Jump to content

Свети архијерејски Сабор 2019.

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ете, откуд сад нови Епископи? За где? .... слутим... стрепим...

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 294
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Саопштење Сабора о КиМ 

http://www.spc.rs/sr/saopstenja_saborska_saopstenja 

 

Обележавајући осамстоту годишњицу аутокефалије наше помесне Цркве и са дубоком одговорношћу пред Богом, светим патријарсима, архиепископима и епископима који су се вековима са својим свештенством, монаштвом и верним народом држали Завета светога Кнеза Лазара и чували Косово и Метохију у духовном памћењу као нашу свету и заветну земљу, борећи се за очување наших светиња и слободу народа, Свети Архијерејски Сабор још једном понавља свој једногласан и недвосмислен став, изречен на прошлогодишњим заседањима у мају и новембру.

Косово и Метохија представља саставни део суверене територије Републике Србије и као такво је дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Суверенитет и територијални интегритет Србије, укључујући Косово и Метохију, без обзира на незаконито проглашену такозвану косовску државу, признаје огромна већина човечанства, укључујући Русију и Кину и пет земаља Европске уније, ОЕБС, УНЕСКО и друге важне међународне организације. Зато је за Свети Архијерејски Сабор наше Цркве неприхватљиво било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење. Таква решења довела би неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама Косова и Метохије, и до несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину.

Као архијереји Српске Православне Цркве износимо овај став, не као политички став већ, пре свега, као одговоран пастирски и историјски став, који произилази из вековне борбе наше Цркве да очува опстанак верног српског народа и светиња на вековним огњиштима и воље огромне већине нашег народа. Овај став никако не значи подржавање идеје такозваног замрзнутог конфликта већ представља позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена у контексту решавања питања заштите људских права народа, слободе живота и рада Српске Православне Цркве, институционалне и безбедносне заштите наших светиња, омогућавања несметаног повратка расељених и слободног приступа имовини свима онима којима је она бесправно одузета или узурпирана. Подржавамо, стога, свесрдно сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Перезвон рече

Имао сам част да упознам гдина Накића. 

Изузетна хришћанска личност.

Његова је личност, такорећи, жижа која настаје када многи зраци нашега црквено-народног пребивања прођу кроз лупу.

 

Чекај, ово је све озбиљно или је нешто и под наводницима?

Питам, јер не познајем човека. Чуо сам да је важна личност која делује из сенке, али из овог текста се назире да је отприлике ућуткивао митрополита Амфилохија и владику Григорија, и то пред свима:

https://www.srbijadanas.net/predrag-popovic-crkva-protiv-vuciceve-izdaje-kosova-pretnji-i-traceva/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта пише Бебин мали аналитичар:

KOLUMNA KOJU MORATE PROČITATI Amfilohije obljubio maloletni „Danas“

AUTOR: Ištvan Kaić, analitičar medija DATUM I VREME: 17.05.2019. 15:27 - 17.05.2019. 16:25
 

Prema novom nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, za krivično delo obljuba maloletnog lica predviđena je kazna doživotnog zatvora - bez mogućnosti pomilovanja.

Ištvan KaićIštvan Kaić, Foto: privatna arhiva

Ovaj tekst je tekst čestitki, onih najiskrenijih, a to znači gotovo sasvim sarkastičnih i ironičnih, usput s tačkom na kraju umesto uskličnika. Stoga, želim da čestitam najslobodnijem, najnezavisnijem i najobjektivnijem dnevnom listu u Srbiji po imenu „Danas“ što vodi neumornu i neustrašivu, a nadasve klerikalnu kampanju povodom posete predsednika Srbije Saboru Srpske pravoslavne crkve.

Čestitam novinarki Jeleni Tasić što je u prethodnih pet dana potpisala - što punim imenom, što inicijalima - svaki od debeovskih priloga („Patrijarh pozvao Vučića, većina vladika protiv“, „Pritisci na protivnike Vučićevog obraćanja“, „Vladike jednoglasno smestile Vučića u ’Crveni salon’“, „Vučić pretio vladikama poverljivim papirima“ i „Vladike protiv pokušaja stvaranja partijske crkve“), od kojih su se čak četiri našla na naslovnim stranama. Ali, moram da čestitam isto tako i za nepotpisan, redakcijski komentar „Foliranje i pretnje“ od 15. maja, u kojem se ponosno ističe ustavobranilaštvo, po kojem je ovaj list inače naširoko poznat, i predsednik naziva „samohvaljenim studentom prava“, kako bi se valjda klerikalnoj poziciji dao neki smisao. Izgleda kao da ga je diktirao „Danasov“ novi-stari prijatelj Mlađan Đorđević, aktuelni svetovni ataše Amfilohija Radovića.

