Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu

[Панарет]

пре 1 сат, kopitar рече

Svi svetci budući da su dio jednog Tijela imaju nekakve " veze" jedni sa drugima kao i sa nama.

Težnja za istinom treba biti ispred svega tako da je potrebno poslušati i nešto što ti se čini pogrešnim ako je osoba koja ti to priča iskrena i uvjerena da je to istina.

Neke stvari nikad nećemo znati do kraja na ovom svijetu te nam ostaje da vjerujemo u dobre namjere onog za koje smatramo da se trude kao i mi da upoznaju istinu.

Meni je trebalo samo tri potvrde od ljudi sa ovog foruma za koje smatram da im je istina jako važna da povjerujem da je Nikolaj Velimirović svetac.

 

Колбе и Степинац су имали дијаметрално супротан  одговор на фашизам. 

[Zayron]

пре 28 минута, Панарет рече

Колбе и Степинац су имали дијаметрално супротан  одговор на фашизам. 

Rasizam, nacizam i fašizam su javno osudili obojica - Stepinac čak još prije javne, oficijalne, zvanične vatikanske, papinske osude nacizma, komuunizma i masonerije 14.3.1937. na jednom od okupljanja katoličke omladine, u čemu je sad taj njihov "suprotni" odgovor na fašizam?

Kao nadbiskup, javno je zauzimao stavove o mnogim društvenim i političkim pitanjima, te je tako nešto prije objave enciklike "Mit brennender Sorge" istupio protiv rasističkih politika nacizma.^[8]

Protivno onima koji neutemeljeno tvrde da zagrebački nadbiskup nije na vrijeme podigao svoj glas protiv ovakve ideologije, podsjećamo da je on obilno materijalno pomagao izbjegle Židove u Kraljevinu Jugoslaviju. Nepobitno je, da je on 27. ožujka 1938. godine osudio rasizam. Naime, u nagovoru sveučilištarcima, progovorio o pogubnosti rasizma i o ljubavi prema svakom čovjeku. Istaknuo je kako je ljubav prema vlastitom narodu moralna dužnost svakog čovjeka, ali ako »ljubav prema narodnosti prijeđe granice zdravoga razuma, onda to nije ljubav, nego strast. (…) Ljubav prema svojoj narodnosti ne smije čovjeka učiniti divljom životinjom (…). Zato ljubav prema vlastitom narodu ne stoji u nikakvoj opreci s ljubavlju prema čitavom čovječanstvu, nego se međusobno popunjuju. Svi su, naime, narodi djeca Božja.«

Ratne su prilike mnogim ljudima nametnule šutnju, te nisu progovorili ni onda kad se radilo o etičkim načelima i osnovnim ljudskim pravima. Nadbiskup Stepinac je imao smionosti i duševne jakosti, da otvoreno i snažno brani prava svakog čovjeka, pripravan i na najteže posljedice, na logor i smrt. Trebalo je imati žive vjere, koja jedina daje krjepost kršćanske jakosti, koja ne uzmiče ni pred kime.

Promatrajući žalosnu stvarnost oko sebe koja je bila zapljusnuta mržnjom i nasiljem s tugom u duši konstatirao je kako su i mnogi kršćani iznevjerili temeljno kršćansko poslanje i izvrnuli temeljne vrijednosti. Nadbiskup Stepinac je u propovijedi akademičarkama na blagdan sv. Katarine, u Zagrebu 25. studenoga 1941., o njima rekao ovo: »Kršćanstvo je za njih postalo nešto preživjelo. Što će nam, misle, kršćanstvo, kad imamo izbor mnogih zanimljivijih teorija? Što će nam kršćansko milosrđe, kad imamo čvrstu pesnicu? Što će nam sklapanje ruku na molitvu, kad nam strojevi sve pribavljaju? Što će nam oproštenje grijeha, kad smo se oslobodili vjerskih predrasuda? I došli smo dotle, da je danas veća vrijednost rasa, nego Isus Krist.« Za Alojzija Stepinca to je bila veća tragedija od silnih ruševina koje su ostale kao posljedica ratnih razaranja.

