Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'васкршње'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. У Манастиру Пиносава је и ове године свечано прослављен празник Васкрсења Христовог. Богослужење је почело у тачно у поноћ, службом Полуноћнице. Затим је обављена Литија око храма Светог Архангела Гаврила уз појање Васкршње песме - "Васкрсење Твоје Христе Спасе, Ангели поју на Небесима, и нас на земљи удостој, чистим срцем Тебе славити". Након тога је одслужено Васкршње Јутарње са Часовима. У два сата после поноћи почела је Света Васкршња Литургија коју је служио игуман Манастира Пиносава Архим. Петар (Драгојловић). Препуни манастирски храм био је слика велике Васкршње радости и богољубиве чежње верног народа да се обрадује благодатним даровима највећег хришћанског празника - Васкрса. После прочитаног Еванђеља прочитана је и Васкршња Посланица Патријарха Српског Г. Порфирија. Сви верници у храму су се причестили Светим Тајнама Христовим а на крају су освећена и Васкршња јаја и Артос. Празнично славље се наставило и после Свете Литургије трпезом хришћанске љубави коју су спремила сабраћа Манастира Пиносава уз велику помоћ верног народа из Кусатка, Смедеревске Паланке, Младеновца, Аранђеловца и Београда. У току хришћанске трпезе љубави одржан је и пригодан културно-уметнички програм уз појање деце из Београда и наше познате вокалне уметнице Хаџи Марине Угриновић из Смедеревске Паланке, који су отпојали десетак предивних Васкрсних и традиционалних српских песама. Посебну радост су донела браћа и сестре из Подгорице и Пљеваља који су дошли из братске Црне Горе да у Шумадији, и Манастиру Пиносава, прославе Васкрсење Христово. Фото-галерија:
  2. Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали.Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу!Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин!Христос васкрсе! https://www.serbdiocese.hu/2020/04/21/vaskrsene-gospodne-sentandreja/
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је на Велики уторак, 19. априла 2022. године, први дан манифестације Дечије васкршње чаролије која је одржана у дворишту Конака књегиње Љубице. Ову манифестацију традиционално организују Организација деца Палилуле, Скупштина града Београда, Црква Светог Марка и Музеј града Београда. ”Нема ништа лепше од могућности да се сусрећемо, да се дружимо, у било којој прилици, а нарочито када су поводи благословени”, рекао је, том приликом, Патријарх додавши да је данашњи сусрет веома благословен јер је и повод за окупљање благословен, а то је фарбање Ускршњих јаја. ”Јаје је символ празника Васкрсења. Символ као оно из чега се рађа живот, јер на празник Васкрсења Христовог ми празнујемо живот. Празнујемо нашу веру у то да смо створени за радост, за љубав, за лепоту и, у крајњој линији, за живот, а не за било шта што је супротно животу. Зато празник Васкрсења Христовог ми православни хришћани имамо и доживљавамо га као највећи хришћански празник” истакао је патријарх Порфирије. Ове године у већем броју присуствују деца из Косовске Митровице, Грачанице, Јагодине, Ниша, Бања Луке и Скопља. Дечије васкршње чаролије настале су као наставак дружења деце у поводу Васкршњих празника 1999. године, током НАТО агресије. Наиме, желећи да се деци Београда омогући да, као ранијих година, а у условима бомбардовања, обележе дане Васкрса. Организација деца Палилуле позвала је најмлађе да 9. априла 1999. године, на Велики петак, дођу у парк Ташмајдан. Требало је понети ликовни прибор и барена јаја, уз увек присутну дечју машту. Одазвало се преко 400 деце уз пратњу одраслих чланова породица. И ове године, као и ранијих, на Чаролијама учествују деца свих узраста: од предшколаца до средњошколаца. Како је најављено другог дана манифестације, на Велику среду, у 12 часова, медијски спонзор манифестације, РТС организује изложбу најуспешније осликаних јаја и ликовних радова на тему Васкрса. По традицији, на дан Васкрса, деца ће ићи у обилазак деце у болницама и у Дому у Звечанској, а након васкршње Литургије, у 12 часова, у парку Ташмајдан, одржаће се такмичење у туцању шареним васкршњим јајима. Како су организатори најавили сви такмичари биће даривани посластицама најпознатијих посластичара Београда. Извор: Радио Слобо љубве
  4. Прошле године цркве и манастири широм Грчке били су затворени током целе Велике недеље и Васкрса, а јавна прослава Васкрса била је одложена до Оданија празника крајем маја. Ове године цркве ће бити отворене и верници ће моћи да присуствују богослужењима. Међутим, према једногласној одлуци Светог синода Грчке цркве, васкршње службе почеће неколико сати раније због полицијског часа који је прописала влада. После своје јучерашње телеконференције Свети синод је најавио да ће се богослужења служиити раније и током Велике недеље, извештава Ромфеа. „Желећи да на најбољи начин пастирски служе верницима, који ни на који начин не би требало да буду лишени учешћа у васкрсној радости“, архијереји су „једногласно одлучили да користе црквену икономију, како се то радило у богатом предању, да уреде да васкрсне службе почну раније на Велику суботу“. Богослужења ће започети у црквеним портама, а за саму пасхалну Литургију ући ће у цркву. Остала ограничења остају на снази: једна особа на 25 квадратних метара и не више од 100 парохијана по цркви, без обзира на њену величину. Извор: Ризница литургијског богословља и живота (са енглеског Сања Симић, проф.)