Bezrezervno čestitam „Danasu“ što danas uzima u zaštitu najkonzervativnije, a to znači, ksenofobične, homofobične i ratno huškačke vladike „s mašinkom i ’kalašnjikovim’ u rukama“, poput mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, raško-prizrenskog Teodosija i sličnih, samo zato što su protiv predsednikovog predloga o razgraničenju i trajnog rešenja kosovskog problema. Uzgred, moje pozdrave novinari „Danasa“ neka prenesu i svom bratu po časti Jugoslavu Ćosiću, koji svešteno lice po imenu Nenad Ilić, jednog od bivših muževa Olje Bećković, ovog što se kune u kosovski mit, a svoju sadašnju suprugu šalje na protest opozicije da recituje kletve Nikolaja Velimirovića, istovremeno pokušava da predstavi kao moderno krilo SPC-a. Nije „Danasu“ to ni prva ni poslednja kooperacija sa N1.
Sarađivali su i tokom čitave prošle godine, kada im je oboma, od trenutka kada je predsednik avgusta u javnost izneo da se zalaže za razgraničenje s kosovskim Albancima, količina negativnih priloga o toj temi porasla eksponencijalno. Da, isti oni koji danas tvrde da ni ne znaju šta je bio plan, s namerom da predsednik udovolji njihovim pitanjima i time uradi ono što nijedan priseban političar ne bi uradio, optužuju ga najzad da ih bezrazložno okrivljuje. Zašto su, dakle, krenuli tada u tako negativnu produkciju, kad im navodno ništa nije bilo jasno?

I oni i ja vrlo dobro znamo da je onako kako je rasla šarolikost opozicione grupacije Savez za Srbiju, rasla i šarolikost kolumnista i komentatora u njihovim medijima, a posebno u „Danasu“, i na toj transparentnosti im bez dileme treba čestitati. Osim zvanične Demokratske stranke Srbije, „Danas“ je prigrlio i njene radikalne otpatke, poput Marka Jakšića i Slaviše Ristića ispred pokreta „Otadžbina“, otkako je taj pokret postao deo SZS-a. Nešto pre toga obavljeno je dubinsko pranje klerofašističke organizacije Dveri i Boška Obradovića, gde moje posebne čestitke odlaze novinarki Lidiji Valtner za intervju od 9. juna 2018. pod nazivom „Sa liderom Dveri u šetnji kejom na Dorćolu, o kraft pivu, muzici…“. Ne treba zaboraviti ni njenog supervizora Jasminu Lukač, urednicu političke rubrike, koja nije napisala kolumnu da nije bila posvećena ovim plemenitim podvizima čišćenja i refermentiranja. Zato im svima čestitam na dobro obavljenom poslu, posebno što su u svom listu na petnaestogodišnjicu ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2018, objavili oglas „Ustani za Kosovo!“, iza kojeg stoji upravo „Otadžbina“ i u kojem se predsednik Srbije optužuje za izdaju. Treba ih razumeti jer novinari su, kako kažu, ipak u nezavidnom finansijskom položaju.

AmfilohijeAmfilohije , Foto: Alo! M.Josida

S Amfilohijem Radovićem - samozvanim vršiocem opela na Đinđićevoj sahrani, koji ga je mrtvog prokleo rečima iz Pavlovljeve poslanice „ko se mača lati, od mača će i poginuti“ - od kojeg će ista „Otadžbina“ tražiti da anatemiše Vučića, „Danas“ je šurovao i 1. jula, kada je s njim objavio intervju i naslovnicu „Referendum o Kosovu je potpuno besmislen“. Za prolivene krv i suze ovom listu pak nesumnjivo treba dati orden pošto je naslovnicama „Vučićev plan za Kosovo nije prošao kod Putina“, „Skot srušio predstavu da SAD menjaju politiku“ i „Putin stišao Vučića“ išao čak i protiv onih stranih službenika koji su podržali predsednikovo kompromisno rešenje. Tako su ubeđivali domaću javnost da je vlast obmanjuje i širi lažne vesti, idući naruku onome za šta se zalaže SZS - za izbegavanje pitanja statusa, odnosno za „zamrznuti konflikt“.

Ipak, novine „Danas“ su danas list sa najvećim brojem neistina, lažnih vesti, demantija i odgovora. To su, da podsetim, oni koji su recomo pisali: da je Svetozar Marović dobio srpsko državljanstvo i da ga zbog toga ne isporučuju Crnoj Gori; da Bratislav Gašić postaje direktor kontrole letenja, radi izazivanja dodatnog nezadovoljstva zbog slučaja „Helikopter“; da jednom od uhapšenih studenata na protestima, inače pripadniku Dveri, nisu u zatvoru dva dana dali ni hranu ni piće; da se ruši čitav Klinički centar u Nišu zbog navodno pogrešno postavljenog zida; da su radnici u leskovačkoj ’Juri’ prinuđeni da nose pelene; da neuniformisani pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova prate tadašnjeg zaštitnika građana Sašu Jankovića... A to je samo ono čega odmah mogu da se setim, ne listajući svoju arhivu.
Zbog toga, izuzetne čestitke i priznanja idu i vrsnim novinarima-poslušnicima: Katarini Živanović, Snežani Čongradin, Vuku Jeremiću, Bojanu Cvejiću i mnogim drugim, koji su, većinom sa do juče dekadentno drugosrbijanskih pozicija preko noći prešli u takođe dekadentno izdanje boraca za političko korisni klerikalizam i koji temu predsednikovog odlaska na Sabor SPC-a povezuju s pitanjem zaštite prvostepeno osuđenih Srba u crnogorskom „državnom udaru“, za koju agituje upravo Amfilohije Radović. Novi najbolji drugar „Danasa“, nakon Đinđića, prokleo je nebrojano puta i Mila Đukanovića, gejeve zalažući se za nasilnu akciju protiv Parade ponosa, Ivicu Dačića nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i najzad Aleksandra Vučića zbog spremnosti da se odupre ortodoksnim stavovima Crkve koja ne haje za gubitak suvereniteta nad delom srpske teritorije i živi u nebesima.

