Баба

Побогу као да не знаш мој стил писања на овом форуму већ деценију једну. Кад кажем за себе да сам фан апостола Павла, зар мислиш да слушам некакав бенд који се зове апостол Павле? Спрдам се савременим идолопоклонством, зато користим реч фан. Савремени кршћани гледају на поједине владике идолопоклонички. Критикују ботове што у политичаре гледају идолопоклонички а и сами болују од те комунистичке болести култа личности. Заиста немам "фаворите" међу владикама или поповима. Ако раде добро, хвала Богу. Бог ће их наградити за то. Ако раде лоше, њихов а и наш проблем. Не идем више у Ковиљ, из приципа. Већ неколико година уназад не идем. Онај бугарин ме мрзи, а остали су исто неки југословени. Кад следећи пут будем ишао у Ковиљ, идем са српском тробојком да избацим окупаторску заставу Византије из цркве и протерам бугаре из манастира!

Када пишеш глупе коментаре, не можеш бољи одговор добити. То што си ти фан оца Гојка балансера или Амфилохија је твој проблем. Можда и сентимент према Црној Гори. Али онда пиши то као сентимент, а не као чињенице, и приде ми спочитаваш незнање. Да ли сам ти ја некад спочитавао незнање до овог горе поста? Нисам. А кад ти узвратим твојом мером, онда мене срам. Ма иди бегај.

Обожавам кад ми рокер Зосима лајкује постове. Човек ме просто обожава већ годинама.

За разлику од вашег балансера Гојка који се асимиловао ја сам рецимо кум многим православним Маџарима, Хрватима, Словацима. Никад од њих нисам очекивао да постану Срби, али нисам ни ја постао Словак, Маџар, Хрват. Православље не тражи асимилацију. Гојко је Црногорац из убеђења. Помирите се с тим!

Овај одговор је глуп на више нивоа. И најрадије га не бих коментарисао. Ипак, рећи ћу ти две ствари: 1. Зашто ме потцењујеш и мислиш да не знам шта је национализам? Намерно употребљавам ту реч јер теби смета, пошто си изрод! 2. То "балансирање" је довело да од 80% Срба у Црној Гори данас има мање од 30%. Јебеш то балансирање. То је најподлији начин асимилације Срба! А сад изволи пуцај ту сам ја нећу побећи. Слободно ти је да ми прикачиш и етикету да сам фашиста. Тако ме частите на овом форуму од почетка.

Ја сам заиста велики фан апостола Павла. Нигде нисам прочитао да се Павле одрицао свог народног идентитета. Није се чак одрицао ни фарисејске партије која је у оно време била исто што и СНС код Србаља данас. Дапаче, Павле је говорио да би волео да он лично заврши у паклу само да се његов Јеврејски народ спасе и позна истину Христову. Има ли већег национализма( у позитивном смислу) од овог Павлог? Нема! Жртвовати лично спасење зарад спасења свог народа, то је прави национализам. То је заиста родољубље. Али нигде се није одрицао свог народа. Када је Атињанима проповедао, није говорио ја сам Грк, ја сам Милогорац. Него ја сам Хришћанин али Јудеј. Ипак сам Јудеј и Фарисеј приде, па коме се свидело свидело. Искрено не верујем ни једном хришћанину да је утемељен у свој хришћански идентитет ако претходно није утемељен и у свим другим својим идентитетима, па макар и сексуалним.

Што вам онда сметају Украјинци који убијају Русе? Заиста ми нисте јасни. Па то је све тако нормално, јелте.

Па он се изјашњава као Црногорац, близак је сарадник Амфилохија, ректор је Цетињске богословије.

–Možemo da kažemo da je državotvornost Duklje, Zete, Crne Gore nesumnjiva bez obzira na to što oni imaju zajedničke tačke, zajedničku istoriju, zajedničke ideale sa okolnim identitetima, prije svega mislim na Rašku, odnosno srbijansku političku misao. Dakle ona je specifična autohtona i posebna. Od Vojislavljevića preko Petrovića do danas možemo da prepoznamo posebnost crnogorske državotvornosti, samim tim pretpostavke da se neko u nacionalnom smislu osjeća kao Crnogorac i da mu niko ne prigovara za to nacionalno opredeljenje, od ovih koji se tako ne osjećaju. I to je nešto što je nesumnjivo, kazao je otac Perović.

Шта ти није јасно? Није ти јасно како се претачу Срби у Црној Гори у Црногорце? Или ти није јасно како Украјинци иако су православни и истог порекла као и Руси тако мрзе Русе да их убијају?

Украјинцима уопште не смета на пример да помињу Светог кнеза Владимира и да се позивају на њега када говоре о свом религијском идентитету. Исто тако им не смета ни да кољу Русе по православним храмовима Донбаса.

Јуродиви су али себе ради

Изложба Александра Ламброса у владичанском двору у Пакрацу: Колекционарство као чин побуне и отпора Откуд први атеиста Србије да излаже у двору једне од епархија СПЦ? Од тренутка кад сам освестио чињеницу да je СПЦ, а то је недавно у свом интервјуу за „Глас Америке“ отворено и потврдио генерал потпуковник Френклин Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, у очима НАТО главна сметња за „довршавање посла на Балкану“, мој ми је атеизам постао другоразредан у односу на српске националне интересе. Српство изнад свега! Колекционарство као чин побуне и отпора Велику ствар имам да обзнаним! Излажем, први пут, део своје личне уметничке збирке, коју трудољубиво и не без много одрицања, градим неколико година уназад. И то не било где! У библиотеци владичанског двора у Пакрацу! Место од изузетног значаја и престижа за српску националну културу. За вас који не знате, а донедавно ни ја нисам знао, ево неколико података који ће вас сасвим извесно импресионирати (и учинити национално поносним). Ендре Пеновац Епископска књижница у Пакрацу је трећа библиотека српске цркве, после Хиландара и Патријаршије. По свом значају Пакрац је исто што и Сент Андреја, Сремски Карловци, Цетиње… То је најзначајнија српска библиотека западно од Дрине и Дунава. Друга библиотека у свету по броју старих српских штампаних књига. Свака десета књига коју су Срби штампали у XVIII веку је у Пакрацу. Свака десета књига коју су Срби штампали у XVIII веку је у Пакрацу. Основао ју је 1786. године епископ пакрачки Кирило Живковић, што је чини девет година старијом од петроградске Руске државне библиотеке. Поређења ради библиотека Британског музеја основана је 1753. а она манастира Св Галена (у Швајцарској) у свом садашњем облику 1767. године. А случајни Срби из редова окупационо-колаборационистичке елите вас убеђују да смо културно инифериорни. Војислав Радовановић Библиотеку је 1941. године одузела НДХ. Године 1945. су је задржали комунисти и потуцала се од немила до недрага до половине осамдесетих, када је оно што је од ње остало враћено у двор. У рату 1991/92. спасао ју је хрватски официр Иван Хити (хрватске снаге наложиле су њено уништење). Од тада до 2007. године налазила се у загребачкој националној и свеучилишној књижници. Одатле је у Пакрац пренесена 2017. године и чува се у епархијском депоу одакле ће бити пренесена у двор кад се заврши обнова просторија у источном крилу намењених за смештај библиотеке, што се очекује да буде ове године. Иначе, библиотека садржи и значајну рукописну збирку с књигама углавном из 16. века. Једна од две сачуване књиге Јоакима Вујића су у њој, као и једини потписани примерак од пет примерака првог издања Вуковог превода Новог завета. Данка Димитријевић Имајући у виду престиж славонске епархије и пакрачке библиотеке и њихов немерљив значај за српску историју и културу у најширем смислу, могу само да будем неизмерно поносан на чињеницу да ће у њој бити изложен део моје колекције (уједно биће то и прва изложба након обнове). Шаула Миле Овде се, за оне који су боље упознати с мојим радом, може поставити питање неколико условно речено „контроверзних“ момената. Откуд први атеиста Србије да излаже у двору једне од епархија СПЦ? Од тренутка кад сам освестио чињеницу да je СПЦ, а то је недавно у свом интервјуу за „Глас Америке“ отворено и потврдио генерал потпуковник Френклин Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, у очима НАТО главна сметња за „довршавање посла на Балкану“, мој ми је атеизам постао другоразредан у односу на српске националне интересе. Српство изнад свега! На моје више него пријатно