”Светом управља само ПРОМИСАО БОЖИЈИ”

[JESSY]

Искуство живота у Христу, које су стекли старци Псково-печерске обитељи, њихове поуке и савети за живот представљају златни фонд руске духовности. Показатељ тога је непресушни поток људских душа у манастир, са жељом да од стараца добије ту ватрену веру, или савет, да исправи животни пут, реши неке сумње. Старци су прозрели савременог човека, знали су његове немоћи и страсти, болне тачке и слаба места, и зато су нам њихове поуке и њихови савети толико важни.

 

    

 

Предлажемо вашој пажњи поуке псково-печерских стараца, које су праћене архивским фотографијама. Изреке стараца Алипија (Воронова), Јована (Крестјанкина), Натанаила (Поспелова) чине први део публикације, док у другом делу читаоци могу да пронађу изреке стараца Симеона (Желнина), Серафима (Розенберга), Михаила (Питкевича), Агапија (Агапова), Саве (Остапенко) и др.

[JESSY]

    

 

Архимандрит Алипије (Воронов; 1914–1975) – ”велики намесник” Псково-печерског манастира, чијим трудом и храброшћу манастир не само да је био спасен од затварања, него је био увенчан и цветом старчества. То је била пожртвована личност, у свим сегментима свог хришћанског служења. Оца Алипија јасно описују његове сопствене речи: ”Побеђује онај кто иде у офанзиву. Није довољно само бранити се, треба ићи у напад.” То треба да има на уму сваки хришћанин током своје борбе са старим човеком, са немоћима и гресима.

[JESSY]

    

 

Архимандрит Јован (Крестјанкин; 1910–2006) – пастир и духовник познат не само православном свету. Старац је духовни живот човека називао науком над наукама, која захтева упорни, константни труд. Најважније дело самог баћушке Јована, било је духовно руковођење људима, враћање заблуделих Богу, разоткривањем воље Божије у људима. Само у Цркви и са Богом, могао је он да замисли препород сваког човека, државе или света у целини.

[JESSY]

    

 

Архимандрит Натанаило (Поспелов; 1920–2002) – строги монах, усрдни подвижник и молитвеник, који има ”премудрост Соломонову и ревност Илијину”, како је о њему рекао старац Симеон. И премудрост, и ревност довеле су оца Натанаила до чврстог убеђења: у свим животним околностима треба да видимо вољу Божију, а послушање је највернији и најсмиренији пут ка спасењу. Сам старац се много трудио на разним послушањима – од стражара манастирске баште, до водича у пештерама и заменика настојатеља.

[JESSY]

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Бог никога не заборавља. Промисао Божији види све. И светом управља Бог, само Бог, и нико други.”

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Љубав је највиша молитва. Ако је молитва царица врлина, онда је хришћанска љубав Бог, јер Бог и јесте Љубав...Гледајте на свет само кроз призму љубави, и сви ваши проблеми ће нестати; унутар себе ћете угледати Царство Божије, у човеку икону, у земаљској лепоти – сенку рајског живота.”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Људи током свог живота траже све, осим Христа Животодавца, и стога се и предају разним страстима; неверју, маловерју, користољубивости, зависти, мржњи, славољубљу, уживањима у храни и пићу и осталим страстима.”

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ” Наша крила некад се опусте, и нисмо у стању да узлетимо у небо. Није то ништа страшно, јер је то наука над наукама, коју савладавамо; важно је само да жеља да се види небо над главом, небо чисто, звездано, небо Божије не исчезне.”

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Ми, не знајући, шта је у човеку, често и највише судимо према његовој спољашњости, и видимо лоше стране у њему. Међутим, живот духовни је скривен, то је живот срца, који нико осим Бога не може знати. Јер ми, судећи о човеку ”по одећи”, често можемо да упаднемо у заблуду…”

[JESSY]

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”И ми, хришћани, награђени смо високим звањем хришћанина, и ”раб Божији” је звање са највишим почастима. Некада су се хвалили: ја сам раб тог и тог господина! Нека су други и критиковали, покушавали да ниподаштавају то звање, али именовати хришћанина ”рабом Божијим” никада неће изгубити своју снагу. И награђују нас највишим ордењем – Крстом Христовим.”

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Немој журити у сутрашњи дан, живи данас, данас учи да видиш вољу Божију у правом тренутку, и не само да видиш, него и да имаш непоколебиву одлучност да је испуниш. ”

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Будите попут војника на стражи свог срца, пажљиво бдите над собом, чистите своје срце од греха тела и духа, не реагујте ни на шта што вас окружује; нека други иду својим путем, који им одговара, а ви идите уским путем, да бисте могли да видите у свом срцу Господа, који лежи у јаслама, и Пречисту Његову Матер...”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Када имамо Христоса у срцу, увек смо задовољни: и најгори неуслови су нам као највећи комфор, и горчина као нешто веома слатко, и сиромаштво као богатство, и глад као ситост, и туга као радост!”

