оче Василије. Речи твоје беху као муња која речи јеретичке спаљује, а душе верних пламеном вером и љубави просветљује. Подари и нама, оче, да молитвом твојом макар и малу искру љубави твоје задобијемо, јер ти овако кличемо: Радуј се, стубе пламенолики, што јереси спаљујеш! Радуј се, јер си огањ вере истините и љубави нелицемерне у себи распламсао! Радуј се, непоколебљиви разобличитељу Аријевих лажи! Радуј се, ватрени ревнитељу вере Христове! Радуј се, јер си посрамио гордост Евномија, што је хулио на Сина Божијег! Радуј се, јер си Македонија спречио да хули на Духа Светога! Радуј се, разрушитељу лажне мудрости Несторијеве! Радуј се, усрдни заштитниче части Пресвете Богомајке! Радуј се, пастиру озарени блистањем љубави Небеске! Радуј се, учитељу вере, који си громогласне речи објавио! Радуј се, Богом засађена маслино, која је многе светитељима Цркве учинила! Радуј се лозо, од које су израсли Богомудри бранитељи Православља! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 9. Васцели зборови јеретички нису се могли супротставити благодатној сили која је у теби обитавала, свети оче Василије. Неког младића, што је у власт сатанину пао, силом молитве своје отео си из замке ђаволске и покајаног га вратио Господу Христу да благодарно пева Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 9. Будући надвладани Богонадахнутом красноречивошћу твојом, свети Василије, и видевши чудо које се на младићу збило, многи се од јеретика, јединој Цркви присајединише. Удостој нас да будемо њена верна и послушна чеда и ми, који ти овако кличемо: Радуј се, јер си све крајеве земаљске Небеским учењем обасјао! Радуј се, јер си благодаћу Христовом мрачне силе ада победио! Радуј се, јер си младића из замке ђаволске ослободио! Радуј се, јер си га Телом и Крвљу Христовом нахранио! Радуј се, јер ниси допустио да пропадну душе, Крвљу Христовом искупљене! Радуј се, јер си Господа Христа умолио да опрости младићу, који је у погубни грех пао! Радуј се, јер си преславним чудом људе задивио! Радуј се, јер си обраћањем заблуделих Ангеле обрадовао! Радуј се, јер си нас научио да од Господа Ангеле чуваре тражимо! Радуј се, јер нам Ангела чувара молитвом својом приближаваш! Радуј се, јер нас од напада ђаволских ослобађаш! Радуј се, у искушењима брзи заступниче! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 10. Желећи да спасе словесну творевину, Творац те показа као снажног заштитника верних и чувара Своје Цркве, да би се кроз тебе светлост Православља целом свету открила, и да сви верни благодарно Светој Тројици непрестано кличу: Алилуја! Икос 10. Стена си Цркве и чврста ограда верних, о, велики међу јерарсима, свети Василије, јер си у граду Никеји двери црквене силом молитве своје отворио и истину праве вере открио, а уста оних што хуле на име Христово зауздао. Нама, пак, који Господа Спаситеља православно исповедамо, заступништвом твојим, оче, отвори двери милосрђа Божијег, да бисмо ти овако клицали: Радуј се, земаљски Ангеле, чувару Цркве Христове! Радуј се, Богом предизабрани заштитниче верних! Радуј се, јер си као некада Илија небо, двери црквене молитвом отворио! Радуј се, јер си храм свети, што га јеретици отеше, поново вернима вратио! Радуј се, јер си верне од јереси оградио! Радуј се, јер ниси допустио да Цркви Божијој нашкоде лажна учења! Радуј се, јер си име Христово, превелико на Небесима, и на Земљи чудима узвеличао! Радуј се, јер си Православље у Васељени утврдио! Радуј се, јер си гордост безбожника понизио! Радуј се, јер се смирење верних тобом узнесе! Радуј се, јер се тобом вера света прослави! Радуј се, јер Цркву Христову дивно украшаваш! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 11. Теби би доликовало појање са Небеса, а не са Земље, преславни Василије, јер си на Земљи био Небеска појава, и разум верних си учењем својим ка Небу уздизао, док их сада са Небеса милостиво гледаш и изобилну благодат дајеш од дароватеља Христа, Којему сада са Ангелима на Небесима певаш: Алилуја! Икос 11. Био си, свети Василије, лучезарна светиљка која многим даровима Божијим и врлинама блиста, и сада просветли, и у врлини поучи, и ка Царству Божијем управи и нас који ти овако кличемо: Радуј се, незалазно блистање Цркве Христове и њен пресветли украсе! Радуј се, јер Хришћане свих векова у вери правој утврђујеш! Радуј се, јер си умножио таланте које ти је Господ подарио! Радуј се, јер си од земаљске мудрости сабрао све што је за спасење корисно! Радуј се, јер си царевом сину у славу правоверја чудесно исцељење даровао! Радуј се, јер ниси презрео целомудрено житије презвитера Атанасија и његове супруге! Радуј се, јер си кротко опраштао онима, који су те вређали! Радуј се, јер си клевете побеђивао смирењем и трпљењем! Радуј се, јер си монасима устројио устав савршеног житија! Радуј се, јер си бројне монахе у обитељи сабрао! Радуј се, јер си Цркви каноне, правилна и спасоносна учења у наслеђе оставио! Радуј се, јер си Богомудрим списима своју драгоцену ризницу поука Хришћанима даровао! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 12. Благодат велику подари ти Христос Бог, свети оче Василије, не само да би заблуделе к покајању приводио него и да би многе невернике ка Христу обратио. Када си се смртно разболео и земаљском крају приближио, лекара Јеврејина си, заједно са женом и децом, светим крштењем просветио и заједно са њима Светој Тројици благодарно запојао: Алилуја! Икос 12. Сви ти верни узносе похвале, о, велики јерарху Василије, и пошто си се на Земљи до краја живота свога у славу правоверја подвизавао, ушао си у Небеску Светињу над светињама, и као верни служитељ Божији пред Свету Тројицу изашао, где се и сада, преблаги оче, молиш за нас, за твоја у вери чеда, која ти с љубављу овако кличу: Радуј се, царски свештениче, преславни Василије! Радуј се, преукрашено обитавалиште Пресвете Тројице! Радуј се, јер си делима чудесним Цара Небеског прославио! Радуј се, јер своју ревност за славу вере ни на самртној постељи ниси напустио! Радуј се, јер си ради обраћања неверника чудесни продужетак живота свога од Бога испросио! Радуј се, јер си га, уставши са самртничке постеље, својим рукама крстио! Радуј се, јер си трудом и мудрошћу силу зловерја победио! Радуј се, јер си за побожне цареве победу над непријатељима испросио! Радуј се, јер си се у труду са Апостолима изједначио! Радуј се, јер по заповести твојој са светитељима Григоријем Богословом и Јованом Златоустим једнаком чашћу просијаваш! Радуј се, јер си непропадљивошћу моштију заблистао и на Небесима славом био крунисан! Радуј се, велики и топли заступниче од Бога нам даровани! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 13. О, пресвети и велики јерарху Христов Василије, светиљко Православних и оградо верних! Погледај са Небеса на ове похвале што ти приносимо и огради нас својим молитвама од страсти и недаћа, сачувај у правој вери и удостој Царства Небеског, да бисмо заједно са тобом и свима Светима у векове векова Пресветој Тројици појали: Алилуја! (трипут) Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ АРХИЕПИСКОПУ КЕСАРИЈЕ КАПАДОКИЈСКЕ О, свети оче Василије, одакле да почнемо да хвалимо твоју величину и твоје подвиге, којима си се уподобио Пастиреначелнику Христу. Да ли по висини и дубини Богословског ума који си стекао, да ли по уздржању и подвизима којима си превазилазио многе, да ли по великој бриги за Цркву коју си тако неустрашиво бранио, да ли по неизмерној љубави према Богу и ближњима којом си изобиловао неизмерно. Јер у твом не тако дугом земном животу све је било савршено. Баш онако, како је то и Господ рекао: "Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески". И ти си, свети Василије, све те таланте које ти је Господ подарио, умножио на стотине пута, показујући примером да човек може да се уздигне у Небеске висине, Божијом помоћи. Зато те је