Претражи Живе Речи Утехе

Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?” Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!” Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама. https://spc.rs/pokrov-presvete-bogorodice/

Покров Пресвете Богородице је празник када црква Пресвете Богородицу слави као заштитницу рода хришћанског. Празник Покрова Пресвете Богородице обележава се 14. октобра по новом календару. Молитвом пред иконом Покрова Пресвете Богородица, Мајка Божија помаже у свим тешким животним приликама, опасностима, болестима, за помоћ у рату и свим другим невољама. ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - МОЛИТВА О, Пресвета Дјево, Мати Господа вишњих Сила, Царице неба и земље, свемоћна Заступнице града и земље наше! Прими ово похвално и благодарно појање од нас недостојних слугу Твојих и молитве наше узеси ка престолу Бога Сина Твога да милостив буде нама грешнима и да благодат Своју распростре на оне што поштују свечасно Име Твоје и клањају се са вером и љубављу чудотворној икони Твојој. Јер ми нисмо достојни да се Он смилује на нас, ако Га Ти, Владичице, не умилостивиш за нас, пошто Ти све можеш код Њега. Зато прибегавамо Теби као сигурној и брзој Заступници нашој: услиши нас који се молимо Теби; заклони нас свемоћним покровом Својим и измоли у Бога, Сина Свога, пастирима нашим ревност и бригу за душе наше, градоначелницима – мудрост и силу, судијама – правду и непристрасност, наставницима – разум и смиреноумље, супрузима – љубав и слогу, деци – послушност, злостављанима – стрпљење, увредиоцима – страх Божији, тужнима – благодушност, радоснима – уздржљивост, а свима нама дух знања и побожности, дух милосрђа и кротости, дух чистоте и правде. О, Пресвета Госпођо, смилуј се на немоћне људе своје: расејане сабери, заблуделе на прави пут изведи, старост подржи, младеж оцеломудри, децу васпитај и погледај на све нас погледом милостивог заступништва Твог, подигни нас из дубине греховне и просвети очи срца нашег да гледају на спасење; милостива нам буди овде и тамо: у крају где ћемо се налазити после пресељења са земље и на Страшном Суду Сина Твог, а оце и браћу нашу што су се у вери и покајању преставили из живота овог, уврсти у вечном животу са анђелима и са свима светима. Јер Ти си, Госпођо, слава небеских и земаљских бића, Ти си по Богу нада и заступница свију нас који Ти са вером прибегавамо. Теби се дакле молимо и Теби, као свемоћној Помоћници, предајемо сами себе, и један другог, и сав живот свој, сада и увек и кроза све векове. Амин! https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/pokrov-presvete-bogorodice-molitva

Архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача у Пећкој патријаршији данас, 14. октобра, молитвено је прослављена манастирска слава – празник Покрова Пресвете Богородице. Свету службу Божију у овом ставропигијалном манастиру, древном сједишту српских патријараха, служили су Њихова преосвештенства господа епископи: хвостански Јустин, викар Патријарха српског Порфирија, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, рашко-призренски Теодосије, уз саслужење ректора Карловачке богословије протојереја Јована Милановића, архимандрита Михаила, игумана Светих архангела у Призрену, свештенства намјесништва сремског, пећког и Архиепископије београдско-карловачке, и молитвено учешће монахиња ове свете обитељи и вјерног народа. Владика Теодосије је казао да ријеч Божија – ријеч Светогог јеванђеља – јесте блага ријеч нама људима којом се спасавамо овдје на земљи те да она освећује и све данас у име Божје сабране у храму ове свете обитељи. Тумачећи данашње Јеванђеље које говори о гостопримству Марте и Марије, Лазаревих сестара, када се Марта, која је била старија, трудила да угости Спаситеља и најдражег госта, док је њена сестра Марија сједјела код ногу Исусових и слушала ријеч Његову, владика је подсјетио на најважнији дио у Јеванђељу када Господ каже: Марта, Марта, бринеш се за много, а само је једно потребно. “Он њој указује шта је претежније у нашем животу овдје на земљи. Много је претежније слушати ријеч Божију, ријеч спасења, која храни душу нашу, него ли мислити о јелу и пићу, о ономе што је тјелесно и пролазно”, бесједио је Епископ рашко-призренски. Господ нам поручује, како је нагласио, да не бринемо о земаљским, пролазним стварима већ о ономе што нас чека, о ономе што нам је Он припремио – непролазно вјечно Царство Његово. Преосвећени владика Теодосије је истакао да ми живећи у овом свијету не доживљавамо толико реалност свог живота као кад вјером и надом очекујемо будући живот који нам је Господ припремио. “То је порука данашњег Светог јеванђеља, да мислимо на оно што је за душу важније и корисније и да ако треба и жртвујемо овај пролазни земаљски живот ради непролазног, вјечног живота.” Честитајући славу, владика је подсјетио да је Архиепископ Данило други Пресветој Богородици, која је заштитница свих хришћана, посветио храм који је подигао у овој светој обитељи, а да нам данашњи празник Покров Пресвете Богородице показује да нас Она крили и штити у овом животу те да треба Њој да се обраћамо у молитви, нарочито када смо у невољи или у опасности. “Она је брза заштитница и помоћница. Коме да се обратимо у опасности у невољи ако не Пресветој Богородици? Као што дијете будући у опасности прибјегава мајчинској заштити и вјерује да ће га мајка заштитити, тако и хришћани будући слаби и често пута у искушењу и опасности не само да изгубе тијело него и душу овдје у овом варљивом свијету, прибјегавају Пресветој Богородици молитвено. Да би Она била Покров и сапутница наша у овом животу како бисмо и ми били заштићени и спасени Њоме”, казао је владика Теодосије и нагласио да је зато данашњи празник толико важан за све хришћане. Потом се сабранима обратио и честитао празник владика Јустин, који је нагласио да је посебно благословен јер има част и благослов да на данашњи дан, на празник Покрова Пресвете Богородице, буде на овом мјесту и пренесе благослове и очинске поздраве Патријарха српског г. Порфирија: “Његова светост је тренутно одсутан, али је у духу и молитви и очинском старању непрестано присутан у своме древном сједишту, Пећкој патријарашији”, рекао је владика и додао да је “овај сабор на којем су се измијешали анђели и људи, па се не зна ко је од кога љепши, сазвала Пресвета Богородица и љубав коју осјећамо према Христу и Пресветој Богородици и једни према другима”. Даље је објаснио да сваки завјет, а то значи љубав, има свој коријен и извор у Новоме завјету па тако и монашки завјет прије свега јесте завјет крста и васкрсења јер се све друге врлине провјеравају и повјеравају кроз крст. Тако и сестре ове свете обитељи које се подвизавају, како је казао, ране Господа свога на тијелу своме носе свакодневно, јаче и аутентичније од свих других који не живе и не подвизавају се “на овоме голготскоме грдноме судилишту и родној земљи нашој какво је Косово”. Према његовим ријечима, сви смо позвани да свједочимо ту љубав која је увијек распета и у знаку крста, да свједочимо и дијелимо мир, и проповиједамо мир, прије свега мир у нама самима јер ако имамо мир у себи онда ћемо га имати и са другима. “Да свједочимо силу васкрсења Христовога и ишчекивања вјечности, на то смо позвани. Ми, монаси, епископи, свештеници, и сви ми благочестива господо хришћанска, тај призив и позив имамо”, бесједио је владика и преносећи још једном најсрдачније молитвене и очинске поздраве и благослове Његове светости, честитао празник игуманији ове свете обитељи са поруком да никада неће бити заборављени. “Нека би дао Бог и Мајка Божија да покров Њених молитава и заступништва буду увијек на овој светој обитељи, на вама који овдје живите, над нашим Косовом, над владиком Теодосијем и његовим часним свештенством и монаштвом, и над свима вама, драга браћо и сестре! Да нас Мајка Божија сачува у вјери, нади и љубави од свакога зла од сада па до вјечности. Амин!”, поручио је на крају свог обраћања Његово преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског г. Порфирија. На крају Свете литургије освештани су славски приноси и пререзан колач. Домаћин овогодишње славе Драган Божовић предао је дио колача, кумство, за наредну годину Драгомиру Карићу. Сабрање је настављено уз трпезу љубави у манастирском конаку. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Првог октобра 911 године у време цара Лава Мудрога било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, свети оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама. РЕЧ на ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПОСЛЕДЊА тешка времена, када се са умножењем грехова наших умножише невоље наше, опасности наше, те се испуњују речи светог апостола Павла: опасности од разбојника, опасности од родбине, опасности од незнабожаца, опасности у градовима, опасности у пустињи, опасности на мору, опасности међу лажном браћом (2 Кор. 11, 26); када се испуњују речи самога Господа, те устаје народ на народ, и царство на царство, и бивају глади и помори, и земља се тресе по свету (Мт. 24, 7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести, - Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, Мати Господња даје нам у заштиту покров свој, да нас ослободи од разноврсних опасности, да нас заштити од глади, помора и земљотреса, да нас закрили од рата и болештина, и да нас својим покровом сачува неповређене. Потврда овога би дата у царском граду Цариграду у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни,[1] за царовања Лава Мудрога.[2] Тамо, за време свеноћног бдења уочи недеље, 1 октобра,[3] у четврти сат ноћи, у присуству огромно много народа, свети Андреј, Христа ради јуродиви,[4] подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, покровитељку целога света, Пресвету Дјеву Богородицу, где стоји у ваздуху и моли се, и сија као сунце и покрива људе својим чесним омофором. Видећи то свети Андреј рече своме ученику, блаженом Епифанију: "Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих како се моли за сав свет?" Епифаније одговори: "Видим, свети оче, и ужасавам се". Као што некада свети Јован Богослов виде на небу велико знамење, жену обучену у сунце,[5] тако и свети Андреј у Влахернској цркви, сличној небу, угледа Невесту Неневестну, одевену у сунчану порфиру. Знамење које виде свети Богослов прасликује Премилостиву Покровитељку нашу, пошто се то знамење показало у време када је светом тајновидцу била откривена погибао која прети свој твари: и бише, говори он, севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики: и знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце (Откр. 11, 19-12, 1).[6] Зашто се овај знак, који прасликује Пречисту Дјеву, не показа пре севања муња, громова, гласова, земљотреса и града, када све стихије још беху мирне, него за време страшне пометње на небу и на земљи? Зато, да се покаже да Преблага Заштитница наша притиче нам у помоћ у најтеже време, када нам прети погибао, и заштићује нас од блеска обманљиве, кратко блистајуће светске таштине, од гласова житејске гордости и сујете, од громова изненадног напада вражијег, од буре страсти, и од града одозго наилазеће на нас казне за грехе. Јер када нас све те невоље притискују, тада се, као велики знак, појављује Брза Помоћница роду хришћанскоме, штитећи нас и закриљујући нас невидљивим заступништвом. Овај знак даде Господ онима који Га се боје, да утекну од лука (Пс. 59, 6); јер у овоме свету ми смо постављени као мета за стрељање. Са свих страна лете стреле на нас: једне од лука видљивих непријатеља, који хитно затежу лук свој и у гордости својој ниподаштавају нас; друге из лука невидљивих непријатеља, да бисмо се жалили како не можемо да подносимо демонско стрељање; неке - од тела нашег које војује против духа; неке - од лука праведног гњева Божјег и претње, као што о томе говори пророк Давид: Ако се не обратите, Бог оштри мач свој, затеже лук свој и наперује га; и запиње смртне стреле, чини стреле своје да пале (Пс. 7, 13-14). Да нас све те стреле не би смртно раниле и да бисмо избегли опасност, нама се даде знак: покров Пречисте и Преблагословене Дјеве. Заштићавани њеним покровом као штитом, ми остајемо неповређени од стрела. Јер наша Заштитница има хиљаде штитова за нашу заштиту, као што јој о томе говори Дух Свети: Врат ти је као кула Давидова; хиљаде штитова висе на њој, све стреле јуначке (Песма над песм. 4, 4).[7] Некада Давид сазида прекрасну и превисоку кулу између Сиона што стоји на високој гoри ниже Јерусалима који се назива кћерју Сиона.