Стефан

Душељубиви људи Иако именом подсећају на дружељубиве, поседују више него извесну онтолошку другачијост од њих. Штавише, врло су анти-дружељубиви. То је побожан народ који највише воли да прича о спасењу (бесмртне) душе. На сваку опаску имају џокера у рукаву-у датом моменту из хипоталамуса и периферног нервног система знају шта је св. Филарет Московски рекао о лемурима из Камбоџе, и за које митарство је ава Јустин беседио 1923. године. -Помаже Бог брате, који ти је то мобилни? -Овај....онај блубери, доб... -Пази само да је на спасење душе и душевну корист. ... -Где си се то запутио? -Па идем на базен? -Мало брини и о спасењу душе, боље би ти било, ава Пимен Хиландарац је рекао да ко жвак-жвак-жвак...

о последњим временима... - маст хев сваког ко би да се буса у груди како је велики православац. Само што мало збуњује јер последња времена долазе већ 50+ година, а насумично узета дела никако не казују како м ида се понашамо док последња времена (напокон?) не дођу...Поред тога што је урнебесно читати овакву литературу, прилично је безобразно од свих великих дела стараца-подвижника умножавати у недоглед оваква њихова дела ("Не бојте се, ја победих свет" ?!) О последњим временима...-старац Јулијан О последњим временима...-старац Клеопа О последњим временима...-старац Тадеј О последњим временима...-мати Исидора О последњим временима...-мати Харитина О последњим временима...-старац грешни Милоје О последњим временима...-старац "Истина је само једна..." О последњим временима...-старац Томислав О последњим временима...-старац Велимир

kriminalac bighugbighug

владика Порфирије - епископ, доктор теологије Атинског универзитета отац Симеон - ??? Ко је он уопште? Шта се зна о њему, сем што је на интернету испричао толико глупости којих би се и Весна Вукелић постидела? Какве школе има? Било шта?!

па они нису ђавоимани, већ психички поремећени...

Али како су се он и радикали братски изљубили, а до пре пар месеци му је екипа са беџевима редовно проклињала бабу, мајку, децу, унуке, праунуке...! Не волим да изговарам ту реченицу, али када сам то видео, помислио сам у себи - Ма овога само у Србији има!

srecan klapklap

теорија релативитета - што је скупљи аутомобил, већи и гломазнији крст виси о ретровизору истог. У кецу око ретровизора замотана је мала бројаница У Опелу Вектри окачен је крстић Бесни џип је, судећи по ретровизору, у чину ставрофорства.

:cheesy2: 1307_womens + највећа саблазан.

