Историјски пут светосавске Епархије зетске - од владике Илариона 1220. до митрополита Амфилохија 2020. године

[Ćiriličar]

Ево са њихове странице ФБ

 

 

[Аристарх]

пре 31 минута, Миле Бајшев рече

све ја то рзаумем и одма сам схватио него ми је нејасно шпто у ситоријском контексут онда се помиње стално Митроплитија, ан и остале како се се развијале и коме су када припадале.А то је изузетно битно да би се показало баш код овог закона да нису то вековна уалгања"народа Црне Горе"

Например... ово је територија ЦГ до краја великог рата, 1918 године. До тада они овим законом обухватају имовину Цркве као своју. А Бока до распада Југославије, никад није била део ЦГ пре 1918 године, била је део заједнице Бока и Црна Гора. Тада су имали подељено по 50% посланика, па Краљ Никола прави пуч и укида Боки равноправност, тј. на кратко је анексира. Тад се окреће против Србије, бива проглашен за издајника и настаје Југославија (извор).. А како сад влада ЦГ хоће имовину у Боку а не помиње се имовина на КиМ, како ја схватих представнике Митрополије кроз говоре о овој проблематици. 

[Аристарх]

пре 7 минута, Ćiriličar рече

Ево са њихове странице ФБ

То је Црква која је била део манастира и такође је срушена. Ту је била зграда Митрополије, дворови митрополита и Пећких Патријарха су такође уништени већином по Приморју модерне ЦГ

[Аристарх]

Нашо сам интересантан текст, на једну од тема скоро:

Makedonci bili kod Vartolomeja – CARIGRAD OPOZIVA TOMOS SRPSKOJ CRKVI IZ 1922. GODINE?

Premijer Śeverne Makedonije Oliver Spasovski u pratnji predśednika SDSM-a (Socijaldemokratskoga saveza Makedonije) Zorana Zaeva i direktora Odbora za odnose sa vjerskim zajednicama Darijana Sotirovskoga danas se sastao sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom u śedištu Vaseljenske patrijaršije u Istanbulu – javila je vladina press-služba u Skoplju, a potvrdili mediji Vaseljenske patrijaršije.

Kako se navodi, „sastanak u śedištu Carigradske patrijaršije održan je u ugodnoj atmosferi i u srdačnome razgovoru”

„Izražena je nada da će patrijarh Vartolomej tokom ove godine, u duhu tolerancije i razumijevanja, nastaviti dijalog koji ima za cilj da se nađu rješenja za sva pitanja sa kojima se suočavaju vjerujući”.

U Skoplju je saopšteno da je „sastanak rezultat poziva Vaseljenskoga Patrijarha Zoranu Zaevu dok je bio premijer”.

Aktuelni premijer Oliver Spasovski pozvao je patrijarha Vartolomeja da pośeti Makedoniju.

Spasovski je čestitao Vartolomeju praznik Rođenja Hristovoga - Božić „sa željama da ga posluži zdravlje i snaga, te da sa smirenjem nastavi da ujedinjuje sve sestrinske crkve”.  

Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija (MPC-OA), uz podršku Vlade u Skoplju, poslala je ranije zahtijev za priznavanje njezine autokefalije.

„Vaseljenska patrijaršija zvanično je danas potvrdila da se nije odrekla namjere da riješi pitanje autokefalije MPC-OA uprkos protivljenju Srpske i Ruske pravoslavne crkve”, prenosi makedonski portal „Религија”.

„Patrijaršija na Fanaru je u svojoj izjavi najavila današnji sastanak makedonske državne delegacije sa patrijarhom Vartolomejem, ističući da je glavna tema razgovora pitanje MPC-OA”.

Veoma važna je i sljedeća tvrdnja:

„Vaseljenski Patrijarh najavio je da će pozvati predstavnike Srpske i Makedonske crkve u Istanbul na dalje konsultacije o rješavanju crkvenoga spora”.

O značaju današnjega sastanka govori i činjenica da su mu prisustvovali i najbliži Vartolomejevi saradnici: mitropoliti Emanuil galski, Maksim slivirijski, Amfilohije adrijanopoljski.

Vaseljenska patrijaršija, prihvatajući da razmatra pitanje MPC-OA, započinje opovrgavanje ili reviziju svoga tomosa za SPC iz 1922. godine.

Upravo na temelju tog tomosa, SPC polaže pravo i na Crnu Goru kao svoju kanonsku teritoriju.

Crna Gora je do tada imala svoju autokefalnu Crkvu, utemeljenu 1485, koja je nekanonski uništena u uslovima srpske vojne okupacije. 

Извор: 

#tag: VLADIMIR JOVANOVIĆ | Analitika - Informativni Portal

PORTALANALITIKA.ME

---

http://portalanalitika.me

[Аристарх]

Да ли је ово спин Црногорског режима? Сигурно да јесте! А лингвистичка анализа текста је посебна прича. Имамо слово Ś, које је особено за Лужичке Србе, белорусе и део Украине ка Белорусији... То слово користи и етрурски језик, који је писан са неком прото-ћирилицом, као и санскритски који је близак словенском језику. И стварно код нас у Србију то слово не постоји сем ретко у неке надимке.

Наишао сам на проблематику овде. Овај текст наводи да се уз њима потврђену вест службе за јавност од Цариградског Патријарха, преиспитују границе аутокефалије Српске Православне Цркве донете 1922 године. Аутор даље наводи, да је Црногорска Православна Црква постојала од 1485-те године на Цетињу, што је укинуто 1922 године када потпада под Српску јурездикцију.

На чему се гради овај став да је ЦПЦ постојала 1485-те године?

У тајном нападу пирата, 1452 године, седиште Зетске Митрополије у данашњем Тивту је уништено, клир је побијен а Митрополит се спасао јер је био у двору у скадарској крајини. Све до 1520-те године, са тим да су Митрополити једно време опет имали седише на полуострво Луштица у бококоторски залив. 1479-те године. Зетске планине потпадају под власт османске империје и постају део Црногорског вијалета са седиштем у Скадру.

Значи Зетски Митрополит постоји у слободну доњу Зету још до 1520-те године. Што значи да је ЦПЦ „наводно“ основана у манастиру Црнојевића који је изграђен 1484 године током постојања Зетске Митрополије у доњу зету и током постојања Црногорског вијалета у горњу зету. И посвећен је у повељи ктитора, Митрополији Зетској не некој назовимо Црногорској!

Ја се јако добро сећам да сам читао књигу која говори о томе да је монах Петар (световно име Радул), основао Митрополију на Цетиње током власти Османлија. Он је родоначелник лозе Петровића, вероватно није директно кроз своје потомство, већ кроз своју биолошку браћу. За тога монаха Петра се наводи, да је рођен 1620-те године, када је Скадарска крајина већ пала под Турке.

Али Постоји дефинитивна проблематика на википедији или у литератури, другде на ову тему, таква да се историја не усаглашава. Ја се сећам да сам читао, да је родоначелник Петровића основао Митрополију Црногорску на Цеитње и био 4 године неканонски МИтрополит, док га СПЦ није признала као свој део. И то се наводи у време када је уништен Манастир Зетски у Тивту. А ови Митрополити који се наводе као Зетски до 1520-те године, колико сам ја тада био схватио, заправо били епископи Далматинског Митрополита, који је Јурездикцију изгубио над Боком, током сукоба са Савом Петровићем који је супротно вољи Пећког Патријарха тражио од Млетачке републике да му доделе јурездикцију и заштите свештенство од Бокеља који нису били под Турке, од којих не могу да дођу у Боку и називјау их Турцима (што има у писмима Владике Цетињског на интернет). Зато је Кончаревић прогнан коначно у Русију где оснива Славеносрбију. Ја сам био у Луштицу и видео својим очима на огласе-билборд, да се продаје потпуно очувана камена кућа, Грчког Православног свештеника из 16-тог века на Луштицу. Он је ту богослужио рекоше ми историчари (Српске културне свести) из Котора, јер су га Бокељи довели са Крита ваљда.

Значи, јасно памтим да сам читао, да је било неко раздвајање Зетске Митрополије под Османлије унутар СПЦ, тако да су и јурездикције подељене на Османснки део Зете и слободан део Зете. Османски део Зете је у оквиру ЦГ вијалта обухватио већину територије Зете и на Цетињу је СПЦ признала нову Митрополију као свој саставни деп. А остатак слободне Зете где је било седиште Митрополије, постаје део Далматинске Митрополије.

на страну то, у хронологији МИтрополита Зетских, се виде године у којима не постоји Митрополит, углавном између свих њих постоје неки периоди без вође, колико видим редом ако читам овај текст што је Ћирилићар поставио. Између Давида првог и Арсенија је 3 године без Митрополита, па онда између Ахомија и Вавила је опет 3 године без Митрополита. И тако редом даље, види се проблематика.

цитирам део текста Ћириличара где је објавио хронологију, вероватно са неке енциклопедије. То је листа Зетских Митрополита (без одвајања на оне који су били под Патриајршију и оне који су били под Фанаре, док су неки опет били под Пећку Патријаршију), који су били од подизања Епархије на ниво Митрополије:

• Давид I (1391—1396)
• Арсеније (1396—1417)
• Давид II (1417—1435)
• Јефтимије (1434—1446)
• Јосиф (око 1453)
• Теодосије (послије 1453)
• Висарион (1484—1494), 1485. пренето седиште Зетске митрополије у манастир Св. Богородице на Цетиње
• Пахомије (послије 1491)
• Вавила (1494—1520), 1496. посљедњи Црнојевић Ђурађ напушта Зету
• Герман III (1520)
• Павле (прије 1530)
• Ромил I (1530)
• Василије (1532)
• Никодим (1540)
• Макарије (1550—1558), 1557. обновљена Пећка патријаршија
• Ромил II (1559)
• Пахомије (1568—1573)
• Герасим (1573)
• Дионисије (прије 1577)
• Венијамин (1582—1591)
• Рувим Његуш (1593—1639)
• Мардарије Корнећанин (1637—1661)
• Рувим Бољевић (1662—1685)
• Висарион Бориловић (1685—1692), након разора цетињског манастира 1692. владичанска столица је била упражњена наредне двије године
• Сава Очинић (1694—1697), Сава је посвећен за епископа 27. новембра 1694. у Херцег Новом од бившег београдског митрополита Симеона