Kako se sve ovo onda uklapa u izjavu Grujice Spasovića, jednog od osnivača ovog lista, koji u jednom intervjuu iz 2003. govori o „četiri stuba“ „Danasove“ uređivačke politike - antifašizmu, antimilitarizmu, antišovinizmu i antiklerikalizmu - zacrtane još 1998. godine? Mora biti da je, postavljanjem glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Draže Petrovića 2016. godine, i nakon beseda o čudesnom drvetu jabuke u dvorištu „Delta holdinga“ stejkholdera Božidara Andrejića, Radivoja Cvetićanina i Dušana Mitrovića u tekstu „Miroslav Mišković: Rado bih da vodim razvoj sela“ od 8. juna 2015, nastao nekakav novi „Danas“, čiji su zaposleni svesni da bi teško mogli da rade u mediju koji danas ne funkcioniše poput njihovog. Mora biti da današnji „Danas“ onda nije star 21 godinu, već je napunio tek tri-četiri godine, stoga završni izrazi zahvalnosti i divljenja zbog Oskara dodeljenog za ignorisanje moraju otići mojim omiljenim intelektualcima-kolumnistima, mom „Peking-by-night-idolu“ iz srednje škole Svetislavu Basari i Nikoli Samardžiću. Svaka čast ovim momcima kada su dopustili da ih jedan ravnogorac nasamari i zato ih podržimo. Tako se to radi.

*Stavovi i mišljenja autora kolumni su lični i ne odražavaju stavove redakcije „Alo!“

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А ја се чудим себи како сам одједном почео свакодневно да пратим Данас...:ani_biggrin:

(само му ћирилица фали да буде баш прави)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 29 минута, александар живаљев рече

Шта пише Бебин мали аналитичар:

KOLUMNA KOJU MORATE PROČITATI Amfilohije obljubio maloletni „Danas“

AUTOR: Ištvan Kaić, analitičar medija DATUM I VREME: 17.05.2019. 15:27 - 17.05.2019. 16:25
 

Prema novom nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, za krivično delo obljuba maloletnog lica predviđena je kazna doživotnog zatvora - bez mogućnosti pomilovanja.

Ištvan KaićIštvan Kaić, Foto: privatna arhiva

Ovaj tekst je tekst čestitki, onih najiskrenijih, a to znači gotovo sasvim sarkastičnih i ironičnih, usput s tačkom na kraju umesto uskličnika. Stoga, želim da čestitam najslobodnijem, najnezavisnijem i najobjektivnijem dnevnom listu u Srbiji po imenu „Danas“ što vodi neumornu i neustrašivu, a nadasve klerikalnu kampanju povodom posete predsednika Srbije Saboru Srpske pravoslavne crkve.

Čestitam novinarki Jeleni Tasić što je u prethodnih pet dana potpisala - što punim imenom, što inicijalima - svaki od debeovskih priloga („Patrijarh pozvao Vučića, većina vladika protiv“, „Pritisci na protivnike Vučićevog obraćanja“, „Vladike jednoglasno smestile Vučića u ’Crveni salon’“, „Vučić pretio vladikama poverljivim papirima“ i „Vladike protiv pokušaja stvaranja partijske crkve“), od kojih su se čak četiri našla na naslovnim stranama. Ali, moram da čestitam isto tako i za nepotpisan, redakcijski komentar „Foliranje i pretnje“ od 15. maja, u kojem se ponosno ističe ustavobranilaštvo, po kojem je ovaj list inače naširoko poznat, i predsednik naziva „samohvaljenim studentom prava“, kako bi se valjda klerikalnoj poziciji dao neki smisao. Izgleda kao da ga je diktirao „Danasov“ novi-stari prijatelj Mlađan Đorđević, aktuelni svetovni ataše Amfilohija Radovića.

Bezrezervno čestitam „Danasu“ što danas uzima u zaštitu najkonzervativnije, a to znači, ksenofobične, homofobične i ratno huškačke vladike „s mašinkom i ’kalašnjikovim’ u rukama“, poput mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, raško-prizrenskog Teodosija i sličnih, samo zato što su protiv predsednikovog predloga o razgraničenju i trajnog rešenja kosovskog problema. Uzgred, moje pozdrave novinari „Danasa“ neka prenesu i svom bratu po časti Jugoslavu Ćosiću, koji svešteno lice po imenu Nenad Ilić, jednog od bivših muževa Olje Bećković, ovog što se kune u kosovski mit, a svoju sadašnju suprugu šalje na protest opozicije da recituje kletve Nikolaja Velimirovića, istovremeno pokušava da predstavi kao moderno krilo SPC-a. Nije „Danasu“ to ni prva ni poslednja kooperacija sa N1.
Sarađivali su i tokom čitave prošle godine, kada im je oboma, od trenutka kada je predsednik avgusta u javnost izneo da se zalaže za razgraničenje s kosovskim Albancima, količina negativnih priloga o toj temi porasla eksponencijalno. Da, isti oni koji danas tvrde da ni ne znaju šta je bio plan, s namerom da predsednik udovolji njihovim pitanjima i time uradi ono što nijedan priseban političar ne bi uradio, optužuju ga najzad da ih bezrazložno okrivljuje. Zašto su, dakle, krenuli tada u tako negativnu produkciju, kad im navodno ništa nije bilo jasno?