[8] И бејаше та кула између њих као врат између тела и главе, јер висином својом надвишаваше Јерусалим и досезаше до Сиона. На тој кули беху обешени штитови и сва оружја, потребна за рат и одбрану Јерусалима. Дух Свети упоређује Пречисту Дјеву са кулом Давидовом: јер Она, кћи Давидова, посредује између Христа, Главе Цркве, и верних који сачињавају тело Цркве, надвишујући Цркву пошто је ваистину виша од свих чланова њених, а досежући и до Христа као Она која My је дала тело. Она посредује и сада када стоји на ваздуху између неба и земље, између Бога и човека, између подвигоположника Христа и земаљске Цркве, као Давидова кула између Сиона и Јерусалима, начичкана јаким штитовима. Под штитовима пак разумем свемоћне молитве њене за нас Богу, које достојни чуше у време виђења чесног Покрова њеног: јер се Она мољаше са умилењем као Мати Сину своме и Творцу, изговарајући у молитви речи самилосне и свемилостиве, и говорећи: Царе Небесни, прими сваког човека који слави Тебе и призива пресвето име Твоје на сваком месту; - и где се спомиње име Твоје, то место освети; прослави оне који прослављају Тебе и с љубављу почитују мене, Матер Твоју, примајући сваку молитву њихову и завете, и избављајући их од свих невоља и зала. Такве молитве Пресвете Богородице нису ли штитови који штите Цркву? Заиста су оне неразориви штитови. О њих можемо угасити све распаљене стреле. Свети Амвросије каже за Давидову кулу[9] да је била саграђена са два разлога: да се заштити град и да се украси. "Давид сагради кулу, вели свети Амвросије, да буде и заштита и украс граду: заштита, јер се са ње надалеко могао угледати непријатељи бити прогнат од града! а украс, јер висином својом надвишује све високе зграде Јерусалима". - Стога, није без разлога упоређена са овом кулом наша Покровитељка, која нам је кула тврђава пред лицем непријатеља, јер нас заиста штити и украшава: штити - када далеко одгони од нас видљиве и невидљиве непријатеље, када заробљенике ослобађа од уза, када мучене од нечистих духова избавља, када утешава жалосне, брани злостављане, храни гладне, посећује болне, када бива пристаниште витланих буром; а украшава нас - покривајући пред Богом срамну голотињу душе наше својим превисоким заслугама као најскупоценијом одећом, и обогаћујући нашу убогост превеликом благодаћу као непотрошивим богатством чини нас благопријатнима у очима Господњим. Украшава нас Пресвета Богомајка - када нас који немамо свадбено рухо покрива својом ризом, те тако за Свевидеће Око чини као невидљивом срамну голотињу душе наше, чега је одискони била праслика земља безоблична и неукрашена по, покривена водама (1 Мојс. 1, 1-2). Јер земља неукрашена и пуста бејаше праслика грешне душе која је погубила своју духовну красоту, лишила себе добрих дела и постала туђа благодати Божје. Воде пак које су покривале неукрашену земљу прасликоваху милосрђе Пресвете Богородице, неисцрпно као море, које се богато излива на све и покрива све. И када се Дух Божји носио над водама, носио се и над земљом, покривеном водама и неукрашенoм, као не видећи њену некрасоту. Ово је тајанствено праoбразовало то да душа, пoкривана премилостивим покровом Дјеве Богородице, ако и не буде украшена врлинама, неће бити лишена благодати Светога Духа, јер покров Пресвете Богородице покрива њену некрасоту, као што је вода покривала неукрашену земљу, и украсиће је благољепијем своје благодати и привући ће к њој Светога Духа. Пречиста Дјева украшава нас када грешне чини праведнима а нечисте чистима, као што о томе говори Анастасије Синаит:[10] "Она волхе чини апостолима и царинике еванђелистима, а блуднице - вредноснијима од девојака. Тако Марију Египћанку[11], некадашњу блудницу, Она учини сада вредноснијом од многах девојака; и Марија, која раније беше тамна и нечиста, сада сија као сунце у Царству Христовом - молитвеним посредовањем Пречисте Дјеве Марије, која је покров и украшење свима који јој прибегавају. Украшава Она и сав духовни Јерусалим, тојест Цркву Христову, која јој на данашњи празник овако пева: О, Ти си чудесно украшење свима вернима, испуњеше пророштава, слава апостола и красота мученикa, похвала девства и предивни покров целоме свету.