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Дар Божији је чудесна људска слобода која пред нас увек ставља избор: кроз све догађаје, све туге и радости, имамо могућност да идемо или да не идемо према Божијој правди и љубави, која је без краја. Посебно је пред Богом вредно не толико покајање речима и спознаја греха, колико покајање делом – претрпети жалост за своја прошла недела.”

[JESSY]

Архимандрит Алипије (Воронов): ”У Светом Јеванђељу Господ говори о нама, и нама, а зато свако од нас треба да постави себи питање: ко сам ја, и каком људском роду припадам – фарисејима или митарима? Ако неко примети да има црте фарисеја, нека се потруди да постане митар.”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Треба проналазити задовољство у испуњавању главних обавеза, а не у трагању за срећом изван оног места где радиш. Тако поступа најамник. И може се лако препознати. Један говори: ”То треба урадити, за то ће платити” – то је најамник; ”То треба урадити, иначе ћу бити кажњен” – то је роб, он ради због робског страха; а ако човек говори: ”То треба урадити јер ће онај који ме је замолио бринути, јер ћу га ожалостити” – тај из љубави чини.”

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Јер без Бога се не сме живети, него човек само полако, у мукама умире, гледајући око себе, како се на све стране руши живот. Када људи живе без Бога, њихов живот се претвара у ад, који води у ад у вечности. Грехе је лако чинити, а за борбу против греха треба много напора и труда. Али је живот тако кратак, а пред нама је Вечност.”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Није било ни једне ситуације да сам нешто радио по својој вољи. Зато и не ропћем, јер прихватам све као Промисао Божији. У свим животним околностима треба да видимо вољу Божију, Божански Промисао.”

[JESSY]

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Све добро што човек ради, не ради сам. То добро, у њему, твори Света Тројица. Скромни човек ништа не приписује себи: све добро што чини, за њега је обично, свакодневно дело, и чини га он тајно, не ради славе људске, него ради славе Божије, јер како је написано ”да левица..не зна шта чини десница” (Мт. 6,3)”

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Свако од нас као индивидуа, јесте Црква Божија, и зато треба да се трудимо да своје душе, своје унутрашње храмове, своје срце украсимо златом, то јест, добрим делима љубави и милосрђа, пошто сав живот припада унутрашњем човеку.”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Избаци из душе самоувереност, и нестаће увређеност. Памти да раба Божија треба да буде тиха, скромна, пријатна...Добра дела се трудом задобијају, и болешћу исправљају. Ако нема подвига – нема ни венца.”

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Ожалошћене мајке, молите се за своју децу! Не називајте своју децу одпадницима од Бога, него молите Мајку Божију да их Она обрати на пут спасења, умоливши Сина Својега за вашу заблуделу децу. Њој се молите усрдно, непрестано, са љубављу, и Она ће испунити ваше жеље. ”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Читајте Закон Божији. Он је светионик који осветљава пут вашег живота, и говори како даље да живите, каквим путем да идете да бисте достигли вечни, блажени живот.”

[JESSY]

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Животу нас учи сам живот,и не бива кроз сав живот утабан пут. Само крсни пут нас води у радост општења са Богом, наравно, ако носимо свој крст без роптања, свакодневно црпећи снагу у Богу. А борба са страстима је дело свег нашег живота, и у тој борби се учимо да видимо своју крајњу немоћ и несигурност, и велику силу Божију, која је једним мгновењем у стању да нас ослободи од терета греха и страсти.”

Архимандрит Алипије (Воронов):“Господ нам заповеда да се непрестано молимо. Непрестано се молити значи увек имати на уму да је Господ са нама. Он зна сваку нашу помисао, види све што чинимо, што радимо, што чујемо, што говоримо.”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Ми немамо старословенски, већ активни црквено-словенски језик. И говорити да је он тежак и неразумљив људима – значи одвајати га од живота цркве. Такви разговори се никада не помињу у старим списима. На француском, енглеском, немачком језику предају и никада нико не каже да је то тешко. Као нешто Божије, црквено, спасоносно, доживљавају то тако тешко, те почињу на сваки начин да га гурају од Цркве Христове. Макар и под маском добра, као што се зли дух може јавити у облику Анђела светлости.”

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Од Господа нам је дата заповест о љубави према људима, према нашим ближњима. Да ли они нас воле, за то нема потребе да се бринемо. Треба да се бринемо о томе да ми заволимо. Децо моја! Хитајте да чините добро! Немојте се штедети у добрим делима! То је оно што ће пре нас поћи у вечни живот, и што ће нас сачекати када будемо напуштали земљу.”

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Јеванђеље је писано златним словима. Чувајте га као стону књигу која поучава како треба да поступамо у животу. Ко пажљиво чита Јеванђеље, тај никада неће погрешити.”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Немој да одбијаш послушање. У трпљењу спасавај своју душу. Можеш молити за олакшање, али ако олакшање није благословено, треба да примораваш себе да испуниш послушање, јер се Царство Божије трудом задобија.”