I oni i ja vrlo dobro znamo da je onako kako je rasla šarolikost opozicione grupacije Savez za Srbiju, rasla i šarolikost kolumnista i komentatora u njihovim medijima, a posebno u „Danasu“, i na toj transparentnosti im bez dileme treba čestitati. Osim zvanične Demokratske stranke Srbije, „Danas“ je prigrlio i njene radikalne otpatke, poput Marka Jakšića i Slaviše Ristića ispred pokreta „Otadžbina“, otkako je taj pokret postao deo SZS-a. Nešto pre toga obavljeno je dubinsko pranje klerofašističke organizacije Dveri i Boška Obradovića, gde moje posebne čestitke odlaze novinarki Lidiji Valtner za intervju od 9. juna 2018. pod nazivom „Sa liderom Dveri u šetnji kejom na Dorćolu, o kraft pivu, muzici…“. Ne treba zaboraviti ni njenog supervizora Jasminu Lukač, urednicu političke rubrike, koja nije napisala kolumnu da nije bila posvećena ovim plemenitim podvizima čišćenja i refermentiranja. Zato im svima čestitam na dobro obavljenom poslu, posebno što su u svom listu na petnaestogodišnjicu ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2018, objavili oglas „Ustani za Kosovo!“, iza kojeg stoji upravo „Otadžbina“ i u kojem se predsednik Srbije optužuje za izdaju. Treba ih razumeti jer novinari su, kako kažu, ipak u nezavidnom finansijskom položaju.

AmfilohijeAmfilohije , Foto: Alo! M.Josida

S Amfilohijem Radovićem - samozvanim vršiocem opela na Đinđićevoj sahrani, koji ga je mrtvog prokleo rečima iz Pavlovljeve poslanice „ko se mača lati, od mača će i poginuti“ - od kojeg će ista „Otadžbina“ tražiti da anatemiše Vučića, „Danas“ je šurovao i 1. jula, kada je s njim objavio intervju i naslovnicu „Referendum o Kosovu je potpuno besmislen“. Za prolivene krv i suze ovom listu pak nesumnjivo treba dati orden pošto je naslovnicama „Vučićev plan za Kosovo nije prošao kod Putina“, „Skot srušio predstavu da SAD menjaju politiku“ i „Putin stišao Vučića“ išao čak i protiv onih stranih službenika koji su podržali predsednikovo kompromisno rešenje. Tako su ubeđivali domaću javnost da je vlast obmanjuje i širi lažne vesti, idući naruku onome za šta se zalaže SZS - za izbegavanje pitanja statusa, odnosno za „zamrznuti konflikt“.

Ipak, novine „Danas“ su danas list sa najvećim brojem neistina, lažnih vesti, demantija i odgovora. To su, da podsetim, oni koji su recomo pisali: da je Svetozar Marović dobio srpsko državljanstvo i da ga zbog toga ne isporučuju Crnoj Gori; da Bratislav Gašić postaje direktor kontrole letenja, radi izazivanja dodatnog nezadovoljstva zbog slučaja „Helikopter“; da jednom od uhapšenih studenata na protestima, inače pripadniku Dveri, nisu u zatvoru dva dana dali ni hranu ni piće; da se ruši čitav Klinički centar u Nišu zbog navodno pogrešno postavljenog zida; da su radnici u leskovačkoj ’Juri’ prinuđeni da nose pelene; da neuniformisani pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova prate tadašnjeg zaštitnika građana Sašu Jankovića... A to je samo ono čega odmah mogu da se setim, ne listajući svoju arhivu.
Zbog toga, izuzetne čestitke i priznanja idu i vrsnim novinarima-poslušnicima: Katarini Živanović, Snežani Čongradin, Vuku Jeremiću, Bojanu Cvejiću i mnogim drugim, koji su, većinom sa do juče dekadentno drugosrbijanskih pozicija preko noći prešli u takođe dekadentno izdanje boraca za političko korisni klerikalizam i koji temu predsednikovog odlaska na Sabor SPC-a povezuju s pitanjem zaštite prvostepeno osuđenih Srba u crnogorskom „državnom udaru“, za koju agituje upravo Amfilohije Radović. Novi najbolji drugar „Danasa“, nakon Đinđića, prokleo je nebrojano puta i Mila Đukanovića, gejeve zalažući se za nasilnu akciju protiv Parade ponosa, Ivicu Dačića nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i najzad Aleksandra Vučića zbog spremnosti da se odupre ortodoksnim stavovima Crkve koja ne haje za gubitak suvereniteta nad delom srpske teritorije i živi u nebesima.