[12] На кули Давидовој са штитовима беху све стреле заштитника земље; тако и Пречиста Дјева, та одуховљена кула, има при себи стреле силних, тојест молитве светих који се моле са Њом. Јер се Она јави у храму стојећи у ваздуху не сама него са анђелским војскама и са мноштвом Светих, који је у белим хаљинама побожно окружаваху. Свих тих Светих молитве за нас к Богу јесу као стреле силних које су у стању прогнати све пукове демона. Зна Пречиста Госпођа Богородица да је живот наш на земљи рат: јер против нас ратује враг са свима својима силама; он је кренуо на нас све своје пукове и опколио нас свима својим легионима, по речи псалмопевца: Опколише нас пси многи, чете зликоваца круже око нас; развалише на нас уста своја, као лав који је гладан лова и риче (Пс. 21, 17. 14). Тога ради и Небеска Царица, желећи нам помоћи, крену против врага нашег све Небеске Силе, позва пророке и апостоле, сабра мученике и девственике, сакупи преподобне и праведне, и са њима дође да нам помогне, да нас окружи силном војском, и да нам дa победу над непријатељима: Јер се њоме односе победе, њоме обарају непријатељи".[13] Она дође са анђелским војскама, јер је Она лествица коју Јаков унапред виде, коју окружује мноштво анђела. Спомињући овде Јаковљеву лествицу, неко се може са чуђењем питати: зашто анђели на њој не стајаху мирно, него непрестано узлажаху и силажаху по њој? Но дознавши да је та лествица била праслика Дјеве Марије, по речи црквене песме: "радуј се мосте који на небо преводиш, и лествице висока коју Јаков виде" - он ће схватити зашто анђели на њој не имађаху мира. Јер в молитвах неусипајушчаја Богородица[14] = у молитвама неуспављива Богородица наређује анђелима да заједно с њом непрестано помажу људима: да узлазећи к Богу узносе молитве оних што се моле, а низлазећи - да доносе од Бога људима помоћ и дарове. Та Лествица и сада низведе са собом с неба мноштво анђела, доносећи нам одозго покровитељство и заштиту. Она дође са анђелима, да им заповеди да нас чувају на свима путевима нашим; Она доведе са собом и саборе свих светих да, сатворивши за нас саборно мољење, саборно узнесе и наше грешне молитве к Сину свом и Богу нашем. Међу свима светима који се јавише у храму са Пречистом Дјевом, беху два најодабранија изабраника: свети Јован Претеча, од кога ниједан између рођених од жена није изишао већи (Мат. 11, 11), и свети Јован Богослов, кога љубљаше Исус, који и леже на прси Исусове (Јн. 21, 20). Њих обојицу, као оне који имају велику слободу пред Богом, наша Молитвеница покрену са собом на молитву за нас, да би с њима што пре приволела Бога на милост: јер молитва праведнога много може помоћи (Јак. 5, 20). И стаде Пречиста Дјева између два девственика, као између два херувима, као престо Господа Саваота између серафима, као Мојсије са подигнутим рукама између Аарона и Ора; тада паде адски Амалик са свом тамном влашћу и силом својом. Тако дакле ми празнујемо покров Пресвете Богародице Дјеве, сећајући се преславног јављања њеног у Влахернској цркви, које виде свети Андреј и Епифаније. Ми празнујемо, благодарећи Покровитељки нашој за такво превелико милосрђе њено, јављено роду хришћанском, и усрдно је молећи да и сада и свагда мислостиво закриљује нас који иштемо њено покровитељство. To чинимо, јер без њеног покрова и заступништва немогуће је живети нама који стално разгневљујемо Бога. Грешећи много, ми падамо под многе казне, по речи псалмопевца: Многе муке има грешник (Пс. 31, 10). И ми бисмо већ пропали због безакоња наших, да нас не закриљује Премилостива Владичица: јер када ова Заступница не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? ко би нас сачувао до сада слободне? Пророк Исаија саветује: Прикријте се за час, докле прође гњев Господњи (Ис. 26, 20). Но где се можемо прикрити од гњева Господњега? У време страдања ми нигде не обретосмо заклона осим једине Владичице света, која кроз уста Духа Светога говори о себи: Ја као магла покрих земљу (Сирах. 