Свиђа ми се!Много ми се свиђа! На један уметнички начин изражено оно што смо ми као хришћани начелно дужни да остваримо: суочавање сада и овде (лат. hic et nunc) Несуочавање, када се гаји, тј. када остаје раслињује се на друге нуспојаве (зато оно уводи у незнање, у "семе" страха-семе, баш зато што је клица коју је несуочавање засејало, зар не?!?!) Кукавичлук је само спољна појава несуочавања; зато је храбар онај који се суочи, који хода истином без обзира колико је то болно. Не заборавимо-оно што је пријатно није увек добро; али је добро на крају увек пријатно! Такорећи. добро није увек, тј. готово никад, оно лако; али је увек истинито,а то, ма колико болно било, лакше је него душа огрезла у лажи. Из овог вашег текста сам извукао једну лепу поуку- лепше је када повређен човек види себе као таквог у одразу огледала; јер само тако, када погледа својим недостацима, када не бежи од сопства, може себе да поправи; самим тим и цео свет; а када повређен човек види у одразу непогрешиво, надмоћно, божанско, савршено над-биће (када затегну "струне плиме мрака"-оооо како је ово само дивно речено!!!), он од мрака сопствене гордости не види своје сопство и настоји друге да прождире, да друге покушава да мења, да друге унакази...то рађа нове људске мане; зато сте ви и лепо, градацијом, поређали "скривање, бежање" па потом "померање себе од себе", "семе страха"...Подлога корову-оно објашњава тај однос не-виђења свог одраза у огледалу; коров симболише запуштеност, небригу; заиста је то бежање, одлагање, незнање најпогодније тле душевном корову-сопственој запуштености услед "поправљања" туђе! Ово "цурење пешчаног сата" ме је тако асоцирало на есхатолошку реченицу из Марковог јеванђеља "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско!"; јер заиста немамо времена, ових тричавих пар деценија земног живота нису ништа у огледалу вечности; а када ми своје недостатке и мане сагледамо и на њима, сада и овде, радимо и њима се искључиво бавимо, то је "зрно вечности" које ви крадете; тада огледало испред кога целог и правог себе видимо постаје оно огледало вечности! И та последња реченица, говори о нашој преданости на том путу, путу исправљања само и само сопствених грешака и недостатака; јер само ако целосно себе предамо на том путу, само ће нам се тада насмејати бескрај. Само ако "сами себе и сав свој живот Христу Богу предамо"! bendoff Оно као. Шта рећи? Мислим да чак ни ви нисте свесни колико сте у овом тексту, а и по ко зна који пут, успели све коцкице да сложите, и направите тако интегралан текст да би било какво сецирање и одвојено анализирање било равно светогрђу. Свака реченица враћа на ону прву, а опет крај не би био могућ без формулације у средини и почетку; а сама средина се изводи из почетка; док је средина савршена увертира за закључак. Фантастично! Баш нисам био наспаван и расположен ових дана, и нисам намерно отварао ову страницу, да не бих случајно прочитао реченицу две, па од умора одустао, јер се ваши текстови читају концентрисано, концизно...и као што рекох-у целости. bendoff Видим да нисам погрешио! Вилијам Пол Јанг је успео без натруњених правила, библијских зачала, одлука и сл. да дочара Свету Тројицу на један потпуно нови али феноменалан начин (колико год дежурна закерала попут Владе Димитријевића и компаније налазили фалинке у његовом делу) и да многима промени размишљање о Богу; пре свега да твар прекине да обликује Творца; ви сте кренули корак даље, без помињања било каквих религијских мотива, вашим текстом дише Христос, дише Литургија и дише наша света дужност-погледајте се у огледало, не бежите, не покривајте се не знањем-Покајте се, јер се приближило Царство небеско! Фасцинантно! 0442_feel

Да, да, то је одлучено на неком руском сабору са почетка 20. века И даје се само најзаслужнијим протојерејима и архимандритима. Како је то само збуњујуће! Баш сам гледао један снимак: (наизглед) 2 епископа, тј. обојица носе митре,али ми није јасно зашто један узима благослов од другог, и свугде се врти итд...па сам онда сконтао да је то митроносни архимандрит. crvenilo

Није фотомонатажа. То је слика из албума посете патријарха румунског Данила Србији, тачније Банату. Можда је напрсни крст неко протођаконско одликовање у румунском православљу, нисам сигуран. Ти неки детаљи се разликују међу помесним Црквама; нпр. беле пане никада нема у јелинском православљу и старим источним Православним Црквама (Антиохија, Александрија, итд...), док је код нас, Бугара и Пољака носе искључиво првојерарси. У Русији белу пану преко камилавке носе архијереји у чину архиепископа и митрополита. Мени се чини такође да ставрофорство не постоји као титула у РПЦ, већ само протојереј са напрсним крстом; може се приметити да оца Шмемана нису означавали као "протојереја-ставрофора", већ само као протојереја. И старешину руске цркве код цркве св. Марка (не знам му тачно име) ословљавају са "протојереј" иако носи напрсни крст. Вероватно неки детаљи... Они са оштријим оком можда могу да уоче, ако не грешим, попа Нешу, тада ђакона, скроз лево на слици, који је сада главна фаца у Љуљаци...

Пре свега политизацију православља и инструментализацију хришћанских начела. Бог једнако љуби и левичаре и десничаре; и Његово име се не сме злоупотребити у политикантске сврхе.