Претражи Живе Речи Утехе

Нови допринос сарадњи Православног богословског факултета у Београду и Санктпетербуршке духовне академије Одлуком Научног савета Санктпетербуршке духовне академије, под председништвом ректора Академије Епископа петергофског Силуана, од 29. децембра 2021. године, др Владислав Пузовић, ванредни професор на Групи за Историју Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду, изабран је за почасног доктора Санктпетербуршке духовне академије. У образложењу одлуке истиче се научни допринос професора Владислава Пузовића проучавању српско-руских духовних и богословских веза, његова активност везана за сарадњу Санктпетербуршке духовне академије и Православног богословског факултета, као и научни ангажман у релевантним издањима Санктпетербуршке духовне академије. Извор: spbda.ru

Почасни Патријаршијски егзарх све Бјелорусије Митрополит Филарет (Вахромејев) прeставио се у Господу 12. јануара 2021. године, у 86. години живота. Владика Филарет је претходно био хоспитализован у једној од клиника у Минску. Вријеме и мјесто испраћаја покојника биће накнадно објављени. Митрополит Филарет (у свијету Кирил Вартоломејевич Вахромејев) рођен је 21. марта 1935. године у Москви у породици државних службеника. Дјед, Александар Иванович, познати јарославски трговац, од 1913. године био је наследни племић. Отац, Вартоломеј Александрович (1904-1984), био је наставник музичке школе Гнесинског на Московском конзерваторијуму, аутор уџбеника „Основна теорија музике“. За састављање уџбеника црквеног пјевања за богословске школе одликован је Орденом Св. Књаза Владимира II степена. Мајка Александра Феодоровна Вахромејева (1903-1981) и старија сестра Олга Вартоломеевна Вахромејева (1925-1997) такође су биле наставнице московских музичких школа. Године 1953. завршио је средњу школу бр. 557, а истовремено музичку школу у класи хорског пјевања и контрабаса. Дипломирао је 1957. године у Московској богословији и уписао Московску духовну академију. На другој години Академије, 3. априла 1959. године, намјесник Тројицке-Сергијеве лавре архимандрит Пимен (Хмелевски), постригао га је у монаштво са именом Филарет у част праведног Филарета Милостивог. У току Божанствене литургије у Богојављенском саборном храму у Москви, 26. априла 1959. године, Његова светост Патријарх московски Алексеј I рукоположио га је за јерођакона. Дипломирао је 1961. године на Московској духовној академији и одбранио кандидатску дисертацију на тему „Пастирско старање о душама Митрополита московског Филарета, према његовим писмима“. Задржан је као професор стипендиста на Московској духовној академији. У новембру исте године постављен је за наставника Московске духовне академије, а 14. децембра на Божанственој литургији у храму праведног Филарета Милостивог у Патријаршијским одајама Тројицке-Сергијеве лавре, Његова светост Патријарх Алексеј га је рукоположио у чин јеромонаха. У септембру 1962. године постављен је за првог помоћника главног васпитача Московске духовне академије; од јуна 1963. главни је васпитач Московске духовне академије. У Успенском храму Тројицке-Сергијеве лавре, 4. августа 1963. године Епископ Волоколамски Питирим (Нечаев) одликовао га је чином игумана са правом ношења крста са украсима и надбедреника. Исте године, 8. октобра, Патријарх Алексеј га је уздигао у чин архимандрита. Од септембра 1963. године био је задужен за постдипломске студије на Московској духовној академији. Одлуком Светог синода од 8. октобра 1965. године изабран је за Епископа тихвинског, викара Лењинградске епархије. За епископа је наречен 23. октобра 1965. године у цркви Лењинградске духовне академије. Хиротонисан је 24. октобра на Божанственој литургији у храму Свете Тројице Александро-невске лавре. Богослужење су извршили Митрополит лењинградски и ладошки Никодим (Ротов), Архиепископ пермски и соликамски Леонид (Пољаков), Архиепископ херсонски и одески Сергије (Петров), Архиепископ мински и белоруски Антоније (Мелников), Епископ кировски и слободски Јован (Иванов), Епископ вологодски и великоустјужски Мелхиседек (Лебедев). Од 1961-1965. био је секретар комисије Светог синода за јединство хришћана. Одлуком Светог синода од 14. маја 1966, постављен је за Епископа дмитровског, викара Московске епархије и ректора Московске духовне академије. 