Миром и трпљењем на агресију - одлика слабог или јаког човека?

[Александар Милојков]

Ако се човек не успротиви насилнику и неправедном човеку, већ се мирно повуче и попусти; ако на галаму и псовке одговара мирно и културно; ако жели да смири а не да узврати истом мером, тај човек је слаб или јак? Волео бих да чујем ваша мишљења.

 

 

[Јеврем]

пре 7 минута, Александар Милојков рече

Ако се човек не успротиви насилнику и неправедном човеку, већ се мирно повуче и попусти; ако на галаму и псовке одговара мирно и културно; ако жели да смири а не да узврати истом мером, тај човек је слаб или јак? Волео бих да чујем ваша мишљења.

 

 

Може бити и једно и друго: зависи од тога да ли се уплашио, или храбро супротставио (смирено).

[Bokisd]

пре 2 часа, Александар Милојков рече

Ако се човек не успротиви насилнику и неправедном човеку, већ се мирно повуче и попусти; ако на галаму и псовке одговара мирно и културно; ако жели да смири а не да узврати истом мером, тај човек је слаб или јак? Волео бих да чујем ваша мишљења.

 

Mislim da je kljucno ovo....da se smiri (situacija)..... po meni   to je na prvom mestu, pa tek onda nesto malo jace uzvratiti ali na verbalni nacin  ..... ali ako je covek nasilnik onda ne uzvracati i povuci se.

[uomo del Ve.Te.]

Да, питање/ проблем насиља (физичког и психичког) у нашем народу и те како је присутан....постоје разне врсте насиља да не набрајма сад по реду/таксатвно.....

Само бих да споменем два детаља:

Прво:

физичко/психичко насиље у породици у нашем народу и те како је присутно, свештеници СПЦ који исповедају наш народ добро занају да је то све у страховитим/страобалним размерама, и то све оставља стравичне поседице на нас као народ......епископат не исповеда вернике тако да их се ово не тиче у опште и из тог разлога СПЦ нема никакаву стратегију/план како да барем покуша на дуге стазе да измени ситуацију....углавном став СПЦ је тај кад је у питању насиље било које врсте то је посао полиције/државе......најдаљи домет достигнуће СПЦ  по овом питању је у сфери речи: тј. из ладовине некад се каже како људи треба де се поштују итд- уобичајене фразе...

....економска ситуација, као и културни амбијент који се ствара преко ТВ-а радија, новина  су неки од разлога насиља.....да не улазим даље шта су разлози насиља у нашем народу....

Друго:

Насиље у богословским школама: у нашим Богословијама и Теолошким факултетима има насиља где ученици/суденти малтретирају једни друге, дакле ради се у великом броју сличајева о тешком физичком насиљу, које траје кроз цело школовање ( 5 година Богослвовија, 4 или више година факултет)... углвном деца из градова/уличари доћу као мангупчићи  у богословске школе и изживљавају се над другима.... наше уставнове немамју механизам који би ово спречио... већина људи који воде богослвоске школе: декани, разредне старешине, као и дежурни васпитачи по богословијама/интернатима то не интересује,  заболе их К, једино што из занима је то да остану што дуже на тим позицијам где су и да примају своје лепе месечне плате... ако се догоди некад да нешто исплива нека туча/иживљавање/насиље од тих неких мангупа/татиних синова то се заташка или доће тата попа у Богословију или на Теолошки факултет и све се то испод стола реши коверечтом и са торбама пколона/понуда, наравно успут се са понудама/даровима и валадика посети то се подразумева.....и тако то иде, сиротиња која нема никог да је заштити мора да ћути/трпи да не би била избачена из Богословије или Теолошког факултета тј. увек се нађе “прави кривац”, наравно зна се татини синови не могу никад бити низашто криви, таман посла ма то су златна, васпитана деца-татини синови...

У неким Помесним Црквама у њиховим богословским школама ови озбиљни људи имају следећи механизам да спрече насиље и проблеме разне врсте:  једном у току семестра се разговара са сваким учеником/студентом појединачно и том разговору присуствује декан школе, разредни старешина и духовник у тој школи... ти људи који воде те школе су одговорни људи, зато што та нечија деца која доћу у школу у те интернате и они сносе пуну одговрност за њих.... ради се о томе да ли неко у шкокли трпи насиље од било кога и било шта друго ако је проблем и школа ради на томе да ти ученици/студенти имају најбољи могући амбијент за учење, да се спреме за службу у Цркви....

Е сад што се тиче насиља конкретно у Богословским школама/интернатима, ако се узме у обзир да људе који воде наше богословске школе у опште то не интересује да спрече насиље-као што сам горе споменуо.... мој лични став је да човек треба да се брани, то треба решавати на прву моментално .....дакле не дирати не провоцирати никог али ако те неко нападне бранти се чим стигнеш: колцем, ногар од столице, разбијена флаша, ножем, виљушком,.... чим се тако појави неки татин син који воли да глуми побожног насилника, то одвах треба решавати на прву....колац и праву у чело, поломити, руке, ноге, кичму, ребра... емпријски је доказанао, ако човек једном попусти томе нема краја, том иживљавању...ТОМЕ НЕМА КРАЈ...... и то по мени мора да се заустави....