Господ и наградио венцем неувенљивим и овенчао славом неисказаном у Царству Небеском. И ми који смо још на мору живота, верујемо да ти ни сада, свети Василије, не престајеш да се молиш за све нас, и да твоја брига за Цркву Христову неће престати све до светлог и претсказаног Дана Господа Исуса Христа, како си ти у једној својој молитви рекао, коју читамо свакога дана. Па зато, ако у нама има бар једно зрно Божанскога, бар једна трунка доброте, ако све Божије није згасло у нама, помози нам, свети и велики оче Василије, да се та искра вечнога разгори и разбукти у нама, и да се обновимо, као злато у огњу, да се из старог, земног и смртног човека, роди Небески и бесмртни. И не дај, својим молитвама, ако кренемо ка Господу, да застанемо, да се улењимо, да се вратимо као свиња у своје блато, већ да се непрестано трудимо за своје спасење. А помози нам да у овим смутним временима сачувамо Веру Христову у чистоти коју си нам и ти предао, и у којој си тако силно ревновао. Јер сад нам је можда најпотребније да имамо трезвен ум и чисто срце да би остали у Истини, која је Сам Господ Христос. О, Небојављени тајниче Христов, о златна уста Господња, заштито наша и надо наша, велики јерарше Божији Василије, не одбаци ове наше молбе које ти са нечистих усана изговарамо, већ их прими као благопријатне, и спаси нас твојим молитвама Васкрсломе Господу, како би се и ми удостојили оне бескрајне сладости којом се наслађујете сви ви који сте угодили Богу својим савршеним животом. И да и ми, спашени, са свима вама, и са свим силама Небеским запевамо непрестану хвалу Тројичном Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векове. Амин. https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/akatist-svetom-vasiliju-velikom View full Странице
  6. У ноћи између 6. и 7. августа 2020. године, непознати починиоци су покушали да изврше провалу у храм Успења Пресвете Богородице на Великом православном гробљу у Сомбору. Разбојништво је откривено 7. августа, у јутарњим часовима, о чему је одмах обавештена сомборска полиција. Увиђај су извршили инспектори Полицијске управе у Сомбору. Приликом овог разбојничког чина начињена је мања материјална штета. Управа храма Успења Пресвете Богородице на Великом православном гробљу у Сомбору апелује на актуелне градске власти и надлежне органе унутрашњих послова да се у што краћем року открију починиоци овог дела и да се спречи даље пљачкање и скрнављење ове светиње и свих светиња у Сомбору. Српска Православна Црквена општина Сомбор Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  7. У последњој смо недељи Васкршњег поста која се назива Страсна или Велика седмица, или како је Посни триод назива - Седмици спасоносних страдања. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и велих догађаја који се одиграли на те дане. Звучни запис разговора О светим и великим догађајима који су се збили тих дана као и о њиховом значају говори нам протојереј Бобан Стојковић, професор Призренске Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу. У овој емисији говоримо о Великом петку Страдалне седмице Часног поста. Извор: Радио Глас
  8. У последњој смо недељи Васкршњег која се назива Страсна или Велика седмица, или како је Посни триод назива - Седмици спасоносних страдања. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и велих догађаја који се одиграли на те дане. Звучни запис разговора О светим и великим догађајима који су се збили тих дана као и о њиховом значају говори нам протојереј Бобан Стојковић, професор Призренске Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу. У овој емисији говоримо о Великом уторку Страдалне седмице Часног поста. Извор: Радио Глас
  9. Доносимо видео прилоге Острог Тв студија о Светом и Великом уторку - Синаксар, Еванђеље и кратко слово о посту.
  10. Доносимо видео прилоге Острог Тв студија о Светом и Великом понедељку - Синаксар, Еванђеље и кратко слово о посту.
