Napustio nas je Djole Balašević...

[obi-wan]

A ja da ponovim ono sto sam i juce napisao.

...

Кад честит човек једном коначно крене у дворац Домаћина, онда понесе све добро што је стекао, све оно најбоље што има - понеки осмех, понеку сузу, много уздаха, прегршт снова, све своје најмилије.

А песник понесе своје песме, јер у њима има свега овога и много тога још другог.

Мир ти и вечно Царство небеско незаменљиви јуначе наших младости, и Бог да ти душу прости. Празнину за тобом испуниће твоји стихови.
...

 

[JESSY]

Novosađani odaju poštu Đorđu Balaševiću

RS.N1INFO.COM

---

Više hiljada Novosađana okupilo se na Trgu slobode u centru Novog Sada, gde pale sveće u znak sećanja na preminulog novosadskog kantautora Đorđa Balaševića.

 

[JESSY]

Opraštanje od Đorđa Balaševića i u Beogradu: "Laku noć dame i gospodo"

RS.N1INFO.COM

---

Veća grupa građana okupila se večeras na trgu Nikole Pašića u centru Beograda, kako bi odala poštu kantautoru Đorđu Balaševiću koji je preminuo u 68. godini od upale pluća izazvane...

 

[JESSY]

NEOČEKIVANO! Počast Đorđu Balaševiću na stadionu Liverpula

SPORT.BLIC.RS

---

Brojni prijatelji, kolege i fanovi <a href="https://sport.blic.rs/djorde-balasevic" id="ae051850-bade-44c9-a232-04447bd91b03">Đorđa Balaševića</a> uputili su poslednji...

 

[JESSY]

Željezničar, Sarajevo, Split... Klubovi bivše Jugoslavije se opraštaju od GENIJALNOG Đorđa Balaševića

SPORT.BLIC.RS

---

U petak nas je napustio jedan od najvećih ovdašnjih kantautora, pesnik i pisac <a href="https://sport.blic.rs/djorde-balasevic" id="e72b5946-7ce4-4616-8886-3fa210f7c5b9"...

 

[Тражитељ]

пре 8 часа, JESSY рече

Rado viđen gost u Hrvatskoj i Bosni

 

Овде бих само указао на парадокс везан за Балашевићеву "популарност у Хрватској и ФБиХ".

Упркос томе шта многи међу нашим родољубима (не и овде на форуму, овде су људи нормални и трезвени) мисле о Хрватима и Бошњацима, најновија научна истраживања су показала да Хрвати и Бошњаци ипак нису сви клонирани на један калуп, већ као и већина милионских народа у свету, у тој милионској маси имају разне типове људи и да поред криминалаца, убица и мрзитеља, постоји понеко коме су приоритети неке друге ствари, попут школовања, заснивања породице, љубав, естетика и лепе ствари, те се испоставило да постоје и људи који, на пример, воле класичну музику, или Боба Дилана, или, рецимо, Гогоља или Достојевског. Или песме Ђорђа Балашевића.

Процентуално, тих који воле песме Балашевића, тешко да има више у свом народу, него оних који га воле у нашем, то је нека, мање-више константа. Није то ствар љубави према човеку, него генералне љубави према тугаљивим и сетним песмама које певају о љубави, животу, носталгији. Такође мислим да је научно доказано, а ако није, неко истраживање ће сигурно потврдити, да профил људи који ужива у њањавој патетици Ђолета Балашевића никако није исти тип људи који би упадао у српске куће и пљачкао их, убијао српске комшије на спавању, или певао Томпсонове песме док гађа колону српских избеглица.

