Свети архијерејски Сабор 2019.

[Протомајстор]

пре 49 минута, александар живаљев рече

Истакао је да се диви енергији Вучића и да наш председник води јако тешке разговаре.

На овом снимку се не види да је тако нешто рекао, већ су то новинари "препевали" тако да чак испада да је то став читавог Сабора. 

Коме је уопште могло пасти на памет да употреби израз "енергија" у том контексту!? Не могу да верујем да је случајно... 

[Предраг М]

већ видим револуционаре сутра испред патријаршије са новим захтевом да се смени и патријарх 

[Владимир Миливојевић]

пре 5 минута, Предраг М рече

већ видим револуционаре сутра испред патријаршије са новим захтевом да се смени и патријарх 

И да се постави Вучић за Патријарха. 

[александар живаљев]

Dijalog gde mu mesto nije

Objavljeno: 13.05.2019https://insajder.net/sr/sajt/stav/14420/Dijalog-gde-mu-mesto-nije.htm

 

Godinama poslanici Narodne skupštine Republike Srbije traže da se održi sednica o Kosovu i pregovorima koji su katkada u toku, katkada u zastoju. U onoj Skupštini koja u imenu ima i narod i republiku – dakle u njoj bi trebalo da sede predstavnici naroda, a sekularnost se podrazumeva.

 

 

Predsednik Republike, kao osoba koja vodi pregovore s Prištinom, dosad nijednom nije odgovorio na brojne pozive (najčešće opozicionih) poslanika da se o ovoj temi razgovara. Nije iznet plan koji su kao takav – nepoznat – prema oceni predsednika, građani odbili, pa sad nema šta ni da se iznosi.

Najvišem telu Republike nije podnet izveštaj o tome kako su se kretali pregovori, niko nije dao odgovor zašto su pregovori nastavljani i kada nije ispunjena glavna stavka na koju su se obavezali predstavnici Prištine – formiranje zajednice srpskih opština.

Skupština nije odlučivala ni o nastavku ni o prekidu pregovora, a kamoli o konkretnim stavkama. Poslanici su iz medija saznavali o integrisanom pravosuđu, o pozivnom broju, tablicama… između dve rečenice o spavanju na podu i neprijatnom osećaju koji pregovarači imaju tokom državničkog posla. Samo nisu dobili informaciju o čemu se u ime građana koje predstavljaju, pregovara i kako. Raspravu o Kosovu najavila je predsednica parlamenta, ali od puke najave – dalje se nije došlo.

Društveni konsenzus o ovom pitanju nikada nije postignut, a vremenom su se razlike između vlasti i opozicije samo produbljivale – pri čemu je teško reći da su stavovi svih i uvek bili konzistentni. Oni koji su do juče tvrdili da pitanje Kosova mora da se reši, sada predsedniku poručuju da će biti izdajnik ako do konačnog rešenja dođe.

Predsednika Srbije birali su građani Srbije, pobedio je većinom glasova, ali je Ustavom obavezan da bude predsednik svih građana. Ne samo Srba, pravoslavaca… već i ateista, agnostika, pravoslavnih, katolika, muslimana, reformista… svih onih čiji predstavnici sede u parlamentu.

Nije uobičajeno da predsednik države govori na crkvenom saboru. Još je neobičnije da se crkvenim velikodostojnicima obraća povodom teme o kojoj nije govorio na drugim mestima.

Uz divljenje koje je primio od patrijarha, bez reči obrazloženja, osim o važnosti da se o Kosovu razgovara - predsednik Srbije nije dao ni reč obrazloženja zašto razgovara samo s predstavnicima većinske crkve koja se identifikuje s nacijom, zaobilazeći predstavnike građana u parlamentu. Zašto se o pitanju ključnom za državu govori iza zatvorenih vrata, zašto se „pravda“ Crkvi i traži blagoslov Crkve, a ne građana. Žaleći se na težinu ovozemaljske odluke koja je pred njim, predsednik se za savet ne obraća predstavnicima građana, već onima koji su više zaduženi za „onozemaljska“ pitanja – pružajući tako mogućnost za spekulacije da li je konačno rešenje bliže iracionalnom verovanju no diplomatiji.