  11. У последњој смо недељи Васкршњег поста која се назива Страсна, Страдална или Велика седмица, или како је Посни триод назива - Седмици спасоносних страдања. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и велих догађаја који се одиграли на те дане. Звучни запис разговора О светим и великим догађајима који су се збили тих дана као и о њиховом значају говори нам протојереј Бобан Стојковић, професор Призренске Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу. Извор: Радио Глас
  12. На основу одлуке Владе Републике Српске о забрани јавних окупљања због евентуалног ширења Корона вируса сва најављења предавања на нашој трибини у Епархијском културном центру су отказана. Наша Православна Црква се моли увијек, па и сада, за добро и здравље нашег народа и читавог свијета. Зато апелујемо на наше вјернике да обавезно наставе посјећивати наша православна богослужења у Великом посту јер нам је то најјаче оружје против свих болести и свих земаљских невоља. Из канцеларије Епархије зворничко-тузланске Извор: Епархија зворничко-тузланска
  13. Иако је најстарији, Велики пост није увек трајао 40 дана плус Страсна седмица. Како се временом мењала дужина поста, тако се мењала и богослужбена динамика. Али, службе које су присутне у Великом посту, нису карактеристичне за друге постове. Зашто је то тако, открива протонамесник Бранко Чолић, парох Храма Покрова Пресвете Богородице. Да је пост сусрет Бога и човека, потврђује отац Бранко који подвлачи да је пост наша жртва Богу. „Христос тражи од нас да принесемо сами себе“, истиче свештеник који додаје да су вера, покајање, смирење, праштање и дела милосрђа неопходне компоненте за подвиг поста. Отац Бранко говори о Великом канону Светог Андреја Критског, о Литургији Пређеосвећених дарова, молитви Светог Јефрема Сирина, о Посном триоду. Закључује да свој ум и срце усмеримо ка Господу а не да га посматрамо као пословног партнера са којим размењујемо причешће за посну храну. Извор: Радио Источник
  14. Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју чита се велики покајни канон Светог Андреја Критског. О значају и значењу канона говори нам протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Нишу. Звучни запис разговора Извор: Радио Глас
  15. Сачувано 322.778 имена српских хероја који су пали у Великом рату недеља, 01.12.2019. (Фото Танјуг) Промоција капиталног пројекта „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату архивске грађе Војног архива”, одржана је у Дому Војске Србије у Београду. Изасланик председника Републике и врховног команданта, Никола Селаковић, истакао је да је то откривање до сада највећег споменика српском војнику, највећем хероју Великог рата, највећег сукоба које је човечанство до тада запамтило. „Управо је својом иницијативом, као министар одбране, данашњи председник и врховни командант Војске Србије Александар Вучић подржао овај пројекат, оспособио надлежне институције свиме оним што је било потребно да се реализује и угледао светлост дана. И као да смо чекали читав један век да обављамо многе одавно заборављене или скрајнуте националне задатке - пописати наше жртве у Великом рату и једном за свагда затворити уста онима који желе да оповргну истину да је малена Србија својим жртвама себе узвисила и показала читавом свету, како то Његош каже да 'бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака'”, рекао је Селаковић, преноси Танјуг. Према његовим речима, у Великом рату је победио српски војник, не зато што је био обученији, не зато што је био боље наоружан, већ из два разлога - Прво зато што је био најиздржљивији, а друго што га је од свих његових противника красио неупоредиво јачи морал. И управо је морал она вредност на којој се заснива снага војске у одсудним моментима њенога деловања и како то у својим успоменама каже велики војвода Живојин Мишић - некада није важно да ли си физички јачи и технички опремљенији, него да праву ствар урадиш у правом моменту и на прави начин, навео је Селаковић. Истиче да је данас тај моменат, моменат да многе праве ствари радимо на прави начин. Зато данас промовишемо ово капитално дело и стојимо поносни пред својим прецима, извињавајући се онима чија имена још ту нисмо уписали и дајемо себи задатак да у периоду пред нама, та имена допишемо, нађемо и класификујемо и објавимо, казао је Селаковић. Говорећи о значају пројекта, он је истакао да овај подухват није издавачки подухват године, деценије, већ издавачки подухват века, јер је успео да сачува од заборава 322.778 имена и презимена наших славних предака, славом овенчаних српских војника и њихових команданата, који су у биткама говорили не „напред” него „за мном” и први својим примером показивали шта су спремни да жртвују за част и слободу отаџбине. Изасланик председника Републике је на промоцији, како је саопштено, објавио и иницијативу коју је председник Вучић пре непуна