Међутим, шта се догодило и у чему је парадокс? Балашевић је наступањем пред том и таквом публиком толико изиритирао неке осетљиве националне душице у Србији, да су прогласили Балашевића за велеиздајника, јер иде на ноге балијама и усташама. Акција рађа реакцију и на то стварне "балије" и "усташе", односно осетљиве националне душице по Хрватској и ФБиХ, које шаљу претње смрћу и непрестано домобранитељски просвједују на свако гостовање било кога из Србије, стављају прст на своје умно чело и размишљају - чекај, кад четници овог човека толико мрзе и пљују, онда је он у реду. А ионако је из Војводине, а и Војводина је наш савезник јер и она хоће да се отцијепи од Србије као и ми. (То описујем шта се у њиховим главама дешава.) И тако добијемо парадокс да један исти човек са једним истим типом публике, проблеме једино има са тупаџијама у свом народу, док оне друге тупаџије, гледајући у наше тупаџије, одлучују да не реагују. Парадокс да се данас каже како за њим жале Хрватска и ФБиХ, због чињенице да су тамошњи екстремисти равнодушни према шареним крошњама михољског лета и према 206 корака Доситејевом улицом, док се за Србију не може рећи да за њим жали, јер од оних који га не слушају и не познају, а имају бар зрнце националне свести и српског родољубља, као да сваки други не пропушта да јавно искаже и напише свој презир према "Панонском говнару", који је "цркао" и свој презир према онима који за њим жале, колективно их све убацујући у Другу Србију и импутирајући им симпатије према националним непријатељима, убицама и спроводиоцима геноцида, олуја и других етничких прогона.

Написао сам на оној претходној теми која је нажалост нестала у синоћној хаварији: тешко је бити човек генерално. Тужна вест о Балашевићу нам је стигла након лепе и души миле вести о новом патријарху, па и ту смо видели - где другде него по мрежама - да тај дивни, вредни и посвећени човек, сада већ Његова светост патријарх српски, који никад никога својим животом или радом није никога увредио или му зло нанео, има толико непријатеља и гневних мрзитеља, спремих да му скачу зубима за врат као "папољупцу", "Вучићевом човеку" или "будућим издајником Косова". Изјаве о томе како је Хрватска његова друга отаџбина, како је Хрватска препуна племенитих људи и колики је пријатељ са хрватским бискупима гутају са гневом, немоћни да тај гнев јавно искажу јер ипак воле да позирају као велики бранитељи СПЦ и српских интереса, па некако не иде да бране православље и српство од сопственог патријарха. Балашевићу су због мање кроатофилних изјава пресудили много строже. Највећи парадокс од свега је што су заратили са једним лиричарем и песником млаког стиха, а ударили тешком артиљеријом; уметником и естетом исправних моралних убеђења, не увиђајући да у чему год је Балашевић можда и био лош и штетан, да су у том истом они гори и штетнији од њега те би бар због тога требало да ћуте.

[Ioan]

Mene baš nešto steglo 😟 Iako se nisam slagao sa nekim njegovim mišljenjima, volim sve njegove pesme i nekako se pronalazim u njima

[JESSY]

Kada pomisli na Đorđa Balaševića, Petar Peca Popović kaže da su u prvom planu emotivnost, darovitost koju je nosio u sebi i uspeo da sačuva toliko godina, što uopšte nije lako.

 

Đorđa Balaševića je upoznao 1977. godine. „Došao je sa jednom kasetom i dao mi je ovlašćenje da se ta pesma objavi. Objavljena je, a zvala se U razdeljak te ljubim“, priča gost Beogradske hronike.

Nekoliko meseci kasnije, 1978. godine na festivalu u Opatiji Balašević je zastupao je Novosadski centar.

„U polufinalu je izašao u običnoj košulji, za razliku od svih koji su nosili leptir-mašne i frakove. Otpevao je pesmu i kada je završio kompletna sala je ćutala“, seća se Popović.

Uoči finala sedeli su u Balaševićevoj hotelskoj sobi i tada je, kako kaže, mladog kantautora pitao da li ima još neke pesme.

„Uzeo je akustičnu gitaru, otpevao mi pet-šest pesama i pitao me šta mislim. Rekao sam da mislim da te pesme vrede dva miliona dolara. Prevario sam se. Vredele su četiri miliona dolara“, ispričao je muzički kritičar.