Kako se sve ovo onda uklapa u izjavu Grujice Spasovića, jednog od osnivača ovog lista, koji u jednom intervjuu iz 2003. govori o „četiri stuba“ „Danasove“ uređivačke politike - antifašizmu, antimilitarizmu, antišovinizmu i antiklerikalizmu - zacrtane još 1998. godine? Mora biti da je, postavljanjem glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Draže Petrovića 2016. godine, i nakon beseda o čudesnom drvetu jabuke u dvorištu „Delta holdinga“ stejkholdera Božidara Andrejića, Radivoja Cvetićanina i Dušana Mitrovića u tekstu „Miroslav Mišković: Rado bih da vodim razvoj sela“ od 8. juna 2015, nastao nekakav novi „Danas“, čiji su zaposleni svesni da bi teško mogli da rade u mediju koji danas ne funkcioniše poput njihovog. Mora biti da današnji „Danas“ onda nije star 21 godinu, već je napunio tek tri-četiri godine, stoga završni izrazi zahvalnosti i divljenja zbog Oskara dodeljenog za ignorisanje moraju otići mojim omiljenim intelektualcima-kolumnistima, mom „Peking-by-night-idolu“ iz srednje škole Svetislavu Basari i Nikoli Samardžiću. Svaka čast ovim momcima kada su dopustili da ih jedan ravnogorac nasamari i zato ih podržimo. Tako se to radi.

*Stavovi i mišljenja autora kolumni su lični i ne odražavaju stavove redakcije „Alo!“

Ова пашквила опасно "прети" да скине "Војка и Савла" са пиједестала новинџијског "анализовања"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПОВОДОМ МИШЉЕЊА СПЦ О КИМ

Председник: Нисам очекивао други став, на седницу Сабора сам ишао да одговарам на питања, а не да се кријем иза њихових мантија

Танјуг | 17. мај 2019. 16:39 

Свети архијерејски Сабор СПЦ саопштио је у петак да је на годишњем заседању у Београду потврђен "једногласан и недвосмислен" став да Косово и Метохија представља саставни део суверене територије Србије

 
 
Александар Вучић Фото Танјуг

Александар Вучић Фото Танјуг

Председник Србије Александар Вучић рекао је у петак, поводом мишљења СПЦ о КиМ, да није очекивао други став, да ће га поштовати, али и навео да је неопходно да се суочимо са реалношћу.

 

Свети архијерејски Сабор СПЦ саопштио је у петак да је на годишњем заседању у Београду потврђен "једногласан и недвосмислен" став да Косово и Метохија представља саставни део суверене територије Србије.

За СПЦ је неприхватљива било каква измена статуса КиМ, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење.

Вучић је казао да на седницу Сабора није дошао да нешто тражи, већ да одговара на питања чланова СПЦ, и да није дошао да се крије иза њихових мантија.

"Моје је да водим договорену политику у корист државе, да вас слушам, не критикујем када имате другачији став, већ да одговорим на веома одговоран и прави начин", пренео је Вучић шта је рекао владикама.

Он каже да зна против чега су сви у овој земљи, али је да још ни од кога није чуо за шта су, а да има везе са реалношсћу.

"Чујем само приче да је Качаник срце Србије. Можете ли тамо да одете и отворите било какву српску институцију? Одговора на то питање нема. Чекаћемо годинама, пет милиона година. Пошто се сви праве блесави у Европи, свету, Албанци и овде код нас, и ја ћу се правити блесав. То је изгледа политика која добро пролази. Правићу се блесав и ја да се одморим свих уцена, претњи и притисака. То што ћемо да губимо новац, инвеститоре, путеве, много тога другог - немојте онда мене да питате. То ћу да кажем јер водимо политику 'правимо се блесави' ", поручио је он.

Додао је да се он "једе", јер зна да ћемо морати ово питање да решавамо, а касније ће то бити у много горој ситуацији.

Вучић је пренео да му је један од владика рекао да мора да разуме да то мора бити њихов став."Али, ти, ради даље свој посао, јер нам је доста оних који су се јуначили, и извуци максимум за Србију и Србе", пренео је Вучић речи владике.истиче да Срби воле да живе у сопственим митовима. 

Tan2019-5-13_20318628_6.jpg

"Више од лагања било кога другог, волимо да лажемо сами себе. То је наш најомиљенији спорт. Ја у томе нећу да учествујем. Став СПЦ поштујем, разумео сам га пре годину, две, три, и разумећу га за пет година", закључио је Вучић.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, александар живаљев рече
AUTOR: Ištvan Kaić,
 
...
 
Čestitam novinarki Jeleni Tasić .... svaki od debeovskih priloga

12:smeha::))12:smeha:

Ištvan Kaić proziva nekog da piše po službenom zadatku...  confused1

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

BURAN SABOR SPC Neslaganja među vladikama i sve što se dešavalo IZA ZATVORENIH VRATA

 

spc foto tanjug_dimitrije goll (1)FOTO: DIMITRIJE GOLL / TANJUG

Prisustvo smenjenih vladika na Saboru, razgovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ponoviti isti ili revidirati stav o KiM, napad na vladiku Maksima, vakcinacija ili ne. Ovo su teme Sabora SPC koji je nesumnjivo najburniji u poslednjih nekoliko godina.

