Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?

[Милан Меденица :)]

Под македонски подразберете го секој жив словенски јазик па било да е српски, бугарски, словенечки, руски, украински, белоруски, чешки, словачки или полски. (Простете што коментарот е на македонски, а есоставен од 3 мои одговори на слично прашање на еден македонски форум)

Кога би ме прашале мене на македонски би била само проповедта, а Евангелието на три јазици: црковнославјански, старогрчки и македонски, другото сѐ на црковнославјански. Зошто?

1. Црковнославјанскиот јазик како што и самото име му кажува е јазик за црковна употреба на Славјанскиот народ.

2. Оној кој сака да слушне и да разбере што се пее, ќе го разбере, а оној кој не сака поарно да оди на служба која се служи на кинески, ако не за друго барем ќе има оправдание дека не разбрал.

3. Поврзано со првото, на црковнославјанскиот јазик, никој со никого не се кара и не се расправа. Нити на тој јазик се пцуе или се изговараат гнасни зборови, можеби најмногу поради тоа што гнасни зборови во него и не постојат.

За сите оние кои тврдат дека треба да се служи на македонски за да разбере народот што се служи, би им предложил да направат една анкета и по службата на македонски јазик да ги запрашаат верниците што разбрале и запамтиле од службата. Јас верувам дека 90%, нема да одговорат нити за што било светото Евангелие, а камо ли да запомнат некој стих од службата што се служела.

Да, разбираме македонски, но ако Бог не ни го отвори умот за да сфатиме што разбираме поарно е да не разбереме. И основачите на сектите го разбираат тоа што го читаат, но ги подбуцнува ѓаволот и истото не го сфаќаат.

Света Злата Мегленска, можеби не разбирала грчки, но го избрала Христос за свој женик. Многумина разбираат, но ништо не сфаќаат, тоа е најголемиот проблем.

Умот ќе е попразен ако се служи на македонски. Ако е службата на црковнославјански и умот ќе е буден и ќе се труди да разбери што се пее или чита, во спротивно сѐ е разбирливо слушаме, слушаме и едно време умот ни заспива и идат чавките(ѓаволите) и го колваат семето(молитвословијата). Затоа е убаво да се служи на црковнославјански, за да се радува духот наш, да се исполни срцето и да е буден умот.

ум је будан, ал срце не разуме.

Ако ум летне буди сигуран да ће да и срце да заспи и ништа неће да разуме. Ал ако је ум бидан и срце ће да разуме.

како да не, молим те објасни то овом Апостолу:

6. А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

7. Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?

8. Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?

9. Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

10. Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.

11. Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

12. Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

13. Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

14. Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

15. Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

16. Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?

17. Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

18. Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.

19. Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

Коринћанима посланица прва св. апостола Павла, глава 14.

[Милан Меденица :)]

почињем да се питам да ли неки читају Нови Завет икад. 

[Zeebedee]

Novi Zavet je li to ona knjiga gde su svi sa rukama a srbi sa viljuskom boc boc ili o cemu bese to?  :cheesy:

[pokajnik83]

Novi Zavet je li to ona knjiga gde su svi sa rukama a srbi sa viljuskom boc boc ili o cemu bese to?  0110_hahaha

:cheesy: :drugarstvo:

[Душко Дугоушко]

Sveti Cirilo i Metodije su prvo naucili narodni jezik pa krenuli medju srbe/bugare/cehe... Stani pred njihovu ikonu pa ako imas obraza ,moli im se; jer ne radis ono sto su oni radili.

Neki bi da Pravoslavnu Crkvu zaledfe u srednji vek pa da izgledamo kao Amisi.

A svi ziloti ce ti ispricati sa mrznjom o tome kako je katolicka crkva zaostala i propovedala vekovcima na latinskom...

Ови "наши" једнојезичници се позивају на Ћирила и Методија, а њих су тројезичници с потпуно истом аргументацијом коју имају и ови једнојезичници, бацили у тамницу...

[Marcipan]

Ne znam da li je neko vec napisao nesto slicno, ali mislim da crkvenoslovenski / staroslovenski jednostavno ima bogatstvo izrazavanja koje se u mnogim slcajevima ne bi moglo prevest' na srpski. Licno, za oba sam. Jedna liturgija da se sluzi na srpskom, a jedna na crkvenoslovenskom - ili jedna jektenija ovako, druga onako 0102_laugh

Pozdrav svima i laka noc;)

[Милан Меденица :)]

јес, лепа је разноврсност, али је ли корисна:

хоће ли обогатити душу оног који не разуме или ће га само наслађивати ДО ушију, не и У ушима или уму, силазећи до срца - хранећи, тешити и облагодарити душу?