 

 

[Предраг М]

http://www.spc.rs/sr/lideri_srpskog_naroda_u_patrijarshiji

[Bokisd]

Meni ovo sve deluje kao,.... ti meni vojvodo, ja tebi serdare'... da vidimo sta ce da ispadne,... 

[Баба]

пре 15 часа, Дејан Мачковић рече

Просто да буде јасно, покривање греха брата свог, кад је у питању неко приморавање или злостављање би било болесно и богопротивно.

У сваком другом случају гдје постоји договорени однос и сагласност двије (или више) одрасле стране, мислим да се никога живог не тиче. Ми нисмо инквизиција, нити нас је неко поставио за судије. Посебно не Срби, који имају списак прихватљивих гријеха, и списак које они не толеришу, па би Света Иквизиција радила само пола дневне смјене и прогонила оне који нису на списку дозвољених гријеха попут алкохолисања, породичног насиља и сличних друштвеноприхватљивих акција палог Адама у 2019.

Ма ок, слажем се. Не рекох ово због тебе, мада сам тебе цитирао. Него таквих је било небулозних коментара во времја оно када је кренула медијска кампања противу Качавенде.

[Баба]

пре 12 часа, александар живаљев рече

Patrijarh je, rekao bih, oprezno i mudro hteo da čuje Vučića pre nego što Sinod zuzme stav o Kosovu

Пола медија и даље упорно трабуња о некаквом заузимању става СПЦ о Косову.Да ли намерно или нехотице, заиста више не знам. Док СПЦ већ ево другу годину заредом јавно саопштава да не мења став који је донела на претходном Сабору.

[александар живаљев]

пре 9 часа, Жељко рече

Пола медија и даље упорно трабуња о некаквом заузимању става СПЦ о Косову.Да ли намерно или нехотице, заиста више не знам. Док СПЦ већ ево другу годину заредом јавно саопштава да не мења став који је донела на претходном Сабору.

Проблем са нашим медијима јесте у томе што се не зна јесу ли покваренији или глупљи

[Драгана Милошевић]

Нешто беше много озбиљан синоћ. Није лако проћи ватрено испитивање.

[александар живаљев]

Ne stišava se bura na majskom zasedanju Sabora SPC

Vladike jednoglasno smestile Vučića u „Crveni salon“

Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve doneo je odluku, koju su potpisali svi prisutni arhijereji SPC, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne može da se obrati na saborskoj sednici, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim krugovima.

Piše: Jelena Tasić14. maja 2019. 12.57

    

Foto: FoNet/Zoran Mrđa

U Patrijaršijskom dvoru u Crvenom salonu Vučića i predsedavajućeg tročlanog Predsedništva BiH Milorada Dodika primili su  patrijarh Irinej i gotovo sve vladike koje učestvuju na Saboru.

Susret dvojice političkih zvaničnika u Srbiji i BiH sa srpskim episkopima održan je predveče jer se čekalo na Dodikov dolazak iz Beča, gde je na poziv austrijskog vicekancelara Hajnc-Kristijana Štrahea bio, između ostalog, i zbog podrške njegovoj partiji na izborima za Evropski parlament. Dvoiposatnu raspravu iza zatvorenih vrata, Dodik i Vučić su u izjavima ocenili kao „važnu i koristnu“.

– Sa našim dragim predsednikom razgovarali smo o problemima našeg naroda, države i Crkve. Najviše vremena posvetili smo KiM. Konstatovali smo da je, s obzirom na prilike u kojima se nalazimo, neizvesno kako će se naći rešenje na KiM. Borićemo se, nećemo popustiti u odbrani Kosova. Koliko ćemo uspeti nadamo se u Boga, našu istoriju i pomoć prijatelja, ali sve zavisi od situacije u svetu – rekao je patrijarh Irinej, ističući da  „svi vide da se Vučić junački bori za državu, narod i Kosovo“.

Na pitanje Danasa da li je to njegov lični stav ili i stav Sabora, patrijarh je odgovorio da je to njegov i stav Sabora.