[JESSY]

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Драги моји, рођени! Заволите! И радоваћете се са другима, и за друге. Заволите ближњег! И заволећете Христа. Заволите непријатеље, и оне који су вас увредили! И двери радости ће се вам се отворити, и Васкрсли Христос се дочекати вашу душу васкрслу у љубави. То је све! Тако мало од нас очекује Господ! У томе је наш рај! У томе је наше Васкрсење!”

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Господ ће неизоставно открити ономе Своју вољу, ко Му је предао све своје срце. Такав човек ће се помолити Господу, и Он ће му открити како да поступи; и ако тај човек поступа по вољи Божијој, никаква беда га неће задесити, никакво разочарење.”

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Све наше спасење је у Богу, а не у многобројним правилима, већ у живом, односу према живом Богу, пуном поверења. Трпљење је велика снага, и са трпљењем је лако корачати кроз живот. Заједно са смирењем, она води човека у Царство Небеско. Воља Божија нам се тако јасно пројављује кроз животне околности. ”

Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Црква влада свом пуноћом живота. У Цркви је и књижевност – то је Свето Писмо, дела светих отаца и житија светих. У Цркви је и музика – богослужбено појање. У Цркви је и рад, и одмор. У Цркви је чак и гимнастика – прописане уставом мале и велике метаније. У Цркви је пуноћа живота, и све остало што је неопходно човеку за спасење.”

http://www.pravoslavie.ru/srpska/118543.htm

[JESSY]

БОЖИЈА ПРОМИСАО И НАША СВАКОДНЕВИЦА (ЛЕКАР КОЈИ ЈЕ ПРЕЖИВЕО АУШВИЦ)

 

Живећи наше животе, постоје тренуци када застанемо и кажемо себи самима : „Оваква случајност је немогућа !“ – или – „…ово што ми се десило није случајно, каква је вероватноћа да се овако нешто деси, састави, одигра, откаже, заборави …“. Сусрет са неком особом, разговор који животне догађаје усмерава у правцу нашег мира, спокоја и благостања, верујући човек не тумачи као случајности већ као изливе милости Божије која управља светом и помаже људима уколико такву „интервенцију“ својим делима завређују. Свето писмо Старог и Новог завета пуно је таквих пројава Божијих а ради утврђивања вере у народу. Изабраници Божији какви су Ноје, Аврам, цар Давид, Мојсије, сведоци су Божијег деловања у свету у смислу награде својих верних али и опомене када се човек дрзне да не послуша спасоносну вољу Божију. Али не, не да је послуша у смислу наређења, наредбе господара своме робу – НЕ ! Да је послуша као беспомоћно дете свога милог и вољеног Родитеља.

Неверујући људи, с друге стране, догађаје у своме животу као и у историји држава и народа неће тумачити као одговор Божији на људско поштовање или ниподаштавање моралног закона. Они ће све приписати или слепом, безличном случају или ће бити недоследни себи па у тишини и самоћи ноћне таме можда и изусте : „Виша сила ! Судбина ! Коб !“ Ако и признају појмове „Виша сила“ на добром су путу да открију ово именовање преименују у „Господ мој и Бог мој“, „Отац Небески“, „Једини Човекољубац“. Када ова имена својим срцем осете и доживе тада се Дух Господњи њихових душа дотакао.
Постоји много примера у Светом писму и у историји Цркве Христове, делима светих Божијих људи како се Бог у времену, међу људима пројављује. Међутим, ево једног догађаја који није из Библије нити светоотачке књижевности. Овај догађај је из дневнике а касније написане књиге аустријског лекара – неуропсихијатра, др Виктора Франкла, Јеврејина који је постао хришћанин. Стигавши у логор Аушвиц, пун страха, туге, зебње и неизвесности, др Франкл уместо своје одеће добија логорашку униформу. Пресвукавши се, он „СЛУЧАЈНО“ ставља руку у џеп униформе која му је „СЛУЧАЈНО“ допала. Из џепа вади папир. Одмотава га. На папиру је била одштампана молитва : „ЧУЈ, ИЗРАИЉУ…“. Ова молитва је по значају за Јевреје исто као што је Молитва Господња (Оче Наш) за хришћане.

Та хартија је била искинута из јеврејског молитвеника коју је човек чија је униформа касније допала др Франклу држао у руци и читао последњих сати и минута свог овоземаљског живота. Др Франкл је овај, за некога можда случајан и небитан догађај, схватио као Божију поруку да достојанствено поднесе страдање логора, са надом у Бога, што је он заиста и учинио, попут праведног Јова, доживео дубоку старост и остатак свог живота сведочио Божију љубав својим животом и делима. Многима је помогао да пронађу смисао свога постојања на земљи и то га сврстава у ред научника који су били велики Божији сарадници, попут Њутна, Фарадеја, Тесле, Пупина, Миланковића и свих оних који су у творевини препознали њенога и свога Творца.   
( Текст инспирисан делом др Виктора Емила Франлка : „Човекова потрага за смислом“ )

 

[JESSY]