Монотеизам хришћанства

[Milan Nikolic]

Ниси питао али си рекао ,,ма немој" на то да Филиокве није јерес по себи. Зато ти објашњавам да Филиокве има своје оправдање у православном учењу, али латини то не признају. Свети Максим Исповедник је посведочио да Филиокве није јерес по себи.

Ја не знам зашто неки морају бити анти ово анти оно, да би били православни. Неко је антиекумениста, а св.Јустин је писао о екуменизму као свеврлини, не само као о свејереси. Тако и Филиокве, ни криво ни дужно негирају му сваки смисао.

У вези Зизјуласове заблуде о начелу божанства, и како то није исто што и начело Тројице, слична је ствар као са неразумевањем разлика између различитих тумачења Филиоква. Дакле, није исто тумачити начело божанства као Оца, од тумачења начела Тројице као Оца.

Наиме, божанство се углавном поистовећује са суштином Божијом, а Тројица са Три Ипостаси. Начело божанства не може бити Отац. То је као да кажеш да је начело Цркве Папа. Он може бити начело у поретку Цркве, као Отац у поретку Тројице, али сви чланови поретка Цркве су једнаки у пуноћи Исуса Христа, као што је свака од Ипостаси Тројице једнака у односу на суштину Божију.

Као што латини погрешно тумаче суштину као начело Божије, тако и фанариоти погрешно тумаче Оца као начело суштине Божије. Зизјулас је прекинуо границу између Ипостаси Оца и суштине Божије, у потпуности је поистоветио ове:две категорије у свом учењу о Узроку, што је својеврсна крајност и једна од највећих заблуда.

[Milan Nikolic]

Треба размишљати о томе како је Отац узрочник, те да ли може бити узрочник и саме суштине, или да ли је суштина исто што и Отац. Онда следи питање да ли је суштина заједно са ипостасју узрок? О овоме свети оци нису никада до сада расправљали, у смислу да нису донели никакву дефиницију.

А моје становиште је да суштина Божија није ни узрок, а није ни узрокована. У смислу да суштина није узрок ни једне од Ипостаси Тројице, нити је њу неко од Ипостаси Тројице узроковао.

Чега је Отац узрок? Схватате ли да узроковање уопште није објашњено? Како је Отац узроковао Ипостаси Сина и Духа Светога? Да ли је узроковао да се Ипостаси појаве? Одакле да се Ипостаси појаве? Сигурно нису Ипостаси поникле ни из чега. Нису поникле ни у Оцу, могу једино да буду беспочетно у Оцу.

Како је онда Отац узрочник, шта је то узроковање у смислу рађања Сина и исхођења Светога Духа? Замисли рађање детета које није никад поникло у оном који порађа, него је беспочетно у њему. Какво је онда то узроковање? Да ли је појављивање рођеног поред оног који порађа, заправо смисао узроковања? Неко је некога узроковао да се појави. То је често спомињао Зизјулас, да је реч о пројављивању.

[Milan Nikolic]

пре 9 часа, farisejski.bukvojed рече

Moguce da sam nesto prevideo, pa te molim da mi das citat i referencu citata

Нећу да ти дам ништа, никада, о некој референци или цитату. Ако ти имаш доказа против мене слободно изнеси. (Одавно сам се уверио да нико не мари за цитате и референце, а да просипам то нећу.)

Знаш ли шта је највећи проблем? Највећи проблем је што је Отац једнако у Сину и Духу као што су Син и Дух у Оцу, и то на нивоу узроковања. Свака Ипостас је у свакој Ипостаси подједнако. Није ту случај као са руским бабушкама једна у другој по реду.

Проблем је што на нивоу узрочности не можеш рећи која Ипостас коју изводи, иначе ћеш неку срозати а неку повисити, што није случај. Ипостаси су апсолутно подједнаке у бесконачности, сем у нечему што називамо узрочност, рађање и исхођење. Али то је проблем. Како објаснити ипостасна својства? Није сигурно решење у Зизјуласовој теологији, нити у латинској схоластици.

Негде се огледа тај поредак, али без приступа за нас тим преузвишеним ипостасним својствима. Због отежаног размишљања латини су се стровалили у дефиницију суштине Божије као решење тог питања. А одговор је не у суштини, него изван суштине, а заправо на самој граничној равни суштине Божије.