 

Već na početku Sabora na zaprepašćenje većine vladika pojavio se na zasedanju smenjeni kanadski vladika Georgije, kome je najmanje pripisani greh odmor na jahtama i fotografije u šorcu, kako se pretpostavlja, na Kubi. Prisustvo vladike koji je smenjen u vreme patrijarha Irineja izazvalo je najveće negodovanje vladike Mitrofana, koji je nakon njega preuzeo Kanadsku eparhiju i zbog svega što je ostalo iza prethodnika morao da vraća ugled SPC u Kanadi i pred policijom. Vladika Mitrofan je insistirao da smenjeni vladika Georgije nema šta da traži na Saboru jer mu tu nije mesto, međutim, patrijarh Irinej je dozvolio da ostane. Ova tema iznova je ponovljena juče ujutro kada se Sabor bavio dešavanjima u ovoj eparhiji, jer smenjeni vladika nastavlja da služi bez blagoslova, ponaša se kao da nije smenjen i izaziva raskol u Kanadi gde se njegovi dugovi i nerešeni računi još sravnjavaju. Jedan od njih vezan je za eparhijsku kuću koju je smenjeni vladika prepisao na sebe.

 

Kao što je bilo očekivano, na zasedanju je usledio i koordinisani napad na vladiku zapadnoameričkog Maksima. Teren za to pripreman je mesecima pre Sabora. Predmet sporenja je nastao oko ukrajinskog pitanja kada je vladika Maksim reagovao na deo pisma koje je Sinod SPC uputio carigradskom patrijarhu Vartolomeju. U tački pet Sinod najavljuje zabranu bogosluženja sa Carigrađanima i pravoslavnim crkvama koje podržavaju njihovu odluku da se da autokefalija ukrajinskoj crkvi. Vladika Maksim je javno ukazao na posledice takve odluke u dijaspori i pojasnio da se time ruši jedinstvo pravoslavne dijaspore. Vladika bački Irinej se tu našao prozvanim i tako je nastupio rat saopštenjima, ali i rasprava o vladici Maksimu na Saboru. Irinej Bački se nije oglašavao, ali zato jesu njemu bliski episkopi. Vladici Maksimu, koji je omiljen među studentima - smatraju ga izvrsnim profesorom, iza sebe ima najviše napisanih i uređenih knjiga, nema afere, tako su spočitavale vladike poput kruševačkog Davida, Fotija, Jefrema. Kada bi rasprava odmakla od vladike Maksima, vešto ju je vraćao mitropolit Porfirije.

Ipak, celim prolećnim zasedanjem provejava pitanje Kosova i Metohije. Danas je Sabor SPC izašao sa saopštenjem u kome je pratično ponovio svoj originalni stav - nema podele, razgraničenja, niti nezavinosti Kosova i Metohije.

Međutim, tokom jučerašnjeg dana bilo je neizvesno da li će SPC ponoviti svoj višedecenijski stav - ni nezavisnost, ni podela, a tako ni razgraničenje, ili će doći do revizije i ublažavanja stava. Ono što je činjenica, to je da šta god Sabor da odluči - to mora biti jedinstveno.

 

Prema saznanjima "Blica", deo vladika je predložio Nacrt odluke o KiM u kom se apostrofira dosadašnji stav SPC koji je ponovljen i na poslednja dva Sabora. Prema poslednjim informacijama, pojedine vladike pokušavaju da izdejstvuju da SPC ne pominje da je protiv razgraničenja, da se izmeni ponuđeni nacrt tako što bi bio ublažen.

Prilikom susreta predsednika Vučića sa vladikama, samo je episkop bački Irinej izlagao moguće rešenje kosovskog pitanja koje se razlikuje od stava Crkve. Prema ovom vladici, rešenje je "interno razgraničenje na etničkoj osnovi". Kosovo ostaje u okviru Srbije, ali tamo gde su Srbi većina upravljaće Srbi, a tamo gde su Albanci većina upravljaće Albanci. Problem je što većina Srba živi u većinski albanskim sredinama, gde se nalaze i najvredniji hramovi, ali i što se EU protivi etničkim granicama. Da li je i na koji način na Sabor uticao razgovor sa predsednikom biće jasno kada se objavi konačan stav Sabora.