7. октобра исте године именован је за члана уредништва часописа „Теолошки радови“. 28. новембра 1968. именован је за другог замјеника предсједника Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије. 20. марта 1969. године укључен је у Комисију Светог синода за јединство хришћана. 16. децембра исте године укључен је у Комисију за проучавање питања канонизације јапанског Архиепископа Николаја. Посјетио је Јапан. Од 6. септембра 1971. до 25. августа 1972. привремено је управљао Калининском епархијом. Његова светост Патријарх Пимен је 9. септембра 1971. године Епископа Филарета одликовао чином архиепископа. Исте године, 19. октобра, разријешен је дужности замјеника предсједавајућег ОВЦС-а према сопственом захтјеву. Одлуком Светог синода од 18. априла 1973. године именован је за архиепископа берлинског и средњеевропског, Патријаршијског егзарха Средње Европе. 7. маја 1974, изабран је за почасног члана Московске духовне академије. 15. априла 1975. године одликован је чином митрополита. 3. марта 1976. године изабран је у Комисију Светог синода за хришћанско јединство и међу црквене односе. 2. септембра 1977. године добио је право ношења друге панагије. Одлуком Светог синода од 10. октобра 1978. године постављен је за митрополита минског и бјелоруског; од 12. октобра – Патријаршијски егзарх Западне Европе. Више пута је посјећивао парохије егзархата. 16. новембра 1979, повјерена му је привремена управа Корсунске епархије (у вези са преласком епископа корсунског Петра (Лјулие) у надлежност Православне цркве у Америци). 23. децембра 1980. именован је за члана комисије Светог синода за организацију прославе 1000-годишњице крштења Русије.Одлуком Светог синода од 14. априла 1981. године постављен је за предсједавајућег Одјељења за спољне црквене односе и сталног члана Светог синода. 22. јула исте године именован је за замјеника предсједника комисије Светог синода за припрему прославе 1000-годишњице Крштења Русије. 19. децембра 1983. године изабран је за предсједника Јавне комисије за односе са вјерским круговима који су иступали за мир.1. фебруара 1984. године, разријешен је дужности егзарха Западне Европе, сагласно сопственој молби. 19. априла 1985. повјерена му је брига о православним парохијама у Финској. 24. марта 1985. године награђен је пригодном панагијом на којој је приказана Жировичка икона Богородице. 4. јула 1988, награђен је Панагијом за активно учешће у припреми и одржавању јубиларних прослава посвећених 1000-годишњици Крштења Русије. 1988. године, на оснивачкој конференцији Удружења креативне интелигенције „Свијет културе“, изабран је за њеног потпредсједника. 15. децембра 1988. ушао је у изборну комисију за избор народних посланика СССР-а из мировног покрета уједињеног од Совјетског мировног комитета и из Удружења за сарадњу Уједињених нација у СССР-у. За егзарха Бјелорусије са титулом „митрополит мински и гроднински, патријаршијски егзарх бјелоруски“ постављен је 16. октобра 1989. године. Одлуком Светог синода од 13. новембра 1989. године, ослобођен је, према молби, дужности предсједавајућег ОВЦС-а уз очување сталног чланства у Светом синоду све док ово питање не буде ријешено на Архијерејском сабору. Одлуком Архијерејског сабора од 30. до 31. јануара 1990. постао је митрополит мински и гродински, патријаршијски егзарх све Белорусије.1990-1995. био је посланик Врховног совјета Бјелорусије, члан Комисије за образовање, културу и очување историјског наслеђа. 1990. године изабран је за члана Савјета бјелоруског огранка Међународног фонда за словенске писмености и словенске културе, предсједавајућег Комисије Врховног савјета БССР-а за парламентарну етику. 16. јула 1990. именован је за предсједника комисије Светог синода за помоћ у напорима у превазилажењу последица чернобилске несреће. Од јануара до децембра 1991. године – народни посланик СССР-а. Од 18. фебруара 1992. године – митрополит мински и слутски, патријаршијски егзарх све Бјелорусије, свештеноархимандрит Успенског Жировитског манастира.28. децембра 1993. именован је за предсједника Синодалне богословске комисије, формиране од Комисије за јединство хришћана. Од 3. фебруара 1994. – свештеноархимандрит Благовештењског Љаденског манастира. Од 28. децембра 1996. до 17. јула 1997. привремено је управљао Полотском епархијом, од 28. фебруара до 4. јула 2002. привремено је управаљао Могиљевском епархијом. Од 27. јула 2009. године – члан Међусаборног присуства Руске православне цркве. 