-Čini mi se da smo dobro razumeli da je važno da razumemo i naše različitosti i poštujemo jedni druge i da verujemo da jedni i drugi radimo najbolje u intersi naše srpske otadžbine – izjavio je Vučić, koji nije želeo da odgovara na novinarska pitanja.

On je istakao da nije neko ko će govoriti da Crkva nema pravo na svoje mišljenje, jer je „Crkva važan društveni činilac, koja ima pravo na svoje stavove“. Milorad Dodik naglasio da je o važnim pitanjima „potreban zajednički stav svih važnih faktora u Srbiji i Srba u celini“.

Danasovi izvori ističu da je uprkos zalaganju poglavara SPC za Vučićevo obraćanje u Saboru, o toj poseti doneta posebna saborska odluka sa zapisnikom na insistiranje većine vladika, tako da se aktuelni predsednik Srbije juče našao u istom salonu kao pre tridesetak godina jedan od njegovih prethodnika pokojni Slobodan Milošević. Bivši predsednik Srbije posle „ribanja“ koje je tada doživeo od čuvenog arhijerejskog „trojca“ na „A“ – Amfilohije, Artemije, Atanasije – više nikada nije došao u Patrijaršiju.

Prve  nezavnične vesti o tome kako je sinoć prošao Vučić, koji je pre dva dana u Skoplju tvrdio da su „vladike oduševljene njegovim dolaskom“, bile su oprečne – od toga da je „držao banku“ do spekulacija da je bio žestoko prozivan, čime su neki objašnjavali njegovu potrešenost i suzne oči u obraćanju novinarima.

Prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, u diplomatskim krugovima juče je vladalo veliko interesovanje za Vučićevu posetu Patrijaršiji i kako će ga Crkva primiti, imajući u vidu da tamo ima brojne kritičare, utoliko više što kao predsednik parlamentarne republike nema ni ustavna, a ni zvanična ovlašćenja Skupštine Srbije da pregovara o KiM.

U diplomatskim krugovima spekuliše se da je Vučiću važan svaki vid „domaće“ podrške da bi se održao kao pregovarač, jer je pod velikim pritiskom da do kraja juna i izbora u Evropskom parlamentu potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, za koji je na poslednjem sastanku u Berlinu, navodno tražio da se javnosti predstavi kao predlog međunarodne zajednice.

U vrhu SPC spekuliše se da su prethodnih dana na vladike koje su smatrale da saborno zasedanje nije vreme za predsednikov dolazak, pritisak vršili kako vlasti tako i delovi Crkve bliski  Vučiću i SNS da dođu bar na prijem. Patrijarh je navodno morao da preko pojedinih beogradskih tabloida, usred saborskog zasedanja, javno iznese „svoju želju da Sabor čuje Vučićevo mišljenje, sagledavanje problema i moguće rešenje“.

Iako je, prema zvaničnoj verziji, patrijarh Irinej inicijator Vučićevog dolaska u Patrijaršiju, mnogi sumnjaju da je reč o izvorno Vučićevoj zamisli zbog promene taktike. On je prošle godine javno kritikovao stavove o KiM oba Sabora SPC – majskog i jesenjeg, kad su srpski episkopi jednoglasno bili protiv priznavanja nezavisnosti i podele KiM. Prošlog maja Vučić je optužio srpske arhijereje da ne nude rešenje, da ne znaju šta je državni suverenitet, zagovaraju „zamrznuti konflikt“, drže stranu opoziciji, „obračunavaju“ se sa neistomišljenicima“.

U novembru, kad je već uveliko prozivao episkopa raško-prizrenskog Teodosija (Šibalića) i igumana Visokih Dečana arhimandrita Savu (Janjića), koji su se dosledno saborskim odlukama javno usprotivili podeli KiM i razgraničenju, Vučić je ponovljeni saborski stav o Kosovu ocenio kao „loše mešanje Crkve u politiku“.

On se prvi put sreo sa Saborom SPC u maju 2013, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije da bi pojasnio taze potpisan Briselski sporazum, uprkos garancijama koje je navodno tadašnji predsednik Republike Tomislav Nikolić dao poglavaru SPC da do toga neće doći.