Mlađe vladike za edukaciju o vakcinaciji

Gotovo svim eparhijama u poslednje vreme antivakcinaši su slali pisma da se Crkva opredeli oko vakcinacije i da ih podrži. Kako je i u Sinod stigla peticija sa mnoštvom potpisa, Sinod je razmatranje ovog pitanja dodelio mitropolitu Amfilohiju. Mlađe vladike pojasnile su Saboru neophodnost vakcinacije, ali i naglasili da ljude treba edukovati. Nije isključeno da SPC u svom saopštenju na kraju Sabora iznese stav i o ovoj temi. Deo antivakcinaša se poziva na SPC dok propagira stavove protiv obavezne vakcinacije dece.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/buran-sabor-spc-neslaganja-medu-vladikama-i-sve-sto-se-desavalo-iza-zatvorenih-vrata/4ppv0tv

Link to comment
Подели на овим сајтовима

АРХИЕПИСКОП КИПАРСКИ ХРИЗОСТОМ ДРУГИ СА ПАТРИЈАРХОМ И ЧЛАНОВИМА САБОРА

Како пише данашња Политика у штампаном издању (ауторка Јелена Чалија), кипарски архиепископ Хризостом допутовао је јуче у Београд, а данас би требало да се састане са Свјатејшим Патријархом и члановима Сабора и разговара о украјинском питању. Да подсетимо, Поуке су о томе извештавале, кипарски архиепископ је од патријараха Александрије, Антиохије и Јерусалима добио благослов да буде посредник у решавању црквене кризе у Украјини и целокупном Православљу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

17. Мај 2019 - 20:02
Архиепископ кипарски г. Хризостом у Патријаршији српској
Архиепископ кипарски г. Хризостом у Патријаршији српској
Архиепископ кипарски г. Хризостом у Патријаршији српској
Архиепископ кипарски г. Хризостом у Патријаршији српској

Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра г. Хризостом посетио је 17. маја 2019. године Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Патријаршији српској у Београду.           

С обзиром да је заседање Светог Архијерејског Сабора у току, Његово Блаженство г. Хризостом је примљен од стране тог највишег јерархијског представништва Српске Православне Цркве са чијим је члановима водио срдачан братски разговор.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ШПИЈУНКА: Александар Карађорђевић добио Јеванђеље

Високи црквени великодостојници потрудили су се да принцу Александру уруче дар који ће га трајно подсећати на овогодишњи сусрет

 
 
02-spijunka_620x0.jpg

 

ЧЛАНОВЕ Светог архијерејског сабора СПЦ, предвођене патријархом Иринејом, у Белом двору примио је принц Александар Карађорђевић. По традицији, он је уприличио свечани ручак за владике, на ком су гости послужени домаћим специјалитетима и најбољим српским винима.

Високи црквени великодостојници потрудили су се да принцу Александру уруче дар који ће га трајно подсећати на овогодишњи сусрет. Зато су му уручили специјално, уметнички осмишљено, Јеванђеље, које му је предао епископ источноамерички Иринеј (Добријевић).
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

18. Мај 2019 - 16:42

dst_4490.jpgСаопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Жичи и Београду од 9. до 18. маја 2019. године

Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 9. маја у манастиру Жичи, првом седишту аутокефалне Српске Цркве, а 800-годишњицу те аутокефалије, пуне црквене самосталности, великог дара Божјег и великог дела Светога Саве, прослављамо ове године. После свете саборне архијерејске Литургије и призива Светога Духа у храму манастира Жиче одржане су, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прве саборске седнице у самом манастиру, 9. и 10. маја, да би Сабор наставио са радом у Патријашијском двору у Београду од 11. маја до завршетка овогодишњег заседања. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа западноевропског г. Луке.

На почетку прве саборске седнице Његова Светост Патријарх је присутним епископима упутио, по устаљеној пракси, приступну поздравну реч, у којој је указао на суштинска питања живота и мисије Српске Православне Цркве у савременом свету, препуном, с једне стране, великих духовних изазова и искушења, а са друге стране и отворених могућности за рад на духовној обнови нашег народа.

Већ на самом почетку свога рада Сабор је изузетну пажњу посветио богослужбеном прослављању и духовно-културном обележавању великог јубилеја, осамстогодишњице стицања аутекефалног статуса наше Цркве (1219 - 2019), како на нивоу читаве Цркве у манастиру Жичи и у Београду, у октобру, тако и по свим њеним епархијама. Ваља истаћи да ће прослава бити настављена и током читаве идуће, 2020. године, а одлучено је и да се те исте године молитвено и свечано обележи још један значајан јубилеј – стогодишњица уједињења покрајинских Цркава у једну јединствену Српску Православну Цркву и васпостављањa њеног статуса аутокефалне Патријаршије.

На позив Сабора, Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. После заседања, у свечаној дворани за пријеме, Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, али и шире, као и о напорима и неравноправној борби са моћницима за очување Косова и Метохије у саставу Србије и о подршци и свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији, и, паралелно, о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи.

Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, са извештајем о свим досадашњим радовима, извршеним уз велику помоћ државе и прилозима побожног народа, нарочито о постављању мозаикâ од стране руских уметника, и најавом свечаног великог освећења Храма следеће године.

Као и сваке године, Сабор се позабавио и питањима црквене просвете и стварањем услова за нормално функционисање Патријаршијске библиотеке и Музеја и Архива Српске Православне Цркве. Изабран је нови вршилац дужности ректора Богословије Светог Арсенија Сремца у Карловцима, протојереј мр Јован Милановић. Расправљало се и о сарадњи Цркве са надлежним органима Србије у процесу ревитализације Сремских Карловаца и стварања условâ за његову нову - у ствари стару - улогу важне духовне, културне и образовне кошнице српског народа.