Prema njegovim rečima, od Đorđa Balaševića nije se moglo znati šta će doneti i predstaviti kao svoje: „Imao je Sidran za Arsena Dedića jednu veliku misao – Kad je Bog delio talente, Arsen je stao nekoliko puta u red. Đorđe nije trebao da stoji u redu, njega je Bog panonski zasipao talentom, darovitošću i smislom za multikulturalnost i dobrotu koju podrazumeva Vojvodina.“

Popović naglašava da se vojvođanska kultura mnogo ogrešila o Balaševića.

„Što je bio Mika Antić za svoje vreme i svoju generaciju, to je bio Đorđe Balašević za sve one koji su rođeni posle 1950. godine“, ocenio je Popović.

Popović smatra da Balašević nije dobio priznanje kakvo njegovo delo zaslužuje: „Oni koji su se ogrešili o njega imaju priliku da mu se izvine, da se poklone i kažu koga smo izgubili, jer jedna mala kultura nema toliko velikih ljudi, toliko velikih umetnika.“

Đorđe Balašević bio je pevač, pesnik, kompozitor, zabavljač na sceni.

„Ovaj grad (Beograd) mu mnogo duguje, 130 rasprodatih koncerata u Centru 'Sava'. Da je to neko uradio u Karnegi holu u Njujorku, jedna od sedam sala bila bi nazvana po njemu. I nemojte da merimo to kroz novac i brojeve nego kroz emocije koje su potrošene, kroz decu, mlade ljude koja su dolazila“, istakao je Popović.

Naš Dilan, to je Đorđe Balašević 

Devedesetih godina, bilo je teško vreme, nije bilo mnogo para, bilo je hladno, ali se stajalo satima u redovima ispred Centra „Sava“ za karte – za koncert Đorđa Balaševića uvek se tražila karta više.

„Đorđe je 1987. godine snimio pesmu Samo da rata ne bude. On se zbog te pesme i drugih pesama raznima zamerio. I kada su se nedavno delili ordeni za Dan državnosti, ogrešili su se o njega, on pripada sa četiri vršnjaka koja su dobila orden. To je taj kvintet. Razni epiteti idu uz Đorđa Balaševića, ali kada kažete naš Dilan, e to je Đorđe Balašević. Ta poetika, ta darovitost, to prepoznavanje sitnica i detalja u svakodnevnom životu, nezaboravljanje istorije, čudesa prečanskih, taj rečnik, rehabilitacija jezika, to je sve Balaševiću išlo od ruke“, poručio je Popović.

 

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/4266148/predrag-peca-popovic-djordje-balasevic-nas-bob-dilan.html

 

[Тражитељ]

пре 4 минута, Ioan рече

Mene baš nešto steglo 😟 Iako se nisam slagao sa nekim njegovim mišljenjima, volim sve njegove pesme i nekako se pronalazim u njima

И мене је стегло. Његове песме, од којих већину знам напамет и унапред и уназад, већ одавно не слушам, него их се тек понекад присетим. Нека ме подсети на понеку средњошколску екскурзију, нека на прве научене акорде на гитари, нека на прву љубав, нека на последњу, нека на један тужан растанак, а свака на неки весео, тужан, баналан или значајан догађај, свеједно, али догађај кроз који је прошао неки други, млађи ја у прошлости, кога више нема. Запитам се, да ли ме је стегло због Балашевића као Балашевића, или због тога што је умро неко кога нисам познавао, а ко је неким зрнцима соли тако оплеменио поједине тренутке мог живота, а да му никад нисам рекао "хвала". Ако ни због чега, онда што његовим песмама, те музиком као генерално јаком менталном асоцијацијом, успевам да оживим мирис прошлих тренутака из сопственог живота.

Не бих да улазим у превелику патетику, мада сам већ ушао. На хришћанском смо форуму на коме свакодневно причамо о далеко битнијим личностима и далеко битнијим животним аспектима, може заделовати и помало неукусно да се уз Јеванђеље било каква лака поетика велича као некаква животна инспирација, али опростите ми, мислим да бар за један дан, с обзиром на повод, може и овако нешто да се каже и напише, у спомен некоме чије дело нам је значило.

