Отац Петар (Драгојловић): Кумбуровићи су заједно преживјели све недаће и радости на земљи и заједно отишли у Рај (аудио)

[александар живаљев]

 

Јеромонах Петар (Драгојловић): Кумбуровићи су заједно преживјели све недаће и радости на земљи и заједно отишли у Рај. Мала Нина је нови анђео чувар Врањинске Светиње. Брат Дарко заслужује да се његовим именом назове улица у Подгорици

“Дивна породица Кумбуровић из Бистрица код Голубоваца, пострадала испод свог омиљеног Светосавског и Светониколајевског манастира Врањина, у дивљим таласима усталасане Мораче. Заједно су преживјели све недаће и радости на земљи. Заједно отишли у Рај да се вјечно наслађују гледањем Лица Божијег. Молите се за нас Анђели српске Зете и српске Метохије“-каже отац Петар Драгојловић, говорећи топло и са пуно љубави о блаженог спомена Ранку, Јани, Дарку, члановима своје велике врањинске породице а посебно о малој Нини Врањинском анђелу.

Звучни запис разговора

“Нина се радовала животу како се мало које дијете радовало. Бог је узео најспремније цвјетове из своје баште тога дана. Страдалници Врањински Нина, Јана, Ратко и Дарко, из Свете Литургије на земљи отишли су причешћени на Свету Литургију на Небу. Земља се растужи ал Небо весели, јер их Божија Рука Рајем награди.“- каже отац Петар.

Нини – Анђелу из Бистрица и страдалницима Врањинским

Шта промуцат после свега,
Мисли људске немоћне су,
Сад говори само срце,
Кроз нечујну сузу врелу.

Твоје око све казује,
Онај сјајак вековечни,
Дубине су непрегледне,
У том оку сакривене.

Колко пута загрли ме,
Пахуљице и принцезо,
Док трчаше по Врањини,
Са којом те Бог повезо.

Као срна и газела,
Као чигра сва весела,
Ко Анђео незлобива,
Сва живота испуњена.

Позавиде демон црни,
На тај осмех душе царске,
Подигао је он таласе,
Код Врањине Светосавске.

Дуну ветар искушења,
Крила тамна надвише се,
Вали реке нагрнуше,
Да ти осмех с лица сруше.

Река зграби дечје тело,
Мајка врисну – моје очи!
Отац цикну и за вама,
У Морачу и он скочи.

Мутна вода узбуркана,
Трудна мајка жртвована,
Мио отац с њима пође,
Смрт ненадна свима дође.

Ал ни витез с Куча славних,
За свој живот ич не мари,
И он скочи у таласе,
Пријатеље он да спасе.

Фијук ветра мук замени,
Кад несташе тела њина,
А сву борбу за животе,
Покри туга и тишина.

И тај Нинин осмех мили,
Пресели се на Небеса,
Божјим сада шета пољем,
И у свету живи бољем.

Тајне Божје живот везе,
У икону вечну спаја,
Радујте се душе чисте,
Житељи сте сада Раја!

игуман Петар (Драгојловић)

 

Извор: Радио Светигора
 

View full Странице

[Милан Ракић]

VITEZU HRABROG SRCA DARKU VUJOŠEVIĆU - RATKU, JANI I MALOJ NINI 

Danas si se' brate preselio tamo 
Dje Hristova ruka sve vaga i mjeri 
I žrtvujuć' sebe za dobrobit drugih 
Nebeskoga carstva, otvorio dveri 

Danas si se brate preselio tamo 
Dje komete sjajne okružuju Lunu 
Dje caruje onaj što je uz Golgotu 
Vijenac od trnja, nosio ko' krunu 

Danas si se brate preselio tamo 
Dje andjeli sjede za zlatne astale 
Da s Vojvodom Markom na nebeski Medun 
Rujno vino piješ, pored crkve male 

Tamo dje je izvor vječnoga života 
U vrtove rajske gdje cvjetaju ruže 
Dje Patrijarh Pavle i Nikolaj sveti 
Liturgiju vječnu srpskom rodu služe 

Vrag ne voli one sto se Bogu mole 
I koji u vjeri Hristosovoj žive 
Pa je s toga na vas, strašnom mržnjom vodjen 
Poslao orkane i oblake sive 

Prevrnu se barka pod udarom vjetra 
Valovi se dižu sa svih božjih strana 
À u mutnoj vodi poslednjom se snagom 
Za spas male Nine, bori majka Jana 

Djevojčica vrišti u samrtnom strahu 
Dok oko nje ruka, smrti mrežu plete 
Otac Ratko možda spasiti se mogo'
Al ostavit ne htje' ženu i dijete 

Ne htje' život življet bez voljenih svojih 
Bez supruge Jane i bez male Nine 
No u vodu skoči i sa njima skupa 
Nestade u hladne jezerske dubine 