Iako je glavni pregovarač tada bio premijer Ivica Dačić, priča se da je Vučić, zahvaljujući episkopu bačkom Irineju (Buloviću), na lični zahtev razgovarao sa vladikama takođe u salonu, ali da to nije prošlo bez sukobljavanja mišljenja i verbalnih incidenata. Kasnije su pojedini episkopi javno prozivali patrijarha kao Vučićevog saradnika u sprovođenju Briselskog sporazuma, pre svega zbog poziva Srbima na KiM da izađu na kosovske lokalne izbore.

Od kad je stupio na dužnost predsednika Srbije, položivši zakletvu na Ustavu i kopiji Miroslavljevog jevanđelja, Vučićev odnos sa SPC je promenljiv. Prve ozbiljnije varnice izbile su kad je krajem 2017. mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) javno posumnjao u iskrenost Vučićeve kosovske politike, zbog čega se na njega sručila osuda Vučićevih najbližih saradnika i funkcionera SNS.

Mitropolit se, doduše, SNS-SPS koaliciji zamerio još kad je Dačićevoj vladi služio opelo na protestu Srba sa KiM protiv Prvog briselskog sporazuma. Mnogi sumnjaju da Vučiću u pokušajima da „disciplinuje“ mitropolita Amfilohija pomaže i crnogorski kolega Milo Đukanović, akcijama protiv SPC.

Sve to nije sprečilo patrijarha Irineja da u Banjaluci 2018. na slavi RS javno blagosilja Vučića, što je izazvalo revolt kako nekih episkopa, tako i vernika. Više arhijereja SPC potpisalo je Apel za očuvanje KiM, kritikujući Vučićevu politiku, što je podržao i deo monaštva i sveštenstva, dok se vladika Irinej bački pojavio na Vučićevom „unutrašnjem dijalogu“ o KiM.

Stav Sabora o KiM u maju prošle godine, koji će, kako se nezvanično najavljuje, biti ponovljen i na ovom zasedanju, zahladio je Vučićeve odnose sa poglavarom SPC, pa se jedno vreme spekulisalo da mu se na telefonske pozive ne javlja ni Nikola Selaković, predsednikov generalni sekretar.

Odnosi su se popravili krajem 2018. kad je patrijarh Irinej u više intervjua pohvalio Vučićevu „lavovsku borbu za KiM“ i u nekoliko navrata u ime narodnog jedinstva javno kritikovao proteste opozicije širom Srbije.

Patrijarh Irinej je u poslednjem – vaskršnjem intervjuu za TV Hram izjavio da „nije čovek ni jedne politike“, ali u crkvenim krugovima mnogi veruju da svoj opstanak na čelu SPC „vezuje“ za Aleksandra Vučića, čiji je glavni crkveni igrač kao nekada Slobodanu Miloševiću, kako se spekuliše, jedan drugi Irinej – vladika bački.

Otopljavanje i milioni

Otopljavanje odnosa crkvenog i državnog „vrha“ poklopilo se sa finansijskom pomoći koju je SPC, pred jubilej – 800 godina autokefalnosti, dobila od Vlade Srbije. U novembru 2018. Vlada Srbije dodelila je milion evra Patrijaršiji kao dotaciju za izmirenje prispelih zakonskih obaveza, a u martu 2019. SPC je odobrena vladina pomoć od 1,18 milijardi dinara ili desetak miliona evra za nastavak radova na uređenju Hrama Svetog Save u Beogradu. U crkvenim krugovima spekuliše se da su ove novčane „infuzije“ pojedine vladike koristile kao argument za patrijarhovu „slabost“ na Vučića u raspravi o predsednikovom dolasku na Sabor.

Vladika Atanasije na Saboru?

Episkop bivši zahumsko-hercegovački Atanasije mogao bi da bude pozvan na majsko zasedanje Sabora kad se bude raspravljalo o ukrajinskom problemu. U Patrijaršiji mnogi veruju da vladika Atanasije kao jedan od najvećih kritičara Vučićeve kosovske politike u SPC taktički nije pozvan na početak Sabora da bi se izbegao njegov susret sa predsednikom Srbije.