Измењен је датум празновања светог Пајсија, патријарха пећког: уместо 2/15. октобра његов спомен ће се вршити 3/16. октобра на основу новооткривеног записа на његовим светим моштима.

Са жалошћу је констатовано деловање разних расколника и секташа.

Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације „Човекољубље” и других фондација и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду.

Извршена је арондација појединих епархија тако што је Епархија бањалучка уступила један број црквених општина, односно парохија, Епархији бихаћко-петровачкој, а Епархија зворничко-тузланска Епархији дабробосанској.

Сабор је једногласно доделио орден Светог Саве првог степена др Димитрију (Тракателису), донедавно архиепископу америчком у јурисдикцији Цариградске Патријаршије, за његову љубав и доброчинства учињена епархијама наше Цркве у Америци.

Размотрено је и стање наше Цркве у такозваном региону, односно у државама створеним на развалинама бивше Југославије, при чему је констатовано да су анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда - у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама. Тим нацртом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе (!). Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове. Ту су и покушаји насилног одузимања светињâ у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци). Наравно, свуда - и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде - има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих. Тешко је и стање наше аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископâ, клирикâ, монахâ и верникâ, али им стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења. Упркос томе, наша Црква је и даље, као и до сада, за дијалог са тамошњом Црквом која већ деценијама пребива у расколу и за решење проблема на аутентично канонској основи.

Епископ западноамерички Максим је изразио жаљење због своје несмотрене и непримерене изјаве у једном интервјуу да је Свети Сава на неканонски начин издејствовао аутокефалију Српске Цркве. Та изјава је многе саблазнила. Изјавио је пред Сабором да прихвата да је Свети Сава поступио беспрекорно, по светим канонима, приликом стицања аутокефалије и, најзад, затражио и добио опроштај од Сабора.

Поводом јавних ставова за обавезну вакцинацију деце или против ње, Сабор сматра да треба уважити разлоге научне медицине, али и бојазан родитељâ од њеног примања.

Највећи проблем Православне Цркве данас јесте црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши „преко колена”, на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском Православном Црквом као целином и без свеправославног саветовања. С тим у вези, Сабор остаје при свом досадашњем ставу: наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским Православним Црквама.

Сабор по ко зна који пут изражава своју запрепашћеност и огорченост услед неканонских упада епископâ и свештеникâ Румунске Православне Цркве у епархије Српске Православне Цркве у Источној Србији.

Односи са Римокатоличком Црквом и са Црквама Реформације у Србији, као и са Исламском заједницом Србије, традиционално су добри и коректни, што се, нажалост, не може рећи за односе са одређеним круговима Римокатоличке Цркве у Хрватској и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су митрополит дабробосански Хризостом и епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид.

Доставља: епископ бачки Иринеј, 
портпарол Српске Православне Цркве

Link to comment
Подели на овим сајтовима

17.05.2019.

АРОНДАЦИЈА ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ У КОРИСТ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРО-БОСАНСКЕhttp://www.mitropolijadabrobosanska.org/vijest1461.html

vijest1461b1.jpg
Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја ове 2019. године извршена је нова арондација епарије Зворничко-тузланске у корист митрополије Дабро-босанске. Наиме, на заједнички приједлог Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија и Митрополита дабробосанског Господина Хризостома Свети архијерејски сабор је на својој сједници од 15. маја донио, а 16. маја потврдио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво Сребреничко-подринско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва Тузланског  у епархији Зворничко-тузланској припадне митрополији Дабро-босанској. У питању су: а) парохија 13; б) манастира 4 + метох 1; в) парохијских храмова 13; филијалних храмова  29. Овим је не потпуно враћено стање Митрополије прије њеног арондирања у корист епархије Зворничко-тузланске, 1. јануара 1914. године. Наиме, блажене успомене митрополит дабробосански Николај Мандић је наведеног датума пописао декрет којим је дио Митрополије до ушћа ријеке Дрињаче у Дрину припојио епархији Зворничко-тузланској. Уважавајући ту историјску, као и чињеницу прекомјерног помјерања Српског православног народа из Сарајева и централне Босне - углавном из митрополије Дабробосанске, а услијед рата 1992-1995. године, те на основу одлуке Светог арх. сабора  АСбр.94/зап.219 од 09. маја 2018. године предложена је и усвојена ова арондација епархија Зворничко-тузланске у корист митрополије Дабро-босанске. У састав митрополије Дабро-босанске ушле су цјеловите политичке општине и то: Сребреница, Братунац, Милићи, Власеница, Хан Пијесак и Олово.
За митрополију Дабро-босанску, како за самог Господина митрополита Хризостома, свештенство и благочестиви народ ово је велика радост и задовољство. Радост је утолико већа што је ово учињено у години великих јубилеја 800-годишњице аутокефалности СПЦ и оснивања епархије Дабарске (данас Дабробосанске) чиме је наша Црква почаствовала историјску митрополију Дабро-босанску и њен значај за Српски народ како у Републици Српској тако исто и у Федерацији БиХ-не.


Љетописац РаНиКо

 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...