Jump to content

Избори у Црној Гори 2020

Оцени ову тему


Препоручена порука

Браћо и сестре,
наша браћа са Космета су у сталном контакту са адвокатом Риста Јовановића.
Риста нису пустили након захтјева да се брани са слободе и није прихваћена кауција Владе Црне Горе за њега.
Дакле, он остаје утамничен без и једног доказа, по ријечима адвоката.
Ово можемо посматрати само као чин тираније и бесправља лажне државе Косово над српским живљем које траје у континуитету 21 годину.
Михољски збор ће у договору са осталим невладиним сектором заузети став и изразити незадовољство оваквим поступањем према Ристу Јовановићу.
Наш став закључићемо цитатом:
"Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом".

209006851_2985239321713660_2664145644981390426_n.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Od banovanog rabina ;)

duPljani su nacisti.. i satanisti?
 

 

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

POČELO JE POČELO, KOLEGE REZOLUCIONARI!
 
Kao što smo i upozoravali kolege iz Skupštine Crne Gore, jedini cilj stvarnih inicijatora Rezolucije o Srebrenici bio je da ona bude izglasana pod tim nazivom. Bez obzira na konačni tekst, amandmane, razna objašnjenja ili pravdanja onih koji su bili zaduženi da glasaju. Jedino je bilo važno da preživi naslov u kojem su dvije riječi: GENOCID i SREBRENICA.
 
Po istom planu, nakon usvajanja u Skupštini Crne Gore, rezolucija pod istim naslovom kreće na “turneju” po regionu, a u samom finalu, problematizovaće se i samo postojanje Republike Srpske, kao navodne “genocidne tvorevine”.
Svi koji su digli ruku za Rezoluciju u Skupštini CG, znali su sve ovo. Zato su se grčevito držali priče o amandmanima koji su im “prihvaćeni” i kojima su “spasili” srpski narod, ne bi li se nekako opravdali pred glasačima. A, znali su da nalogodavce zanima samo naslov - Rezolucija o genocidu u Srebrenici.
Sada, gospodo rezolucionari, pratite kako će ove i one Al Džazire svakodnevno da atakuju na mukom stvorenu Republiku Srpsku. Nakon raznih Al Džazira, krenuće NVO iz regiona, pa njihove kolege iz Crne Gore koje se finansiraju iz istih izvora, a na kraju će nam i sami rezolucionari koji su predlagali amandmane, kako bi lakše glasali, objašnjavati kako je ukidanje Republike Srpske neminovnost koju moramo podržati ako nećemo da stagniramo u evrointegracijama…
Samo da ne kažu da nisu bili upozoreni da srljaju u izdaju volje onih koji su ih glasali…
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Božena рече
POČELO JE POČELO, KOLEGE REZOLUCIONARI!
 
Kao što smo i upozoravali kolege iz Skupštine Crne Gore, jedini cilj stvarnih inicijatora Rezolucije o Srebrenici bio je da ona bude izglasana pod tim nazivom. Bez obzira na konačni tekst, amandmane, razna objašnjenja ili pravdanja onih koji su bili zaduženi da glasaju. Jedino je bilo važno da preživi naslov u kojem su dvije riječi: GENOCID i SREBRENICA.
 
Po istom planu, nakon usvajanja u Skupštini Crne Gore, rezolucija pod istim naslovom kreće na “turneju” po regionu, a u samom finalu, problematizovaće se i samo postojanje Republike Srpske, kao navodne “genocidne tvorevine”.
Svi koji su digli ruku za Rezoluciju u Skupštini CG, znali su sve ovo. Zato su se grčevito držali priče o amandmanima koji su im “prihvaćeni” i kojima su “spasili” srpski narod, ne bi li se nekako opravdali pred glasačima. A, znali su da nalogodavce zanima samo naslov - Rezolucija o genocidu u Srebrenici.
Sada, gospodo rezolucionari, pratite kako će ove i one Al Džazire svakodnevno da atakuju na mukom stvorenu Republiku Srpsku. Nakon raznih Al Džazira, krenuće NVO iz regiona, pa njihove kolege iz Crne Gore koje se finansiraju iz istih izvora, a na kraju će nam i sami rezolucionari koji su predlagali amandmane, kako bi lakše glasali, objašnjavati kako je ukidanje Republike Srpske neminovnost koju moramo podržati ako nećemo da stagniramo u evrointegracijama…
Samo da ne kažu da nisu bili upozoreni da srljaju u izdaju volje onih koji su ih glasali…

Petar Božović, veliki glumac i veliki čovek, u čiju sam se čovečnost davno uverila, kroz ulogu Žike Valense u sceni filma "Noć u kući moje majke", dao je najbolji opis... 