21. марта 2010. године добио је право коришћења Предностног крста током богослужења на територији Бјелоруског егзархата.Одлуком Светог синода од 5. до 6. октобра 2011. године (бр. 100) разријешен је мјеста предсједавајућег Синодске библијско-теолошке комисије на основу сопствене молбе. Синод је одлучио да изрази дубоку захвалност митрополиту Филарету на дуготрајном предсједавању Синодском комисијом, „захваљујући којој су се унутарцрквене и међународне теолошке расправе развиле на високом нивоу, организован је озбиљан дијалог између црквеног научног свијета и свијета свјетовне науке, на теолошка питања која су архијереји слали комисији благовремено је одговарано “. Одлуком Светог синода од 25. децембра 2013. године (бр. 125), умировљен је у вези са сопственом молбом. Синод је именовао Његово високопреосвештенство митрополита Филарета за почасног патријаршијског егзарха све Бјелорусије, задржавајући му право да учествује у раду Светог синода и почасно мјесто на богослужењима и званичним церемонијама. Превод: Протопрезвитер Остоја Кнежевић Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост бугарски патријарх Неофит постао је 4. децембра 2019. почасни члан Словенске литерарне и уметничке академије. Свечаност доделе награде одржана је током представљања међународне антологије „Хлеб наш насушни“, која садржи стихове познатих бугарских и страних писаца и песника о речи, Богу и моралу. Елка Нјаголова, председница Словенске литерарне и уметничке академије, честитала је патријарху Неофиту желећи му дуго година да води Бугарску Православну Цркву и да буде духовни стожер своје отаџбине. Нагласила је и чињеницу да су Савез бугарских писаца и Савез бугарских новинара са великим ентузијазмом учествовали у припреми књиге. Његова Светост је честитао свим писцима и ствараоцима речи, подстичући их да раде још више интелектуалном пољу. Догађај је настављен представљањем књиге. Патријарха Неофита је пратио архимандрит Василије, протосинђел Софијске митрополије, а свечаном чину су присуствовали амбасадори, писци, песници, посланици, друштвени радници, јавне личности. Извор: Инфо-служба СПЦ

На седници одборници Скупштине општине Сремски Карловци усвојили су решење о именовању досадашњег вршиоца дужности директора Туристичке организације (ТООСК) Дејана Манојловића директора те установе у наредном четворогодишњем мандату, а дипломираног правника из Новог Сада Радослава Јанковића за директора ЈКП „Белило”. Прихваћен је извештај о реализацији општинског буyета у првој половини године и донета Одлука о изменама и допунама Плана детаљне регулације старог центра Сремских Карловаца, који је иницирала Епархија сремска. Скупштина се сагласила с предлогом да се приступи изради измена Просторног плана општине на иницијативу АД „Полет”, садашњег власника карловачке циглане, као и са свим предлозима за доделу општинских признања која се додељују поводом Дана Сремских Карловаца, 16. септембра. Донете су и одлуке којима се уређује обављање више комуналних делатности на територији Карловаца. Ове године титулу почасног грађанина Сремских Карловаца понеће епископ сремски Василије, а Повељу председник „Бранковог кола” Ненад Грујичић, драмска уметница Гордана Ђурђевић Димић, др Драгана Лукић, музичар Бобан Yевердановић и самохрани отац четворо деце Владимир Напрта. Општинска захвалница за достигнућа остварена у току године припашће Удружењу спортских риболоваца „Дунав”. Владика Василије, како је рекао шеф одборничке групе Српске радикалне странке у локалном парламенту Драган Тришић, други је архијереј Српске православне цркве који је у протеклу стотину година понео ласкаво признање почасног грађанина и он је личност која је то и заслужила. За више од три деценије на епископском трону, како је између осталог рекао Тришић, владика Василије је успео да обнови све фрушкогорске манастире, у истом периоду рестауриране су и карловачке цркве, Богословија „Свети Арсеније”, а на путу да то доживи је и Светосавски дом, који ће коначно добити намену за коју је и грађен, а то је смештај архивске грађе. Усвојено је решење о именовању досадашњег в. д. директора Туристичке организације Дејана Манојловића за директорате те установе у наредном четворогодишњем мандату, а