24, 3). Стварно, ми се скривамо под покривало Оне која као магла покрива земљу. Но зашто, о Свескупоцена Дјево Богородице, упоређујеш себе са тако ништавном ствари као што је магла? Нема ли Теби сунца, месеца, звезда за упоређење, утолико пре што је о Теби са дивљењем рекао Премудри: Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце? (Песма над песм. 6, 9). А магла какву има лепоту, те се Ти не гадиш упоредити се са њом? Но ево у чему је тајна: магла када се згусне над земљом и покрије је, онда су све звери заштићене од ловаца, јер их нико не може ловити. Зато Пречиста Дјева и назива себе маглом, јер нас скрива од ловаца. А ми грешни, ми смо, по расуђивању светог Златоуста,[15] због своје нечовечности - стока и зверови: угађамо стомаку као медведи, утовљујемо тело као мазге, злопамтљиви смо као камиле, отимамо као вуци, љутимо се као змије, уједамо као скорпије, лукави смо као лисица, отров злобе носимо у себи као аспида. Такве зверове какви смо ми сустижу разни ловци: сустиже нас праведни гњев Божји, кажњавајући нас за рђава дела наша, по речи Светога Писма: Бог је Господ освете (Пс. 93, 1). Постижу нас и безакоња наша, те сваки од нас може рећи: Сустигоше ме безакоња моја, и не могох гледати (Пс. 39, 13). Сустиже нас и невидљиви враг: Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји (Плач Јерем. 3, 10). Сустиже нас и видљиви враг. Он говори: Тераћу, стигнућу, убићу мачем својим, рука ће моја господарити (2 Мојс. 15, 9). - Али, не бојмо се: ми имамо мислену маглу која нас покрива - Пречисту Дјеву Марију. У њу се ми уздамо, к њој прибегавамо; под покривалом њеним ни длака с главе наше неће погинути, само с умиљењем завапимо к њој: покриј нас покровом твојим, Покровитељко наша, Пресвета Дјево: У зло доба закрили нас (Пс. 26, 5). Сви дани живота нашег јадни су, као што некада рече патријарх Јаков: Мало је дана живота мога и зли су били (1 Мојс. 47, 9). Нарочито су јадни они наши дани у које видимо зло, и они у које сами чинимо много зла, сабирајући себи гњев за дан гњева (Рм. 5, 2). Стога сви ови дани наши јадни, О Пресвета Дјево, потребују твој милостиви покров. Покривај нас, закриљуј нас у све дане живота нашег, а нарочито у љути дан када се душа буде разлучивала од тела. Дођи нам у помоћ и закрили нас од ваздушних духова зла поднебесног; а у дан Страшнога суда сакриј нас у тајном скровишту Покрова твога! Амин. Архимандрит ЈУСТИН Поповић ЖИТИЈА СВЕТИХ 1. ОКТОБАР, ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАПОМЕНЕ: Влахерна - крај у Цариграду у западном делу града. У време цветања Византијске царевине тај крај био је чувен са својих светиња по целом Истоку. Нарочито је Влахерна била позната по Богородичној цркви, подигнутој од цара Лава I Великог (457 - 474 год.), за чије владавине у њој би 474 године положена риза Пресвете Богородице, пренесена из Палестине. Поред те ризе, ту су у златом окованом ковчегу чувани омофор Пресвете Богородице и део њеног појаса. Под омофором Пресвете Богородице, или тачније мафоријем (грчки: μaφοριον), подразумева се њен убрадач, велико покривало које је Она носила на глави. Лав VI Мудри - царовао од 886. до 912. године. Ово се догодило у првој половини десетога века; при крају живота светог Андреја Јуродивог (†2. окт. 936). У Влахернској цркви налазила се икона Мајке Божје онаква како се Она јавила светом Андреју. Спомен његов празнује се 2. октобра. Жена обучена у сунце (Откр. 12, 1) прасликује Пресвету Богородицу. Под женом, обученом у сунце, подразумева се и Црква, а под сунцем - Господ Исус Христос. Кула Давидова, начичкана победоносним оружјем и штитовима, праобразовала је Пресвету Богородицу. Сион - југозападно брдашце, највеће и најшире од четири брдашца, на којима је изграђен Јерусалим. Јевреји су Сион почитовали као светињу, и првобитно им је служио као верски центар и тврђава Јерусалима. Зато Свето Писмо често назива Јерусалим кћерју Сионовом (Пс. 9, 15; Ис. 1, 8; 67, 11; Јерем. 6, 23; Мт. 21, 5). У Беседи на Псал. 119. - Свети Амвросије Медиолански (Милански, у Италији), знаменити отац Цркве и хришћански писац († 397 г.). Спомен његов Црква празнује 7. децембра. Преподобни Анастасије, игуман Синајске Горе († око 685 год.): "Анагогичка созерцања", књига 8. Спомен његов Црква празнује 20. априла. Спомен њен празнује се 1. априла. Служба Покрову Богородице, на Госп. возвах, стих. 3. Акатист, икос 2. Успеније Пресвете Богородице, кондак. Беседа 3. Антиохијском народу. Извор: Светосавље Тропар покрову, глас 4. Данас као Православни народи светло празнујемо, осењени твојим богомати доласком, и гледајући твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним твојим покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше. Кондак покрову, глас 3. Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер превечнога Бога за нас моли пресвета Богородица.