Napad na vladiku Teodosija

Aleksandar Vučić je sinoć na prijemu u Patrijaršiji, kako Danas nezavnično saznaje, napao vladiku Teodosija da je prošle godina zajedno sa svojim sveštenstviom i monaštvom sabotirao njegovu politiku na KiM. Vladika Teosije i arhiamndrit Sava tada su upozorili na moguće izbijanje incidenata na severu KiM koji bi mogli da posluže kao uvod u podelu južne srpske Pokrajine. Oni su svojim izjavama izazvali ne samo Vućićev bes nego i napade SNS i Srpske liste. Vučić je tada prvi put javno otkrio da radi na razgraničenju, a potom se ispostavilo da ga u tome podržava i predsednik samoproglašene kosovske države Hašim Tači.

https://www.danas.rs/drustvo/vladike-jednoglasno-smestile-vucica-u-crveni-salon-2/

[Августин]

 

[александар живаљев]

Pet momenata koji su menjali istoriju odnosa snaga srpske crkve i politike

 

 

Poseta predsednika Srbije vladikama Srpske pravoslavne crkve (SPC) nova je etapa u odnosima politike i poglavara ove verske institucije.

BBC News pre 1 sat

FoNet Predsednik Vučić celiva ruku patrijarhu Irineju

Nije bilo nijednog visokog zvaničnika Srbije koji je u poslednje tri decenije zaobišao beogradsko zdanje Patrijaršije - od Slobodana Miloševića, do Aleksandra Vučića svi se nalaze u fotoalbumu gostiju srpskih patrijarha.

Ipak, pojedini momenti u istoriji posebnim tonovima bojili su odnose srpske politike i pravoslavne crkve, a poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića vladikama tokom Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) dodala je novu nijansu na tu sliku.

Od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, na čelu SPC promenila su se dvojica patrijarha - Pavle i Irinej.

Menjalo se i ime države, veličina teritorije, ali i „toplina" odnosa srpske vlasti i crkve.

BBC na srpskom izdvojio je ovih pet događaja koji su međa tih odnosa.

2019. Govor predsednika Vučića vladikama SPC

Nije to bila prva poseta Aleksandra Vučića vladikama SPC, ali jeste bila prva prilika u kojoj patrijarh Irinej nijednom rečju nije pomenuo da crkva isključivo stoji na stanovištu celovitog i nepodeljenog Kosova u sastavu Srbije.

Uz napomenu da „nećemo odustati od borbe za Kosovo i Metohiju", patrijarh Irinej rekao je da je ishod te borbe neizvestan.

„Borba koju vodimo za Kosovo zavisi i od situacije u svetu - i od onih koji podržavaju nas, ali i od onih koji podržavaju drugu stranu".

Ova, naizgled realistična slika koju je predstavio poglavar crkve upotpunjena je nizom pohvala na račun predsednika Vučića i načina na koji se on „junački bori za državu, narod i Kosovo".

Uz tvrdnju da je to stav i celog Sinoda SPC, patrijarh Irinej pokušao je da stavi tačku na priču o neslaganju crkve sa Vučićevom politikom koja tinja već više od godinu dana.

Takav stav kulminirao je izjavom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija crnogorskoj televiziji „Novi" da strahuje da politika Aleksandra Vučića vodi izdaji Kosova i Metohije.

FoNet Predsednik Vučić i predsedavajuči Predsedništva BiH Milorad Dodik pred vladikama SPC

U međuvremenu, patrijarh Irinej ušao je i u političku borbu u Srbiji, iskoristivši obeležavanje 20. godišnjice NATO bombardovanja da sa govornice poruči kako građanski protesti protiv Vučićevog režima „daju snagu našim neprijateljima".

Pismo koje mu je tada poslao opozicioni Savez za Srbiju nikad zvanično nije primljeno, niti je do razgovora patrijarha sa opozicijom došlo - iako se Irinejev prethodnik na ovom mestu susretao sa opozicijom režima Slobodana Miloševića.