Знам, овде има  Новозаветних људи (ја нисам), и чија имана већ могу бити уписана у календар и који ће ме напасти писајући овде на овој теми или ће ме осудити у своме срце/мислима и рећи па како ти можеш безбожниче тако да кажеш....да ли ти знаш да Христос каже ово или оно.... дакле као протестанти ће почети рафалну паљбу са цитатима јавно или тајно....

Ово ће да кажу/помисле они који никад нису изашли из ладовин, а они који су изашли из ладовине знају да је живот суров и да ствари другачије стоје.... као што то каже један паметан чоек' :  “тирјанству стати ногом заврат довести га к познанију права то је људска дужност најсвјетлија”

[J_a_n_a]

пре 1 сат, Јеврем рече

Може бити и једно и друго: зависи од тога да ли се уплашио, или храбро супротставио (смирено).

Lepo rečeno, pa ću se nadovezati.

Mada postoji i "pravedni gnev" mislim da ne treba u svakoj situaciji popustati i reagovati mirno, pogotovo mislim da je zlo ako iza tog navodnog mira stoji kukavičluk, licemerje, jer u tom slučaju ta osoba nije smirena samo je kukavica.

Dok sa druge strane osoba koja popušta i pritom ostaje smirena, svesna svojih i tuđih postupaka i cele situacije ma kakva ona bila, i u stanju je da je prihvati trezveno, izdiže se iznad nje i može svojim postupkom podstaknuti drugog da preispita svoja načela.

[Млађи Катон]

пре 3 часа, Александар Милојков рече

Ако се човек не успротиви насилнику и неправедном човеку, већ се мирно повуче и попусти; ако на галаму и псовке одговара мирно и културно; ако жели да смири а не да узврати истом мером, тај човек је слаб или јак? Волео бих да чујем ваша мишљења.

 

 

Све зависи од ситуације. Постоје ситуације када је човек слаб, јер се не противи насилнику, па то прикрива овим смиривањем ситуације. Исто тако може бити и слаб ако се разгневи, јер није то урадио у правој ситуацији или на прави начин. Дакле, одговор на ово питање треба обликовати од случаја до случаја. 

[Александар Милојков]

А шта би онда било оно суштинску што би разликовало смиреног човека од кукавице? Зар није мотив смирења та суштина?

[Јеврем]

пре 3 минута, Александар Милојков рече

А шта би онда било оно суштинску што би разликовало смиреног човека од кукавице? Зар није мотив смирења та суштина?

Самопоуздање са једне стране, а са друге то могу бити вера, моралне вредности, мудрост... Није лако одговорити на то кратко и јасно. Много је променљивих у тој једначини.

[fsa]

пре 5 часа, Александар Милојков рече

Ако се човек не успротиви насилнику и неправедном човеку, већ се мирно повуче и попусти; ако на галаму и псовке одговара мирно и културно; ако жели да смири а не да узврати истом мером, тај човек је слаб или јак? Волео бих да чујем ваша мишљења.

Ti koji mnogo galame i psuju uglavnom su velike kukavice i obično je dovoljno par pravih reči tj. pretnji da se useru od straha i povuku. To je jedini jezik koji takvi razumeju

[goranger]

пре 4 часа, Александар Милојков рече

Ако се човек не успротиви насилнику и неправедном човеку, већ се мирно повуче и попусти; ако на галаму и псовке одговара мирно и културно; ако жели да смири а не да узврати истом мером, тај човек је слаб или јак? Волео бих да чујем ваша мишљења.

 

 

Zavisi od slucaja.

Ako ti je rođena žena nasilnik onda pravac Niš, sigurna kuća za muskarce  mozda je malo kukavicki ali sigurno je bolje nego uzvratiti da ne bi doslo do lomljena lobanje, posebno ako je muž pesnik tj.ima pesničko(udaračko) znanje.

hrabar i smiren se pak suocava sa cinjenicom da takav odnos nije dobar i upusta se u avanturu zvanu razvod.

U slucaju da je nasilnik svekrva, majka, dijete, neko od rodbine, onda ide drugacija taktika.

Ako je nasilnik neki retard onda moze i da dobije nokaut upozorenja i pri tom da mu se smireno objasni da je debil itd...

Moze da se nabraja do sutra jer je stvarno mnogo nasilnih metoda koje ljudi koriste.

Bilo bi dobro da se opiše konkretna situacija jer je ovako postavljeno pitanje previse uopšteno.

 

[goranger]

пре 1 сат, Александар Милојков рече

А шта би онда било оно суштинску што би разликовало смиреног човека од кукавице? Зар није мотив смирења та суштина?

Reci bolan ko te je dirao da dodjemo sa ekipom i smirimo situaciju?

[uomo del Ve.Te.]

пре 4 часа, uomo del Ve.Te. рече

дође тата попа у Богословију или на Теолошки факултет и све се то испод стола реши коверечтом

Чини ми се да има овде неки који нису баш разумели овај детаљ....тј. да појасним....

