Jump to content

Ивановић

Члан
  • Број садржаја

    90
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Ивановић

  1. Митрополит галски Емануил "саслуживао" са "архимандритом ЦПЦ" у Кијеву!!!
  2. На сајту romfea.gr има нова одлука Свете Горе о црквеној ситуацији у Украјини. Ако неко зна грчки језик: Одлука Свете Горе
  3. То није истина. Литургије у православној цркви су много посјећеније него код осталих. Да не говоримо о литијама, које се за расколнике мјеста политичких и националистичких агитација. Мјера црквености је и монаштво, као и број манастира. УПЦ са око 5000 монаха и монахиња прелази све остале расколничке и јеретичке групе заједно. На свакој сједници Синода имате да се оснива по један манастир или више њих. Бити вјерником канонске цркве у Украјини је исто што и бити исповједником вјере.
  4. УПЦ је мањинска црква једино у Галицији (а то су 3 области Украјине). У осталим дјеловима Украјине она има неупоредиво више парохија. Митрополит Онуфрије је човјек јаког духа. Исто гоњење цркве је било и у вријеме патријарха Тихона и црква је однијела побједу. Не треба се плашити ни сада.
  5. Митрополит калавритски Амвросије: Патријарх Вартоломеј је одлучио да подијели православље
  6. Глава цркве је Господ Исус Христос. У православној еклисиологији сваки епископ изображава Христа као првосвештеника на видљив начин, што се нарочито види у православној литургији. Није цариградски патријарх ни по чему већи, нити има већу благодат Светог Духа од епископа у Крушевцу или у Сиднеју. Једнако као што не може патријарх или поглавар у некој помјесној цркви имати неограничену моћ, то не може ни цариградски патријарх на васељенском нивоу.
  7. У православљу не постоји главни патријарх, нити споредни патријарх. Јер Православна Црква није организација, већ организам.
  8. Журнал засиједања Светог Синода РПЦ-е Став Светог Синода РПЦ-е о дјеловању Цариградске патријаршије у Украјини
  9. Да ли у Пољској има преласка римокатолика у православну вјеру?
  10. Житије светог Климента је и мени познато. Али знате врло добро шта се дешавало са светом браћом и њиховим ученицима. Са њима се поступало потпуно супротно од одлуке папе Адријана. Забрањивано је богослужење на словенском језику, проповиједана је јерес "филиокве" од латинских свештеника, ученици су затварани и протјерани без икакве кривице. Како су се цареви односили према светом Атанасију Великом, када је исто био протјериван и одузет му је архијерејски престо. Нормално је да црква ту види гдје је истина и правда. Али, када се говори о Филарету Денисенку, ситуација је ту врло јасна. То је човјек који је рашчињен, јер је у цркви створио раскол из свог властољубља и жеље да буде патријарх московски. И сам филм који сам Вам напоменуо документовано говори о томе. Није битно колико људи су у расколу, хиљаде или милиони. Они су у страшном гријеху, јер цијепају хитон Христов. Ту не може бити компромиса.
  11. У Украјини постоји једно стадо и један пастир. То је митрополит кијевски Онуфрије. А о историји раскола на територији Украјине имате документарни филм: Анатомија раскола. Није тачно да било ко негира постојање државе у којој живе, јер су углавном сви епископи УПЦ са територије Западне Украјине. Васељенска патријаршија не може никоме вратити чин у цркви, јер је то противно свим канонима православне цркве. Једном рашчињени свештеник или епископ не може више бити враћен у чин и не може вршити свете тајне цркве. То је познато у свим одлукама васељенских сабора цркве. Уосталом, приликом рашчињења Филарета Денисенка о томе су обавијештене све помјесне цркве, укључујући и Цариградску патријаршију. Све цркве су то прихватиле и никада ниједна није имала било какво канонско и литургијско јединство са тзв. Кијевском патријаршијом.
  12. Није тачно да свака држава има своју помјесну цркву. Од 14 аутокефалних православних цркава, у само 7 од њих се канонска територија поклапа са територијом државе. Ја годинама пратим дешавања у Украјини. Не стоји чињеница да православни народ у Украјини жели аутокефалну цркву. То показује број епархија, парохија, манастира, монаштва у канонској православној цркви и код расколника. Зна се зашто је бивши митрополит кијевски Филарет Денисенко отишао у раскол почетком 90-их година. Зато јер није био изабран за московског патријарха. Значи, у питању је чиста сујета и властољубље једног човјека, који је нажалост за собом повукао милионе других људи. Слабљење православља у Украјини одговара једино Ватикану и гркокатолицима. Једини начин је враћање расклоника и јеретика у цркву путем покајања, а не легализовање раскола. На тај начин се може било коме ко захтијева дати "аутокефалност". У Црној Гори постоји група лажних свештеника на челу са некаквим "владиком" Мирашем Дедејићем који су умислили да су аутокефална црква. Дакле, треба да се премијер обрати васељенском патријарху да му се призна аутокефалност, упркос ставу епископата, свештенства и вјерника у Црној Гори који су против тога. Наравно да тако нешто у православном свијету неће проћи.
