Епископ Сергије: Зашто смо заборавили Грке?

[Аполоније]

пре 55 минута, Вилер Текс рече

Једно је Цариград а друго Атинска Архиепископија. 

Свакако. ГПЦ је сама у неколика наврата била на удару Фанара. Заправо, Фанар је држи у неком виду лимб(о)а. Формално је аутокефална, и има свој Сабор, али она нема поглавара. Архиепископ Атине је дефакто њен поглавар, али строго говорећи, ГПЦ нема поглавара - практично, њен поглавар је Вартоломеј.

пре 55 минута, Вилер Текс рече

Ја могу само да кажем да сам у Грчкој као Србин увек био братски дочекан. Један од најлепших примера је гостпоримство оца Нектарија Виталиса у Камаризи. А и у парохијским црквама сам увек осећао као домаћи и био приман као брат без обзира јесам ли у друштву Грка или не.

Да међ Грцима има оваквих и онаквих, апсолутно. А има их међу Србима исто. Нажалост како ствари стоје и код нас и код њих мањина је уз Христа. 

Наравно да Грци имају проблем са тим својим "еври врд камс фром д грик" као што и ми имамо проблем левог скретања да рецимо заборављамо ћирилицу и све ово остало што је Дејан горе набројао.

Ама, верујем Вам ја да је тако, и ја у основи немам апсолутно ништа против Грка. Ако Срби имају браћу међу другим народима, онда су свакако они и Бугари.

Моји коментари су просто реакција на овај хвалоспев грчком народу, и морају се тумачити у том контексту.

[Аполоније]

Узгред, што се тиче језика, ја бих заиста волео када би се у нашим школама посветило бар мало времена црквенословенском, старогрчком и латинском. Ако ништа друго, било би лепо када би ученици савладали бар стару ћирилицу и грчку азбуку. У издању Правописа из 1994. читаво једно поглавље, које је изостављено у каснијим изадињма, посвећено је писму, и даје леп опис старе ћирилице. Тамо, између осталог, стоји и ово: "Због богатог и важног старијег писменог наслеђа - од средњовековног до предвуковског славеносрпског - потребно је познавати и напуштена слова старе ћирилице, као и оспособљавати ћириличке типографије и рачунарске штампаче да могу штампати старе текстове." 

По питању новогрчког, иако у начелу знање било ког језика сматрам драгоценим, увођење тог језика у наставу не би имало никаквог смисла, а поређење са руским и кинеским је тек бесмислено. У овим стварима треба размишљати рационално. Познавање којих језика је од највише користи? У нашим школама се енглески, руски, француски, немачки и италијански. Лично сматрам да француском и италијанском није место у тој групи, а није ни немачком. Кинески, пак, као језик једног од полова мултиполарног света, свакако треба увести у већем броју шкока (свестан сам свих потешкоћа)

Но, далеко важније од свега тога јесте питање нашег матерњег српског језика. Права настава српског језика завршава се већ у основној школи, а заједно с њом и процес описмењавања. Наредне четири године, ученици изучавају књижевност, а не језик. А студенти напуштају наше високошклоске установе с дипломом под мишком, али неретко полуписмени, или чак и функционално неписмени. 

Просто, полуписменост је норма међу нашим високообразованима, што је поражавајуће. 

[Аполоније]

Заборавих поменути изнад, али ништа мањи проблем је и то што се уче два страна језика. Уџбеник станог језика данас је више од дупло краћи од онога из кога се учило пре увођења другог страног језика. Уместо да ученици савладају један језик колико-толико пристојно, они напусте основну школу не научивши ни један.

[Bokisd]

Sta znam, bio i ziveo  u Grcku' oko 1 godine i dalje isao sam nekoliko desetine puta, pa, jeste , Grcu su izrazito patriotski nastrojeni i to mi svidja, ali nekako iz tog nacionalizma prelaze pomalo i u helenizam i zele sve da sravne u odnosu na sebe i svoje pravoslavlje i to mi se bas i ne svidja.

Sa druge strane su dosta pozitivni kao narod i ako i kod njih danas ne cvetaju ruze (zbog spoljasnjeg   duga smanjenje plata i penzija negde nekoliko desetina procenata i politika koja ne nudi neku nadu,... slicno kao i kod nas) i vrlo su gostoljubivi. Vole nas onoliko koliko mi i njih, postoji uvazavanje i postovanje. Inace su po duhu, verovali ili ne, slicniji nama, nego mi sa Rusima. (to su mi pricali mnogi koji su bili dugo i u Rusiji i u Grckoj)

Meni Grk kao pojedinac deluje kao da je neki svet koji je samo za sebe ,....  kao da je svaki grk neki Platon ili Aristotel ili Sokrat licno ,....  kao da imaju i poseduju neki prkos i dostojanstvo u sebi i kao pojedinci i kao narod, sto je i ocekivano jer znamo sta je stara Grcka civilizacija podarila svetu i covecanstvu (inace, kada se dva grka nesto zakace, pa to je kao da je izbio Treci svetski rat  imas utisak da ce krv da tece ulicama, ali samo se izvicu jedni na druge i idu dalje, nema neke frke i pesnica....)

Klima savrsena, hrana jos vise i prosto osecam Grcku kao svoju drugu domovinu i fizicki i verski, ... tu je odmah Rusija i njihova poboznost i vera i duh. 

[Аполоније]

Што се тиче менталитета, захваљујући сплету историјских околности, ми смо сличнији не само Грцима, него и многим другим балканским народима, па и Турцима и Арапима, него Русима. Наравно, сличности нису увек добра ствар. Некад је управо то оно што доводи до трења.

[Bokisd]

пре 16 минута, Хаеул рече

Што се тиче менталитета, захваљујући сплету историјских околности, ми смо сличнији не само Грцима, него и многим другим балканским народима, па и Турцима и Арапима, него Русима. Наравно, сличности нису увек добра ствар. Некад је управо то оно што доводи до трења.

Bio sam dosta puta i u Bugarskoj i oni su dosta slicni nama.

[Аполоније]

пре 10 минута, Bokisd рече

Bio sam dosta puta i u Bugarskoj i oni su dosta slicni nama.

Да, све је то отприлике тај неки менталитет, мада наравно има разлика, а и сваки појединац је прича за себе.

У свему томе не играју улогу само историја, култура и међусобне везе, већ и клима. Темпо живота у Русији је био другачији. Природа сурова, живот далеко тежи. Све то оставља неке трагове на колективном менталитету народа.

Људи су људи. Имамо доста сличности и с Шпанцима, Кинезима, а можда помало изненађујуће, и Иранцима, Авганистанцима (бар оним умеренијима), па и неким афричким народима. Заправо, док сам живео у иностранству, био сам међу људима са свих страна света, и некако смо се сви слагали. Једини који су јасно штрчали су били староседеоци, који су у очима свих нас били некако хладни.. испрани. Врло слични Скандинавцима, или бар неком стереотипу о њима, затим "задрти" муслимани (не могу сад да се сетим неке финије речи), и поједини с наших простора који су то отписивали у старту само зато што си Србин.