кађење/некађење на Св. Литургији за време читања Апостола

[uomo del Ve.Te.]

Јутрос ситуација у Цркви.............

Пред Св. Литургију служено Јутрење и у моменту/тренутку чита се Јеванђеље.... (стојим у ћошку Цркве слушам јеванђеље)........и улази у Цркву ђакон (боље рећи упада у стилу бетмена или боље рећи као Алибаба и 40 разбојника)....  свештеник чита јеванђеље... ђакон ништа упада као разбојник у Цркву, не реагује, ко да не чује....улази... прилази целивајућој икони на средини Цркве носи неку кесу у левој руци.... потом  целива код стуба икону Св. Петра дабробосанског и иде, наставља даље, улази у олтар... а сво време чита се Јеванђеље........

То је једно велико чудо у СПЦ...дакле ради се о колективној пракси, општеприхваћеној пракси, општој појави (за време Литургије) ...... гдје велики број: ђакона, свштеника, па и епископа.... кад се чита Јеванђеље и Апостол... људи се понашају ко да су у кафани за неким шанком... или као оно: сједе за шанком у  кавани и тамо негде 20 метара за неким другим столом виде јахрана/колегу па се прошетају да попричају мало јер се нису дуго видели, морају да пребаце коју да попричају.... а Јеванђеље се чита......

За време Литургије кад се: чита Јеванђеље, Апостол, Символ вере, Оче наш....пред Достојно, кад се пева: Тебе појем...и молимтиса Боже наш....поготово у овим моментима требало би барем свештенслужитељи (ако то народ не зна) да не причају да не ходају....да се не понашају као да су у кафани.... дакле ђакон данас кад је ушао у Цркву чим је чуо да се чита Јеванђеље требао је да стане са стране и да сачека да се заврши читање Јеванђеља па потом да иде да целива иконе и да иде у олтар....

......лично ако се догоди да каснима не неко Богослужење не целивам икону уопште већ уђем у Цркву и станем са стране... гледам да што мање ометам људе које се моле, који учествују у Богослужењу... и кад се заврши Богослужење онда тек целивам иконе све поре реду кренем, ђе гођ која икона има икона све целивам...ко бабе кад крену да целивају иконе.... АЛИ ако касним, тј ако је Богослужење у току то се не чини тад да се други људи не ометају......

...исто тако општа појава је да се за време свих Богослужења да се појци за певницама често распричају као да су у биртији/кафани....ваде телефон шаљу поруке.... људи који сатоје у Цркви све то виде....има нормални људи који дођу у Цркву да се моле, да учествују на Богослужењу, да се Причесте...људи све то виде то непримерено понашање....

.... ИСТО ТАКО.... (био сам присутан у многим епархијама - исти случај)....кад свештеник проповеда за време Литругије, ако саслужује више свештеника, на пример кад је парохијска слава......ко је одређен за проповед изађе и проповеда а остали свештеници у олатру се распричају ко у кафани... само им фали/недостаје гајба пива и да то ставе на престо... и да онда буде штимунг, оно баш како да су на некој роштиљиади.....

Дакле: кад свештеник/епископ проповеда: СВИ ТРЕБА ДА ИЗАЂУ ИЗ ОЛТАРА ида стану где стоји народ и да пажљиво салушају проповед.... ради се о много непријатним ситуаицјама где  један свештеник проповеда обраћа се народу а други свештеници у олтару се распричају код да пеку роштиљ па не могу да се договоре шта ће да роштиљау... народ све то види/чује.....има нормалних људи који долазе у Цркву..........и виде веома лако уоче непримерено понашање свештенослужитеља за време Богослужења.....СПЦ (Сабор) би требало да изда обавезујући указ о понашању свешетнослужитеља и појаца у Храму за време Богослужења..., ово шта тренутно имамо у пракси... све ту шта се дешава нема никаквог смисла, туга велика....

 

Дакле:
...не само кад се: чита Јеванђеље, Апостол, Символ вере, Оче наш....пред Достојно, кад се пева: Тебе појем...и молимтисја Боже наш....али поготово у овим моментима требало би барем свештенслужитељи (ако то народ незна) да не причају да не ходају....да се не понашају као да су у кафани....

....уосталом целу Литургију човек треба да буде пажљив и да учествује на Богослужењу целим својим бићем (умом, срцем душом својом) - ово исто важи и за друга Богослужења: бденија /јутрења/вечерња....

 

p.s. Свештеник је одлично проповедао данас на Св. Литургији одма после читања Св. Јеванђеља.....пример како свештенослужитељ треба да проповеда..... само из добрих људи (свештеника/епископа) и који читају Св. Писмо и Свештене списе Св. Отаца може да се чује Жива Ријеч...која ће да допре до људи....да се дотакне умова/срца/душа тих људи .........

[uomo del Ve.Te.]

Чудо невиђено на овој планети по ко зна који пут у СПЦ.....

 

Неко ко је жељен чуда да види, да то емпиријски посматра и анализира, и да неможе да се начуди свему томе....само треба да дође у СПЦ, и то је то, нема даље од тога.... то вам је ко кад неко тражи рудник злата или драгауља /дијаманата и нађе то... тако у овом контексту СПЦ је непресушни рудник/извор разноразних чуда а која превазилазе монга светска чуда...дакле не постоји тај мађионичар, видовњак, опсењак, чаробњак који може да приреди нешто на том нивоу неко чудо.... као што то имамо у СПЦ..........дакле ово чуда у СПЦ чак су већа и непојмљива за људиски ум......неко узме чита Јеванђеља и онда се диви чудима које је чинио Христос Богочовек, Господ неба и земље у време кад је ходио боравио у Јудеји.......за мене лично доста неки ствари/дешавања у СПЦ превазилазе чуда (да то разуман човек појми) него сама чуда у Јеванђељима која је Христос чинио.......

Е сад ви/ти који/која читаш ово...питате се а што је то......????

Ево ради се о селдећем, сликовито приказујем ситауцију.........јуче на Велики празник Прображења Христовог следећа ситуација..... Црква пуна људи, хвала и слава Богу што су људи дошли....али дошло је много више људи него што може стати у Цркву... и људи стоје навани/напољу, испред Цркве....

Црква нема озвучење, (као и већина других Црква у СПЦ по свим Епрхијма)....у припрати Цркве скоро да се јектеније и не могу чути, исто тако свештеник кад је проповедао тешко да се чује разуме шта човек говори........ови испред Цркве што стоје неки видим моле се Богу, или покушавају да се моле...  а неки испред Цркве распричали ко да су дошли на пијацу.............

Дакле, ја не могу да разумем ово невиђено чудо, како је то могуће??? да ти пастири (Епископи) који су завршавали најбоље светске школе,код набољих светски учитеља у времену укоме живимо... говоре и пишу по неколико светских језика..... дакле редовно а не ванредно су то завршавли.......даље ти паситири су добри људи, што се каже народски за неког, па неко каже он је добар чоек, то се зна шта значи у нашем народу, кад се каже за неког да је добар чоек.... дакле ти неки епископи ем су образовани нема даље, ем су добри људи, и уз то надасве имају/посједују још лиценцу за опитно-благодтно екстатичко-екстазне визије..... дакле нема даље од овога...дакле све ово.... и назнају да Црква треба да има озвучење/звучнике.... да народ може да чује да прати, да учествује на Богослужењу и у припрати и напољу око Цркве када дође толико народа да не може да стане у Цркву........ ово је за мене чудо невиђено, ово не постоји у свијету нигде....

.... чак и охџе ихмами по џамијама способнији/ нормалиниј су, имају више осјећаја за организацију од наших јадника (неких Епископа неког митрополита у СПЦ)... чоек кад проће улицом поред џамије чује  шта оџа унтура говори......и ето ајд нек ми неко објасни, да ли је ово нормално.....

Ово за озвучење/звучнике поготово важи за Васкрс / Божић кад дође велики број људи и Цркве/манастири чак и ако су акустични унутра... кад људи уђу кад се простор испуни изугуби акустичност.... дакле неким указом/декретом у СПЦ сабор треба да ослови/наслови да да упуства везано за ово.....

Даље исто велики проблем био сам у многим Црквама по разним епархијама, гдје нема велнтилације.... и поготово око Васкрса кад су Богослужења дуга.... нема кисеоника и људи често падну у несвест и онда их износе напоље.......

Ово су неке основне/баналне ствари, и шта ми онда да причамо о неким, компликованијим стварима/плановима/детаљима како и шта треба да се уради у СПЦ............. дакле ради се се о најобичнијм стварима а које би исправио без очију и без грама мозга неки слијепац..........али ето у СПЦ ово је могуће, као и многа друга чуда у СПЦ.........

Ово што сад пишем хтио сам већ да напишем за празник Духова....(али све ово некако ми се гади, тако да нисам, нисам имао воље да пишем било шта)....... кад се читају три молитве послије Литургије.... био сам у једној Цркви....Три свштеника читају три молитве, сваки по једну и свака друга трећа ријеч се не разуме, народ онако клечи на поду, неки плету од траве венце, неки причају и то је то туга једна вилика......ти пастири незнају да треба да купе озвучење/ звучнике да народ може да чује да учествјује на богослужењима.... или ће бити да су шкрти, то би био велики издатак, и онда самим тима мањак, за епископе у Црквеној каси, за подвижничке/аскетске активности за супер тешку категорију....

Какогод, све ово за мене је чудо невиђено, поред многих других чуда у СПЦ.........

И ето то је то.......

Поздрав за све људе добре воље, да сте ми живи здрави и весели, и срећан и Богомблагосовен почетак седмице - сутра......

 

 

[sampaganini92]

Нека нека, до пре 10,15 година кад додђеш на литургију могао си шатор да ставиш колико је било празно по Црквама. Народ се мало по мало навикава да долази у храм на богослужење. Далеко је то од квалитативно задовољавајућег нивоа али зато бар квантитаивно имамо једну много здрабију ситуацију него у претходних па питање је колико, али безмало 100 година. Сад треба премостити тај јаз између јучерашње ситуације и данашње. Звучници су пожељни свакако, поготово у великим храмовима по већим градовима да би народ могао да учествује. Али на дуже стазе треба градити још много мањих Цркава по градовима да се распарчају ове огромне парохије где нико ни за кога нема времена нити се ико међусобно познаје и да се створе мале кохерентне Црквене заједнице то јест парохије које ће засита моћи да осликавају истински дух Тела Христовог. И на томе треба радити али не може преконоћ, мало по мало са вером у Бога доћи ћемо и дотле.

Код мене у храму је ситуација заиста била лоша пре 10 година. Вечерња је почињала у 17х и заврашала се у 17 и 20 тако да већина ни не може стићи с посла на службу. Великопосне службе су биле на неком неопходном минимуму и служене офрље. Хор је певао по неким само себи својственим законима и нахођењима потпуно невезано за дух службе и потребе народа. Исповедало се за време литургије као предуслов за причешће, за време свих служби су паљена сва светла у храму до даске па тако на службе Великог Петка као да си у лабораторији некој или на стадиону од осветљења.

Данас се вечерња служба служи од 18х и траје доста дуже тако да је некако и прилагођено ритму верног народа, хор је замењен стручном певницом са којом народ може заједно да учествује у служби на вечерњим службама и поготово великопосним се осветљење у храму своди на минимум. Служе се лепо великопосне службе без прескакања, исповест се одржава у терминима који не ремете литургију, организују се духовне трибине, мноштво народа се причешћује итд итд. Има још много тога да се уради али све захтева време као непрескочив фактор. Време и воља и биће боље.

[Милошшш]

Duh sveta je zavladao u Crkvi, pa se sad Crkva prilagođava svetu, a ne obrnuto, kako bi trebalo da bude. Početak svake nevolje je prevelika sloboda u ophođenju, nedisciplinovana sloboda. To je duh antihrista, a ne Hrista. U onim hramovima gde se vlada strog poredak i disciplina sve je mnogo bolje, i služba i druženje posle toga.

[sampaganini92]

Истина, људи често користе време проведено у Цркви за ћаскање, дружење, поготово у великим храмовима где то није толико упадљиво. И онда кад се заврши служба свак на своју страну уместо да на Литургији буду сабрани и присутни а да време након ње искористе за дружење.