изненађење, достојанственик СПЦ с којим сам око изложбе сарађивао ни у једном тренутку није потегао мој претходни друштвени ангажман солидно базиран на атеизму и оштрој критици СПЦ, а на још веће изненађење питање естетике изложених радова за које сам дубоко уверен да нису нужно по укусу цркве (међу изложеним радовима су и неки, превасходно Александра Тодоровића имам у виду, који се отворено баве критиком цркве као институције) ни у једном тренутку није било потегнуто. Штавише, аутоцензурисао сам се, избацујући из селекције радова неке који су одисали претераном еротичношћу, сачувавши их за неко будуће излагање у у неком несакралном простору. Уосталом, можда не би требало да сам толико изненађен – СПЦ није никад, као рецимо римокатоличка црква, имала индекс забрањене литературе, нити је спаљивала жене нити подржавала нацисте. Ивана Живић Други „спорни“ тренутак може се видети у чињеници да део своје колекције излажем у ономе што је административно данас Хрватска а што је за мене историјски српска земља – Славонија. Ово не би требало никога да изненади – Срби су у ономе што је данас Хрватска, одувек били авангарда – основали су им и фудбалски клуб „Хајдук“ и загребачки аеродром, да поменем само неке институције, дали им књижевни језик итд … па што би онда чудило да Србин излаже савремену уметност у Пакрацу? Владичански двор у Пакрацу Древно је начело колекционарства да скупљаш или жанровски (мртву природу, пејзаже, акт итд) или технику (уље, цртеж, акварел …) или период (одређени правац или временски период). Само се овог последњег држим – скупљам савремену српску уметност, тј. сликаре који стварају у времену у ком живим. Остало бих доживео као ограничење радости колекционарства. Зашто уметници савременици? Зато што је део невиђеног узбуђења ако већ не и сво узбуђење у томе да се ослониш искључиво на сопствене уметничке инстикте који касније добију потврду (или пак не) кроз излагања у иностранству и добијање угледних ликовних награда. Зашто српски уметнници? Поред тога што имам природну везу са Србијом зато што је изузетно важно да баш у овим временима често виђеним као једно од најтежих у дугој националној историји, остане траг о томе да домаћи стваралачки гениј није ни у једном тренутку престао да цвета и то ништа мање раскошно него у неким срећнијим земљама, а у једној од њих, Француској, и живим па могу да пратим и поредим. Осим потребе за лепотом, утехом, промишљањем смисла, моја колекција постаје и чин патриотизма, личне побуне и отпора и непристајања на судбину коју је неко други смислио за тебе. Двор Често се чује оцена да је српска култура у јадном стању. И сам сам то често помислио. Сада, међутим, мислим да је у одличном стању с обзиром на турбо ријалити културолошки модел који колаборационистичка политичка елита у складу са својим политичким амбицијама пласира, као и у односу на терор случајно српске, подједнако комесарске и колаборационистичке, србомрзачке и југоносталгичарске „елите“ која је окупирала безмало све медије и српске институције а која већ деценијама уназад не престаје да нас ментално силује својим чињенично нетачним небулозама о деведесетим, геноцидима, великосрпској идеологији и сличним. Ова изложба је један у низу од многих доказа, виталности српског стваралачког генија, чак и у временима као што су ова наша. Изложба ће се отворити на Божић, у 19. часова у владичанском двору у Пакрацу, на њој ће бити изложени радови Александра Тодоровића, Владимира Лалића, Дамјана Ковачевића, Ендре Пеновца, Милета Шауле, Вељка Ваљаревића, Маријане Ракичевић, Зорана Игњатовића, Андреја Конопека, Кристине Пирковић, Данке Димитријевић, Иване Живић, Војислава Радовановића, Марјана Дјарматија, Андријане Даниловић, Марка Стајића и Горана Витановића. Александар Ламброс Изложба Александра Ламброса у владичанском двору у Пакрацу: Колекционарство као чин побуне и отпора - Видовдан Магазин VIDOVDAN.ORG Колекционарство као чин побуне и отпора Велику ствар имам да обзнаним! Излажем, први пут, део своје личне уметничке збирке, коју...