• Srpska pravoslavna crkva između dve vatre
• Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji

2013. Briselski sporazum

Sa daleko manje ceremonijalne pompe protekao je prvi državnički odlazak Aleksandra Vučića u srpsku patrijaršiju, nakon što je Srbija potpisala Briselski sporazum sa predstavnicima Kosova u sedištu Evropske unije.

Pred medijima se tada sa Vučićem nije pojavio patrijarh Irinej već istoimeni episkop bački i obojica su konstatovali da crkva i država imaju različite stavove po određenim pitanjima.

Tabloidi su iz svojih izvora prenosili detalje navodnog verbalnog sukoba mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija sa prvim potpredsednikom Vlade što je Vučić nazvao „stavom pojedinih vladika".

„Nikad neću prihvatiti da sam izdajnik, niti ja, niti Vlada.

Borimo se za narod i radimo najbolje što možemo za naš narod", rekao je tada Vučić.

Taj susret odigrao se 1. jula 2013. godine, tačno godinu dana nakon što je Srpska napredna stranka preuzela ključne poluge vlasti od Demokratske stranke i Borisa Tadića.

2001. Uvođenje veronauke

U septembru 2001. godine, veronauka se, odlukama Ministarstva prosvete i Vlade Srbije, vratila u srpske škole.

Na čelu vlade tada je bio Zoran Đinđić, dok je SPC predvodio patrijarh Pavle.

Iako su ovom odlukom i druge verske zajednice dobile priliku da u školskim klupama podučavaju mlade vernike, upravo je uloga patrijarha Pavla viđena kao ključna u procesu koji je versku nastavu doveo u školske klupe.

Na razgovore u Patrijaršiju tada su odvojeno išli predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica i predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić.

Iako je u javnosti Koštunica važio za političara bliskog SPC, u veoma kratkom roku odluku u uvođenju veronauke donela je Đinđićeva vlada.

Nedeljnik „Nin" u julu 2001. tumači takvu odluku kao želju Đinđića da u dobijanju podrške crkve ne zaostaje za Koštunicom.

STR/AFP/Getty Images Patrijarh Pavle i državni vrh SRJ - Miroljub Labus i Vojislav Koštunica, predsednik Srbije Boris Tadić (u drugom redu)

1997. Studentski protesti

Nedelje studentskih šetnji centrom Beograda u borbi sa režimom Slobodana Miloševića i nastojanje da se prizna pobeda opozicije na lokalnim izborima obeležili su zimu 1996. i 1997. godine.

Za odnose crkve i države, važan datum proteska bio je 27. januar 1997. godine, u crkvenom kalendaru obeležen kao Savindan.

Na ulicama Beograda tada su, jedni naspram drugih, stajali studenti i policijski kordoni - u Kolarčevoj ulici, po snegu i hladnoći, blokada je trajala nedeljama.

Getty Images Policijski kordon sklonio se sa beogradskih ulica pred poglavarom SPC

Pred Svetosavskom litijom koju je predvodio patrijarh Pavle policijski kordoni su se povukli, a patrijarh je studentima slao i poruke u kojima ih je blagosiljao i pozdravio dostojanstven način na koji izražavaju protest.

Ipak, nije patrijarh Pavle ni u poslednjim mesecima vladavine režima Slobodana Miloševića izbegavao kontakte sa vlašću.

Kada je 29. novembra 1999. godine otišao na prijem koji je organizovao tadašnji predsednik SRJ Milošević, oštro pismo uputio mu je vladika raško-prizrenski Artemije.

1991. Devetomartovski protesti

Gojko Stojčević, što mu je svetovno ime, postao je patrijarh Pavle 2. decembra 1990. godine.

Samo tri meseca kasnije, na ulicama Beograda stotine hiljada ljudi učestvovale su na prvim masovnim protestima protiv vlasti Slobodana Miloševića.

Studentsko okupljanje kod Terazijske česme posetio je i sam patrijarh, koji je tada postupio potpuno drugačije nego šest godina kasnije, pozivajući ih da se - raziđu.

Dan kasnije, u intervjuu za Radio Beograd, koji prenose „Večernje novosti", patrijarh se izvinio zbog svog poziva, obrazlažući ga pogrešnim informacijama da može doći do sukoba studenata sa pristalicama Slobodana Miloševića.