  5. ПОСЕТИОЦИМА ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛА ПОУКЕ.ОРГ, ДОНОСИМО СВЕ ВАСКРШЊЕ ПОРУКЕ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА И АРХИЈЕРЕЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ:
  6. Поред богословског излагања превасходног значаја Васкрсења Христовог за човека и сву творевину, Његово Блаженство Патријарх Теофило пише да „Јерусалимска Црква обавља своју пастирску и спасоносну службу у свештеним местима боравка Господњег, у местима која су освећена благодаћу Оваплоћеног, Распетог и Васкрслог из мртвих, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Са тих места, посебно са Пресветог и Живоносног Гроба, приношењем бескрвне жртве „ове свештене и свете ноћи блиставог дана Васкрсења“ молимо се за рад на миру у целом свету, а посебно за Блиски исток у невољи, за престанак раскола међу Црквама и за јединство Православне Цркве у свези мира, и поздрављамо своје благочестиве вернике у свим деловима света, као и благоверне поклонике, и желимо свима радост, снагу наде и светлост Васкрслог Христа,“ истиче се у посланици. Извор: Српска Православна Црква
  7. Његово Блаженство Данило, патријарх Румунске Патријаршије, упутио је Васкршњу посланицу свештенству и вернима своје Свете Цркве у којој истиче да је Христово Васкрсење почетак и основ васкрсења свих људских бића на крају векова и да због тога Свети апостол Павле каже: „Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети“ (1 Кор 15,22). „Празник Свете Пасхе је прослављање светлости, односно апсолутни циљ људског живота и света. Тај празник нам показује да човек није саздан да остане у гробу, него да се уздигне у небо и да се овај привремени свет преобрати у ново небо и нову земљу.“ Даље Блажењејши Патријарх пише: “...Управо из разлога што је Света Пасха светковање мира и радости, она нас позива да мир и радост унесемо међу људе у невољи љубазним речима и добрим делима. У исто време не заборавимо нашу румунску браћу и сестре који живе у иностранству,“ вели се на крају посланице. Извор: Српска Православна Црква
  8. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније одржаo je у петак, 19. априла 2019. године у сали Центра за стручно усавршавање у образовању у Лесковцу беседу на тему "У сусрет Васкрсу", у организацији Кола српских сестара М.О. Лесковац. Како је раније за Радио Глас најавила госпођа Јелена Ераковић председница Кола српских сестара из Лесковца, Владика нишки је беседио у Лесковцу на позив Кола које су изразиле наду да ће овај догађај прерасти у традицију. Благодаримо Колу српских сестара из Лесковца на прослеђеном видео запису беседе Владике нишког Г. Г. Арсенија. Извор: Радио Глас
  9. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, посетио је 24. априла 2019. године учеснике Дечје васкршње чаролије, традиционалне манифестације у Конаку кнегиње Љубице. Учесници овогодишњег скупа, који најављује најрадоснији хришћански празник Васкрсење Христово, су малишани из Бабиног Моста, Осојана и околних села на Косову и Метохији и њихови вршњаци из Бања Луке, Ниша, Јагодине и Скопља. Поред полазника предшколских установа са Новог Београда, Врачара, Старог Града и Палилуле, у Васкршњој уметничкој радионици учествовали су и ученици београдских основних школа: Владислав Рибникар, Веселин Маслеша, Сава Шумановић, Бошко Буха, Бранко Радичевић, Милан Миличевић, Раде Драинац, Никола Тесла, Бора Лазић- Влашка (Младеновац), Филип Кљајић Фића, Стеван Синђелић, Павле Савић и Иво Андрић. Радост дружења увелучали су и ученици Руске средње школе, Средње школе за дизајн, Средње ПКБ школе , Техно Арта и Дрво Арта, као удружења Деца Барајева, Живимо заједно и Ромско удружење. Организатори манифестације су црква Светог Марка, Музеј града Београда и организација Деца Палилуле. Покровитељи Дечјих васкршњој чаролија су Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Скупштина Града Београда и Престолонаследник принц Александар II Карађорђевић. Изложба најуспешније осликаних јаја и ликовних радова биће одржана 25. априла 2019. године у 18 часова у Галерији РТС, Таковска 10. Учеснике васкршњој чаролија поздравио је градоначелник Београда гдр Зоран Радојичић. Извор: Српска Православна Црква