[Marcipan]

Zato rekoh da sam za oba nacina. Onaj ko dovoljno dugo ucestvuje (i zivi) Litugriju, taj ce znati smisao; onaj koji tek dodje, taj ce imati nacina da nauci (predpostavimo da ce biti redovan) slusajuci i primajuci rijeci na srpskom. Medjutim, onaj koji razumije, a ne prima rijeci u srce - sta mu vrijedi sto razumije? Dakle, moze liturgija biti i na aramejskom  - onaj ko je tu da bi se obozio - shvatit ce je. Ovo se moze uporediti sa pricom o zitu koje pada pokraj puta, u trnje, na kamen itd..

[w.a.mozart]

Zato rekoh da sam za oba nacina. Onaj ko dovoljno dugo ucestvuje (i zivi) Litugriju, taj ce znati smisao; onaj koji tek dodje, taj ce imati nacina da nauci (predpostavimo da ce biti redovan) slusajuci i primajuci rijeci na srpskom. Medjutim, onaj koji razumije, a ne prima rijeci u srce - sta mu vrijedi sto razumije? Dakle, moze liturgija biti i na aramejskom  - onaj ko je tu da bi se obozio - shvatit ce je. Ovo se moze uporediti sa pricom o zitu koje pada pokraj puta, u trnje, na kamen itd..

onda je sasvim svejedno na kom se jeziku služi... 

[Ратко :(]

За српски.

[Стефан]

Српски када свештеник чинодејствује, а одговор на црквенословенском! Из практичних разлога; још није осмишљен одговарајући ритам за одговор на српском; тешко је некад уклопити и обично "Слава..и ниње", а тек би појање тропара било збуњујуће.

[Милан Меденица :)]

Zato rekoh da sam za oba nacina. Onaj ko dovoljno dugo ucestvuje (i zivi) Litugriju, taj ce znati smisao; onaj koji tek dodje, taj ce imati nacina da nauci (predpostavimo da ce biti redovan) slusajuci i primajuci rijeci na srpskom. Medjutim, onaj koji razumije, a ne prima rijeci u srce - sta mu vrijedi sto razumije? Dakle, moze liturgija biti i na aramejskom  - onaj ko je tu da bi se obozio - shvatit ce je. Ovo se moze uporediti sa pricom o zitu koje pada pokraj puta, u trnje, na kamen itd..

похвално је твоје размишљање и ја разумем твој став, као образованог сладокусца Божје Речи. поента је што је твоја перспектива непримењива на 99% верника Цркве.

данас, Литургија не сме никако бити на страном језику у црквама ван факултета и на домаћем терену. на факултету је пожељно и неопходно да се шири домен интересовања оних који га похађају а на страном терену је неопходно правити мостове између придошлица и домаћих.

да је црквенословенски страни језик, па још и некако, него је мртав јер га нико не живи. оживљавање тако нечег у паралелизму са живим матерњим језиком је равно зомбификацији богослужбеног језика и неминовно води у јерес.

може се нормално литургијски саживљавати са човеком који не прича језик служења и премошћивати убацивањем смислено преведених делова које ће он разумети ради мостова и спајања таквог човека у литургијску заједницу и учествовање у самом заједничком служењу Богу, али Срби су у Србији на домаћем терену и нема никакве потребе за страним језиком у Цркви, чак више ни изговора за инсистирање на ''лепоти'' мртвог црквенословенског јер је српски више него напредовао у књижевности од Вука. неписменост није никако изговор нити оправдање за супротно.

управо је скоро показано да други народи неће бити ускраћени за Реч Божју на Литургији тиме што је преводена цела служба на ромски језик. тим пре ми никако није јасно зашто Срби никако да укапирају да треба, не - исправићу се, МОРАЈУ да имају Литургију на српском да би могли ПУНОЋОМ учествовања и разумевања форме и суштине да ЖИВЕ Литургију. чак ни не морам да замишљам како је Ромима било малтретирање да се идентификују са животом Литургије, поготово у нетрпељивој средини као што је Србија према свим различитостима, јер и даље живим њихову прошлост - а моју реалност - да немам богослужбени матерњи језик на Литургији.

инсистирати на другачијем је као да знаш страни језик и уживаш у лепоти одора, служења, музике, слова преко језика ... а форма није исто што и суштина и има крајње негативну конотацију кад је ускраћена за тако нешто и онда добијемо мало-мало неке нове ''мајке-ми православце''. ти људи су очигледни екстрем одржавања и одбране црквенословенског као богослужбеног језика јер упорно инсистирају на њему, а никад на српском - јерес се другом несрећом поткрепљује, никако истином.