О томе никада до сада теолози нису расправљали, тако да овога тренутка не морамо ни ми. Али због тегобног стања услед нових раскола, баш у вези свих тих питања јер су у темењу тих проблема, једном ће се о свему томе подробно говорити.

[Milan Nikolic]

пре 12 минута, farisejski.bukvojed рече

Bojim se da moja zelja da te navedem da shvatis osnovne stvari, fundmentalne stvari u pravoslavlju prevazilazi moje sposobnosti.

Свака част када знаш фундаменталне ствари. Да ли је то у мистицизму? Онда је баш добро теби, не треба ништа више од тога. Не дај Боже да те нешто помути.

[Heraklit]

пре 2 минута, Milan Nikolic рече

Знаш ли шта је највећи проблем? Највећи проблем је што је Отац једнако у Сину и Духу као што су Син и Дух у Оцу, и то на нивоу узроковања

Pa ti si politeista onda.

[Milan Nikolic]

пре 1 минут, Heraklit рече

Pa ti si politeista onda.

А онда си ти верник у руске бабушке а не у Бога.

[Milan Nikolic]

пре 3 минута, farisejski.bukvojed рече

Istovremeno je i ateista i veruje u jeres perihorezis.

Дај бре брате не буди тако неозбиљан. Ако немаш појма у нечему немој да лупаш глупости.

[Heraklit]

пре 5 минута, Milan Nikolic рече

А онда си ти верник у руске бабушке а не у Бога.

Lupaš ko otvoren prozor

[Milan Nikolic]

Свака част.

[Жика]

пре 11 минута, farisejski.bukvojed рече

Istovremeno je i ateista i veruje u jeres perihorezis.

Од кад је то јерес? Па и Свети Григорије Палама пише о перихорези.

[Milan Nikolic]

Ма човек је тотални чудак. Само ми није јасно зашто се прелази на личне увреде, уместо да разговарамо теолошким аргументима као до сада.

[Milan Nikolic]

Мрав и Бог су исто по питању нашег домена суштине. Ништа није саблажњиво ни понижавајуће. Вреднији си од мрава али немој се срозати.

Кажеш нема границе између суштине и ипостаси. Шта би с тиме хтео рећи? Знаш ли уопште шта говориш? Рекох ти да је можда боље да останеш у мистицизму, да се не саблазниш.

Толико крви проливене од светих отаца да би се сврстале категорије на своја места, у учењу о Богу, а сада ти као и Зизјулас бришеш границу између суштине и ипостаси. Колико залудних људи има у последње време, чудо једно. Само верујем да је Зизјулас са неким планом и неком тактиком, а шта ћеш ти по том питању, шта ти вреди све то?

[Milan Nikolic]

@farisejski.bukvojed

Реци ми молим те да ли мислиш да је Бог без облика? Мислиш да је Бог безобличан? Али не мислим на Тело Христа, него на иманентног Бога још пре постања света.

Зар те раван саблажњава? Зар те нека граница између категорија унутар Божијег постојања саблажњава?

[Milan Nikolic]

Мени су ова питања исувише озбиљна. Примећујем толико непажљивости. Једном сам умало изгубио шаку и вид и можда живот приликом ослобађања опруге растављеног детонатора из ручне бомбе. Та бомба је највероватније била подешена од стране непријатеља да приликом избачаја одмах дође до детонације, и само из предострожности одлучио сам да задржим палцем на самој ивици да ослободим ударач. Када сам га ослободио канапом из заклона све је отишло у парампарчад (без трајања времена). Тако не бих ни сада да се пожурујем и да брзам, јер ови разговори о овој теми су опаснији од било које бомбе.

[Milan Nikolic]

пре 11 минута, farisejski.bukvojed рече

Iz ovoga jos sledi da bi na krstu morali patiti i Otac i Sv. Duh, i da bi i njih dvojica morali umreti pa vaskrsnuti.

 

Patropasjanizam je jeres.

Па како си одлучио, да ли између категорија Оца и Сина и Светога Духа као и између њих и њихове суштине има граница?