Jump to content

Оглашени и да ли има смисла да у освећењу причешћа учествују они који сматрају да нису достојни да се причесте

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 минута, Драгана Милошевић рече

Утепај ме, Владане, јер не постим редовно, читај никако; па зар онда не треба да идем на Литургију - на саборну молитву?

Замисли да ли би народ долазио у већем броју или га не би било никако.

Ни ја не могу због своје ситуације да постим редовно па идем на литургије и празником и суботом и недељом и причешћујем се.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Vladan :::. рече

Већ сам горе написао да нисам ни помислио да неко некога избацује из цркве због недостојности.

Друго, они који излазе након прозбе за оглашене не одлазе из цркве кући или на пијацу или негде него иду у припрату и на крају службе добијају нафору чија сврха и јесте да се узме, као благословен хлеб, уместо причешћа као нека врста утехе. Припрата може бити или засебан део храма или део брода означен степеником или неком ознаком на поду или је то једноставно део "на крају" тј. у почетку храма после узлазних врата. Дакле они под епитимијом не одлазе нити се избацују из цркве него се одвајају у припрату, прате службу и на крају добијају нафору.

У неким манастирима се то (изгледа) поштује и понекада се могу видети монахиње које целу службу испрате из припрате.

Ја сам стварно мислила да то значи да се изађе напоље из цркве.......

Довољно сам научила за данас...лаку ноћ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Milica Bajic рече

Сигурно нам је на корист да присуствујемо, макар и без причешћа и сигурно и ми дајемо свој допринос Литургији, само - свако спрам могућности.

Ево покушаћу да ово расуђивање илуструјем са два примера не као одговор Милици него уопштено око оваквог става.

Да ли неко одлази једном недељно код фризера, седи тамо сат времена, не подшиша се, и оде кући? Какву корист за своју косу би имао од тога и какав би допринос тиме дао фризерском салону и муштеријама? Никакав ни за саму своју косу ни за сам рад салона, јер да је другачије сви ми би ишли сваке недеље да седимо по фризерајима и када немамо потребу да се подшишамо... Али ми то не радимо.

Често се црква описује као духовна болница: телесне болести се лече код лекара а духовне тј. греси у цркви, причешћем и осталим тајнама.

Да ли неко ко је болестан иде једном недељно код лекара, седи код њега сат времена, лекар му да рецепте, али он не узме лекове и оде кући? Какву он корист има што је седео код лекара? Који он допринос даје лекарској ординацији и осталим пацијентима? А касније, када се болест погорша, и оде код лекара да се жали што му није добро, иако је редовно долазио у ординацију, шта ће му лекар рећи? Рећи ће: Па ја сам ти сваке недеље давао лекове, што их ниси пио?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, JESSY рече

 

:dobro: Хтедох да ти ставим и срце и смешка али је победио смешко :) ... дакле стварно што рече један у коментару треба од овога направити реп песму...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Odlicna tema Vladane! Izuzetno aktuelna i vazna danas.

Reci cu u svoje ime. Ako sam prisutna na osvecenju osecam se obaveznom da pristupim.

Ali moram reci da je to  nesto sto je "raslo" u meni proteklih 15+ godina koliko sam u crkvi, nije "s vrata" prvog dana postojao taj odnos, vec se razvijao vremenom. 

Follow your bliss and the universe will open doors where there were only walls.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Лапис Лазули рече

Odlicna tema Vladane! Izuzetno aktuelna i vazna danas.

Reci cu u svoje ime. Ako sam prisutna na osvecenju osecam se obaveznom da pristupim.

Ali moram reci da je to  nesto sto je "raslo" u meni proteklih 15+ godina koliko sam u crkvi, nije "s vrata" prvog dana postojao taj odnos, vec se razvijao vremenom. 

Иста прича само што је код мене у питању скоро 30 година...

И јесте баш зато, што постоји тај раст и не може све с врата као што кажеш, ја сам и написао да ми је остајање на литургији и без причешћа разумљиво као неки прелазни период. Колико дуг ће тај прелазни период да буде зависи од самог човека и искрености његовог односа према себи и Богу.

Зависи и од свести да Христове речи "без мене не можете чинити ништа" у Цркви имају буквално значење, да ми без причешћа стварно ништа не можемо дугорочно да урадимо сами својим снагама, да се посматрањем причешћа ослањамо на нешто друго и саме себе иако нам је јасно речено да је то осуђено на неуспех.

