Претражи Живе Речи Утехе

У навечерје празника Светих мученика Момишићких, а уједно и у навечерје престоног празника подгоричког храма који је посвећен овим угодницима Божјим, доносимо видео записе две емисије у којима је гост био високопречасни протопрезвитер Никола Пејовић, настојатељ ове дивне подгоричке светиње. Уредништво портала Поуке.орг нашем драгом пријатељу оцу Николи жели срећну и Богом благословену храмовну славу, са особитим изразима братске љубави и молитвене пажње. Више година нас обједињује братска љубав и благословено дело мисије Цркве које неуморно вршите трудећи се да што више људи призовете у заједницу са Господом и свима светима. Нека Вам Свеблаги Господ буде помагач, а особито у овим данима великих искушења, да на МНОГА И БЛАГА ЛЕТА служите Господу и Цркви Његовој приводећи поверене Вам парохијане ка радости Царства небеског! Уз изразе братске љубави и поштовања, Уредништво портала Поуке.орг

Руски пранкери Владимир Кузнецов - Вован и Алексеј Столаров–Лексус објавили су телефонски разговор у коме су се Зорану Заеву представили као Петро Порошенко, и у његово име су између осталог, разговарали са Заевом и о начину стицања аутокефалије расколничке МПЦ. Вест о начину на који Зоран Заев издаје државну политику и меша се у црквена питања, обишла је свет и уништава и онако никакав углед Северне Македоније. У разговору, лице Зоран Заев простачки пљује по Српској и Руској Православној Цркви и показује спремност да за „аутокефалију“ МПЦ плати Вартоломеју 100 хиљада евра, приватно, испод руке. Хајде да будемо кратки и јасни. Са грађанског аспекта, лице Зоран Заев очигледно крши Устав Северне Македоније, првенствено у члану 19, према коме су верске заједнице одељене од државе и једнаке пред законом, а потом крши најмање још и чланове 9 и 16, који гарантују једнаку слободу, укључујући и слободу уверивања. Крши и члан 358 из Казненог Закона за давање поткупа, а будући да је Вартоломеју писао писмо у коме је тражио признавање МПЦ, тај моменат треба да буде истражен (и, да ли тих 100 хиљада евра, које спомиње, су његове паре или паре од свих грађана различитих вероисповести). Поред свега тога, лице Зоран Заев упорно продужава да не испуњује међународне обавезе у односу поштовања пресуда Европског суда за људска права из Стразбура, које су изречене по питању предмета Северне Македоније. Речено чинида Зоран Заев, дакле чини га осумњиченим за криминал и очекује се да Јавно тужилаштво покрене истрагу против Зорана Заева за флагрантно кршење Устава и закона земље. Са верског аспекта, уопште није етички да Зоран Заев прихвати да исплати 100 хиљада евра Вартоломеју за расколничку МПЦ (која је одељена од државе), како би иста добила „аутокефалију“. Таквом спремношћу на један неморалан чин за давање поткупа, Заев чини да и он сам, и његова породица, и сви припадници расколничке МПЦ не виде ништа добро у животу од таквог прљавог поступка (намерно избегавамо да употребимо неку тежу реч, која одговара реалности). Ако имају барем мало образа, расколници МПЦ би требало да одмах изађу са саопштењем да никада не би прихватили такву подлу, корумпирану „аутокефалију“, и да се потпуно ограде од ставова Зорана Заева у вези Српске и Руске Цркве, којима он брука и Северну Македонију, и МПЦ, будући да, ако расколничка МПЦ стреми црквеном јединству, то значи да ће сутра требати да буде у јединству са СПЦ и РПЦ,а то јединство не би смело да буде испрљано или купљено нечијом малоумношћу, па макар она била и од тренутног премијера Зорана Заева. ZaevMPC.mp4