 

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Orion Najlakse je okomit se na narod,da je za sve kriv i tako se ne zameriš nijednoj vlasti...Glumac je jako pametan, kako da ne....ah ta pametovanja...mi u CG ne možemo komunističke bande, lopova,mafije da se oslobodimo, još kako je Zdravko Krivokapić počeo narodu da se obraća građani i  građanke mnogi odahnuli, kad se obraćao sa braćo i sestre mnogi padali u nesvest, Draginja & Co...imalo je oči da ti iskopa dok se nije zaposlilo, aj ga sad zamijeni malo sutra

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Božena рече

@Orion Najlakse je okomit se na narod,da je za sve kriv i tako se ne zameriš nijednoj vlasti...Glumac je jako pametan, kako da ne....ah ta pametovanja...mi u CG ne možemo komunističke bande, lopova,mafije da se oslobodimo, još kako je Zdravko Krivokapić počeo narodu da se obraća građani i  građanke mnogi odahnuli, kad se obraćao sa braćo i sestre mnogi padali u nesvest, Draginja & Co...imalo je oči da ti iskopa dok se nije zaposlilo, aj ga sad zamijeni malo sutra

Božena, zar nemamo gomilu izdajnika i prodanih duša? 
Ko je još isporučio svog bivšeg predsednika i svoje generale i heroje koji su branili svoju državu i svoj narod? Šta je Srbija učinila da zaštiti srpske heroje?..... Kada je trebalo da se upada, lomi i pali Skupština Srbije, onda se okupila velika masa ljudi... Gde su bili svi ti ljudi, taj narod, kad su isporučeni generali koji su branili svoju državu od okupatora? 
Da li su zabranjeni protesti protiv Zapada i njihovih zločina? 

Gde je ta masa dok je trajalo izricanje sramnih presuda samo Srbima u Hagu? 
Zašto su pojedinci na sav glas optuživali Slobodana Miloševića za izdaju i pad SAO Krajine, a niko nije postavio pitanje šta Milan Babić radi u Beogradu, dok traje pad Krajine? I zašto je svedočio protiv Miloševića? 
Imamo časnog generala Lazarevića koji je branio svoju otadžbinu od agresora, ali imamo i generala Perišića koji je špijunirao u korist SAD. 
Miroslav Mlinar iz Benkovca, koga su napali nožem '90. godine, dolazi iz Australije 1999. godine u Beograd i tokom NATO bombardovanja zgrade RTS-a, pomaže ranjenim i povredjenim radnicima. Postavlja svoja ledja pod prignječeno telo Milovana Jankovića, dok se čuju zlikovački avioni koji se spremaju za drugi napad. To je heroj. 
Ali, imamo i Borisa Miloševića koji ide na proslavu zločinačke "oluje", a toliko Srba poubijano i izvršeno etničko čišćenje nad njima. 
Milo Djukanović je nekada govorio "kako su Crnogorci ponosni na srpsko poreklo i crnogorsku državnost", da bi danas govorio o "velikosrpskom nacionalizmu", da je SPC "instrument velikosrpskog nacionalizma"... Govorio je da je Kosovo "bedem srpskog i crnogorskog naroda", a kasnije priznaje jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i da će uspostaviti "najbolje moguće diplomatske odnose sa Kosovom."

Tragedija srpskog naroda koji se borio punih deset godina, nastupila je nakon 5. oktobra 2000. godine. Došlo je do okupacije Srbije, pada Srbije i rasparčavanja srpskog naroda, poniženja, pljačkanja, uništavanja. Svi izdajnici su trebali da odgovaraju pred zakonom i sudovima za izdaju države i naroda, a i time bi se dao primer drugima koji bi isto pokušali da urade. Narod mora da se čuva od izdajnika, da reaguje adekvatno na postupke onih koji su uništili državu, opljačkali narod, stavili ga na stub srama i nametnuli mu osećaj krivice po direktivi glavnog NATO okupatora.
Kako da se narod sačuva ako ne sudi izdajnicima niti zna kako da se izbori sa njima? Ozbiljni i odgovorni narodi kažnjavaju izdaju svoje države i svoga naroda. Mi to nismo uradili i zato nam se sve ovo i dešava. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Orion I sta ce Joanikije tu, uzas. 

DAN.CO.ME

Посланик Демократског фронта Славен Радуновић је на свом фејсбук профилу вечерашњу прославу 13...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Где је Спарта

Потребна је афирмативна друштвена акција, у смислу помирења и обједињавања око темељних вредности, а не поделе, деобе и раздори, које еманирају још веома жилаве структуре бившег режима


Црна Гора се још није вратила себи, након свог стрмоглавог историјског пада, али ни након успона у величанственим литијама. Поданички дух самопорицања, што води колосалном помрачењу врлине, не допушта тако лак повратак. Постоје изгледа утврђени политички обрасци по којима се ствари одвијају, једна и иста фарсична прича, коју је тешко прекинути. Омеђени енклавом неке нове и сужене племенске свести, у коју су светски налогодавци пројектовали и пригушили наше негдашње историјско достојанство, званична црногорска политика се и даље, ентузијастички и са жаром, свакодневно одриче свих пређашњих  идеала, себе и својих ближњих. Али, где је ту наше истинско државничко самопотврђивање и самоважење?  Где су витештво, јунаштво, чојство? Где је Спарта?

Након деценија грубог идентитетског инжињеринга, бруталне репресије и асимилације, и споља и изнутра, дошло је до губитка етичке виталности и потпуног одсуства одговорности у добром делу црногорских друштвених елита. Одрицање од вредности, културе, наслеђа, свађа са историјом и прецима, дистанцирање од савезника и пријатеља,  оставили су нашу државну политику да плута по површини догађаја, без икаквог урањања у дубину сопственог опстајања и бића. Управљајући се искључиво спољним  диктатима,  без имало резерве и двоумљења, занемарили смо сасвим своје суштинске интересе. Стога имамо посвађану браћу и пропалу економију, уз шарено обећање о неком мултификтивном будућем просперитету.

За сву вишедеценијску безусловну послушност нисмо, дакле, добили ништа. За сву безусловну послушност и да смо добили све, зар би Црна Гора могла да преживи са „свим” и да остане Спарта, пијемонт, да буде Црна Гора?

Не сме се допустити даљи наставак антисрпске и антиправославне политике у Црној Гори. Срби, ни након десет месеци од победе над бившим режимом коју су већински сами извојевали, нису у сопственој држави осетили да су њихова права заштићена, да је њихова вера, култура, језик заштићен, да могу да учествују и саучествују у управљању друштвеним процесима.  Напротив, тиха асимилација, анимозитет и прогон се наставио, наводно кроз борбу против „екстремних” и „омражених” српских политичара, те кроз наводну одбрану „грађанизма”, који је код нас, као идеолошки концепт, злоупотребљен и преиначен у нешто што је антипод грађанском друштву.

Грађанство није ексклузивно право једног појединца у односу на другог, једне друштвене групе у односу на другу, како је то још давно у 17. веку испоставио Џон Лок, већ обезбеђење права свима, те усклађивање и нормирање гласова различитих друштвених групâ. Код нас је међутим наметнута једна первертирана концепција грађанизма, коју је прећутно успоставио бивши режим, и по којој су сви у Црној Гори грађани, осим Срба. Србин је, самим тим што се изјашњава као Србин, екстремни националиста и шовиниста, и није грађанин. А ако ниси грађанин, онда немаш ни права која држава треба да ти заштити, остали те могу етикетирати како хоће, могу ти учинити шта год им падне на памет, штавише пожељно је обрачунати се са тим мрским, реметилачким „не-грађанином”.

Овај лажни грађанизам, уз дискурс о демократији, антифашизму и борби против српског „реметилачког фактора”, одводи нас парадоксално у неке мрачне идеолошке пројекте тридесетих и четрдесетих година прошлог века, када су такође сви били „просперитетни”, и сви имали права, осим Јевреја. Ниво парадокса је, штавише, данас још израженији, јер су они који су прогоњени и убијани постали „геноцидни”, док је братска Србија постала једини „небрат” и непријатељ, од чијег се погубног утицаја по наше цивилизацијско самоодрицање и посртање, свим средствима  треба заштитити.

Али, народ је другачије рекао. Напросто је недопустиво да се гласовима Срба, али и шире, свих оних коју су истински укорењени у Петровићкој Црној Гори,  а који су убедљива већина, и даље спроводи антисрпска, и суштински, антицрногорска и антиграђанска политика. Ако све дајеш туђину, пријатељи и ближњи ће ти остати гладни. Срби, као конститутиван народ, морају суштински постати део власти и њихови интереси се морају уважавати. Пројекат асимилације, пројекат протеривања је пропао. Што се пре то схвати, што пре се успостави плодотворна комуникација и помирење унутар државотворног народа, пре ће се досећи истински демократско, грађанско друштва. Потребна је афирмативна друштвена акција, у смислу помирења и обједињавања око традираних, темељних вредности, а не поделе, деобе и раздори, које еманирају још веома жилаве структуре бившег режима.

У својој познатој причи „Метаморфоза”, Франц Кафка говори о трговцу Грегору Самси који се једног јутра пробудио као џиновски инсект, једна врста бубе или балегара. Оно што највише зачуђује у причи је начин на који Грегор реагује на ову трансформацију свога тела. Уместо да се уплаши, запомаже, дозива у помоћ, он новонастало стање перципира као мању незгоду. Изнутра се осећа непромењено, присебан је, покушава да одрема још мало, или да нађе начин да устане, обуче се и оде на посао.  И сви други, па и његова породица, тај његов преображај прихватају као додуше непријатан и одбојан, али уједно природан и уобичајен догађај.

У данашњем глобализованом свету поремећених вредности, где се брутално атакује на народе и културе, од нас се очекује да се „природно” преобразимо у рој заслепљених инсеката који круже око банака. Ослобођени од  „заблуда историје”, од порекла и убеђења, као маса безличних индивидуа, рој, квантум, безоблична количина, ваља неосетно  и драговољно да постанемо пуки потрошачи, трансродни конзументи незаситог тржишта.  И у тој трансперсоналности и дехуманизацији да неупитно препознамо „прогрес” глобалног света.

Али, може ли се постојати без идентитета? Може ли се идентитет поништити, трансформисати, поправљати?

Ако једном поништите или измените своје властито суштинско сопство, то више нисте ви. Идентитет и даље постоји, само није ваш. С друге стане, ви сами више не постојите, јер вашег идентитета више нема, или је припао другоме!

Црна Гора постоји и постојаће увек, иако се још није вратила себи. Премда изопштена и запоседнута, Црна Гора се бори да остане Спарта, бар је то посведочила у величанственим литијама. Слобода једном стечена, мора се непрестано изнова освајати. Иако још одметнута, Црна Гора ће се вратити себи, благодарећи свом народу, својој Српској православној цркви, нама, својој верној деци.

Посланик Демократског фронта и потпредседник Демократске народне партије
https://www.politika.rs/scc/clanak/482757/Pogledi/Gde-je-Sparta?fbclid=IwAR2GPCLqUjWSR6mnsutn5dB0P8gnpUr6WZtBgYZJrRo_1I5XnghtpJOodQc

Link to comment
Подели на овим сајтовима


Demokratski front

НА ПРОСЛАВИ 13. ЈУЛА БЕЧИЋ, КРИВОКАПИЋ И ДЕМОКРАТЕ МАГИЈСКИМ РИТУАЛИМА ПРИЗИВАЛИ ТИТА И ГОЛИ ОТОК

Читајући саопштења Демократа, човјек би помислио да се ради о понављајућим крештавим паролама са разгласа на улицама Сјеверне Кореје. Једино што можете да добијете од те какофоније наследника црвених кмера су прозирне лажи, масакр разума и гангрена мозга.

Тренутно на политичкој сцени у Црној Гори од Демократа Алексе Бечића не постоји ни мање странке, ни већих галамџија. Галама је у сврху грчевите борбе да би се сачувале незаслужене позиције. На понашање по калупу Здравка Кривокапића смо навикли, али изгледа да и Алекса покушава нама казати: "Хвала ни за шта".