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на празник Покров Пресвете Богородице са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је Пресвета Богородица покров овога свијета. Звучни запис беседе „Она је ушла у храм јерусалимски, у светињу над светињама у коју је само једанпут годишње улазио првосвештеник, тамо гдје је био онај штап Аронов процвјетали, и гдје је била она мана у златном ковчегу, којом је Бог хранио изабрани народ кроз египатску пустињу, и гдје су биле таблице закона Мојсијевог. Ушла је она, да би родила Онога који је једини свети – Господа, Онога који је у Светињи над светињама“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.- Подсјетио је сабране да се Пресвета Дјева, покровитељка неба и земље и рода људскога, јавила и у Влахерни цркви у 10. вијеку. „Јавила се преко Андреја Јуродивог, откривши покров свој над црквом у којој је био сабран Божји народ. И од тада па до данас тај догађај се прославља у свој Православној цркви“, казао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да Пресвета Дјева свијим покровом посебно покрива краљевски град Цетиње. „Јер, она је покровитељка и заштитница овога града. Практично сви храмови на Цетињу посвећени су Пресветој Богородици. Дакле, Цетиње је град који је посвећен Пресветој Богородици. Она је покровитељ и чувар овога града и путоказ свима нама који живимо у овоме граду“, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У манастиру Пећкој Патријаршији свечано је прослављена слава манастира - Покров Пресвете Богородице. Свету Литургију са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење Преосвећене господе Епископа буеносајреског и централно-јужноамеричког Кирила и ремезијанског Стефана, викара Патријарха српског, као и двадесетак свештенослужитеља из више епархија Српске Православне Цркве. У препуном храму Светих Апостола и уз појање хора Свети Стефан Дечански из Новог Сада епископ Теодосије је рукоположио ђакона Јована Радића, професора Призренске богословије, у чин презвитера. Новорукоположени свештеник добио је дужност новог пароха призренског при Саборном храму Светог Георгија. Епископ Теодосије је беседио о празнику Покрова Пресвете Богородице и молитвеној заштити коју Она вековима даје нашем патријаршијском манастиру, а посебно у данашња тешка времена. На крају Литургије, епископ Стефан је благословио славски колач и преломио га са свечарима, игуманијом Пећке Патријаршије мати Харитином и др Гораном Бојовићем. Владика Стефан је пренео благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Славље је настављено уз трпезу љубави, појање старих косовских песама и пригодни културно-уметнички програм са фолклорним играма. Извор: Инфо-служба СПЦ

Поводом празника Покрова Пресвете Богородице доносимо предавање протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, ректора Цетињске богословије. Цетињски парох је ово предавање одржао 11. октобра 2015. лета Господњег. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

ТВ ХРАМ

Светој литургији и ломљењу славског колача присуствовали су начелник Војне академије генерал-мајор проф. др Бојан Зрнић, колегијум начелника Војне академије, део запослених у тој установи, кадети Војне академије и Медицинског факултета ВМА, као и ученици Војне гимназије и Средње стручне војне школе. Свету литургију служили су војни свештеници капетан Александар Затезало из Команде РВ и ПВО, поручник Горан Сандић из Специјалне бригаде и потпоручник Славко Папић из Војне гимназије, а кум славе ове године био је мајор Жељко Делић.

На почетку Свете службе владика је у чтеца произвео Андреја Пантелића. Након Светог причешћа храм је опходила празнична Литија, а онда је Владика са свештенством на црквеном гробљу одржао парастос Епископу Симеону Злоковићу и ктиторима. На крају богослужења благосиљан је и пререзан славски колач. Преосвећени владика је честитајући празник казао да се прослављајући Полагање ризе Пресвете Дјеве подсјећамо на велику и свету истину да је Пресвета Дјева нетрулежна одежда свим вјернима зато што је изњедрила Онога ко је нетрулежан и вјечан – Христа Бога нашега и да се зато сјећамо Полагање Њене свете ризе којом је покривала своје свештено и часно тијело. „Она која је покров и покровитељка свог човјечанства је родила онога који је Творац овога свијета, кроз кога је све постало што је постало, који је ради нас и нашега спасења разапет, Васкрасао и Вазнео се на Небеса и принио Себе као жртву миомирну за спасење читавога свијета“, рекао је Митрополит и додао да је тиме Она обновила људску природу која је кроз Њу и преко Њенога рођења постала вјечна, бесмртна и непролазна. Објашњавајући да прослављајући Господа, прослављамо и поштујемо Мајку Његову и нашу – Пресвету Дјеву, владика је казао да се сјећамо Њене свештене ризе којом се облачила и којом је нас и сав вјерни хришћански народ обукла даром нетрулежности и непролазности. Богородица се широм свијета прославља а кроз Њу и онај који је од Ње рођен: „Зато су наши преци добро урадили што су ову Цркву 1824. посветили Полагању ризе Пресвете Дјеве која је на темељима ове много старије епископске цркве која сигурно иде у древнохришћанска времена – 9. вијек, ако не и дубље.