Претражи Живе Речи Утехе

Одсуство југословенског идентитета је чињеница због које се распала Југославија, оценили су данас учесници панела „Од Крфске декларације и заједничке државе до југосфере”. Професор Факултета политичких наука у Београду Драган Ђукановић каже да је Тито био против концепта југословенске нације, а још један од разлога распада Југославије била је и геостратешка политика, тачније, окренутост Словеније и Хрватске ка Средњој Европи, док је остатак земље био везан за Балкан. „Идеја југословенства била је еманципаторска, и афирмисала је начело народности и питање статуса етничких мањина у Југославији”, сматра Ђукановић. Његов колега, професор Филозофског факултета у Љубљани Божидар Јездерник, оценио је да у Југославији није било национализма, како се иначе мисли, и да је та држава нестала зато што није грађен југословенски идентитет. „Нико није правио Југословена, као што је Италија правила Италијане”, изјавио је он. Јездерник је рекао да се у Југославији, када је основана по завршетку Првог светског рата, поставило питање шта радити са војницима који су ратовали на обе стране. „Србија је била разорена, а међу онима који су то починили били су Хрвати, Бошњаци, чак и Срби, а одједном су сви они постали браћа. О томе се није говорило, то је гурано под тепих, али није умрло и букнуло је 90-их”, указао је Јездерник. Према његовом мишљењу, Титовом смрћу нестало је „везивно ткиво” које је повезивало републике бивше Југославије. „Сем тога, није било ни југословенског национализма, а национализам је услов за опстанак једне земље”, оценио је професор са Љубљанског универзитета. Он је оценио да „југосфера” никада није била на нижем нивоу у последњих 100 година, него што је данас. Професор је подсетио да се име Југославија први пут спомиње у словеначким новинама 1848. године, а да се данас словеначки идентитет, како каже, гради на принципу негације. „Данас се инсистира на томе да нисмо Југословени, а познато је колико је Словенија жалила за краљем Александром И Карађорђевићем којем је у Љубљани подигнуто пет споменика, који су срушени током италијанске окупације у Другом светском рату. Тито никада није добио толико споменика у Љубљани”, поручио је Јездерник. Књижевник Мухамед Баздуљ је сагласан са Јездерником да су Југословени постојали и пре него што се формирала Југославија, јер није се створила држава па нација, као што је случај са Италијанима. „Југословенски народ су раздвајале религије, али их је спајало језичко јединство које је било важније од религије”, сматра Баздуљ. „Друга Југославија је и умрла 1967. године када је донета Декларација о хрватском књижевном језику”, оценио је Баздуљ. Додао је да за разлику од Хрвата, Отон Жупанчић и многи други словеначки писци били су спремни да одустану од словеначког језика као стандардног. Каже да они који су заговарали Југославију били млади, сиротиња и еманциповани грађани, док је политичка и остала елита имала антијугословенске ставове. Говорећи на панелу, историчар Предраг Марковић је истакао да идентитети нису фиксирани, већ да су они једна привидна појава, а да их је у Југославији, каже, било више. Он сматра да је Иван Мештровић учествовао у националном идентитету Југославије, а да је на крају завршио као хрватски националиста који се разочарао у југословенску идеју. Земље бивше Југославије, поручује Марковић, су схватиле да је Југославија шанса да се превазиђу трибалне разлике, да се створи велика држава која ће допринети модернизацији и у то је веровала и културна елита. „У Србији 1914. нико није био против Југославије, сви су веровали да је то добра прилика за Србе”, каже Марковић. Комунисти, поручује он, покушали су да идеју југословенства базирају на систему вредности, те је њихов систем био више налик на данашњи амерички, него европски.