[cloudking]

Voleo bih da mogu da budem besmrtan kao Balasevic.

[Bilbija]

 

[Bilbija]

 

 

[obi-wan]

пре 16 часа, Ioan рече

Mene baš nešto steglo 😟 Iako se nisam slagao sa nekim njegovim mišljenjima, volim sve njegove pesme i nekako se pronalazim u njima

Pa da. U osnovi - obican narodni covek, nista posebno, ali sa jednim darom vise.
I mi i on obicni gresni ljudi, ali koji umeju jedni druge da razumeju i da se susretnu u toj njegovoj poeziji.

A taj susret delo je nebesko, Bozije, jer je i dar koji je imao ("svaki dobri dar i svaki savrseni poklon") Odozgo. Taj susret je vrlo slican susretu u samoj Liturgiji, samo je posredan, jer se zbiva kroz umetnost. Tako se ljudi i kroz pravu umetnost, mada i ziveci u smutnji i sarenom blatu ove oronule civilizacije, uzdizu u bozanstveno i uzviseno. Zato mi u njegovim najboljim pesmama jasno prepoznajemo miris svoje nebeske Otadzbine, ma i ne bili svesni toga.

Za mene je to vrlo slicno npr. slusanju Baha, ili gledanju Tarkovskog. Kad slusam neke od njegovih najboljih pesama mnogo lepo provetrim i procistim um. O tome vrlo lepo kazu optinski sveti oci - "dobra svetovna muzika (i umetnost uopste, da dodamo) cisti dusu i sprema je za primanje duhovnih utisaka".

To je to, nista drugo, jer posle prave nauke i prave umetnosti sledeci korak je prava teologija (= bogoslovlje, poboznost). 

[JESSY]

Neki od Đoletovih najlepših citata su:

– „Ljudi su kao školjke – moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.“

– „Dame biraju. O, još kako… I uglavnom izaberu barabe.“

– „Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči.“

– „Zaljubiš se jer je to tebi potrebno, a voliš jer je to potrebno nekom drugom.“

– „Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko, a sasvim drugo kad čezneš za nekim ko je kraj tebe.“

– “ ‘Zauvek’ je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog ‘zauvek’ nije ostalo Bog zna šta.“

– „Da su žene odlučivale o nekim stvarima, svet bi izgledao lepši. Možda bi bilo malo čupanja za kosu, ogovaranja i drugih stvari, ali definitivno ne bi bilo ovoliko krvi i zla koliko smo mi muškarci posejali.“

– „Nije nju prijatelju zabolelo to što ne može biti srećna sa drugim. Nju je zabolelo to što ne može biti srećna sa tobom.“

– „Ne, nisam iznenađen, samo sam razočaran. Ne mrzim te, samo sam izgubio razlog da te volim“.

– „Pravog muškarca, s’ kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli – ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kako treba, da znate čiji ste.“

– „Nijedna žena nije toliko skupa da je ne bi mogao iskrenom ljubavi kupiti. Ali ni toliko jeftina da se proda za šaku laži.“

– „Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.“

biografija.org/muzika/djordje-balasevic/

[JESSY]

Bezdan

 

Nema me više
U tvojim molitvama
Više me putem ne prate
A noć mi preti
Ponoć i pusta tama
Kad me se samo dohvate

Više me ne voliš
Kad se vraćam nisi budna
Ne goriš
Gasne naša zvezda čudna
Lažna, srebrna stvar

Daleko putujem
Vetar nudi neke rime
Kupujem
Pristaju uz tvoje ime
Dva, tri stiha na dan

Ne slušam više
Šta šapućeš dok snivaš
Plaši me koga pominješ
I sve si dalje
A sve mi bliža bivaš
Kao da opet počinje

Ali me ne voliš
To se uvek drugom desi
Govoriš
Ali više ne znam gde si
Da li neko to zna

Šta sam uradio
Kakva tužna humoreska
Gradio
Ispod gradova od peska
Dubok bezdan bez dna