дипломираног правника из Новог Сада Радослава Јанковића за директора ЈКП „Белило” Говорећи о шестомесечном извештају о реализацији општинског буyета, члана Општинског већа задужен за финансије Мина Минић рекао је да је остварење планираних прихода од 41 одсто оно што се одмах може приметити. По његовим речима, идеално би било да је буyет остварен 50 одсто од планираног. – Капитални трансфери од других нивоа власти у корист општине су један одсто, и то је најмањи проценат остварења прихода, али то не треба да брине зато што смо на половини године – рекао је Минић. – Трансфери су уграђени у план, када се буду испунили услови, они ће бити и реализовани. Изворни приходи, као што су порези на имовину, поклон, доходак, не убиру се идеално, из техничких разлога мало се каснило с решењима за порезе, али су грађани своје обавезе измиривали по кварталима на основу прошлогодишњих решења. Извештај о реализацији буyета наишао је на оштру критику шефа радикала Драгана Тришића, који је рекао да је буyет од близу пола милијарде нереално пројектован и да је реално остварење у првих шест месеци 29 одсто, а не 41, како је Минић рекао. То значи, напоменуо је он, да општина нема прихода. У прилог тврдњи о надувавању буyета навео је да је планиран порез на капиталне трансакције од 47,9 милиона динара, а оставарен са свега 6,8 милиона. По његовим речима, велики порез на капиталне трансакције био је исказан лане када је „Нафтахем” продао „Молу” терминал, па је у буyету остварен приход од 36 милиона, што је пренето у ову годину, чиме се фиктивно подиже проценат реализације буyета. Исти одборник критику је упутио и на рачун скупштинског материјала у вези с именовањем директора ТООСК-а и „Белила”, назвавши га непотпуним и мањкавим. Рекао је да одборницима нису пружени докази о томе да кандидати испуњавају услове које закон прописује за функције на које су изабрани. Извор: Дневник

Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју уручен је почасни докторат (honoris causa) Духовне академије у Санкт Петербургу, у недељу једанаесту по Педесетници, 1. септембра 2019. године. Епископ петерхофски г. Силуан, ректор наведене високошколске установе Руске Православне Цркве, уручио је владици Иринеју почасни докторат Духовне академије – за конструктиван и признат научно-образовни допринос развоју богословске науке, дугогодишњи предан рад на пољу православне катихизације и евангелизације, као и за заслуге за успостављање плодоносне сарадње Академије у Санкт Петербургу и Православног богословског факултета Универзитета у Београду. У Петрограду су се школовали велики јерарси и богослови Српске Православне Цркве – патријарх Варнава Настић и преподобни Јустин Поповић Извор: Инфо служба Епархије бачке

Бијласток је један од највећих и главних града Пољске; то је престоница регије Подлаше, живи у њему скоро 300 хиљада особа. То је највећи центар православних хришћана између свих великих градова Пољске – у Бијалистоку фукћонише 12 православних цркава, ради такође једна православна школа. Ипак у целој историји града ниједан православац постао је његов почасни грађанин – досад почасних грађана Бијалистока је било 15. Ситуација се променила 30. марта, кад у Палати Браницких одржана је свечаност признања почасног грађанства Бијалистока православном архиепископу града – владики Јакову (Костиучуку). Ове године владика Јаков прославља јубилеј 20 година предвођења православној епархији Бијалистока и Гдањска Пољске Православне Цркве. Тачно 30 марта 1999 Свети Синод Пољске Православне Цркве донео је одлуку, да тадашњи епископ Супрашла постане поглавар епархије Бијалистока и Гдањска. Архиепископ Јаков родио се 1966 године не у Бијалистоку, него у његовој околини, у селу Нарев. У Бијалисток се преселио, кад је почео науку у електронској техничкој школи. Док није ступио у манастир Супрашл (око 30 километара од Бијалистока), радио је као електричар у овом граду. Кад је постао епископом, написао је докторску дисертацију о христологији св. Јована Дамаскина. Председник града, Тадеуш Трусколаски, рекао је да владика Јаков на првом месту је пастиром, на другим научником, али пре свега је човеком отвореном на дијалог. А тај диалог у граду, где живе обок себе католици, православни и припадници других исповести је јако битан. Сам архиепископ Јаков рекао је, да увек покушава, да слуша глас становника града и својих верника; захваљајући њему, православна катехеза је доступна у сколама Бијалистока, неке улице имају имена везана са Православљем – на пример св. Николе. Извор; превод pouke.org