дакле ради се о томе да тата дође у богословију или на теолошки и да "донацију" за богословију или теолошки фкултет, то се сад модерно, просвећено, напредно тако каже, није више мито већ донација.... и тако тата извади свог сина из г, а и колико има примера по нашим богословским школама где су људи добили разноразне позиције тако што тата дође у богословију или теоошки и донесе донације свремена на време, то је много добар/уносан посао баш као и бизнис око доделе парохија.... шта ћеш кад су неки људи у СПЦ много душевни - што би то реко' Шојић....

 

 

[Prozor na krovu]

пре 6 часа, Александар Милојков рече

Ако се човек не успротиви насилнику и неправедном човеку, већ се мирно повуче и попусти; ако на галаму и псовке одговара мирно и културно; ако жели да смири а не да узврати истом мером, тај човек је слаб или јак? Волео бих да чујем ваша мишљења.

 

 

Ako se čovek usprotivi nasilniku i nepravednom čoveku - onda je on svakako i jak i pravedan. Ne može nikako da bude slab. Jer suprotstaviti se nasilniku i nepravednom čoveku je praktično i dužnost i svako skretanje i smirenje je zapravo samo opravdanje za kukavičluk i sopstvenu slabost.Dakle, nasilniku i nepravednom čoveku se ne sme ni povlačiti ni popuštati.
Ako je reč samo o galami i psovkama - ako čovek na galamu i psovke odgovara mirno i kulturno - tu postoji mnogo varijanti, jer smo mi generalno temperamentan narod pa smo u stanju da galamimo i psujemo oko raznih krupnih ali vrlo sitnih stvari. Tu osim one situacije gde je galamdžija i psovač odmah okarakterisan kao zao a onaj što se kao povlači kao smiren i dobar imamo i često situaciju da je galamdžija pa i psovač u pravu a onaj što ne odgovara biva pasivni agresivac, te svi staju na stranu "mirnog" a zapravo je on generator incidenta. Tako da tu može da bude i ovako i onako - može se popustiti ako vidiš da je budala i proceniš da je pametnije skloniti se jer nema svrhe objašnjavati se i to nije slabost nego pamet. A ako vidiš da hvata na galamu i psovke jer misli da će tako dobiti ono što želi - tu treba stati na crtu. 
 

[florenntina]

Samoodbrana nije nasilje vec upravo suprotno-odbrana od nasilja. Mislim da je jako opasno izjednacavati to dvoje.

Tacno je da se vatra ne gasi vatrom nego vodom. I uvek je mudro i dobro pokusati na miran nacin odbraniti pravdu pa cak ako je neko vestiji i privoleti potencijalnog prekrsioca na saradnju. 

Medjutim, covek treba da stiti svoja prava i svoju imovinu. Za slobodu se mora boriti i sloboda se mora cuvati i individualna i drustvena. Sto bi pesnik PPNJ rekao:

“Vuk na ovcu svoje pravo ima

ka tirjanin na slaba čoeka;

al tirjanstvu stati nogom za vrat;

dovesti ga k poznaniju prava,

to je ljudska dužnost najsvetija!“

[Bokisd]

Licno sam protiv svakog odgovaranja na nasilje nekom fizickom silom, osim u slucajevima kada stvarno nemamo izbora i mogucnosti da na miran nacin i kroz pricu izbegnemo fizicki kontakt sa nasilnikom. Ja mogu dobro da se odbranim od nekog nasilnika i cak i vise njih jer sam trenirao oko 10 godina razne borilacke vestine i imam i onako malo  i ulicnog iskustva i druzio sam se sa smederevskim mangupima i znam kako nasilnik i nasilnistvo moze da bude strasno i pogubno za coveka koji je na udaru nasilnika jer su nasilnici uglavnom vrlo teske i problematicne osobe i ako kako se kaze namirisu krv onda idu do kraja sa svojim zlim i opasnim namerama.

Zato ne dao Bog nikome da dodje u situaciju da mora da se brani silom od nasilnika, ovo vreme je ludo da ludje ne moze da bude  klinci potezu nozeve i puca se na sve strane, ljudi su skroz izgubili kompas i za sitnicu ljudi padaju u gnev i nervozu i na kraju i dolazi i nasilnistvo u svim segmentima drustva ,.......i zbog toga mislim da mi hriscani trebamo jos vise i jace da se trudimo da budem sto vise smireniniji i dobri i posteni i savesni i vredni ljudi i onda niko i nece imati povoda da nas napadne i da nam pravi probleme.

Stvarno ne znam kako drugacije da se postavimo, jer opet kazem, ako recimo lose procenimo svoje fizicke i mentalne mogucnosti onda mozemo na kraju debelo i da nastradamo ako naidjemo na psihopatu nasilnika koji ne bira sredstva da nekoga povredi . Zato je mozda i najbolje povuci se pred nasilnistvom i verbalno ga osuditi i ostaviti drugima i drzavi i policiji da rese te probleme nasilnistva.