Три типа вере - својеврсне степенице духовног усхођења

[JESSY]

                                                  

Постоје три типа вере – веома је важно да то знамо, зато што се не подразумева увек исто кад је реч о вери у Бога. Три типа вере су својеврсне степенице духовног усхођења: вера као увереност, вера као поверење и вера као верност.

Вера као увереност је разумско признавање неке истине. На пример, неко ће рећи: «Уверен сам да се Куликовска битка одиграла 1380. године, уверен сам да је Земља округла и још сам уверен да Бог постоји.» То је својеврсна дубока убеђеност у то да нешто постоји. Овде више нема сумње: да, Бог постоји. Али твој унутрашњи свет се услед тога мало мења. За таквог човека Бог је као један од објеката наше Васељене: постоји планета Марс, а постоји и Бог. Зато што овакав човек не проверава увек своје поступке на основу вере, не покушава да пажљиво изгради свој живот по вери, већ делује по принципу: «Ја сам сам по себи, а Бог је Сам по Себи.» Односно, он својим разумом једноставно признаје чињеницу да Бог постоји.

Други степен је вера као поверење. Хајде да размислимо кад један човек има поверења у другог? Онда кад му открива своје срце и кад другог човека на известан начин прима у своје срце, односно кад настаје изузетна душевна блискост. И вера у Бога као поверење, за разлику од просте уверености, човеку пружа осећај блискости Богу. На овом нивоу вере човек не само да просто разумски признаје да Бог постоји, већ прима Господа у обитељи свог срца. Овакав човек осећа Божије присуство и у случају туге или животних потешкоћа обавезно ће се сетити Бога и почеће да Му се моли. Поверење претпоставља наду у Бога и човек се већ труди да усклади свој живот с вером у Бога.

Ипак, ако дете има поверења у своје родитеље то још не значи да ће их увек слушати. Понекад деца користе родитељско поверење да би оправдала своје поступке. И дешава се да човек има поверења у Бога, али да Му сам није увек веран. Он као да каже: «Можда ће ми Бог опростити моје слабости,» и премда се овакав човек с времена на време моли, он се не труди увек да побеђује своје слабости, није увек спреман да нешто жртвује ради Бога.

Зато је највиши степен – вера као верност. То није само признавање Бога својим разумом, и није само поверење у Њега својим срцем, већ и послушање према Богу по својој вољи. Оваква вера претпоставља истинску, чисту љубав, зато што је истинска љубав незамислива без верности. Ово се огледа у пожртвованости кад се трудимо да свој живот градимо по Божијој вољи и ради тога одсецамо греховне жеље своје природе. Оваква вера постаје основа свих вредности живота верујућег човека. И само је она спасоносна. Али то претпоставља и унутрашњи рад на себи и победу над својим страстима.

https://srpska.pravoslavie.ru/80430.html

 

[JESSY]

који је степен ваше вере...?

[Violetta Valery]

Pre malo više od godinu dana, moj tip vere je bio prvi.

Boga sam osetila prvi put za vreme karantina i paničnih kupovina, asepsola, maski, brašna, toalet papira... i onih redova ispred Maksija.
Činilo mi se da se sve urušava. Sve što sam nekada smatrala nužnim u svom životu, što mi je pričinjavalo zadovoljstvo, odjednom sam videla kao prazno i bezvredno.

Osećala sam se slomljeno, a uz brz internet gutala sam sadržaje koji su me samo dublje ukopavali. Nadala sam se brzoj smrti.

U takvom stanju sam otkrila Boga i počela sam da Mu se molim kako sam znala i umela. Negde sam pročitala da treba čitati Psaltir, preuzela sam ga u PDF-u i čitala redom. Od tog trenutka, moja vera je postala drugi tip.

U septembru sam se prvi put ispovedila i pričestila. Od tada sam redovna na liturgiji, ali trećem tipu sam još uvek nedorasla.

[JESSY]

пре 4 часа, Violetta Valery рече

ali trećem tipu sam još uvek nedorasla

...dalek je to put....i težak....

[slovoA]

On 2.5.2021. at 23:34, JESSY рече

Оваква вера претпоставља истинску, чисту љубав, зато што је истинска љубав незамислива без верности. Ово се огледа у пожртвованости кад се трудимо да свој живот градимо по Божијој вољи и ради тога одсецамо греховне жеље своје природе. Оваква вера постаје основа свих вредности живота верујућег човека.