три месеца покренуо управо са једним од три историјска института у Србији - да више од 20 година после НАТО агресије, будемо први пут одговорни у последњих 100 година и попишемо све жртве које су пале у НАТО агресији. Таква иницијатива је покренута и на томе се већ ради. Али нису то само жртве НАТО агресије, то су и ратови деведесетих и ту имамо обавезу и према синовима свога народа и отаџбине чија имена не смеју да остану заборављена. Оно чему би се радовали сви који су пописани овде и њихове сени јесте да виде Србију која се уздиже са колена, да виде Војску Србије која више не укида своје институције старије од једног века, већ јача постојеће, успоставља нове и обнавља старе, рекао је Селаковић. Радовали би се, наглашава, да виде и војску која је најопремљенија у претходних неколико деценија, да је Србија данас једина држава у овом региону у којој се у првих шест месеци ове године више деце родило него у истом периоду лане, радовали би се да виде да постоје они који се свим силама, као што су и они за Србију гинули, данас за Србију боре и за њу живе, нагласио је Селаковић Навео је да имамо још много тога да урадимо, али је важно да смо почели, а најважније да не одустајемо. Ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић подсетио је да је у односу на бројност популације, Србија у Првом светском рату имала највећи проценат страдалих, како међу војницима, тако и у цивилном становништву. Пројекат је реализован у Војном архиву од 2013. до 2018. године. Попис жртава рата који ни у ком случају није завршен, садржи имена свих српских грађана страдалих у Великом рату без обзира на верску и националну припадност, нагласио је генерал Радовановић. Он је додао да Војни архив оставља могућност да се предметна база у будућности допуни новим подацима из других архива из земље и иностранства. Захвалио је свима који су учествовали у изради овог капиталног пројекта, нарочито председнику Вучићу и министру одбране Александру Вулину који су подржали и помогли његову реализацију. Ово капитално дело представили су академик проф. др Мира Радојевић, проф. др Александар Животић и пуковник др Миљан Милкић, који су говорили о изазовима са којима су се сусретали током рада на њему, као и о значају тог изузетног истраживачког напора који је пројекат подразумевао. Пројекат, како се могло чути, садржи личне податке, време и место страдања, војну јединицу којој је жртва припадала и сам извор података, што податке чини проверљивим, и на тај начин, први пут у домаћој историографији имамо утврђен прецизан списак страдалих, у коме је постојање и страдање сваке жртве документовано. У завршном делу свечаности, изасланик председника Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, обишли су мултимедијалну поставку овог пројекта у Атријуму Дома Војске Србије.
  16. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 14. новембра 2019. године на свечаности у Патријаршији српској у Београду орден Светог Саве г. Миланчету Милићевићу, привреднику из Београда и великом добротвору Српске Православне Цркве и народа. У светлости празника Светих бесребреника Козме и Дамјана, који су послушали Христову заповест: на дар примистe, на дар и дајите (Мт. 10, 8), а чији пример својим животом и делом сведочи г. Миланче Милићевић и његова благочестива породица из Београда, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је донео одлуку да одликује тог великог добротвора Цркве и доброчинитеља српског рода орденом Светог Саве другог степена. Уручујући високо црквено одликовање, Његова Светост Патријарх је истакао да је Свети Архијерејски Синод препознао дела и доброчинства г. Миланчета Милићевића, привредника и узорног православног хришћанина из Београда. -Ви сте показали велику веру и љубав према Цркви и нашем народу. Изашли сте у сусрет потребама Српске Цркве, несебично сте помагали најмлађе и нејаке. Наш народ каже: рука која даје не остаје празна. Молимо се Господу да помогне да се та изрека потврди и у Вашем животу, како бисте наставили да дајете као и до сада, не само Вашој породици и ближњима, већ свом српском народу. Добра дела која чинимо другима пратиће нас и у овом и у оном животу, та дела су велика и пред људима и пред Богом, поручио је Његова Светост Патријарх. У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог степена, додељује г. Миланчету Милићевићу за његову делатну љубав према Мајци Цркви нарочито показану бригом према ближњима и несебичним помагањем изградње и обнове храмова и манастира у многим епархијама Српске Православне Цркве. Захваљујући Његовој Светости Патријарху и члановима Светог Синода на високом црквеном признању, а својој породици, пријатељима и пословним сарадницима на подршци, г. Милићевић је заблагодарио Господу на обиљу благослова којим је наградио њега и његову породицу. -Ово признање је само кап у мору доброга што сам примио од Господа. Живети