Овде само једно питање за аву пророка из Рима Ђуровића: Иако је Марић био, по свом обичају више него нападан и безобразан, и покретао питање сарадње +Амфилохија и Мила, нико од учесника није потврдио ту причу. Отац Велибор Џомић је одговорио на сва питања и недоумице прилично јасно и недвосмислено. Дакле, поред оних констатација које сви знамо да је Амфилохије био подршка Милу Ђукановићу кад је овај долазио на власт, да га је неколико пута спасао и помогао током политичких криза у ЦГ, да је више окренут критици Вучића и Београда него Подгорице и Мила, нико од учесника овог дијалога на Ћирилици, а признаћемо да учесници нису насумично изабрани, нити поставља такву тезу као Ава Ђуровић, нити уопште разматра ту могућност коју упорно намеће Миломир Марић. Шта је по среди? Завера ћутања или једноставно ова прича са Амфилохијем и Милом као удруженим злочиначким подухватом уз помоћ Вартоломена да се реализује аутокефанла црква у ЦГ, не стоји?

U emisiji "Ćirilica": Milo Đukanović i vlast Crne Gore potpisali sramni akt o "slobodi veroispovesti". Šta to znači za Srbe u Crnoj Gori? Šta znači za imovinu Srpske Pravoslavne Crkve? Kako će se završiti ovaj sramni čin diskriminacije? Gosti: Prof Zoran Ćirjaković - Novinar i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Protejerej Velibor Džomić - Član Visokog crkvenog suda Prof dr Vladimir Leposavić - Član pravnog tima MCP Prof dr Čedomir Antić - Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu https://www.youtube.com/watch?v=gvQum0TAIYE&feature=youtu.be

Треба их напасти иза леђа из заседе!

Заправо, то нам је био циљ све време...најчитанији сајт у церкви.

Добио си само од мене лајк а то рачунај као да ти је дао Вучић лајк. Мислим, тако ти сад ствари стоје у Србији као Други светски рат и подела на четнике и партизане.

Не знам колико те Ђилас плаћа за ово ботовање али ако радиш за џаба онда си будала.

Ја сам противник смртне казне, али овде само смртна казна!

Право да ти кажем нисам упознао ни филозофе да су нормални.

И Поуке су медиј. Разлика између медија и професора је ваљда нешто што и мала деца могу да схвате. Наравно да нико не брани Кубату да ботује за Ђиласа, али онда тај сукоб на ПБФ треба гледати кроз политичку призму. Онда треба отворено рећи да гејеви и атеисти са БУ и из опозиције преко својих ботова на ПБФ нападају патријарха и Порфирија зато што их виде као људе режима, а не зато што је Порфирије тобоже некоме претио. Онда је ово предизборна политичка кампања а не сукоб унутар СПЦ фракција. Ако је тако онда је разумљиво зашто Кубат ретвитује Маринику Тепић Живку Чобану јер је она Ђиласова посланица. Дакле Кубат се слаже са Мариником која је потписала да се у Сребреници догодио геноцид, коју подржава Пацоли, и која ради против српских интереса.

Нисам баш сигуран да равнујем, пре ће бити да србујем, а Вартоломеј ме нервира као човек који за рачун Амера пакости Русима.

Видовдан није професор на ПБФ то је ето једина разлика, Видовдан је медиј а Кубат је професор

Ја сам либераш и политички и верски. Надам се да не замераш. Можда имам предрасуде према зилотима јер заиста нисам упознао ни једног ревнитеља који је докуцан. А многи од њих су ми озбиљно напакостили. На жалост ни код монаха се нисам сусрео са ревнитељима који су баждарени. Знам шта зилот значи као историјски појам, и у православљу и у јудејству, али садашњих правих зилота нисам упознао.