сем тога, обожење се постиже разумевањем и учествовањем животом Литургије а језик је ту непремостива препрека, док се не уклони. па чак и кад се научи један страни језик, никад неће бити исто што и матерњи, већ само начин комуникације јер човек мора да размишља на страном језику да би могао да саставља смислене реченице. на Литургији, тиме криви свој ум и губи снагу непотребно, кад му је матерњи већ на дохват руке доступан.

проблем превођења у глави је у начину размишљања, менталитету, конструкцијама логике, схватању а то је опет страна перспектива (сем у случају дара језика који долази од Духа Светог) једном човеку који је рођен, порастао и живи сасвим другачији језик, менталитет - живот.

мада, оном који има дар језика је непотребно све ово објашњавати - тај је управо послат од Бога да се обраћа људима на њиховом матерњем.

приде, јаз постаје непремостив недостатком осавремењивања тог страног (још горе - мртвог) језика, архаизми узимају маха у обесмишљавању комуникације (учестововања, не слушања!), школске конструкције реченица су шкрте и беживотне и добијамо један процеп између беживотне форме и крње суштине који се све више продубљује проласком времена, генерација ускраћених верника.

за језик, 2 века је јаз толики да ће још једна или две генерације и разумети о чему се ради а после тога ће постати неповратно изгубљена за смисао Литургије због одстрањености разумевања, све док једног дана неко не батали потпуно тај мртви језик и најзад се окрене послушању Светом Писму да се не би десило ушима ћете чути и нећете разумети, очима ћете гледати и нећете видети.

инсистирање на богослужбеном црквенословенском насупрот српском (или заједно, свеједно) се може свести на следећи хипотетички пример: матерњи језик је имати руке а коришћење црквенословенског је користити зимске рукавице. Литургија је фини вез и користи танане игле и конце да човека повеже са Богом, а зимске рукавице су више него непрактичне и само фрустрирају и одвлаче пажњу новог шнајдера да удене конац у иглу, за почетак. уместо да скинемо рукавице и дође пун таленат богомданог матерњег језика (спретних руку) до изражаја ми малтретирамо вернике да уче тамо неки језик (користе рукавице и неспретност руку) да би шили са Господом.

не да је нелогично, него се равна томе да се верници свесно терају са Литургије и из Цркве инсистирањем на рукавицама (страном језику), што је ниво тежње богоборству и јереси.

[Милан Меденица :)]

Српски када свештеник чинодејствује, а одговор на црквенословенском! Из практичних разлога; још није осмишљен одговарајући ритам за одговор на српском; тешко је некад уклопити и обично "Слава..и ниње", а тек би појање тропара било збуњујуће.

безвезе.

док се преводи, може да се уради и музика (ритам), па не видим разлога за такву папазјанију.

[Marcipan]

Zato rekoh da sam za oba nacina. Onaj ko dovoljno dugo ucestvuje (i zivi) Litugriju, taj ce znati smisao; onaj koji tek dodje, taj ce imati nacina da nauci (predpostavimo da ce biti redovan) slusajuci i primajuci rijeci na srpskom. Medjutim, onaj koji razumije, a ne prima rijeci u srce - sta mu vrijedi sto razumije? Dakle, moze liturgija biti i na aramejskom  - onaj ko je tu da bi se obozio - shvatit ce je. Ovo se moze uporediti sa pricom o zitu koje pada pokraj puta, u trnje, na kamen itd..

похвално је твоје размишљање и ја разумем твој став, као образованог сладокусца Божје Речи. поента је што је твоја перспектива непримењива на 99% верника Цркве.

данас, Литургија не сме никако бити на страном језику у црквама ван факултета и на домаћем терену. на факултету је пожељно и неопходно да се шири домен интересовања оних који га похађају а на страном терену је неопходно правити мостове између придошлица и домаћих.

да је црквенословенски страни језик, па још и некако, него је мртав јер га нико не живи. оживљавање тако нечег у паралелизму са живим матерњим језиком је равно зомбификацији богослужбеног језика и неминовно води у јерес.

може се нормално литургијски саживљавати са човеком који не прича језик служења и премошћивати убацивањем смислено преведених делова које ће он разумети ради мостова и спајања таквог човека у литургијску заједницу и учествовање у самом заједничком служењу Богу, али Срби су у Србији на домаћем терену и нема никакве потребе за страним језиком у Цркви, чак више ни изговора за инсистирање на ''лепоти'' мртвог црквенословенског јер је српски више него напредовао у књижевности од Вука. неписменост није никако изговор нити оправдање за супротно.