Иако је раније имао оштријих полемика и политичких окршаја са Демократама, ДФ је показао широк демократски капацитет и није му био проблем да предложи и изгласа баш Алексу Бечића за предсједника Скупштине Црне Горе. Тако да не морају Демократе бринути о томе шта смо ми рекли Миодрагу Лекићу или он нама. Та функција на којој је Алекса Бечић, није му пала с неба, нити му је дао Златко Вујовић или Милош Бешић, него ДФ.

Политика је озбиљно занимање, а аматеризам, немоћ и одсуство талента за писање саопштења је одлика Демократа, која из дана у дан постају тема и предмет за подсмијех. Замислите политичку партију која упорно понавља да су ДФ и Андрија Мандић љубоморни што је већ дужи низ година Алекса Бечић, по истраживањима Милових аналитичара, убједљиво најпопуларнија личност у Црној Гори?

У следећим сопштењима за очекивати је да Демократе поднесу амандман да се избори више не одржавају, већ да се на основу истраживања Вујовића и Бешића проглашава предсједник Црне Горе и верификују мандати посланицима у Скупштини. Истина, то је и једина шанса да се Демократе приближе ДФ, јер поменути ДПС аналитичари су пред изборе давали подршку Демократама скоро дупло већу него што би им грађани потом дали на изборима, а та подршка је увијек око десет посто.

Пошто су се сада са Кривокапићем докопали власти, очекивана је и једна оваква иницијатива, да се умјесто избора организује испитивање јавног мњења од стране Златка Вујовића, иначе учесника свих комитских окупљања.

Поред НВО ударника, подршка Алекси од потпредсједника ДПС-а Ивана Вуковића, колумниста Жељка Ивановића Палестинца и Балше Брковића, званог Шиштави Джо, није случајна. Жељко ће за своје шкработине гарант примити награду у појасу Газе, а Шиштави ће навратити код Белог који ће му дати бакшиш из касе Гранда.

Са друге стране, слика да су Демократе формирале странку без цента и имали онако скупе кампање, а да нису у почетку имали било каквих буџетских финансирања је једино логичпна и прихватљива телетабисима.

А констатација да су Бечићеве Демократе некима ,,трн у оку" је можда и најбоља потврда њихове параноје. Што се тиче хвале о томе да посједујете трн, потпуно нам је небитно и радите са њим, у вашем одабраном друштву, што год желите. Али то што забадате трн у здраву ногу српском народу је ваша велика срамота, а тај вид политичког дјеловања постаје препознатљив и незаустављив.

Није нормално у сваком саопштењу нападати са толико мржње Србе на КиМ, окупљене око Српске листе, Србе у Србији који су већински уз предсједника Александра Вучића. Срби у Црној Гори послије ваших све учесталијих антисрпских потеза, а нарочито послије гласања о Резолуцији о геноциду у Сребреници и непотписивања Темељног уговора, нијесу никада у већем броју стале уз Андрију Мандића и ДФ.

На другој страни, у саопштењима тек овлаш поменете ДПС, а са његовим сателитима никад у већој љубави. На додјели Тринаестојулске награде сте пркосно "кано клисурине" наставили њиховим стопама и магијским ритуалима призивали Тита и Голи оток.

Та срамота од програма коју сте синоћ приредили Црној Гори највише говори о томе колико сте политички анахрони. Млади по годинама, а по понашању веома стари, најобичнији титоисти који се лажно представљају европљанима.

Не иду европске вриједности заједно са слављењем комунистичког диктатора који је поубијао на десетине хиљада грађана Црне Горе. Убио је комплет свештенство СПЦ из Црне Горе и митрополита Јоаникија Липовца, а његовог наследника на трону Св. Петра, који носи његово име, сте почастили обредом повампирења брозовског зликовца.

Демократски фронт је у шоку посматрао синоћње застиђе од прославе празника који сте синоћ посветили Јосипу Брозу и још некима који нису имали никакве везе са општенародним устанком Црне Горе. Зашто то радите и зашто срамотите Црну Гору тако што је приказујете као земљу у којој живе све сами црвени кмери?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...