Прво, ако претпоставља "истинску, чисту љубав" онда човјеку не треба освећење, односно, не треба му ни очишћење ни спасење. Та чиста љубав као претпоставка вјере је значи, чиста бесмислица. Љубав ту јесте основа, али та љубав потребује освећење, није сама по себи чиста и истинита, нити смо богови по природи. А одатле произилази и други промашај, да по тој својој љубави (вољењу, вољи) познајемо и Божију вољу. Наравно, да се трудимо да је познамо и заиста је можемо познати, али то не значи да ћемо је тако и познати и по тој нашој приземној љубави се уподобити Очевој вољи, те се лако може десити да своје "греховне жеље" одсијецамо само по својој вољи, кастрирајући природу.

Јесте тачно, дакле, да је љубав основа на којој градимо вјеру, али та основа мора бити и освећена и освештана. А држећи се те љубави као чисте и истинске, ми је потпуно бесмислено освештавамо у Цркви, као већ освећену и свету. Јер, ако је чиста, и света је, не треба јој освештавање. Али, исто тако, ако је света и истинита, а притом наша, богови смо по природи и као такви, у мрклом мраку.

" Оче наш... да буде воља (љубав) Твоја, и на земљи као на небу..." Па сад, ако смо савршени као Отац, и љубав нам је чиста и света. Али зашто онда појемо у Цркви, једин свјат, једин Господ, Исус Христос?

 

[Violetta Valery]

пре 7 минута, slovoA рече

Прво, ако претпоставља "истинску, чисту љубав" онда човјеку не треба освећење, односно, не треба му ни очишћење ни спасење.

Treba i očišćenje i spasenje, jer ako pretpostavimo istinsku i čistu ljubav, ona sigurno nije došla od pale ljudske prirode. Došla je od Boga, a dotle se nije moglo preskačući korake.

[slovoA]

пре 11 минута, Violetta Valery рече

Došla je od Boga, a dotle se nije moglo preskačući korake.

Тако је, о томе и причам. Једино су Свети стигли до те мјере истините и чисте љубави, али по сили самог освећења, по ономе што им је дато, а не што је било претпоставка вјере.

[Вукашин]

On 2.5.2021. at 23:50, JESSY рече

који је степен ваше вере...?

Сећам се да старац Емилијан каже да је штетно бавити се таквим анализама и процењивати себе.

 

 

[slovoA]

пре 5 минута, Вукашин рече

Сећам се да старац Емилијан каже да је штетно бавити се таквим анализама и процењивати себе.

А колико је тек штетно степеновати вјеру и сводити је на те матрице и типове? Резултат тога је, по правилу, религија, као потпуно заокружен и затворен систем, у којем човјек лагано издише. Оно што је ентропија у физици, то је религија за вјеру, све оно животно исисава из ње..

[JESSY]

nema potrebe da budete tako rigidni...opušteno, razmenjujemo iskustva...nista strašno a ni opasno...čisto da malo prokomentarišemo gornji tekst...onako iz ljubavi...

[JESSY]

пре 5 часа, Вукашин рече

Сећам се да старац Емилијан каже да је штетно бавити се таквим анализама и процењивати себе.

šta bi onda podrazumevao pojam - rad na sebi...?

čitao si...?

 

[slovoA]

пре 4 минута, JESSY рече

nema potrebe da budete tako rigidni...opušteno, razmenjujemo iskustva...nista strašno a ni opasno...čisto da malo prokomentarišemo gornji tekst...onako iz ljubavi...

Тако је, размјењујемо искуства и коментаришемо текст. Нпр. ја уопште не сумњам у Духањинову љубав, али с тим текстом је отишао на потпуно погрешну страну.

[Božena]

Na osnovu toga sta mi zivot odnosi I donosi - vera kao poverenje.

[slovoA]

@JESSY Види, Духањин ту јасно говори о љубави као жртви, што љубав и јесте, али како је онда та наша жртва истинска и чиста? То је ваљда превидио. Зар није једино Христова жртва заиста чиста, јер је Он сам Истина? Па је тако и наша жртва једино чиста и истинита у Његовом Тијелу (Цркви). Али шта то значи? Нису на Голготи с Њим били распети један разбојник и један праведник, већ два разбојника и у тим разбојницима се једино можемо огледати, или у оном десном који признаје  Христову жртву, или у оном лијевом, који је не признаје јер ни не види у њој ништа више од своје сопствене жртве као своје сопствене пропасти.

Што би ава Јустин рекао, једина нам је нада десни разбојник. Јер Христовом жртвом се освећујемо и спасавамо, а не својом (љубављу).

[Вукашин]

пре 16 часа, JESSY рече

šta bi onda podrazumevao pojam - rad na sebi...?

čitao si...?

 

Право да ти кажем што више читам, мање размем шта значи рад на себи (осим ако не мислиш на молитву)  Христос каже, заповести знаш, одреци се себе и 'ајд крени. Довољно је то.

Једино што донекле могу да сагледам је колико се одричем себе, свог живота, да бих га пронашао у Христу.