  10. Београдски надбискуп монс. Станислав Хочевар је одржао 18. априла 2019. године у просторијама Ординаријата конференцију за новинаре поводом Васкрса, који се по западној традицији слави 21. априла. Надбискуп је прочитао васкршњу посланицу, тумачећи реченицу из Лукиног Јеванђеља: Тада им се отворише очи«! (Лк 24, 31). -Предивно је запажање тако посебног јеванђелисте, Луке, док описује путовање у Емаус двојице Исусових ученикана сам дан Његовог Васкрсења, истакао је Надбискуп и наставио: -Једно од најтрагичнијих обележја данашњице лежи у томе што је вера погрешно схваћена и негативно представљена. Чак и толики верници немају о њој целовито сазнање. Они не познају ни велика Божја дела у историји. Већина људи, пре свега, не верује доследно у Бога Створитеља. Живе као да Бога нема и понашају се као да су они сами једини господари свега створеног, па и свог тела. Шта рећи о нашем познавању историје уопште, о историји изабрања Божјег народа, о значају читаве Божје објаве и, посебно, о Исусу Христу, о Његовој Цркви? Сетимо се само какве све интерпретације сусрећемо у медијима... Надбискуп Хочевар је најавио где ће наредних дана председавати на свечаним Литургијама. У суботу 20. априла у 20 часова Надбискуп ће служити у Нишу, а у недељу 21. априла на Васкрс у у Смедереву. Васкршња посланица надбискупа Хочевара налази се на интернет страници Надбискупије београдске. Извор: Српска Православна Црква
  11. Коју композицију ( независно од жанра) осећате као васкршњу, неовисно да ли је у питању црквена мелодија или не . Ево ја ћу почети са Вивалдијем и његовом комп. " Четири годишња доба ". Код мене би додуше редослед ишао од јесени па до пролећа....
  12. Све-Свјатјејши истиче чврсту везу између Крста и Васкрсења у Православној Цркви и да проповед о Крсту и Васкрсу стоји насупрот данашњим тенденцијама самообожења, егоцентричности, евдемонизма и свемоћи науке. У својој Васкршњој посланици Патријарх васељенски, између осталог, наводи: „...Догађај Христовог васкрсења, спасоносне победе Живота над смрћу, представља нуклеус вере, богопоштовања, етоса и културе христољубивог православног народа Божјег. Живот православних се у свим манифестацијама и димензијама негује и храни вером у Васкрсење, и представља свакодневну Пасху. Пасхални догађај није тек сећање на Васкрсење Господа, већ и учествовање у нашој сопственој обнови и непоколебивом уверењу у есхатолошко савршенство свих. Православни верник има посебан разлог и снажан подстицај да се бори против друштвених неправди, јер ми смо чврсто свесни противтеже између есхатона, краја времена и сваког историјског догађаја. Догађај Васкрсења објављује да, у суочавању са Господом, људски живот има апсолутну вредност. Објављује и да патње и суђења, и Крст и Голгота, немају последњу реч. Немогуће је да они који распињу на крст, тријумфују над својим трагичним жртвама. У Православној Цркви Крст лежи у центру побожности; међутим, он није ултимативна стварност која одређује коначну тачку оријентације у црквеном животу. Основно значење Крста је да он представља пут ка Васкрсењу, ка пуноћи наше вере. На овој основи, Православље објављује: „И гле, кроз Крст дође радост свему свету“. Карактеристично је да у Православној Цркви служба Великог петка није депресивна, већ, је преламање Крста и Васкрсења, с обзиром на то да се Велики петак упознаје кроз Васкрсење, које је наш „откуп за тугу“... У нашем времену, порука о Крсту и Васкрсењу доводи у питање људску себичност и арогантно самовеличање у секуларном и рационалистичком свету – људско биће које је убеђено у пресудну моћ науке и приклоњено је земаљским и привременим стварима, без жеље за вечношћу...“ Извор: Српска Православна Црква