Сам израз "прелазни период" сугерише да се иде ка нечему што је циљ и да такав прелазни период не треба да (п)остане начин живота у Цркви јер постоји опасност да се на тај начин у ствари живи поред Цркве, као посматрач.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Vladan :::. рече

Иста прича само што је код мене у питању скоро 30 година...

И јесте баш зато, што постоји тај раст и не може све с врата као што кажеш, ја сам и написао да ми је остајање на литургији и без причешћа разумљиво као неки прелазни период. Колико дуг ће тај прелазни период да буде зависи од самог човека и искрености његовог односа према себи и Богу.

Зависи и од свести да Христове речи "без мене не можете чинити ништа" у Цркви имају буквално значење, да ми без причешћа стварно ништа не можемо дугорочно да урадимо сами својим снагама, да се посматрањем причешћа ослањамо на нешто друго и саме себе иако нам је јасно речено да је то осуђено на неуспех.

Сам израз "прелазни период" сугерише да се иде ка нечему што је циљ и да такав прелазни период не треба да (п)остане начин живота у Цркви јер постоји опасност да се на тај начин у ствари живи поред Цркве, као посматрач.

Mozda bi trebalo da se objasni da je na liturgiji nekada bila praksa da kada se prinosio vozglas da niko od nekrstenih ne ostane da su tada ostajali samo oni koji ce se pricestiti i da niko drugi nije mogao da bude prisutan. U vreme Hipolita Rimskog cak se ni onima koji su se spremali za krstenje nije govorilo o Sv tajni euharistije vec samo uopsten pojam. Mozda bi bilo i interesantno napomenuti da se u vreme istog svetitelja davalo odmah posle picesca i mleko i med i to prilikom svakog pricecivanja. To cisto malo da se sablaznimo. ;)  Preporucujem svima kojie zanima praksa rane crkve da procitaju "Dela apostolskih ucenika" od Vl. Atanasija Jevtica.  Tako ce moci da rzumeju ono sto ovde pokusavas da kazes. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Рапсоди рече

Да ли је први део реченице  императив или жеља Господња, а други део  пророчки  ??? И ја се питам ? 

Е управо то је и сврха теме, да се запитамо, преиспитамо, какав однос имамо према себи и Богу и шта (мислимо) да радимо.

Јер нам текст литугије и Јеванђеља говоре једно а ми (из разних оправданих, неоправданих, разумљивих и неразумљивих разлога) изгледа да радимо нешто друго...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Trifke рече

Mozda bi trebalo da se objasni da je na liturgiji nekada bila praksa da kada se prinosio vozglas da niko od nekrstenih ne ostane da su tada ostajali samo oni koji ce se pricestiti i da niko drugi nije mogao da bude prisutan. U vreme Hipolita Rimskog cak se ni onima koji su se spremali za krstenje nije govorilo o Sv tajni euharistije vec samo uopsten pojam. Mozda bi bilo i interesantno napomenuti da se u vreme istog svetitelja davalo odmah posle picesca i mleko i med i to prilikom svakog pricecivanja. To cisto malo da se sablaznimo. ;)  Preporucujem svima kojie zanima praksa rane crkve da procitaju "Dela apostolskih ucenika" od Vl. Atanasija Jevtica.  Tako ce moci da rzumeju ono sto ovde pokusavas da kazes. 

Све се слажем па те молим и да припомогнеш :)

Убаци ако можеш понеки део књиге да не испадне како Владан сам нешто мудрује и преиспитује...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Vladan :::. рече

Све се слажем па те молим и да припомогнеш :)

Убаци ако можеш понеки део књиге да не испадне како Владан сам нешто мудрује и преиспитује...

Hocu nego neznam da li je ima na internetu pa da onda copy paste. Ovako mi je zamorno da je prepisujem. No sve jedno hocu. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Trifke рече

Hocu nego neznam da li je ima na internetu pa da onda copy paste. Ovako mi je zamorno da je prepisujem. No sve jedno hocu. 

пробај ако можеш и да усликаш па ако успе ок а ако не онда ништа шта да се ради...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Vladan :::. рече

пробај ако можеш и да усликаш па ако успе ок а ако не онда ништа шта да се ради...

poslao sam ti pdf

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Trifke рече

poslao sam ti pdf

леле брате 500 страна... немам шансе да то испрегледам и прочитам у скорије време, ако можда имаш у сећању где се налазе делови које си поменуо на теми јави ми да их извадим из пдф-а и ставим на тему

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...