Stoga je on u svakoj prigodi poticao pojedince i zajednice na djela ljubavi kojima bi se pomoglo obespravljenima i ublažile posljedice mržnje među ljudima. Takvo njegovo zauzimanje za čovjeka nije bilo ni deklarativno ni u svrhu vlastite koristi. Proizlazilo je, naime, iz njegovog promatranja čovjeka biblijskim očima.

https://www.bitno.net/vjera/aktualnosti/mons-juraj-batelja-stepinac-je-bio-neustrasiv-i-nedvosmislen-u-osudi-rasne-bezbozne-i-protuljudske-ideologije/

https://hr.wikipedia.org/wiki/Blaženi_Alojzije_Stepinac

 

[Zayron]

пре 23 минута, Панарет рече

Онда дефинитивно ништа од екуменизма ?

To si u pravu, bez istine nema ničega pa ni ekumenizma. Za ekumenizam to važi pogotovu!

[Панарет]

пре 51 минута, Zayron рече

Rasizam, nacizam i fašizam su javno osudili obojica - Stepinac čak još prije javne, oficijalne, zvanične vatikanske, papinske osude nacizma, komuunizma i masonerije 14.3.1937. na jednom od okupljanja katoličke omladine, u čemu je sad taj njihov "suprotni" odgovor na fašizam?

Kao nadbiskup, javno je zauzimao stavove o mnogim društvenim i političkim pitanjima, te je tako nešto prije objave enciklike "Mit brennender Sorge" istupio protiv rasističkih politika nacizma.^[8]

Protivno onima koji neutemeljeno tvrde da zagrebački nadbiskup nije na vrijeme podigao svoj glas protiv ovakve ideologije, podsjećamo da je on obilno materijalno pomagao izbjegle Židove u Kraljevinu Jugoslaviju. Nepobitno je, da je on 27. ožujka 1938. godine osudio rasizam. Naime, u nagovoru sveučilištarcima, progovorio o pogubnosti rasizma i o ljubavi prema svakom čovjeku. Istaknuo je kako je ljubav prema vlastitom narodu moralna dužnost svakog čovjeka, ali ako »ljubav prema narodnosti prijeđe granice zdravoga razuma, onda to nije ljubav, nego strast. (…) Ljubav prema svojoj narodnosti ne smije čovjeka učiniti divljom životinjom (…). Zato ljubav prema vlastitom narodu ne stoji u nikakvoj opreci s ljubavlju prema čitavom čovječanstvu, nego se međusobno popunjuju. Svi su, naime, narodi djeca Božja.«

Ratne su prilike mnogim ljudima nametnule šutnju, te nisu progovorili ni onda kad se radilo o etičkim načelima i osnovnim ljudskim pravima. Nadbiskup Stepinac je imao smionosti i duševne jakosti, da otvoreno i snažno brani prava svakog čovjeka, pripravan i na najteže posljedice, na logor i smrt. Trebalo je imati žive vjere, koja jedina daje krjepost kršćanske jakosti, koja ne uzmiče ni pred kime.

Promatrajući žalosnu stvarnost oko sebe koja je bila zapljusnuta mržnjom i nasiljem s tugom u duši konstatirao je kako su i mnogi kršćani iznevjerili temeljno kršćansko poslanje i izvrnuli temeljne vrijednosti. Nadbiskup Stepinac je u propovijedi akademičarkama na blagdan sv. Katarine, u Zagrebu 25. studenoga 1941., o njima rekao ovo: »Kršćanstvo je za njih postalo nešto preživjelo. Što će nam, misle, kršćanstvo, kad imamo izbor mnogih zanimljivijih teorija? Što će nam kršćansko milosrđe, kad imamo čvrstu pesnicu? Što će nam sklapanje ruku na molitvu, kad nam strojevi sve pribavljaju? Što će nam oproštenje grijeha, kad smo se oslobodili vjerskih predrasuda? I došli smo dotle, da je danas veća vrijednost rasa, nego Isus Krist.« Za Alojzija Stepinca to je bila veća tragedija od silnih ruševina koje su ostale kao posljedica ratnih razaranja.

Stoga je on u svakoj prigodi poticao pojedince i zajednice na djela ljubavi kojima bi se pomoglo obespravljenima i ublažile posljedice mržnje među ljudima. Takvo njegovo zauzimanje za čovjeka nije bilo ni deklarativno ni u svrhu vlastite koristi. Proizlazilo je, naime, iz njegovog promatranja čovjeka biblijskim očima.

https://www.bitno.net/vjera/aktualnosti/mons-juraj-batelja-stepinac-je-bio-neustrasiv-i-nedvosmislen-u-osudi-rasne-bezbozne-i-protuljudske-ideologije/

https://hr.wikipedia.org/wiki/Blaženi_Alojzije_Stepinac

 

Да си читао објаве православних барем на овој теми не би нам овде линковао википедију и писао о неустрашивој борби Степинца против усташа. Прочитај шта је о његовој неустрашивости рекла Дијана Будисављевић која је заиста штитила српску нејач и помагала жртвама усташког режима којег до данас глорификује Хрватска црква која ти је узор. 