“ Архиепископ цетињски Амфилохије казао је да је током јучерашњег обиласка манастира Савина, Пресвећени Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије добро предложио да се црквица при манастиру, која је у изградњи, посвети Кирилу Баошићком (Цвјетковић). „Ако Бог да, идуће године поднећемо Сабору молбу нас тројица епископа ( далматински Никодим и темишварски Лукијан) да Кирило Баошићки буде и званично прибројан лику светих, донијећемо један дио његових моштију у цркву кад она буде освећивана“, казао је владика. Саборовање је настављено за славском трпезом хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Прилог Радија Светигора -ФОТОГАЛЕРИЈА- Уз молитвено учешће мноштва вјерника из свих крајева нашег Отачаства, салуживало му је многобројно свештенство Српске православне цркве. У току Литургије Владика је миропомазао новокрштену слушкињу Божју Павлу. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да су се у пећкој светињи вјековима сабирали наши свети архиепископи и патријарси и проповиједали Христа распетога и васкрслога. „И крштавали су читава покољења у име Оца и Сина и Духа Светога и прибројавали их изабраном Божјем народу, Христовом народу“, казао је Владика. Говорећи о Покрову Пресвете Богородице, који покрива читаву васељену, Митрополит Амфилохије је рекао да је њен свети покров доспио и у нашу древну апостолску светињу пећку. „И ево, покрива вјековима овај народ Божји светосавски, народ који цјелива лик Богородице краснице пећке, чуварке и покровитељке нашега народа светосавскога. Света Богородица – чуварка и покровитељка, свети апостоли – путеводитељи пута који води у живот вјечни. И њихови наследници, наши свети архиепископи Арсеније, Данило, Јефрем, Спиридон, Максим, Евстатије, Пајсије и сви они који су овдје кроз вјекове свједочили Господа, проповиједали име свето Његово, који су сабирали и око којих се сабирао народ овај Божји“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је рекао да је историја ове светиње у знаку Голготе. „У знаку Голготе је и живот свих оних који су се овдје кроз вјекове крштавали, миропомазивали и ходили Божјим путем – у знаку Голготе и у знаку васкрсења. У том знаку је и Христов живот. Преко Голготе и преко крста силази Бог међу нас и постаје наш Бог“, казао је он. Егзарх Трона пећкога је рекао да Косово и Метохија, наш Јерусалим, није само, попут неба звијездама, посут светим храмовима, него и светим Божјим људима. Посут је светим архиепископима, старцима, младићима и дјевојкама, мученицима, мученицама. И ако је вјековима постојање Косова и Метохије било у знаку Христовога распећа, зашто се онда чудите што се и данас поново исто то догађа“, казао је он. Додао је да је опредјељењем наших светих предака за царство небеско на Косову 1389. године косовска гробница постала живоносни гроб, као што је и Христов гроб у Јерусалиму постао живоносан. „Није онда чудо што је наш Тајновидац ловћенски Његош записао: нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке, надање се (не безнађе) наше закопало на Косово у једну гробницу. Косово је гробница изданак Христове гробнице“, поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је позвао раслабљене потомке Светог Саве да ходе путем који води у живот вјечни. „Да схватимо да је земаљско за малена царство, поготово царство које се отима насиљем. Давно је народ рекао: отето је проклето. И то треба да схвате и сви моћници земаљски који су допринијели отимању, гажењу, скрнављењу ових светиња. А то је гажење и скрнављење и себе самих, без обзира ко су и који су – амерички или европски, или овдашњи терористи који су тим насиљем осрамотили свој народ“, поручио је Митрополит Амфилохије. Након светог причешћа благосиљан је славски колач, а онда се Владика Амфилохије поново обратио вјерном народу и казао да се српски народ након Другог свјетског рата у огромној већини одрекао косовског завјета. „Одрекао се царства небескога, оне велике истине која се открила по птици из Јерусалима Светом цару Лазару, који је био свјестан онога што огромној већини Срба у двадесетом вијеку није јасно – да је земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека. Главни носиоци безбожништва на Косову и Метохији били су Срби“, подсјетио је Владика. Нагласио је да су Српскиње у наше вријеме постале мајке чедоморке. „Оне у својим утробама побију за једну годину више дјеце него што су побили Мусолини и Хитлер и Броз и ови који су овдје на Косову и Метохији. А хоћете да као народ имамо благослов Божји“, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска