"Мрачњаци" у Цркви

[Нифада]

Радост се показује при сусрету.И нисмо једнако радосни при сусрету са различитим.Изгледа да се неки представљају као потенцијали светитељи,на све су радосни.Но,некако су се светитељи обликовали кроз страдање,и зато није баш једноставно бити хришћанин.

Често су наводили пример владике Атанасија,као неког ко је знао да буде и груб у комуникацији ,на прву лопту и ко га не разуме.Чула сам од пријатеља како је стигао неки шлепер помоћи из Грчке и њих неколико заједно са владиком су истоварали.Када су истоварили пола и били врло уморни,владика им је рекао да је доста за тај дан и да иду спавати.Када је један од њих случајно негде око два се пробудио и погледао кроз прозор видео је да владика истовара сам.А тога дана било је и комуникације када није био баш нежан .Некада је радост  и то она најлепша упакована у нешто грубљу хартију.Но,не разумемо сви на исти начин ствари.Има она чувена мисао из Малог принца:

 

[Dragi]

Ja znam samo da sam napravio životnu grešku. I sada se pitam zašto je Bog dopustio, jer u Boga sam uvek verovao. Sve vreme sam bio pravi sajber-Pravoslavac. Znam, ili znao sam ljude koji su napravili životnu grešku, ali nisam mislio da može meni da se desi. Naime, šesnaest godina nisam išao u Crkvu. Niti sam postio ni pričestio itd., a uvek sam bio veliki Pravoslavac. A razlog je bila lenjost, to neko odlaganje na "sutra", i ima se vreme... a tu je i internet, virtualni život, i ono me uhvatilo iako sam i ovde mislio da to ne može meni da se desi, kao što sam znao da su cigare otrov ali ne može meni da se desi... Prvi put posle toliko godina postio sam, ceo velikogospojinski post, na vodi, pričestio se, otišao na kafu, i došlo mi je da zaplačem. Novi ljudi, nova lica, a nekada sam ja pomagao ženama (koje danas nisam video) sa kafom, donosio slatkiše i druge čarolije i mnogo toga. I samo sam pomislio: Gde su mi šesnaest godina?

[Нифада]

пре 4 минута, Dragi рече

Ja znam samo da sam napravio životnu grešku. I sada se pitam zašto je Bog dopustio, jer u Boga sam uvek verovao. Sve vreme sam bio pravi sajber-Pravoslavac. Znam, ili znao sam ljude koji su napravili životnu grešku, ali nisam mislio da može meni da se desi. Naime, šesnaest godina nisam išao u Crkvu. Niti sam postio ni pričestio itd., a uvek sam bio veliki Pravoslavac. A razlog je bila lenjost, to neko odlaganje na "sutra", i ima se vreme... a tu je i internet, virtualni život, i ono me uhvatilo iako sam i ovde mislio da to ne može meni da se desi, kao što sam znao da su cigare otrov ali ne može meni da se desi... Prvi put posle toliko godina postio sam, ceo velikogospojinski post, na vodi, pričestio se, otišao na kafu, i došlo mi je da zaplačem. Novi ljudi, nova lica, a nekada sam ja pomagao ženama (koje danas nisam video) sa kafom, donosio slatkiše i druge čarolije i mnogo toga. I samo sam pomislio: Gde su mi šesnaest godina?

Ето видиш,нигде мрачњака у цркви,све неки леп и радостан свет

[Нифада]

Имате примере у неким мањим градовима где се све зна,гледју вас са балкона,кроз дурбине и сл.па ако шетате а нисте направли осмех на лицу и тако шетали,и још ако вас виде да одете у цркву,онда сте мрачни.Неки су се извештили ,а и глума им иде уз идентитет,па накаче осмех када изађу на улицу.У тој вештачкој атмосфери и глуматању,аутентичност није на цени.

[Vladan :::.]

пре 2 часа, Dragi рече

Gde su mi šesnaest godina?

Да сам ја на твом месту ја бих покушао у себи да нађем тих 16 година као део овог новог свог живота:

пре 2 часа, Dragi рече

Prvi put posle toliko godina postio sam, ceo velikogospojinski post, na vodi, pričestio se, otišao na kafu, i došlo mi je da zaplačem.

 

Какве год да су биле те године оне су део овог што си сада, а што је како ми се чини добро или боље од претходног. Сви плаћамо у свом здрављу цену свог немара или незнања, како ко, мање или више... али ти си добио нову шансу и духовно и телесно јер си сам рекао да је могло да буде много много горе. Покушавао бих да не жалим много за тим годинама него да их њих извучем најбоље за оно садашње добро које имам. Мислим, када би могао самог себе из ранијег периода да питаш за савет за садашње стање мислим да би себи то исто рекао: не кидај се око тога шта је било него гледај што боље напред.

Твоје питање за прошлим годинама ме је подсетило на нека моја ранија преиспитивања па сам ти зато написао како бих ја на то гледао...

[Агница]

пре 4 часа, JESSY рече

naravno da ne...kaze postavljac teme...

ако је у питању унутрашње како можеш бити сигурна какав је неко унутра? Можда ти се чини мрачан, а ако и јесте у неком сљедећем тренутку он можда не буде мрачан.. Сваки човјек пролази кроз фазе.. 

[Dragi]

1 hour ago, Vladan :::. рече

Да сам ја на твом месту ја бих покушао у себи да нађем тих 16 година као део овог новог свог живота:

 

Какве год да су биле те године оне су део овог што си сада, а што је како ми се чини добро или боље од претходног. Сви плаћамо у свом здрављу цену свог немара или незнања, како ко, мање или више... али ти си добио нову шансу и духовно и телесно јер си сам рекао да је могло да буде много много горе. Покушавао бих да не жалим много за тим годинама него да их њих извучем најбоље за оно садашње добро које имам. Мислим, када би могао самог себе из ранијег периода да питаш за савет за садашње стање мислим да би себи то исто рекао: не кидај се око тога шта је било него гледај што боље напред.

Твоје питање за прошлим годинама ме је подсетило на нека моја ранија преиспитивања па сам ти зато написао како бих ја на то гледао...

Šta da radim.. Sve vreme imao sam taj neki utisak kao da vreme stoji. Sad odjednom vreme trči, sada juri. Sada nešto što je bilo pre četiri ili pet godine dođe mi kao da je bilo prošle godine. Sada me je strah jer me je pola života prošlo. Ovo što danas znam trebao sam da znam pre dvadeset godina. Isto jedna moja drama - uvek sam kasnio za svojim godinama. Kasnio za životom. Sa 20 su mi govorili da izgledam kao 15 a tako sam se i osećao. Sa 30 su mi govorili da izgledam kao 18 a tako sam se i osećao. Sa 40 su mi govorili da izgledam kao 25 (barem kad bi se doterao) a tako sam se i osećao. Ne znam. Znam samo da mi je sad teško.

[Драгана Милошевић]

Драги,

свако се осећа млађим. У кући ме зову сека (тако ме брат звао као мањи), и сад кад сретнем децу својих другова одједном оно "тетка" дође као шамар.

[JESSY]

пре 52 минута, Агница рече

ако је у питању унутрашње како можеш бити сигурна какав је неко унутра? Можда ти се чини мрачан, а ако и јесте у неком сљедећем тренутку он можда не буде мрачан..

nema potrebe za analizom u sitna crevca...opusteno...

[Агница]

пре 8 минута, JESSY рече

nema potrebe za analizom u sitna crevca...opusteno...

Илити - " не мрачи више Агница "

[Vladan :::.]

1 hour ago, Dragi рече

Sa 40 su mi govorili da izgledam kao 25 (barem kad bi se doterao) a tako sam se i osećao. Ne znam. Znam samo da mi je sad teško.

Ја ћу мало да се нашалим јер то и са собом радим: па можда ти је тешко јер се (коначно) осећаш онако како и треба са својим годинама  

Не мислим ту на болест и искушења него на зрелост и свесност око тога шта и како живиш.

[Dragi]

I šta sam ja mlakonja dospeo dosad?

Mislim, osećanje je relativno. Pa i da se osećamo mlađi, što da ne. Ali treba nešto imati. Ovde mislim pre svega na familiju. Ali to je nešto što ne možemo sad da naredimo, zar ne.

[Vladan :::.]

пре 21 минута, Dragi рече

I šta sam ja mlakonja dospeo dosad?

Mislim, osećanje je relativno. Pa i da se osećamo mlađi, što da ne.

Што млакоња? Није ми јасно... А што се осећања тиче ја се некада осећам као да имам 10 више а некада 10 мање али то је оно што си рекао да је осећање релативно... није нешто за шта може да се ухвати човек...

[АлександраВ]

пре 12 минута, Dragi рече

Ali treba nešto imati.

Увек имаш нешто. Можда само то не можеш да изоштриш због тога што тражиш да видиш нешто друго. Ухвати се за добро и лепо у свом окружењу, а то може бити и најмањи и најобичнији тренутак или догађај или призор. Ако будеш превише гледао уназад, може ти се догодити да тамо и кренеш. А то не постоји. Прошлост не постоји. А будућност одмотаваш управо у овом тренутку. Ако сада затвориш себе у клупко страха, убрзо ћеш почети да се плашиш и самог тог страха. Свако јутро реци - Жив сам. Добро је. Хвала ти Боже. И узми тај дан. Испуни тај дан. Ја свакога дана заблагодарим Богу више за своје падове и болове него за своје успехе. Да није било тих падова, да нисам прошла то што сам прошла, била бих веома изгубљена. Највероватније бих била тотално, начисто изгубљена.

[Trifke]

Malo sam zakasnio za ovu temu ali evo jednog mog pisanija koje mislim da moze da pomogne razumevanju teme: