"Исус између ислама и хришћанства" - јавна дебата [НАЈАВА]

[Ćiriličar]

Да нам се не деси, не дао Бог,  оцу Угрину исто као и Сисојеву. Убише га у центру Москве. Био је велики "дискутант" са муслиманима.

[Bokisd]

пре 7 минута, Ćiriličar рече

Да нам се не деси, не дао Бог,  оцу Угрину исто као и Сисојеву. Убише га у центру Москве. Био је велики "дискутант" са муслиманима.

...skoro nesto cito, koliko sam video,... problem je bio jer je odvlacio muslimane iz islama u hriscanstvo i ovi nisu bili zadovoljni,... jer nije vodio razgovore sa muslimanima kao sve je lepo i krasno,  ... nego je im je govorio da je hriscanska vera jedina prava od istinitog Boga ... i tako, treba imati hrabrosti pricati to muslimanima tamo i tako je mucenicki za veru stradao nas otac Danijel Sisojev,... neka mu vecna slava...

[Ćiriličar]

 

Горео је за Цркву, а посебно је волио мисионарство и желео да неправославнима приближи веру. Пробел код муслимана, радикалних, што је све "хула", па свака колизија може да те кошта главе.

Сисојев је Мученик. Позивали су га они на трибине да дискутујее. А убили су га у његовом храму (св. Тома Апостол) пред вечерњу службу, испред олтара.

Види му се у очима - лице му је обично, наизглед нехаризматично...али очи! Очи "горе" Христом....

[Bokisd]

http://www.svedokverni.org/category/svm-danil-sisojev/zitije/

 

[Istopljeni kamen]

пре 4 минута, Bokisd рече

http://www.svedokverni.org/category/svm-danil-sisojev/zitije/

 

Отац Данило је волео Србе и долазио у Србију на поклоничка путовања и учио са својим чадима српски језик. Упознала сам једну докторку, његово духовно чадо,  сад је монахиња у једном дивном манастиру у Грчкој..... КаквА радост, посвећење и труд за другог! 

[Благовесник]

 

Miki je bio previse defanzivan, ali odlican je bio sto se tice postovanja prema sagovorniku (o. Ugrin sto se tice emocionalne inteligencije je izuzetno inteligentan,  tako da  pored uzbudljivod dijaloga,   zagarantovano je razumevanje sagovornika i ophodjenje sa paznjom i postovanjem, jer je i to presudno vazno).   Mora biti i ofanzivan! Mora nametnuti  pitanje kritike Kuranskog teksta, a pre svega sam nastanak. 

 

[Благовесник]

Glavno pitanje jeste: Da li su Ebu Bekr (poslanikov tast i naslednik) i njegova desna i leva ruka (Omer i Osman - sakupljaci kuranskog TEKSTA)  imali isto glediste na Hrista, hriscanstvo i hriscane ?

[Благовесник]

Fatima cerka poslanika Muhameda, bila je najdraze bice u srcu Muhamedovom,  i njena deca, tri sina, narocito Hasan i Husein,  kao i njen muz, ali njena deca su posebno bila draga poslaniku!  Oni se nazivaju i cuvari doma Muhamedovog. I sta se desava odmah nakon smrti Muhameove? Da li znate da Ebu Bekr salje Osmana da im zapali dom?! 

[Благовесник]

Poslanik Muhamed je opominjao: ,,Svaka zakletva iznudjena silom nije valjana". A  sta Omer cini i radi  (isti onaj koji je  nadgledac prikupljanja kur`anskog teksta)?  Ovo nam SUNNI istoricari prenose!

 

,,Omer dođe do vrata Fatimine kuće i reče: "Tako mi Allaha, zapalit ću je (kuću) sa vama, ukoliko ne izađete i date zakletvu na vjernost". "Omer zatraži drva, i obraćajući se narodu u kući reče: Kunem se Allahom u čijoj je ruci moj život, da  ukoliko ne izađete iz kuće, ja ću je zapaliti. Neki rekoše Omeru: Fatima je u kući! Omer odgovori: "Nije me briga ko je sve u kući".

Sunni referenca:

al-Imamah wa al-Siyasah od Ibn Qutaybah, dio 1, str 3 i 19-20

Idemo dalje...

 

"Sa Omerovom ljutinom i žustrom naravi, takav čin nebi bio u suprotnosti sa njegovom prirodom".

Sunni reference:

al-Faruq, od Shibli Numani, str 44.

 

"Omer je rekao Fatimi: Ja znam da Allahov poslanik nije nikog volio više od tebe! To neće spriječiti da uradim ono što sam naumio. Ukoliko taj narod ostane u tvojoj kući, ja ću zapaliti vrata tu ispred tebe."

Sunni reference:

Kanz al-Ummal, dio 3, str 140

 

Alim Juhari u svojoj knjizi kaže: "Omer i još nekoliko ljudi uputiše se da bi zapalili Fatiminu kuću, kao i one u njoj koji su im se suprostavljali." Ibn Shahna je izjavio isto "Da bi zapalili kuću i njene ukućane". ,,Ebu Bekr je zatražio od Alija da ga ovaj podrži, ali je Alija to odbio. Omer je tada pošao prema Alijevoj kući sa pripaljenom bakljom. Pred vratima on susrete Fatimu koja mu reče: Namjeravas li to zapaliti vrata moje kuće?! Omer  reče: "Da, zato jer će to ojačati vjeru, koja  je došla preko tvojeg oca!"

Sunni reference:

al-Ansab Ashraf, od al-Baladhuri, dio 1, str 582,586

[Благовесник]

Treba sve otvoreno i bez ustrucavnja izneti, blagom recju, jakim argumentima... Isto kao sto nam otvoreno hafiz mr Dzevad Golos bez ustrucavanja navodi svoje argumente...

 

 

 

Православни Апологет - Apps on Google Play

PLAY.GOOGLE.COM

---

Апликација 'Православни Апологет' садржи транскрипте емисија 'Апологет' које је на православном московском радију 'Радоњеж' водио један од најистакнутијих...

 

 

 

[Благовесник]

пре 4 часа, Благовесник рече

Glavno pitanje jeste: Da li su Ebu Bekr (poslanikov tast i naslednik) i njegova desna i leva ruka (Omer i Osman - sakupljaci kuranskog TEKSTA)  imali isto glediste na Hrista, hriscanstvo i hriscane ?

Da li su Ebu Bekr,  Omer i Osman - sakupljaci kuranskog TEKSTA,  imali isto glediste na Hrista, hriscanstvo i hriscane kao i Muhamed?

[JESSY]

пре 7 часа, Ćiriličar рече

Да нам се не деси, не дао Бог,  оцу Угрину исто као и Сисојеву

ne daj Bože....

[Александар Милојков]

пре 23 часа, Bokisd рече

uf, pravo da kazem, bas me interesuje sta je to Isus izmedju islama i hriscanstva.... 

Одслушах овај снимак "о Тројству" који си поставио, мада у суштини знам њихову аргументацију.  Цитира Христа тамо где је пројављивао своју људску природу, али прескаче ово (да цитирам оно што сам написао у Православном катихизису):

 

Цитат

О својој божанској природи сведочи сам Христос када говори: „Ја и Отац једно смо“ (Јн 10, 30, 17, 21). Да су Отац и Син једно значи да имају једну, недељиву божанску природу, али не и да су као личности један и исти. Отац је Бог и Син је Бог, али нису два Бога, јер се у њима не дели божанска природа на двоје. Такође, Отац није Син и Син није Отац.

Говорећи окупљеним људима о праоцу Авраму, Христос, им каже: „Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој, и виде и обрадова се.“ (Јн 8, 56). Они га зачуђено питају: „Још немаш ни педесет година, а Аврама си видео?“ (Јн 8, 57), на шта им Христос одговара: „Заиста, заиста вам кажем: пре него Аврам настаде, ја јесам.“ (Јн 8, 58). Ако се зна да је Аврам живео око две хиљаде година пре Христа, онда је очигледно да Христос не говори да је пре Аврама као човек, рођен од Дјеве Марије, већ као вечна божанска личност, рођен од Бога Оца. Као Бог он јесте пре Аврама.

 

За Христом и његови апостоли сведоче о његовом божанству.У Јеванђељу по Јовану налази се сведочанство апостола Натанаила: „Рави (учитељу), ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев.“ (Јн 1, 49). Слично сведочанство налази се и код апостола Томе, након што се непосредно уверио у Христово васкрсење: „Господ мој и Бог мој!“ (Јн 20, 29). Ту је и чувено сведочанство апостола Петра, на чијем исповедању је Христос обећао да ће „саградити Цркву“ (Мт 16, 18): „Ти си Христос, Син Бога живога.“ (Мт 16, 16).

 

О Христовом божанству, богословски најдубље сведочи апостол Јован у прологу свог Јеванђеља: „У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“ (Јн 1, 1). Изворно, Јеванђеље по Јовану написано је грчким језиком. Имперфекат глагола бити: беше (грчки: in), указује да се то бити односи на вечност. Логос који беше Бог јесте друга личност Свете Тројице – Син Божји. Да Логос беше у Бога, казује да је Син у вечној заједници са Богом Оцем.

 

Апостол Павле јасно говори о „великој тајни побожности“, која се огледа у томе да се „Бог јави у телу“ (1Тим 3, 16), што значи да је божанска личност, Син, у времену примио људску природу и постао човек, ради домостроја спасења људског. Исти апостол сведочи да је Син „обличје бића“ Оца (Јев 1, 3), говорећи тиме да је Син једне, божанске природе са Оцем. Исто апостол сведочи када каже да у Христу „обитава сва пуноћа Божанства телесно.“ (Кол 2, 9).

 

Наравно, када им изнесете ове аргументе уследиће - то су хришћани искривили Јеванђеље. Дакле, оно што им одговара прихватају, а оно што говори против њих одбијају говорећи да је то искривљено. Куран је конгломерат хришћанског и јудејског учења. То је Мухамед покупио на својим трговачким путовањима и срећући се са Јерејима и хришћанима. Али није покупио само ортодоксно хришћанство у јудаизам. Покупио је (и то у највећем делу) хришћанске јереси. У Курану ћемо јасно срести докетизам (да се хришћанима "причинило" да је Христос разапет), учење о једној природи Христа, то јест да је он само човек (нијанса несторијанске јереси), учење да је створење (аријанска јерес), итд...

Уз сво дужно поштовање према туђој вери и верским осећањима, али за хришћанство, ислам као учење представља не просто другу веру већ - конгломерат јереси. Друга вера је будизам или хиндуизам, а ислам је синкретизам јудео-хришћанских јереси, са нешто мало јудео-хришћанске ортодоксије (али је ово готово неприметно јер су то мало ортодоксије демолирали, покопали и обесмислили усвојени јеретички догмати).

По мом мишљењу, изалуд је траћити време за дисусијус а исламом на догматске теме. Са њима треба комуцирати на пољу заедничких питања - питања морала, међуљудских односа, породице, бриге о свету и човеку, односу верских заједница према држави и сл. Ту може бити доброг плода. А вера и догмати - нама наше, њима њихово.

[Bokisd]

пре 21 минута, Благовесник рече

Da li su Ebu Bekr,  Omer i Osman - sakupljaci kuranskog TEKSTA,  imali isto glediste na Hrista, hriscanstvo i hriscane kao i Muhamed?

Nesto te ne kontam, da se nasalim,... jel to asociras da je Muhamed bio neki potajni hriscanin....

[Благовесник]

пре 36 минута, Bokisd рече

Nesto te ne kontam, da se nasalim,... jel to asociras da je Muhamed bio neki potajni hriscanin....

Ne, ali je imao dobar odnos prema hrišćanima, za razliku od Omera i Osmana, i voleo ih je... Voleo je i postovao izuzetno pravoslavne monahe! A i ranije, svoje prve prijatelje i vernike je poslao abisniskom (pravoslavnom) caru-svesteniku u utociste i zastitu.  To je toliko razlicito od naslednika njegovih, Omera i Osmana... Koji nisu voleli ni najmilije Muhamedove!  A nakon RIDA RATOVA, krenuili su na hriscanske zemlje...  OTUDA VELIКIH PROTIVUREČNOSTI UNUTAR КURANA. Gde se na jednom mestu kaže da je Evanđelje kod hrišćana u redu, a na drugom mestu se aludira suprotno, na jednom- hrišćani su muslimanima prijatelji, a na druom - ne uzimajte ih za prijatelje, na jednom - sme da se pije vino, a na drugom - zabranjeno je piti vino, na jednom mestu se tvrdi da mi hrišćani i sabejci, zajedno sa muslimanimaimati Dženet, a na drugom mestu da nećemo vidieti Dženeta ako ne postanemo muslimani, na jednom mestu se kaže za Isusa da je Isus - Božja REČ  i Božji Duh... Ali NO1 je onaj ajet koji otkriva da nikako nije mogao doci od sveznajuceg Allaha (Boga jedinoga), jer On nikako nije mogao pogresno shvatiti hriscane tj. hriscnaski dogmat Svete Trojice, a to je onaj ajet gde se tvrdi da hriscani pod Trojicom veruju kao druga dva boga ili lica: Isusa i Mariju. Ne postoji niti jedna hriscanska skupina da su smatrali Djevu Mariju za deo Svete Trojice!

 

 

Trebalo im je da se u narodu i vojsci utemelji NEPRIJATELJSTVO prema hriscanima, te imamo protivurecne ajete gde su hriscani odjdenom i neznabosci i nevernici itd... da bi se opravdala  kampanja osvajanja bogatih hriscanskih teritorija,  a to su zapoceli Ebu Bekr i Omer, a nastavio Osman:

632. Nakon Poslanikove smrti 8. juna 632. njegov tast Ebu Bekr preuzima vođstvo, i započinje Rida ratove (zbog odbijanja njegovog nametnutog autoriteta od strane mnogih,  naročito najbližih Muhamedovih srodnika).

632. - 633. Rida ratovi!!!!!!!!!

634. Samo godinu dana nakon "Rida ratova" Ebu Bekr je zaratio  protiv kršćana.

Pobjeda nad Bizantijacima kod Adznadejna.

634.-644. Ebu Bekra nasleđuje halif Omer.

Osvajanja kršćanskih zemalja se nastavljaju u svim pravcima!!!!!!!!!!!!!

636. Nakon poraza Bizantijaca i na Jermuku, kod rijeke Jordan,

Bizantijci napuštaju Siriju.

637. Perzijanci poraženi u bici na Kadišijji (u Iraku).

U ramazanu/augustu iste godine

osvojena prijestolnica Perzijske imperije Ktesifon.

638. Halif Omer osvaja Jerusalim.

639.-646. Pod komandom ‘Amra ibn ‘Asa zauzet Egipat.

642. Pobjedom kod Nihavenda dokrajčena Perzijska imperija.

643. Tri dana nakon atentata, koji je nad njim izvršio Perzijanac Ebu Lu’lue,

umro je halif Omer.

644. Izborno tijelo, koje je odredio h. Omer, izabralo h. Osmana za 3. halifu.

Halif Osman je vladao do 656. U narednih dvanaest godina teških i krvavih bitki preuzet je od kršćana Kipar i Rodos, a osvajena su i ogromna prostranstva u Aziji.

...