  13. Митрополија црногорско-приморска је увијек неку скромну количину новца давала сваком свештенику. То није никада била велика количина новца, али довољна јесте за један скромни живот.
  14. У Црној Гори нису никада постојале таксе за крштења, вјенчања, сахране или било који црквени обред. То је у потпуној супротности са учењем Христовим. Знам, рецимо, да један свештеник који је ове године напунио 30 година свештеничке службе није никада узео од вјерника ни један динар. Чак и ако му вјерници дају. И Бог га није никада оставио.
  15. Ствар је у томе што неко не схвата шта је нација. То је појам који сви користимо, али бих волио да ми неко да значење тог појма. Прича дане постоје Црногорци или Украјинци је смијешна. Да ли постоје она Аустријанци? Они данас за себе не кажу да су Њемци. А шта ћемо са Канађанима, Аустралијанцима, Аргентинцима, Чилеанцима, итд? Нацију многи данас поистовјећују са земљом у којој су њихови коријени (западни модел) или са широм народном заједницом коју веже култура, језик, обичаји. Ко је ту у праву? Ја мислим да су обје струје у праву. Али не може црква да себе постави према народу идеолошки, политички или национално. Да ли је цркви важно моје спасење или јесам ли добар Црногорац или Србин? И шта се подразумијева под тим "добар"?
  16. Ја сам из Црне Горе и сматрам да је ова изјава која долази од црквених великодостојника, благо речено неодмјерена. Постоји и горих мјеста у Европи за православну цркву. Узмите, рецимо, Украјину. Тамо се и гони црква, имате грађански рат, убијене свештенике итд. Али погледајте ријечи било ког владике УПЦ. Само позивају на мир, љубав, држање Божјих заповијести. Зашто се овдје за најмању ситницу имате мржњу, вријеђање, позив на линч других итд? Реалност је да у Црној Гори постоје национални Срби и национални Црногорци. Такође је чињеница да Црногорци чине већину у православном дијелу становништва, као и да су преко 95% вјерници канонске цркве. Проблем односа између Срба и Црногораца лежи у отвореном богоборству и нецрквеном животу највећег дијела народа. Када би се истински вратили цркви, и мржња и неразумијевање би били далеко мањи. Ми се не сабирамо око Христа, већ око пролазних ствари које се мијењају.
  17. Увијек се питам због чега на крају сваког Сабора се не дају исцрпна саопштења о раду сабора. Напримјер, сајт РПЦ-е на крају сваког засиједања Светог Синода даје врло прецизна обавјештења о чему се говорило и које су конкретно одлуке донијете. То би значајно умањило могућност таблоидима за тражење афера.
  18. Има људи који почну да долазе у храм, али послије неког времена одустану. Код неких је разлог тај што цркву гледају кроз призму народа коме припадају, и даље их од тога не занима ништа.
  19. Поштовани оче Саво, да ли постоје православни Албанци на Косову? Дa ли међу њима има људи који се интересују за православље и јели неко од њих тајно примио православље? Да ли тамо постоји прогон римокатоличке цркве и да ли је забрањен прелаз у римокатоличку вјеру, као што је случај са православном црквом?
  20. По мени је Југославија почела да се распада када је била створена. А разлог је по мени разлика у култури и менталитету (колико је било писмених 1918 на територији данашње Хрватске, Словеније и Војводине, а колико јужно од Саве и Дунава), као и разлика у уређењу државе. Наиме, за земље православног свијета држава је уређена на основама централизма: један краљ, једна влада, јеадн парламент, нема регионалних аутономија, нема области са специјалним статусом. Аустроугарска монархија којој су припадале територије Словеније и Хрватске је била федерална монархија. У оквиру Угарске бановина Хрватска је имала високи степен аутономије. Стварањем Краљевине СХС Хрвати су се требали свега тога одрећи. И знамо до чега је то довело.
  21. Овдје се провлаче неке приче о Македонији као Јужној Србији, о Македонцима као бившим Србима, итд. Стално се неко позива на етнофилетизам, а са друге стране сам страда од тога. Зашто онда и Бугари не би имали законско право на тај простор, јер су такође њиме владали. Или Грци. Македонци су народ који постоји са својом националном посебношћу, језиком и културом. Потпуно је несувисло милионима људи то оспоравати. Раскол се може ријешити само стрпљивошћу. А и наша помјесна црква би требала показати да није мајка само Србима, а осталима маћеха.
  22. Наишао сам на овај чланак на бугарском сајту, а тиче се тога да је наша црква послала помјесним црквама захтјев за уношење грађана Сурдулице страдалих од стране бугарске војске у календар. Сръбската църква информира поместните църкви за канонизацията на Сурдулишките мъченици У овом тексту се говори да већина епископа у Грчкој не прихвата да се сурдулички страдалници ставе у календар. Чињеница је да они нису страдали због вјере, већ због националне припадности. Какав је ваш став о овоме? Лично сматрам да је са многим канонизацијама, попут канонизације Његоша, покушано да се уздигне неки национални дух у народу. То је исто као када би се у Бугарској канонизовао Васил Левски.
  23. Изјава игумана Бигорског манастира: БПЦ је истинска мајка МПЦ
×
×
  • Креирај ново...