Jump to content

Слике форумаша

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 11.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Претходних дана сам имао част, обавезу и задовољство да помогнем мноооого старијим колегама око организације прославе обљетнице њихове класе.

Десета класа Ваздухопловне војне академије је вечерас у Великој сали Команде РВ и ПВО, прославила 60 (и словима шесдесет година) од завршетка те високошколске установе наше војске.

То су данас декице од 80 и кусур лета, а на свечаност су били наравно позвани и чланови породица преминулих и погинулих другова...

Примајући спомен диплому, један од синова преминулог пилота, пре тога громко и поносно отпевавши "Хеј војници, ваздухопловци....", испричао је како га је своједобно, као клинца, отац водио на аеродром Петровац крај Скопља.

Заправо, постојао је услов, пошто је тадашњи дечак био несташан!

- Ако будеш био добар, сутра ћу те водити на посао. Ако будеш баш, баш добар, можда те и провозам у авиону! - условљавао га је отац.

- А ако не будеш слушао, онда ће те мама водити код ње на посао!, умео је "љут" да буде тата.

Мама је била професор музичког у Скопљу, а ја сам очито био несташно дете!

Покојни отац му беше пуковник авијације и носилац Златног летачког знака и звања Инструктора летења. На више типова авиона је налетео преко 5000 сати. Звао се Ђокан. А син се зове Оливер. И презива Њего!

njego.jpg

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 minutes ago, Милан Ракић рече

Оливер. И презива Њего!

 

 

Predivni bariton?

...a ti imaš pogled - ne ljuti me, jer neće biti dobro. :unbelieveble:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Broken 

Ličiš malo na Bosiljčića, ali kontam da su ti to već rekli :) 

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...