„Činio sam svoju dužnost, po savesti, kako sam znao i mogao.

Shvatam ja šta je mladost, te nisam zamerio kad je jedan broj studenata, ne razumevši o čemu je reč, reagovao na buran način, svojstven mladosti", rekao je tada patrijarh Pavle u komentaru na zvižduke kojima su ga studenti ispratili sa beogradskih Terazija.

-/AFP/Getty Images Patrijarh Pavle bio je na čelu srpske crkve gotovo tri decenije

Time je samo otpočeo odnos u javnosti srpske crkve prema burnim događajima 1990-tih na prostorima bivše Jugoslavije, u kojima je građanska javnost često crkvi zamerala nedovoljno protivljenje ratnim sukobima.

Slojevi ovog odnosa najviših crkvenih velikodostojnika i državnika Srbije menjaju se do današnjeg dana.

---

 

Objavljeno na sajtu bbc.com 

[александар живаљев]

Селаковић: Охрабренији смо и јачи након разговора у Патријаршији

Танјуг | 14. мај 2019. 18:30 

Састанак председника Србије са патријархом Иринејем и владикама у Патријаршији донео је више охрабрења и за наш народ и за нашу државу, оценио је генерални секретар председника Србије Никола Селаковић

 

 

Никола Селаковић, Фото Танјуг

 

Састанак председника Србије Александра Вучића са патријархом Иринејем и владикама у Патријаршији донео је више охрабрења и за наш народ и за нашу државу, оценио је генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, разговор председника Вучића са члановима Сабора СПЦ.

"Као народ и као држава негде смо охрабренији и јачи после тог сусрета председника и представника световне и духовне власти, који је свима био потребан. Добро је што је до њега дошло јер у супротном, када се они који представљају државу и цркву по међима прогањују и криткују, ликују они који нам не мисле добро", рекао је Селаковић за Танјуг.

Селаковић који је јуче присуствовао разговору председника Вучића и председника председништва БиХ Милорада Додика са члановима Сабора, каже да је то била одлична прилика да се чују различита мишљења, да владике председнику поставе питања, али и да се види са којом енергијом, срчаношцу и упорношћу председник заступа интересе српског народа и српске државе.

Он подсећа да је председник Вучић позив патријарха искористио да изнесе ситуацију по питању КиМ и озбиљних спољнополитичких изазова са којим се суочава на састанцима са представницима најмоћнијих земаља данашњице, као и да отклони сваку врсту дилема о тим позицијама и нашој државној политици.

А један од од закључака након састанка, каже он, био је тај - да спас и тежиште српске снаге заиста лежи у једиснтву и слози, рекао је Селаковић.

 

 

"Јединство не значи да сви мислимо исто... већ потребан јединствен став да се за КиМ мора борити максимумом снага", рекао је Селаковић.

Он је интерпретирао речи једног владике, који је замолио председника да схвати да је задатак црткве једно, а државе друго, ... да цркве брине о спасењу људски душа, а држава да грађанима обезбеди најбоље услове за живот

"Нама као цркви границе су апстрактан и релативан појам, држави су важне. Молим Вас све што сте овде чули користите да Вас ојача у броби који водите... Слушао сам овде деценијама о чврстим позицијама о Крајини, Црној Гори ... а онда смо мирно гледали како све то одлази, како Србија нестаје са тих простора и нисмо учинили ништа", парафразирао је Селаковић речи једног владике.

Његова молба председнику била је да се бори да максимано застити наш народ, да што више добије за нашу државу, јер ако се сви будемо борили на такав начин биће нам лакше какав год исход буде, каже Селаковић и додаје да је то негде и потилика председника.

 

 

Сам сусрет и читав разговор у Патријаршији није био ни мало лак, рекао је Селаковић и оценио да је сусрет ипак донео рецепт а то је "да разговарамо када год имамо проблем".

Према његовим речима, важно је да након сваког разговора будемо јединственији макар за један посто,

Подсећајући да се више од 95 одсто људи на попису изразило као верујуће, Селаковић је додао да црква има право на став.