Почетком марта ове године у аустријском граду Салцбургу Његовом Блаженству архиепископу Тиране, Драча и све Албаније, професору др Анастасију (Јанолатосу), додељено је академско звање Почасни сенатор Европске академије наука и уметности. У образложењу се истичу његов научни и пастирски рад, као и велика остварења на пољу миротворачке коегзистенције међу људима. Изразивши захвалност на овом високом звању, Његово Блаженсто је нагласио да „истина, љубав и лепота заувек заједно пребивају у православном предању. Из овога разлога настојмо да поглед усмеравамо у овом правцу.“ Европска академија науке и уметности је једна од најпрестижнијих академских установа у свету, и међу добитницима њене награде до сада има 30 нобеловаца и 2000 научника и интелектуалаца који су почасни чланови. Међу њима су политичари: белгијски краљ Филип, принц Жан Луксембуршки, Хелмут Кол, председник Аустрије Хајнц Фишер, председник Словеније Борут Пахор, Романо Проди и други. Ова Академија је невладина организација коју признаје Европска Унија, а циљ је неговање науке и друштвеног напретка. Установљена је 1990. године с циљем иновативног истраживања, интердисциплинарне и интердржавне сарадње и размене и ширења знања. Извор: Српска Православна Црква

Покретач иницијативе је Мијомир Пејовић. „Уз изузетна достигнућа на спортском пољу, Новак Ђоковић је препознат у читавом свијету и као личност која шири љубав међу људима, подстиче солидарност и изузетно доприноси развоју свијести за унапређење вриједности демократског друштва. Због врхунских спортских остварења, али и као доказани хуманиста и доброчинитељ Новак Ђоковић је именован за националног амбасадора Уницефа”, наведено је у образложењу предлога. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Према речима директора Института Сергеја Шумила, „митрополит Калист много је учинио и даље чини на промовисању наслеђа Свете Горе у свету. Блиско пријатељство и сарадња са њим траје годинама, он је члан редакције научног часописа „Атонско наслеђе“ (The Аthonite Heritage), заједно са њим неколико пута смо проводили разне научне и образовне активности, и сви наши пројекти и иницијативи увек су наилазили на спремну подршку с његове стране. Због тога је избор митрополита Калиста за почасног председника наше научне и друштвене организације природан наставак плодне сарадње.“ Извор: Српска Православна Црква

Из овог разлога Његова Свесветост Васељенски г. Патријарх је стигао на аеродром Бен Гурион у Тел Авиву у поподневним часовима 5. децембра 2017. године, у пратњи Митрополитā француског Емануила и шведског Клеопе, архимандрита Агатагела и г. Константина Диакрусиса. Митрополит капитолијски Исихије и архимандрит Вартоломеј дочекали су Васељенског патријарха на аеродрому, у име Његовог Блаженства Патријарх јерусалимског Теофила, који се у том тренутку још није био вратио с делегацијом из Русије. Око 17.30 часова увече истог дана Патријарх васељенски је посетио Свети Гроб ради поклоњења у пратњи Његовог Блаженства Патријарха г. Теофила и Светогробних отаца. У наставку се Васељенски Патријарх упутио у Патријаршију. Тамо је Његово Блаженство Патријарх јерусалимски захвалио Његовој Свесветости Васељенском Патријарху на присуству свечаности поводом обнове кувуклије Светог Гроба и даривао му комплет панагија. Његова Свесветост је захвалила Патријарх јерусалимском што га је позвао да присуствује церемонији обнове кувуклије и изразио задовољство на томе што су имали четири сусрета у току 2017. године. Око 19.15 увече, Васељенски Патријарх је присуствовао пријему у хотелу Нотр Дам на отварању Православно-јеврејског дијалога и обратио се члановима конференције. Касније исте вечери, на свечаности на Јеврејском универзитету у Јерусалиму Васељенски Патријарх је примио почасни докторат. Ово звање су уручили г. Ашер Коен, председник Јеврејског универзитета, и г. Мајкл Федерман, председавајући Управног одбора овог универзитета. Јерусалимског Патријарха су на свечаности представљали Митрополи капитолијски Исихије и илинопуљски Јоаким, архимандрит Вартоломеј и Светогробни оци. Извор: Српска Православна Црква