у окриљу Цркве и радити на добробит свог народа - томе су ме научили моји родитељи, а тај завет преносимо, моја супруга Александра и ја, и нашој деци: Магдалени, Маријани и Богдану. Користим прилику да Вас обавестим да смо прикупили средства за два најсавременија медицинска апарата неопходна Гинеколошко-акушерској клиници, речи су г. Милићевића на које нико од присутних није остао равнодушан. Свечаности у Патријаршији српској, поред породице, пријатеља и пословних сарадника г. Милићевића, присуствовали су и главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић; протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, на чији предлог је Свети Синод и одликовао г. Милићевића; шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић; управник Патријаршијског двора г. Владимир Јелић; као и представници Информативне службе Српске Православне Цркве и Црквене телевизије Храм. Извор: Инфо-служба СПЦ
  17. О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке. Звучни запис разговора Извор: Радио Глас
  18. Душан Илић: Светодмитарска лента BY СТАЊЕ СТВАРИ on 8. НОВЕМБРА 2019. • Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату! Душан Илић (Фото: Лична архива) Када говоримо о 9. мају, Дану победе на нацизмом и фашизмом, многима ће прва асоцијација на овај догађај бити величанствена победа руског народа (у униформама Црвене армије) над германским завојевачем. Вероватно, једна од највећих победа руског православног народа све више се последњих година прославља ношењем двобојне ленте. Она је широј јавности много познатија као Георгијевска лента. Установљена је још у време царице Катарине Велике, 1769. године, као део Ордена Светог Ђорђа, те је у његову част и понела име. Од настанка па до данашњих дана она је била двобојна. У почетку црно-жута (боје које су сматране царским и ромејским), да би у совјетско време постала црно-наранџаста. Чак ни антиправославна бољшевичка власт није успела да истисне сећање на Георгијевске боје, те је ово једини симбол из царских времена који је преживео комунисте. Једина модификација је учињена у том погледу што је жута боја појачана, те је тако прерасла у наранџасту. Иако је формално у Русији још пре готово три деценије комунизам пао, а стара руска знамења поново враћена у употребу, било је потребно наћи заједничку тачку пресека свих великих руских победа, како оних из царске епохе, тако и оних из Другог светског рата. Као најпогоднији симбол свих руских победа, Георгијевска лента се природно наметнула, па је тако од 2005. године она део – како државне, тако и народне – прославе свих важнијих догађаја руске историје. С друге стране, у – од бољшевика измишљеним – постсовјетским републикама, које се према бројном руском живљу понашају слично као и Хитлерова Немачка, овај симбол представља мимикрију сећања на руску прошлост, па је тако она својеврсна замена за руску заставу и друге симболе. Симптоматичан је и пример дресова ФК Шахтјора из Доњецка који управо преко Георгијевских боја показује приврженост руском свету. Георгијевска лента или трака светог Ђорђа Поставља се сада питање, да ли ми Срби имамо неки сличан симбол којим бисмо обележили неку велику победу или сећање на наше славне претке погинуле у свим ратовима? Подлога за тако нешто постоји. Наиме, пре извесног времена Влада Србије је донела одлуку да се у знак сећања на Дан примирја у Првом светском рату уведе као симбол Наталијина рамонда, цвет са Кајмакчалана, који виси окачен на црно-зелену ленту. Ова лента узета је са Албанске споменице, тј. то је трака уз коју је ношена Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Од обнове српске државности пре два века, ми немамо величанственију победу од оне у Балканским и Првом светском рату. Ово је неспоран део наше војне, али и свеукупне нововековне историје. Стога, не би било згорег, по угледу на Русе, увести као свесрпски симбол победе у Првом светском рату, али и у свим ратовима, Светодмитарску ленту црно-зелене боје. Зашто таквог назива? Прво, зато што Срби од светих ратника највише поштују култове Светог Ђорђа и Светог Димитрија. С обзиром да су Руси већ осмислили Светогеоргијевске боје, ми бисмо могли осмислити Светодмитарске боје. Нарочито из разлога што се празник Светог великомученика Димитрија и обележава почетком новембра, у време ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Даље, ово би било везано за наше старе ратничке култове, који су временом добили свој православни смисао. Такође, ово би могао бити један од симбола српског света. Њега би могли користити и они Срби који се данас из разних разлога тако не изјашњавају, али у фрагментима памте и чувају своје српско порекло. Нпр. поједини „Македонци“, Шопи из западне Бугарске, „Румуни“ из Темишварског Баната, „Грци“ са севера Грчке, Горанци, Буњевци, па чак и понеки „Албанци“ из Албаније. Па нпр. када Шопи из Годеча у западној Бугарској