Пут од највеће славе и богатства, преко дугог пропадања, пожара и претварања у џамију, па до обнове, око које су се у нашем времену спорили српски научници и јавност, прешао је манастир Бањска на северу Косова и Метохије. Сматрало се да је први игуман Бањске Данило располагао највећим поседом и највећим даром којим је неки српски владар даровао своју задужбину, а данас, после седамсто година од почетка градње, игуман се исто зове Данило и руководи храмом незнатног материјалног поседа и огромног духовног и културног значаја. „Даће Бог да се обнављамо заједно са светињом нашег светог краља Милутина”, каже игуман Данило док дочекује госте. Овом тихом, младом човеку, рођеном Призренцу, и данашњој Бањској пуно тога недостаје. Од опеваног злата и мермера готово није остало ништа, само камен и фрагменти око зидова, који понајвише говоре шта су ту уништили освајачи, ратови и мржња. Изнад ових рушевина, вековима се развијала једна сасвим друга прича и димензија. Никада, чак ни међу локалним становништвом често расељаваним, није заборављено да је, монументалну задужбину сакривену међу брдима, себи за вечни покој наменио највећи градитељ српског средњег века краљ Милутин. „За нас из околине, Бањска је увек била друга кућа”, каже са наглашеним поносом Драган Илић док намешта рефлекторе за културно-уметнички програм, који ће се одржати у дворишту манастира. У протеклих 700 година, краљ Милутин је у свом храму био сахрањен тек 70 година. Ту је остао до Косовског боја, онда је пренесен у Трепчу, да би се његове мошти, око 1460. године нашле у Софији, где су данас посебно поштоване и чуване. Што због овог посмртног сељакања, што због зле судбине светиње, а понајвише због градитељске активности од најзападнијих српских крајева до Јерусалима, краљ Милутин је сам остао духовна и културна веза различитих људи и средина. За њих је Бањска, иако рушевина, била и остала средиште те везе. Отуда на прославу, која је један од најважнијих догађаја протекле деценије на Косову и Метохији, пристижу сликари, калуђери, књижевници, верници сасвих страна. Са ковчежићем који у рукама држи испред себе, кроз народ пролази митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је Бањској, у том ковчежићу, на дар донео део моштију ђака и свештеника који су, у доба Турака, пострадали у Момишићима код Подгорице и однедавно се славе као нови мученици за веру. У склопу прославе јубилеја и потпуно посвећена годишњици, одржана је и традиционална културна манифестација „Соколица”, у порти су наступали песници, глумци, етно-групе и појци. „Никада ниједан српски песник не сме да каже Косово је изгубљено”, поручио је песник Ђорђе Сладоје, примајући награду „Песничко успеније”, која му је овде додељена, а добитница „Песничке повеље”, Милица Бакрач из Никшића, сматра да је за њу од посебне важности повратак, како је рекла, у духовни завичај. „Повељу Светог Луке”, добио је сликар Милован Пенков из Ниша. На речима, у песмама и емоцијама, као и на сликама, рекло би се, већина ствари и проблема изгледа другачије идалеко од стварности. Иако се овај јубилеј тиче државе, цркве инарода, храм у Бањској је у јако лошем стању. Општа немаштина, политичка неизвесност, огромна савремена разарања светиња на југу покрајине и ломови у цркви скрајнули су Бањску у други план. Зато је после литургије владика Теодосије рекао да неће добити рат онај кога води са Богом, Црквом и светињама. „Ова година би требало да буде година почетка обнове светиње, мислим да сви разумемо тренутак у ком се налазимо и да би требало, као држава, као народ и као појединци да учинимо све да обновимо светињу.”, рекао је Теодосије. Он је у име патријарха Иринеја и Синода СПЦ Орденом Светог Саве другог реда одликовао Драгишу Миловића, председника општине Звечан, Јована Димкића, директора Комбината „Трепча”, а литургији су присуствовали министри Владе Србије Велимир Илић, Марко Селаковић и Братислав Петковић, саветник председника Србије Марко Ђурић, директор Канцеларије за КИМ Александар Вулин и остали званичници. Иако је за крај прославе била планирана премијера представе „Смрт Уроша петог”, Народног позоришта из Приштине, она није изведена због смене директора овог театра Ненада Тодоровића, а уместо ње глумци Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Дејан Цицмиловић, Јасмина Стиљковић, Мишко Ракочевић и КУД „Копаоник” извели су музичко-сценски приказ „Бањско злато”. Све је донекле у парадоксу, и атмосфера и поруке са прославе, а реалност – омиљена реч наших политичара – налази се унутар самог храма. У њему свакодневно, са лукова и сводова отпадају комади малтера и опеке, пада прашина и они делићи фресака који су претекли време и зло. Ако прашина падне и на ове речи, поруке, обећања, слике, емоције и намере, неке нове генерације ће поново откопавати златну Милутинову Бањску. Живојин Ракочевић извор (Фото Н. Елезовић)