Izmučeni ljudi na obali vode 
Gledali su s tugom prevrnutu barku 
Al junačko srce u grudima srpskim 
Nije dalo mira Vujošević Darku 

Nije mogo gledat vitez s' gordih Kuča 
Dje se ova časna familija davi 
No poleće i on u talase hladne 
Ka vječnom životu i besmrtnoj slavi 

Kao nekad što su, znavali mu preci 
Za spas svojih bližnjih da mru' i da ginu 
Tako i on život, svoj žrtvova mladi 
Za Ratka i Janu i malenu Ninu 

PEROSEVIĆ

 

[Milan Nikolic]

БРАТ ТРАГИЧНОГ ЈУНАКА СА СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА: Дарко је овим подвигом рекао све о себи

Најближи и свештенство Митрополије црногорске о трагичном јунаку са Скадарског језера Дарку Вујошевићу

 

Дарко Вујошевић

 

- Дарко је био обичан, скроман човек, смртник који није јурио за славом и зарадом. Волео је Цркву, људе. Највише је посећивао манастир Врањине, и ту где је пустио корене скончао је свој овоземаљски живот... Иако смо много тога прошли заједно, ипак га нисам познавао, јер овај последњи чин, подвиг, полагање живота за ближњег свога, потискује све пролазне стари које сам знао о њему. Овим подвигом је рекао све о себи.

 

Овим речима је Веселин Вујошевић поделио сећање са слушаоцима Радија Светигора, на брата Дарка Вујошевића који је трагично страдао заједно са трочланом породицом Кумбуровић на Скадарском језеру приликом повратка са Литургије из манастира Врањина, дајући живот покушавајући да спасе пријатеље.

О трагично пострадалим верницима говорио је и ђакон Иван Црногорчевић који се осврнуо на Дарков подвиг – покушај да спаси породицу Кумбуровић, који никога није оставио равнодушним.

Подсетио је на литургијску молитву: Сваки савршени поклон и сваки савршени дар одозго силази од Тебе Оца Светлости, протумачивши да ништа на овом свету не можемо да урадимо мимо Бога - Божјег допуштења.

- Дарков гест говори колико је био у Христу и колико је волео ближњег свога , казао је ђакон Иван и додао да иако га није дуго знао имао је утисак да га познаје читав живот. Дарка су, по његовим речима, красиле многе лепе особине: ведар дух, полетност, поштење, људскост и скромност, љубав и радост: Овај његов гест, покушај да спасе живот једне породице није изненађујући. Од тако великог човека се тако нешто могло очекивати, казао је ђакон говирећи да је часну и поштену породицу Кумбуровић упознао управо на месту где се и догодило несрећа, у манастиру Врањина 2013. године.

Присетио се да је Ратка Кумбуровића последњи пут видио пре два – три месеца, када је био у неком проблему: Изложио сам му проблем, без намере да тражим помоћ. Међутим, он се моментално понудио да ми помогне и после се око тога заузео више него што би најрођенији. Дуго ми је тај гест био на памети. Размишљао сам о том човеку који није живио лагодним земаљским животом, али Бог му је дао ту бескрајну љубав коју ми је показао, причао је ђакон Иван.

Веселин Вујошевић се захвалио свима који саучествују у болу за пострадалима, за његовим братом, који су препознали Даркову жртву – подвиг, навијачима Будућности..., а посебну захвалност упутио је Митрополиту црногорско-приморском господину Амфилохију.

Ђакон Иван Црногорчевић је казао да треба да се сетимо и оца Неофита, којег је сам Бог спасио јер није знао да плива, а који носи свој крст: Битно је да се молимо да му Бог да снаге да издржи и да изнесе тај крст. Морамо да имамо веру у Бога и да не доведемо у питање његову љубав.

У трагедији на Скадарском језеру у недељу, 3. фебруара, четира верника је изгубило живот: трочлана породица Кумбуровић из Зете, супружници Јана и Ратко и њихова дванаестогодишња кћерка Нина, и Подгоричанин Дарко Вујошевић.

До несреће је дошло када се манастирски бродић, који је после литургије у манастиру Врањине превозио осам верника, преврнуо пред налетом олујног вјетра. Супружници Кумбуровићу су се утопили у покушају да спасу своју кћерку, а Дарко, који се домогао обале и вратио да им помогне, у покушају да њих спаси.

Монаху манастира Врањина оцу Неофиту (Кимпанов), који је чамцем превозио госте своје именданске славе, одређен је притвор док се не саслушају сви сведоци овог трагичног догађаја. Тела Јане и Нине Кумбуровић су пронађена, док се потрага за оцем девојчице Ратком и њиховим храбрим пријатељем Дарком Вујошевићем наставља.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/хроника.405.html:775823-BRAT-TRAGICNOG-JUNAKA-SA-SKADARSKOG-JEZERA-Darko-je-ovim-podvigom-rekao-sve-o-sebi