  13. Јеванђеље о Васкрсењу данас одјекује у друштву пуном социјалних неправди и све мање човечности, у свету који личи на Голготу избеглица са безброј невине деце, рекао је Патријарх васељенски у овогодишњој Васкршњој посланици. Све-Свјатјејши истиче чврсту везу између Крста и Васкрсења у Православној Цркви и да проповед о Крсту и Васкрсу стоји насупрот данашњим тенденцијама самообожења, егоцентричности, евдемонизма и свемоћи науке. У својој Васкршњој посланици Патријарх васељенски, између осталог, наводи: „...Догађај Христовог васкрсења, спасоносне победе Живота над смрћу, представља нуклеус вере, богопоштовања, етоса и културе христољубивог православног народа Божјег. Живот православних се у свим манифестацијама и димензијама негује и храни вером у Васкрсење, и представља свакодневну Пасху. Пасхални догађај није тек сећање на Васкрсење Господа, већ и учествовање у нашој сопственој обнови и непоколебивом уверењу у есхатолошко савршенство свих. Православни верник има посебан разлог и снажан подстицај да се бори против друштвених неправди, јер ми смо чврсто свесни противтеже између есхатона, краја времена и сваког историјског догађаја. Догађај Васкрсења објављује да, у суочавању са Господом, људски живот има апсолутну вредност. Објављује и да патње и суђења, и Крст и Голгота, немају последњу реч. Немогуће је да они који распињу на крст, тријумфују над својим трагичним жртвама. У Православној Цркви Крст лежи у центру побожности; међутим, он није ултимативна стварност која одређује коначну тачку оријентације у црквеном животу. Основно значење Крста је да он представља пут ка Васкрсењу, ка пуноћи наше вере. На овој основи, Православље објављује: „И гле, кроз Крст дође радост свему свету“. Карактеристично је да у Православној Цркви служба Великог петка није депресивна, већ, је преламање Крста и Васкрсења, с обзиром на то да се Велики петак упознаје кроз Васкрсење, које је наш „откуп за тугу“... У нашем времену, порука о Крсту и Васкрсењу доводи у питање људску себичност и арогантно самовеличање у секуларном и рационалистичком свету – људско биће које је убеђено у пресудну моћ науке и приклоњено је земаљским и привременим стварима, без жеље за вечношћу...“ Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Guest

    Свети Јован Златоусти: Васкршње слово

    Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу! Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин! Христос васкрсе!
  15. Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу! Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин! Христос васкрсе! View full Странице
  16. Ako je ko pobozan i bogoljubiv, neka se nasladjuje ovim divnim i svetlim slavljem. Ako je ko blagorazumni sluga, neka radujuci se udje u radost Gospoda svoga. Ako se ko namucio posteci se, neka sada primi platu. Ako je ko od prvoga casa radio, neka danas primi pravedan dug. Ako je ko dosao posle treceg casa, neka praznuje sa zahvalnoscu. Ako je ko stigao posle sestoga casa, neka nimalo ne sumnja, jer nicim nece biti ostecen. Ako je ko propustio i deveti cas, neka prisupi ne kolebajuci se nimalo. Ako je ko stigao tek u jedanaesti cas, neka se ne plasi zakasnjenja: jer ovaj divni Gospodar prima poslednjeg kao i prvog, odmara onog koji je dosao u jedanaesti cas, kao i onog koji je radio od prvog casa. I poslednjeg miluje, i prvoga dvori; i onome daje, i ovome daruje; i dela prima, i nameru celiva; i delanje ceni, i prinos hvali. Stoga dakle, udjite svi u radost Gospoda svoga; i prvi i drugi platu primite; bogati i ubogi, jedan s drugim likujte; uzdrzljivci i lenjivci, dan postujte; vi koji ste postili i koji niste postili, veselite se danas! Trpeza je prepuna, nasladjujte se obilato svi! Tele je ugojeno; neka niko ne izadje gladan; svi se nasladjujte gozbom vere; svi uzivajte u bogatsvu dobrote! Neka niko ne oplakuje siromastinu, jer se javi opste carstvo. Neka niko ne tugije zbog grehova, jer oprostaj zasija iz groba. Neka se niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasova smrt: ugasi je Onaj koga je ona drzala, zapleni ad Onaj koji sidje u ad, ugorca se ad okusivsi telo Njegovo. I predvidjajuci to, Isaija zaklikta: Ad se ugorca susrevsi Te dole; ugorca se, jer opusti; ugorca se jer bi ismejan; ugorca se, jer se umrtvi; ugorca se, jer bi srusen; ugorca se, jer bi okovan; primi telo Hristovo, a naidje na Boga; primi zemlju, a srete nebo; primi ono sto vide, a pade u ono sto ne vide. Smrti, gde ti je zalac? Ade, gde ti je pobeda? Vaskrse Hristos, i ti se stroposta. Vaskrse Hristos, i padose demoni. Vaskrse Hristos, i raduju se andjeli. Vaskrse Hristos, i zivot zivuje. Vaskrse Hristos, i ni jednog mrtvog u grobu. Jer Hristos, ustavsi iz mrtvih, postade prvina preminulih. Njemu slava i vlast kroza sve vekove. Amin.
×
×
  • Креирај ново...