[Богољуб 1]

Oko: Stepinac, Vatikan, NDH – Upoznaj pravoslavlje

ORTHODOXHR.WORDPRESS.COM

---

O "slučaju Stepinac" iz srpskog kuta - govore i srpski članovi mješovite komisije https://www.youtube.com/watch?v=El80KcwO4k4

 

 

[kopitar]

1 hour ago, Zayron рече

Katolička Crkva u Hrvatskoj je za njih nedostižnim uzorem u svemu što se tiče crkvenog života a kardinal Stepinac je svetac i mučenik i nadaju se da će biti proglašen svetim zajedno sa češkim primasom, kardinalom Beranom, sa madjarskim primasom, kardinalom Myndszentym i poljskim primasom, kardinalom Wyszyńskim.

Oni su velika četvorka istočnoevropskih kardinala - boraca za crkvena, vjerska i ljudska prava i simbolima otpora protiv evropskijh poslijeratnih komunističkih režima i diktatura. Medju njih u taj krug spadaju još i hrvatski kardinal Franjo Šeper i češki kardinal František Tomášek te ukrajinski kardinali Andrej Šeptyckyj i Josip Slipyj. 

O češkom primasu, kardinalu Beranu:

Dal se do nadějné práce. Na podzim 1946 se stal arcibiskupem pražským. Blížící se hrozbu rozpoznal brzy. Ke svátku blahoslavené Anežky Přemyslovny, k níž ho vázalo silné pouto jako k patronce jeho kněžství, píše v roce 1948 ještě před únorem zásadní varovný pastýřský list. Byl účastníkem pohřbu prezidenta Beneše a ano, sloužil Tedeum po zvolení Klementa Gotwalda. Tento akt vyměnil za slib, že bude propuštěno více než 70 kněží, kteří ani ne za půl roku už byli ve vězeních, a za slib zachování církevního školství. Tušil, že slib je falešný, ale jeho omyl byl ještě hlubší. Netrvalo dlouho a došlo k policejnímu zásahu při slavnosti Božího Těla a arcibiskup byl internován. Sdílel tak osud primasů ostatních zemí s komunistickým režimem, kardinálem Mindszentym, Wyszyńskim a Stepinacem. Internace probíhala mírněji než v nacistických táborech, ale byla horší díky vyděračství, úskokům a případům, kdy dozorci získali na svou stranu některou ze spoluinternovaných řeholnic. Ty pak vynikaly v nebrutálním sadismu, v trvalém ponižování.

Ovdje je šta si o kardinalu Stepincu misle i šta sve znaju o njemu slovački katolici a otprilike isto to misle i znaju i madjarski,, ukrajinski/ruski,  češki i poljski.

http://katolicka-kultura.sweb.cz/blahoslaveny_alois_stepinac/blahoslaveny_alois_stepinac.html

http://wsd.kielce.pl/wp-content/uploads/2016/12/KST_14_2015/KST 14-2015 art10.pdf

http://www.rytier.sk/rytier/rytier/1998/4-98/stepinac.htm

Алоизие Степинац | "Сибирская католическая газета"

SIB-CATHOLIC.RU

Da li po tvom mišljenju sada u Hrvatskoj ima pokušaja revizionizma povjesti i problema kod suočavanja sa prošlošću NDH kako društva u cjelini tako i kod nekih biskupa i svećenika?

[Zayron]

1 hour ago, Панарет рече

Да си читао објаве православних барем на овој теми не би нам овде линковао википедију и писао о неустрашивој борби Степинца против усташа. Прочитај шта је о његовој неустрашивости рекла Дијана Будисављевић која је заиста штитила српску нејач и помагала жртвама усташког режима којег до данас глорификује Хрватска црква која ти је узор. 