управо је скоро показано да други народи неће бити ускраћени за Реч Божју на Литургији тиме што је преводена цела служба на ромски језик. тим пре ми никако није јасно зашто Срби никако да укапирају да треба, не - исправићу се, МОРАЈУ да имају Литургију на српском да би могли ПУНОЋОМ учествовања и разумевања форме и суштине да ЖИВЕ Литургију. чак ни не морам да замишљам како је Ромима било малтретирање да се идентификују са животом Литургије, поготово у нетрпељивој средини као што је Србија према свим различитостима, јер и даље живим њихову прошлост - а моју реалност - да немам богослужбени матерњи језик на Литургији.

инсистирати на другачијем је као да знаш страни језик и уживаш у лепоти одора, служења, музике, слова преко језика ... а форма није исто што и суштина и има крајње негативну конотацију кад је ускраћена за тако нешто и онда добијемо мало-мало неке нове ''мајке-ми православце''. ти људи су очигледни екстрем одржавања и одбране црквенословенског као богослужбеног језика јер упорно инсистирају на њему, а никад на српском - јерес се другом несрећом поткрепљује, никако истином.

сем тога, обожење се постиже разумевањем и учествовањем животом Литургије а језик је ту непремостива препрека, док се не уклони. па чак и кад се научи један страни језик, никад неће бити исто што и матерњи, већ само начин комуникације јер човек мора да размишља на страном језику да би могао да саставља смислене реченице. на Литургији, тиме криви свој ум и губи снагу непотребно, кад му је матерњи већ на дохват руке доступан.

проблем превођења у глави је у начину размишљања, менталитету, конструкцијама логике, схватању а то је опет страна перспектива (сем у случају дара језика који долази од Духа Светог) једном човеку који је рођен, порастао и живи сасвим другачији језик, менталитет - живот.

мада, оном који има дар језика је непотребно све ово објашњавати - тај је управо послат од Бога да се обраћа људима на њиховом матерњем.

приде, јаз постаје непремостив недостатком осавремењивања тог страног (још горе - мртвог) језика, архаизми узимају маха у обесмишљавању комуникације (учестововања, не слушања!), школске конструкције реченица су шкрте и беживотне и добијамо један процеп између беживотне форме и крње суштине који се све више продубљује проласком времена, генерација ускраћених верника.

за језик, 2 века је јаз толики да ће још једна или две генерације и разумети о чему се ради а после тога ће постати неповратно изгубљена за смисао Литургије због одстрањености разумевања, све док једног дана неко не батали потпуно тај мртви језик и најзад се окрене послушању Светом Писму да се не би десило ушима ћете чути и нећете разумети, очима ћете гледати и нећете видети.

инсистирање на богослужбеном црквенословенском насупрот српском (или заједно, свеједно) се може свести на следећи хипотетички пример: матерњи језик је имати руке а коришћење црквенословенског је користити зимске рукавице. Литургија је фини вез и користи танане игле и конце да човека повеже са Богом, а зимске рукавице су више него непрактичне и само фрустрирају и одвлаче пажњу новог шнајдера да удене конац у иглу, за почетак. уместо да скинемо рукавице и дође пун таленат богомданог матерњег језика (спретних руку) до изражаја ми малтретирамо вернике да уче тамо неки језик (користе рукавице и неспретност руку) да би шили са Господом.

не да је нелогично, него се равна томе да се верници свесно терају са Литургије и из Цркве инсистирањем на рукавицама (страном језику), што је ниво тежње богоборству и јереси.

Kako ti se da pisat ovoliko 0102_laugh

Pa, pitanje je bilo za sta ste: srpski ili crkvenoslovenski  (dakle, subjektivno) - a ne: kako bi rebalo da se sluzi (objektivno misljenje i sa dokazima) klapklap Tako, ja sam da se ne zaboravi crkvenoslovenski, a i da se razumije sluzba; znaci, za oba.

Vidis, kod nas (u Madjarskoj) naš narod misli da bi trebalo sluziti na crkvenoslovenskom. Da odmah razjasnim: ne zahtjevaju to, ali kazu da im je draze kada cuju crkvenoslovenski.

Inace, dobro jutro svima :cheesy2: Pozdrav za Mozart-a xD

[w.a.mozart]

pozdrav tebi