"Црква има право на свој став, треба да га изнесе, а добро је да чује конкретну позицију џаве и да једни другима указујемо на можда одређене делове на које нисмо обратили пажњу и којима би требало да се бавимо", рекао је Селаковић.

[александар живаљев]

ISTORIČAR DEJAN RISTIĆ: Izjava koju je dao patrijarh Irinej posle razgovora sa Vučićem i Dodikom bila pomiriteljska, blaga i blago optimistična

POLITIKA
14.05.2019. 19:08h

 

BEOGRAD - Istoričar Dejan Ristić posle jučerašnjrg razgovora predsednika Aleksandra Vučića sa vladikama SPC na sednici Sabora, smatra da posle tog susreta ne treba očekivati ozbiljniju promenu stavova SPC oko budućnosti KiM, te da treba sačekati kraj sabora i saopštenje koje će uslediti, ali skreće pažnju na to da je izjava koju je dao patrijarh Irinej, posle razgovora bila " pomiriteljska, blaga i blago optimistična".

Ristić kaže da je predsednik ponovio da je situacija po pitanju KiM teška i da je nepovoljan položaj Srbije kad je reč o kosovskom pitanju, dok je patrijarh izrazio nadu da se razgovori neće završiti na najgori mogući način po nas.

Na pitanje da li je čuo tu rečenicu i ranije, Ristić kaže da nije, jer je crkva do sada insistitala na tome da je kosovo sveta srpska zemlja, da je nedeljivo i da treba da ostane u Srbiji u punom kapacitetu, ali da svakako treba sačekati zvanično saopštenje, budući da je Sabor u toku.

 

 

FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

Upitan da li je došlo do zaokreta u politici SPC, Ristić ipak smatra da to nije slučaj, jer jedan sastanak ne može da promeni bazične stavove crkve, koja postoji 800 godina.

"Važno je sačekati kraj i saopštenje, a mislim da će teskt tog saopštenja, u delu o KiM biti identičan kao i sa prethodnih zasedanja Sabora i da tu neće biti promena", rekao je Ristić.

Komentarišući to što je jedan od vladika rekao predsedniku da će pogrešiti šta god da uradi, Ristić je konstatovao da je uvek rizik kada treba da se reši krizu kao što je kosovska, koja je viševekovna, indentitetska, geopolitička, a u jednom periodu se odigravala i kroz oružani sukob.

"Svakako da će, šta god da se uradi, biti greška, jer naši zahtevi u punom kapacitetu vrlo verovatno neće u potpunosti da budu ostvareni i to je realpolitika, a to je, nažalost, zadržavanje Kosova u okviru granica Srbije", rekao je Ristić.

Ristić kaže i da je jučerašnji susret predsednika sa vladikama SPC jedan u nizu redovnih susreta šefa države i crkvenog poglavara, i zgodna prlilika da dođe do direktnog susreta predsednika Republike i članova Sabora.

Sugeriše da je jedan deo medija pokušao da napravi senzaciju tamo gde joj nema mesta, jer je reč o predsedniku države, a ne političaru i o redovnom Saboru SPC, a posebno što, kako je pojasnio, predsednik nije prisustvovao crkvenom Saboru, već su episkopi i mitropoliti izašli iz sale za sednice u salon Patrijaršije.

Pojasnio je i da po crkvenim kanomima, svetovno lice ne može da prisustvuje crkvenom Saboru, ali je sastanak bio normalan i prigodan.

Stav crkve, kako je rekao, je značajan stav, ali ne i presudan.

 

FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

Ponovio je da su država i crkva odvojene, i da stav crkve o KiM nije "klasičan politički stav", već se radi o kulturnom, identitetskom pitanju. Ristić smatra da crkva, generalno, ne bi trebalo da daje političke stavove.

 

Za izjavu patrijarha o unutrašnjim političkim stvarima, poput one o u vezi sa protestima, kaže da je to iskakanje iz okvira ustavne definicije da su država i crkva odvojene i da crkva ne bi trebalo da se meša u dnevno političke stvari i pitanja.

 

(Kurir.rs/Tanjug)