No, izgleda da čitamo iste stvari ali ih ne razumijemo isto, ja kad čitam da je kardinal Stepinac učestvovao u  spašavanju srpske djece sa Kozare i mnogih ostalih Srba i Jevreja proganjanih ustašama i zauzimao se za njih onda razumijem to tako kako je napisano a kako ti to razumiješ to ja neznam.

https://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/lijeva-aktivistkinja-snimila-film-o-ustaskim-zlocinima-a-sada-tvrdi-stepinac-je-spasavao-srpsku-djecu-1342275/

https://narod.hr/kultura/video-redateljica-dnevnika-diane-budisavljevic-alojzije-stepinac-odigrao-je-krucijalnu-ulogu-pri-spasavanju-djece

https://www.bitno.net/vjera/aktualnosti/svjedocanstvo-organizatora-djecje-akcije-bez-stepinca-ne-bi-uspjeli-spasiti-srpsku-djecu/

https://www.glas-koncila.hr/svjedocanstvo-srpskoga-lijecnika-u-korist-nadbiskupa-stepinca/

 

[Zayron]

пре 54 минута, kopitar рече

Da li po tvom mišljenju sada u Hrvatskoj ima pokušaja revizionizma povjesti i problema kod suočavanja sa prošlošću NDH kako društva u cjelini tako i kod nekih biskupa i svećenika?

Takvih pokušaja ima svuda u svijetu ali Stepinca i njegove kanonizacijske kauze se to nikako ne tiče, njegov život i djelo su tokom dosadašnjeg kanonizacijskog procesa detaljno istraženi i nekoliko puta isprestresani počinjući od apsolutne nule - 273 stepeni C, od godine rodjenja njegovih praroditelja, djedova i baba i roditelja pa sve do njegove smrti je sve istraženo, sve jasno i sve objavljeno javno.

[kopitar]

1 hour ago, Панарет рече

Да си читао објаве православних барем на овој теми не би нам овде линковао википедију и писао о неустрашивој борби Степинца против усташа. Прочитај шта је о његовој неустрашивости рекла Дијана Будисављевић која је заиста штитила српску нејач и помагала жртвама усташког режима којег до данас глорификује Хрватска црква која ти је узор. 

Ja Dianu jako cijenim i stavio sam je na katolički forum "KO" i puno toga sad će me vjerojatno banirati.

Ja sam čitao njezin dnevnik na preko interneta neznamo da li je štampana i knjiga i koliko ima vrijednosti kao povjesni dokument.

Nisam pročitao da je loše govorila o Stepincu nego da joj je u svemu pomagao.

[Богољуб 1]

Не знам има ли нека емисија где хрватски чланови заједничке комисије, хисторичари, говоре о својим закључцима.
Биће занимљиво видети и више податке из ватиканских архива и њихова тумачења с једне и с друге стране.

[Zayron]

пре 4 минута, Богољуб 1 рече

Не знам има ли нека емисија где хрватски чланови заједничке комисије, хисторичари, говоре о својим закључцима.
Биће занимљиво видети и више податке из ватиканских архива и њихова тумачења с једне и с друге стране.

ima 

 

[Драгана Милошевић]

Кроз призму Јасеновца, не могу да га прихватим за свеца. Чисто сумњам да Јевреји мисле другачије.

Како год, показаће време!

[Zayron]

пре 5 минута, Богољуб 1 рече

Не знам има ли нека емисија где хрватски чланови заједничке комисије, хисторичари, говоре о својим закључцима.
Биће занимљиво видети и више податке из ватиканских архива и њихова тумачења с једне и с друге стране.

i ovo.

 

[Панарет]

Диана о Степинцу:

 

"Мој први пријем код надбискупа др Степинца. И тамо је резултат разговора био потпуно негативан. Надбискуп ми је рекао да нема никаквог утицаја на владу, тамо ништа не може измолити. Спреман је заузети се за ствар, али унапред зна да не може ништа постићи.”

 

„Надбискуп је веома суздржан. Не жели се заинтересовати. Каже да нема никаквог утицаја на владу. Испричао ми је да је због стана једне Жидовке био код неког министра. Тај му је обећао да ће жена моћи да остане у стану, а сад је, упркос томе, желе из стана избацити. Кажем да сам дошла тражити да спасе један народ, а он ми прича о некаквом стану.”

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/403881/Pogledi/Diana-Budisavljevic-o-Stepincu

[Zayron]

пре 7 минута, Богољуб 1 рече

Не знам има ли нека емисија где хрватски чланови заједничке комисије, хисторичари, говоре о својим закључцима.
Биће занимљиво видети и више податке из ватиканских архива и њихова тумачења с једне и с друге стране.

i ovdje