славе Видовдан као дан своје општине, они ће моћи као мимикрију свог српског идентитета да користе управо црно-зелене боје. Извор: drina.info Зашто ове боје? Зелена представља маслинасту боју униформе српског војника из Првог светског рата, док црна симболизује тугу за свим ратницима палим за наше Отачаство. Стога би, ова лента могла представљати и свесрпски војнички симбол, који би могао бити коришћен у обележавању свих важнијих догађаја из наше војне историје, па чак и оне око које смо и данас подељени, из периода Другог светског рата. Могла би бити израђена и Светодмитарска застава, са којом би се много лакше идентификовали они наши грађани који не желе себи да признају да су Срби или они који родољубље повезују са шовинизмом. Они који мисле да је песма „Ко то каже“ националистичка, а плачу уз „Пукни зоро“, моћи ће да оно мало родољубивог што свако од нас носи у себи, искажу кроз један осмишљени српски симбол. Уз ово би било пожељно да и неко мало веће српско спортско друштво (неки Раднички, Младост, Борац итд.) понесе назив Солунац (у част наших предака), као и црно-зелене боје. Ово свакако не би била замена нашој националној тробојци, већ допуна симболике обележавања наше славне прошлости, која би појачала нашу националну свест, али и подстакла неке наше бивше сународнике да се сете ко су им били преци. Предлог графичког изгледа Светодмитарске заставе (Аутор: Душан Илић) Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату! Душан Илић, Институт за европске студије
  19. Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик. Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама. Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић) Извор: Манастир Михољска Превлака
  20. Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик. Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама. Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић) Извор: Манастир Михољска Превлака View full Странице
  21. Ове године навршава се пуних осам векова од догађаја који се 1219. године десио у Никеји. Тада је хиландарски монах Сава од Васељенског Патријарха Манојла Првог Сарантена добио аутокефалност за Српску Цркву. Први архиепископ је постао светитељ Сава. У овом броју нашег часописа пред читаоце доносимо извод из књиге Живот Светог Саве, где Свети Владика Николај догађај добијања аутокефалности описује напомињући да се Свети Сава извињавао и молио да некога другог изаберу за архиепископа, наглашавајући своју недостојност за тако узвишен чин. По жељи Патријарха, Цара, али и свих монаха из пратње Светог Саве, ипак је изабран саглашавајући се са вољом Божијом. Уследила је велика посвећеност око организације нове архиепископије на просторима српских земаља. Ту је и текст Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина, који представља уводник у импресивну монографију ”Жичка Епархија – осам векова светосавског континуитета – историја, манастири, цркве”, чији су коаутори Гордана Гаврић и др Драгољуб Даниловић. Текстови Епископа др Јована (Пурића), ђакона Александра Пејовића, дипл. историчара Александра Пауновића расветљавају важне аспекте лика и дела првог српског Архиепископа. Ђакон Стефан Милошевски је са енглеског језика превео текст Џима Фореста, под насловом “Сећање на митрополита Антонија Блума“, где нас упознаје са занимљивим детељама из живота овог угледног црквеног великодостојника и богослова. Ђакон Саво Величковић је написао текст “Света Тајна Исповести и њен однос према Светој Литургији“, где ову веома важну тему анализира са богословског становишта уз критичке осврте на поједине моменте савремене праксе. Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту “Замена теза – О две секуларизације“ износи одређене моменте из црквеног живота и практиковања обичаја, које сагледава у ширем контексту изазовне друштвене теме о секуларизацији. Протонамесник Дејан Марковић на “Страници православног хумора“ доноси нове хумористичне приче. У рубрици Лирски благовесник, др Драган Хамовић нам кроз текст “Припадати земљи; О поезији Владимира Јагличића“, представља овогодишњег добитника награде Жичка хрисовуља. Песме Лазара Хамовића сведоче о сусрету даровитог дечака са лепотом и узвишеношћу Православља, што свој израз проналази у стиховима који сведоче да песници и даље расту међу нама. У рубрици Прикази налази се текст Радмиле Мишев, посвећен књизи за децу “Мала прича о великој Жичи“, аутора Милоја Радовића. Књига је изашла са благословом Епископа жичког Г. др Јустина, а илустрације је радио даровити краљевачки сликар Бојан Миљковић. Књига древну Жичу приближава срцима најмлађих, али је поучна и онима који нису заборавили да буду деца. Ђорђе Чоловић нам доноси приказ књиге “Приче из Великог рата“, посвећене сећањима чачанских свештеника који су били сведоци ратних дешавања у току Великог рата, рата који је требало да оконча све ратове. Велики труд и жеља вероучитеља Милоша Живановића да од потпуног заборава спаси ове вредне и непроцењиве приче о страдању нашег човека, народа, и цркве овековечена је у овој вредној књизи. Рубрика Веронаука доноси текст Драгане Ђурић и Ане Црепуљаревић под насловом “Жички светионик знања – О.Ш. Живан Маричић у Жичи“. Историја Манастира Жиче и школе у насељу Жича приказују испреплетаност наше просвете и духовности. Марко Јоргић у тексту под насловом “Вероучитељи у улози филмског редитеља и глумца“, извештава о догађају у Основној школи ,,Вук Kараџић” у Kраљеву, где је покренут едукативни серијал епизода на тему паметног и безбедног коришћења мобилних телефона, тј. о њиховој употреби и злоупотреби са којом се сусрећу младе генерације. Циљ овог серијала је едукација младих, подизање свести о функционисању савремене технологије у свакодневном животу, њеним добробитима, као и злоупотребама истих. У овом серијалу поред ученика седмог разреда улоге су имали и наставници, и то наставник верске наставе Михајло Живковић, наставник српског језика Јасмина Стоисављевић и Марија Радосављевић, наставник ликовне културе. „Фокус генерација“ ушла је у финале КРЕФ такмичења у борби за ,,Просветни оскар“, које се одржава од 4. до 6. октобра. Протођакон Александар М. Грујовић нас упознаје са богослужбеним активностима Епископа жичког Г. др Јустина у претходном периоду. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа Извор: Епархија жичка
  22. На московском Богословском факултету за постдипломске студије Светог Кирила и Методија од 11. до 13. априла 2019. одржава се VI међународна патристичка конференција „Свети Василије Велики у богословској традицији Истока и Запада“. У форуму учествује више од 20 иностраних и руских научника, патролога, богослова и историчара Цркве, специјализованих за проучавање богословског наслеђа Светог Василија Великог. Ову научну конференицију отвориће митрополит волоколамски Иларион, ректор овог Факултета. У оквиру конференције организоваће се следеће тематске секције: Свети Василије и његово богословско наслеђе, Свети Василије Велики: историјско-културни и књижевни контекст, Тринитарно богословље Св. Василија Великог, Егзегетска питања Светог Василија Великог, Морално-аксетско учење Св. Василија Великог у историјском контексту, Литургичко наслеђе Светог Василија Великог, Богословље Светог Василија Великог и потоња хришћанска традиција, Богословље Василија Великог и источна хришћанска традиција. Извор: Српска Православна Црква
  23. Руски документаристи су почели снимање филма о истакнутом хирургу, Светитељу, архиепископу Симферопољском и Кримском Луци (Војно-Јасенецком) у вези са растом интересовања у друштву према личности тог човека, - саопштила је РИА Новости аутор будућег филма Татјана Сорокина. Успомена на Светитела Луку се светкује 11. јуна. Прикупљамо данас и најситније информације, јер је прошло више године откако је преминуо Светитељ, те људи, који су га познавали, већ су поодмаклих година. Прикупљамо сведочанства оних људи, који су или радили заједно с њим, или су се можда лечили код њега, - рекла је Сорокина. Према речима аутора филма, за њу Светитељ-хирург Лука није само „човек који је проповедао, већ који је много преживео захваљујући својој вери. Није клонуо, те је многе спасио – у правом и преносном смислу, те и даље спасава, већ после своје смрти“. Медицински радови Војно-Јасенецког за многе лекаре-хирурге и даље су приручне књиге, додала је наша саговорница. Ради примера је Сорокина навела случај 90-годишњег ветерана из Тамбова, тешко рањеног у време Великог Отаџбинског рата, коме је Светитељ Лука сачувао живот, извршивши невероватно сложену операцију. Тај је човек жив захваљујући Војно-Јасенецком. Њему је одломак тенковске гранате згњечило прса, те се сматрало да не може да буде спашен. Утоварили су га у воз и однели у Тамбов. Тамо му је Војно-Јасенецки направио метална ребра, поправио грудни крш помоћу неких магнета. Иначе, с тим металним ребрима он живи и данас. Он је оженио болничарку, која је помагала Светитељ у-хирургу, - испричала је Сорокина. Она је изразила наду да ће у Москву и друге градове Русије донети из Свето-Тројицке саборне цркве у Симферопољу мошти овог свеца да би свет могао да им се поклони и целива их. Том догађају би могла да буде уприличена и премијера филма на Првом каналу ТВ. Раније је исти колектив аутора из ТВ компаније „Око“ створио филмове „Свеци 20. века“, „Поклони мудраца“, „Пут у Русију“, Храм Гроба Господња“. Архиепископ Лука (Војно-Јасенецки, 1877-1961) – хирург и духовни писац, од маја 1946. године је био архиепископ Симферопољски и Кримски, носилац Сталинове награде за медицину. Он је био неколико пута ухапшен. Током свог живота је он посетио многе градове Русије и Украјине. Канонизован је међу новомученицима и исповедницима Русије 2000. године. http://serbian.ruvr.ru/
×
×
  • Креирај ново...